|
| Autoru |
Poruka |
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
Najpoznatiji instruktor krav mage obučava srpske specijalce Ejal Janilov obučava srpske specijalce borbenim tehnikama izraelske vojske. Janilov je uspešno obučavao pripadnike specijalnih jedinica u čitavom svetu  NIGDE u Evropi nisam sreo ljude tako borbenog mentaliteta kao u Srbiji. Po tome ste jako slični nama, Izraelcima.
Tako nam govori Ejal Janilov, a kad on priča o borbi onda mu treba verovati. On je najpoznatiji instruktor krav mage, borilačkog sistema izraelskih specijalaca. Za 40 godina svoje karijere obučavao je pripadnike specijalnih vojnih i policijskih jedinica na dobrom delu zemaljske kugle.
Razgovaramo u Centru za obuku MUP „13. jul“ u Batajnici. Prvi put su se pripadnici Specijalne antiterorističke jedinice sreli sa krav magom. Janilov obučava četvoricu oficira koji će postati instruktori i ovoj veštini učiti druge pripadnike jedinice, na seminaru koji organizuje „Krav maga global Srbija“. Danas na rasporedu - kako golim rukama razoružati bombaša (upozorenje: nije ni izbliza lako kao što izgleda kada Janilov to radi). Vežbaju se različite situacije - kada je napadač na otvorenom prostoru, kada je u uskoj prostoriji, u gomili ljudi, šta ako se tokom borbe bomba aktivira...
- Krav maga je veoma logična veština, zasnovana na urođenim reakcijama - objašnjava Janilov. - Ako vam je prva rekacija kada vidite čoveka sa bombom da ga uhvatite za ruku i otmete mu bombu, krav maga vas uči kako da to uradite efikasno. To je veština koju svako može da nauči. Naravno, ako ste veći i snažniji to će vam svakako biti prednost.
Koreni krav mage sežu u tridesete godine kada je Imi Lihtenfild u Slovačkoj, koristeći svoje poznavanje boksa i rvanja, počeo da razvija tehnike kojima se grupa jevrejskih boraca koristila da štiti svoja susedstva od sve većeg broja fašističkih bandi. Posle Drugog svetskog rata Lihtenfild je postao instruktor izraelskih specijalnih jedinica, a krav maga njihov zaštitni znak. Izuzetno efikasna i usmerena na realne situacije i strahovite kontranapade, ova tehnika je brzo prihvaćena i u drugim zemljama.
Ejal Janilov učio je krav magu od njenog osnivača i dugo bio njegov prvi saradnik. Poput Lihtenfilda obučavao je izraelske specijalce, a zatim i pripadnike različitih vojnih i policijskih jedinica.
- Sam se nikada nisam našao u situaciji da mi život zavisi od moje veštine - kaže. - Ali većini mojih učenika, krav maga je spasavala glavu.
Svaki seminar koji Janilov drži prilagođen je polaznicima. Pre nego što je došao u Srbiju proučio je rizike i situacije sa kojima se sreću pripadnici naših specijalnih jedinica, kao i naše zakone i na osnovu toga sastavio „nastavni plan“.
- Nije isti pristup u Americi gde policajci imaju daleko šira ovlašćenja i u Srbiji gde se oružje koristi samo u krajnjoj nuždi - kaže Janilov.
Pripadnik SAJ i budući instruktor krav mage M. M. kaže da će srpskim specijalcima nova veština biti veoma korisna u bliskoj borbi:
- Do sada smo u SAJ imali treninge kik-boksa i džiju-džice, a sada ćemo imamo priliku da usavršimo još jednu borilačku tehniku. Naravno, moraćemo da je prilagodimo našim uslovima i potrebama.  VEŽBAJU I CIVILI
POSLE završetka aktivne službe u Izraelskim odbrambenim snagama, osnivač krav mage Imi Lihtenfild počeo je da prilagođava krav magu za potrebe civila. U to vreme priključio mu se i Ejal Janilov, koji će mu početkom osamdesetih godina postati najbliži saradnik.
- Krav maga je gotovo pedeset godina prisutna u civilnom životu - objašnjava Janilov. - U Americi kao tehnika za samodbranu izučava se 30 godina, a u Evropi 20.
U Srbiji postoji ogranak organizacije „Krav maga global“, a vodi ga Jovan Manojlović, jedan od članova globalnog intruktorskog tima. novosti
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
Matoš" pregazio srpske železnice Od Beograda do Zagreba putovalo se još 1938. za četiri sata i 20 minuta, a danas je potrebno gotovo duplo više. Posle oba svetska rata pruge su bile najteže razorene u Srbiji  ČETIRI sata i 20 minuta putovalo se 1938. godine od Beograda do Zagreba motornim vozom italijanske prozvodnje, koji je nazvan "Matoš", po pesniku koji živeo u oba grada. Reklamni slogan za ovu kompoziciju glasio je "Brži od Simplona", legendarnog voza poznatijeg pod imenom "Orijent ekspres". Na njegovom putu "od Pariza do Konstantinopolja", bezbroj puta opisanom u literaturi i filmovima, Beograd je bio jedna od ukupno četiri važne stanice od 1885. pa sve do ukidanja linije, 1977. godine.
Krajem osamdestih, na relaciji Beograd - Zagreb krenuo je novi "Matoš", ali nikad nije postigao predratnu brzinu. Putovalo se najmanje 10 minuta duže, uprkos novim lokomotivama. Razlog su bile već izanđale srpske pruge u koje se nije ulagalo. To se prećutkivalo, ali su mediji gromoglasno najavljivali da se "Železničko-transportno preduzeće Zagreb" priključuje evropskoj "Euro-siti" mreži zahvaljući modernijim prugama.
Tekstovi o uspesima železnica SFRJ, uoči njenog raspada, neobično su podsećali na one uoči Drugog svetskog rata. Tako su novine 1938. veličale "Matoša" kojim je najavljena modernizacija vozova Kraljevine Jugoslavije, uvođenjem motornih lokomotiva umesto parnjača.
Moderne lokomotive mogle su da voze samo prema zapadu i prvo su uvedene na pravcu Beograd - Dubrovnik i Beograd - Zagreb. Razlog je bila bolja železnička infrastruktura. Naime, Hrvatska je odmah po ulasku u zajedničku državu, još dok su srpski vojnici obnavljali uništene pruge, počela da se žali na srpsku hegemoniju. Hrvatski železničari su uz podršku zagrebačkih političkih lidera blokirali pruge i iznudili da se prvo obnove i modernizuju železnice na bivšoj habzburškoj teritoriji.Železnica u Srbiji gurnuta je u drugi plan, jer su okupatori prilikom povlačenja eksplozivom potpuno uništili pruge, vijadukte i tunele i instalacije. Od voznog parka ostavili su samo šest lokomotiva i oko 200 vagona. To je bio tužan ostatak železnice koja je nazivana "četvrtom srpskom armijom". Pokradene lokomotive i vagoni su pronađeni, ali nisu vraćeni Srbiji, već "velikom srpskom savezniku" Francuskoj. Ona je zadržala otete lokomotive i vagone jer je smatrala da je Jugoslavija druga država.
Srbija nije uspela u prvoj Jugoslaviji ni da izgradi prugu do luka u Crnoj Gori, iako je taj projekat najavljivan krajem tridesetih u beogradskim novinama. Tada se Banovina Hrvatska već ponašala kao država u državi i srpski privrednici počeli su da brinu što uvoz i izvoz potpuno zavisi od zapadnog dela jugoslovenske železničke mreže.
Ono što Srbija nije učinila za železničke pravce prema jugu i istoku, ironijom sudbine, učinili su nemački okupatori u Drugom svetskom ratu. Oni su poboljšali železničku infrastrukturu radi bržeg transporta i snabdevanja trupa u Grčkoj i efikasnije pljačke. O tome koliko je u SFRJ učinjeno na modernizaciji srpskih pruga, čak i u prestonici, govori podatak da na stanici Topčider još uvek stoje šine s oznakom - Trećeg rajha! Nedaleko od njih je i dvorski vagon Karađorđevića, registrovan za brzine veće od 120 na sat. Takvim vagonom je kralj Aleksandar 1934. otputovao do Kosovske Mitrovice, a odatle automobilom do luke Zelenika, odakle je otplovio u Marselj, gde je ubijen.
Posle Drugog svetskog rata železnice su ponovo bile najteže razorene u Srbiji, ali su se, kao i 1918, prvo obnavljale na teritoriji poražene NDH. Ponovila se i priča sa modernizacijom.
Šine u Srbiji su se tanjile, podloga se osipala, vagoni neumitno starili. Pruga Beograd - Bar je izgrađena, ali nikada nije postala najvažnija za uvoz i izvoz Srbije jer kroz uske i niske tunele nije mogao da se odvija kontejnerski saobraćaj.Ratovi u devedesetim i međunarodne sankcije doterale su srpsku železnicu na rub propasti. Zato njom više ne ide čak ni obnovljeni "Orijent ekspres" s početka priče, iako je danas samo turistička atrakcija za putnike dubokog džepa koji nikuda ne žure. Međutim, ni oni ne žele da se klacakaju prosečnom brzinom od 42 kilometra na sat, koja je često i mnogo niža.
Poznavaoci železnica kažu da je Srbiji neophodno da ponovi podvig iz 1895. kad je puštena u rad pruga preko savskog pristaništa i začet beogradski železnički čvor. Tad je srpska vlada dala maksimalne ustupke srpskim industrijalcima da na Vilinim vodama stvore industrijsku zonu, a zauzvrat im je napravila pruge.
One su bile oružje Beograda u borbi za privrednu nezavisnost od Austrougarske. Kada je Austrougarska 1906. zabranila transport srpske robe preko svoje teritorije i započela Carinski rat, Srbija je pobedila zahvaljujući vozovima koji su vukli kompozicije s robom u luke Varnu i Solun. Beograd je posle ove pobede prvi put u međunarodnoj zajednici shvaćen kao ozbiljan faktor.
ŽELEZNICA - LAGANICA
DANAS voz između Beograda i Zagreba saobraća tačno sedam sati i 29 minuta, i to po redu vožnje, dakle bez kašnjenja. Od glavnog grada do Šida, prugom u dužini od 132 kilometra, voz putuje dva sata i 50 minuta. Najkritičnija je deonica od Golubinaca do Rume, u dužini od 21 kilometar, koja se pređe za 36 minuta, i na tom delu su uvedene lagane vožnje. Upravo taj deo Koridora 10 obnoviće se iz ruskog kredita.
Inače, prosečna brzina vozova u Srbiji je 42 kilometra na sat. Na samo tri odsto pruga voz može da razvije "stotku". Na više od 300 kilometara širom Srbije uvedene su lagane vožnje, što znači brzine i od samo 10 kilometara na sat.  novosti
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
Stotine hiljada Nemaca su ustvari Sloveni Stotine hiljada današnjih Nemaca su zapravo Sloveni oteti u drugom svetskom ratu. Ruse, Poljake, Čehe i Srbe nacisti su odveli u logore za "proizvodnju arijevaca"  STOTINE hiljada malih svetlokosih i svetlookih Rusa, Poljaka, Čeha i Srba nacisti su tokom Drugog svetskog rata odveli u Nemačku da bi od njih napravili arijevce - podsetili su ovih dana ruski istoričari u javnim nastupima, iziritirani sve češćim nemačkim pokušajima da u knjigama i filmovima revidiraju istoriju. Kidnapovanje i ispiranje dece "nordijskog" izgleda odvijalo se u okviru programa "Lebensborn" (Izvor života). Reč je o jednom od masovnih eksperimenata nad ljudima koji je izvodio SS pokret pod komandom Hajnriha Himlera.
Zvanično, program "proizvodnje arijevaca" započet je 1935. u nacističkoj Nemačkoj. Međutim, nedavno je dr Gunar Broberg, profesor istorije nauke na švedskom Lund univerzitetu, otkrio mnogo dublje korene zla.
- Program kreiranja arijevske nacije započet je 1922. u švedskom gradu Upsali. U njemu je osnovan Institut za rasnu biologiju gde su stvorena prva "lebensborn" deca, čiji su roditelji pažljivo odabrani po "arijevskim" merilima. Nešto kasnije počelo je istraživanje sterilizacije, a žrtve eksperimenata bili su tamnokosi i tamnooki siromašni Šveđani. Do kraja rata u tim eksperimentima stradalo je oko 63.000 ljudi. Danas se o tome ćuti - kaže prof dr Broberg.
Od 1935. program "Lebensborn" je ozvaničen i u Nemačkoj, s ciljem da se od nacije s 80 miliona stanovnika, među kojima je bilo mnogo "rasno sumnjivih", kreira rajh sa 120 miliona ljudi u kojem bi većinu činili "arijevci". Himler je osnovao fabrike "više rase" - "lebensborn" domove, obično smeštene u planinskim odmaralištima. Tu su se odabrani SS oficiri doslovno parili s plavokosim arijevkama, u cilju stvaranja kvalitetnog potomstva. Majke su živele u tim planinskim kućama samo do porođaja, kada su im deca oduzimana i odgajana pod strogim državnim nadzorom.Međutim, posle strahovitih gubitaka "SS vafena" u Rusiji broj "rasplodnih oficira" počeo je naglo da opada i usledila je nova faza razvoja "Lebensborna". Himlerov plan je bio da gubitke u proizvodnji malih Nemaca nadoknadi otimanjem plavokose slovenske dece s okupiranih slovenskih područja. Stotine hiljada malih Rusa, Poljaka, Čeha i Srba upućivane su u specijalne "dečije koncentracione centre" kakav je bio onaj u Lođu, u Poljskoj, s kapacitetom od 20.000 mališana.
Tamo je tim SS lekara i rasnih eksperata određivao "rasnu vrednost" svakog deteta po boji očiju i kose, obliku lobanje, telesnoj građi i dobrom zdravlju. Mališani koji ne bi prošli trijažu ubijani su u gasnim komorama. Takve dece bilo je oko 80 odsto.
Jedna od retkih koja je saznala svoj pravi identitet je Marija Doležalova Šupikova iz češkog sela Lidice, koja je imala deset godina kada su nacisti 1942. zbrisali njeno rodno mesto. Sve muškarce su streljali, žene uputili u konc-logor, a nad 105 mališana SS oficiri su na licu mesta obavili "test arijevstva". Odabrali su 23 mališana, a 40 dečaka i 42 devojčice su streljali.
Marija Doležalova Šupikova je s odabranima upućena u dečiji konc-logor u Lođu gde je prošla i drugu trijažu, a zatim joj je dat novi identitet - Ingeborg Šiler. Posle toga je godinu dana "prevaspitavana" ispiranjem mozga i teškim batinama, ukoliko bi upotrebila maternji jezik. Na kraju je upućena u nemačku porodicu.  Mi koji smo dospeli u hraniteljske porodice bili smo zahvalni za nove roditelje. Bili smo srećni što nas nisu pobili, što smo živi - kaže Marija Doležalova Šupikova, čiji su dosije po oslobođenju otkrili američki istražitelji i spojili s majkom koja je od napornog rada u logoru ostala paralizovana. Nesrećna devojčica je 1947. svedočila na suđenju nacistima u Nirnbergu. Rukovodilac "Lebensborna" Maks Zolman kažnjen je s manje od tri godine zatvora "za članstvo u SS", jer je "Lebensborn" predstavio kao dobrotvornu organizaciju koja je decu "spasavala od užasa rata".
Mnogo "lebensborn" dece i danas, iako već u poznim godinama, traga za svojim korenima.
- Jedino što sam saznao jeste da sam sa Krima. Postao sam Nemac kao jedno od dece "Lebensborna" - kaže Aleksander Litau, penzioner iz Hamburga, koji u požutelim arhivskim dokumentima pokušava da razmrsi klupko laži koje obavija čitav njegov život. IZBRISAN IDENTITET
POSLE pobede 1945. američki vojnici su pronašli stotine hiljada dosijea slovenskih mališana koje su oteli nacisti. Ispostavilo se da je to samo manji deo dosijea "Lebensborna". Amerikanci su saslušavali u nameri da ih vrate kućama, ali mnogi mališani se nisu sećali svoje prošlosti, zaboravili su maternji jezik, osećali su se kao Nemci i bojali se da ih ne odvoje od usvojitelja. Starijoj deci u procesu "germanizacije" mozgovi su bukvalno isprani i samo su tupo ponavljala da je "sreća biti arijevac". Saveznici su ubrzo prekinuli istragu, a svega dva-tri odsto "lebensborn" dece vraćeno je u otadžbinu. novosti
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
Sirija biblijska zemlja Jeromonah Luka iz Damaska, starešina manastira kod Danilovgrada govori za Novosti: Stranim uplitanjem narušen vekovni mir, od države napravljeno zgarište  MIR svima! Hoće li ovu poruku Gospoda Isusa Hrista slediti oni koji danas zveckaju oružjem i prete bacanjem bombi na biblijsku Siriju, zemlju koja je dala 49 proroka, bila i ostala centar svetske civilizacije i religija?
Hiljadama kilometara daleko od rodne grude, otac Luka, jeromonah i starešina Manastira Svetog velikomučenika Dimitrija, smeštenog u Kadića Boanu, ljutom kršu između Ostroga i Ždrebaonika, predajući se molitvama Bogu za spas svoga i svih naroda ovoga sveta, otkriva istinu i radost, otkriva da ko izgubi - dobija!
- Ako predsednik Amerike Obama veruje u Boga i nosi svoj krst, ako veruje u mir od Boga, zašto onda preti napadima na moju svetu zemlju? Neka ostavi moj narod da živi u miru - kaže otac Luka, koji danima strepi od juriša američkih krstarećih raketa na Damask, Malulu i druge gradove Sirije. - Ima li srca? Razume li šta se dešava?
Duboko zamišljen i zabrinut, naš domaćin šalje pogled daleko put istočnog Sredozemlja.
- Molim se za spasenje mitropolita Pavla, brata našeg patrijarha, i vladike Jovana, koje su pobunjenici pre četiri meseca zarobili. O njima ništa ne znamo i strahujemo da teroristi ne urade ono najgore. U mojoj zemlji od davnina živi mnogo vera i naroda, pravoslavaca, katolika i muslimana, Jermena i Kopta.Njihov suživot je bio za primer svima. Ali tek stranim uplitanjem i podrškom koja se daje pobunjenicima teroristima ona je narušena. Rat koji tamo besni nije verski, niti će biti. Ja znam da plaćenici iz belog sveta napadaju moj narod i ubijaju ljude.
Tamo je Al kaida umešala svoje prste, uništene su mnogobrojne fabrike i gotovo kompletna infrastruktura. Narod nema hrane i lekova, nema dovoljno vode, njihovi domovi su postali zgarišta, dok im se život odvija u šatorima u pustinji. Pozivam zapadne sile da odustanu od rata i da slede hrišćanski put mira.
Zastaje sa pričom za trenutak otac Luka, koji kao pravi pastir brine za svoje stado.
- Srpski narod je takođe preživeo stradanja u svom postojanju, pa razumete moju brigu o Siriji, jer želim da ona ostane otadžbina mira. Tamo su mi roditelji, žive u Damasku i brinem za njih, dok mi je brat Pahomije u Grčkoj. Sa ocem i majkom se često čujem telefonom. Prošle godine su bili ovde i oduševili se lepotom manastira i vratili se kući okrepljeni.
Otac Luka je u ovaj manastir došao pre sedam godina. Susret sa mitropolitom Amfilohijem na Surčinu bio je dovoljan da ga visokopreosvećeni vladika „ubedi“ da se skrasi na crnogorskom kršu.  Nisam tada znao srpski. Poljubio sam ga u ruku i rekao - blagoslovite. I danas komuniciramo isključivo na grčkom dok sam srpski u dobroj meri naučio. I on brine za Siriju. Strada naš pravoslavni narod svuda po svetu i samo Bog zna do kada.
Dolaze vernici sa raznih strana u ovaj manastir, staro i mlado, bolesni i zdravi, u jednu kolonu prinoseći svoju žrtvu Svetom Dimitriju. Izgradili su ga Kadići, bratstvo koje je postradalo od vladarske kuće Petrovića i to na mestu gde dugo nije sveća gorela...
GREŠKA
- AKO pratimo šta sve piše u Svetom pismu i Jevanđelju po Mateji, onda ćemo shvatiti da je došlo zadnje vreme. Ali to još ne znači kraj, jer ne znamo koliko će ono trajati. Nečisto oko vidi sve loše, a predsednik Obama će, ako krene u rat, napraviti veliku grešku - upozorava naš sagovornik. ASAD
- Predsednik Asad nije terorista, jer brani svoju državu. On je lekar oftalmolog i jako pametan čovek, nekada je studirao u Londonu, a i njegov otac je uradio mnogo za Siriju. Moja otadžbina je uvek protiv rata. Poslednji put sam tamo bio pre devet godina - kaže otac Luka. novosti
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
Da li je petak 13. zaista baksuzan? Kako su Srbi prihvatili da petak, pa još i 13. bude najmalerozniji dan u godini. Pre sedam vekova na ovaj dan počeo pogrom vitezova templara. Danas u SAD soliteri nemaju trinaesti sprat  DANAS je petak, 13. To znači da, ukoliko ne morate, danas ne bi trebalo da izlazite iz stana. Ni za živu glavu ne otvarajte kišobran u zatvorenoj prostoriji, bolje je da ga ne proveravate i da pokisnete nego da privučete maler. Ako vam slučajno crna mačka pređe put, savet je: nalevo krug i tražite drugu putanju koja će vas odvesti na odredište. Sa malerom se nije igrati.
Ovo su, ukratko, saveti za ovaj dan od onih koji su sujeverni. Štaviše, nema bolje sugestije nego da ostanete u krevetu dok ne odzvoni ponoć, a mi se najzad nađemo "na teritoriji koju pokriva subota, 14."
Odakle ovaj strah od ovog datuma? On nema veze sa našim starim predanjima, pa ni sa onim prethrišćanskim, paganskim. Strah od petka 13. preuzeli smo sa Zapada, kao i mnoge druge pojave vezane za sujeverje, a privi put je ovaj datum proglašen maleroznim još pre sedam vekova.
Tada je počeo dramatičan sukob između vitezova templarskog reda i ondašnjeg pape Filipa Lepog. Templari su bili zaštitnici Hristovog groba, a zvali su ih još i Red vitezova Hrista i Solomonovog hrama. Osnovani su 1118. godine, a navodno ih je osnovao Ig de Pejen, sa još osmoricom prijatelja sa kojima se zakleo da će braniti Svetu zemlju, istovremeno se zavetujući na siromaštvo, čistotu, neporočnost i poslušnost.Posle dva veka vitezovi ovog reda postaju neobično moćna družina. Bili su perfektno organizovani, govori se da su oni osmislili poslovanje putem menica, tako da je putnik u ono doba mogao da uplati novac na jednom, a da ga podigne na drugom delu Mediterana, a njihovo bogatstvo je naraslo do te mere da su ih smatrali "najmoćnijom državom bez države". Imanja su im bila nepregledna, riznice prepune, a njihova moć je sve više rasla.
Moć templara naročito je smetala francuskom kralju Filipu Lepom (1268-1314). Istoričari misle da je on bio i prezadužen kod njih, dok neki tvrde da nisu uvažili njegovu molbu da bude primljen u njihov red. Ukratko, izbio je sukob u kojem je francuski monarh naredio pogrom članova ovog reda, a sve je počelo u petak, 13. oktobra 1307. godine. Tada je uhapšen tadašlji veliki majstor ovog reda Žak de Mole, kao i 60 najuglednijih templara.
Akcija je započeta u jednoj krčmi gde su zaverenici protiv vitezova ovog reda čekali signal za početak pogroma, a to je bio trenutak kada je prvi među zaverenicima okrenuo hleb naopako.
Sudbina De Molea je bila surova jer je skončao na lomači, ali je tada prokleo sve koji su bili umešani u zaveru, i, zaista, svi su umrli u strašnim mukama tokom nastupajuće godine.
Od tada se petak 13. smatra baksuznim danom, mada mnogi ne znaju zašto. Čak mnogi misle i da je običaj da se hleb nikako ne okreće naopako potekao posle ovog događaja, mada hrišćanstvo ima dubok odnos prema hlebu kao prema Hristovom telu, pa utemeljenje samo u templarskoj legendi verovatno ne stoji.
Ipak, do danas su mnogi ostali ubeđeni da je ovo baksuzan dan i da ga svakako valja provesti u miru i tišini. Ako ste lakoverni, ne započinjite danas ništa, ne svađajte se sa bračnim drugom, još manje sa šefovima, mirno čekajte ponoć.
Proći će i ovaj crni petak.
"MOSKVA" I "BALKAN" BEZ BROJA 13  HOTELI u centru Beograda, "Moskva" i "Balkan" nemaju sobe sa brojem 13. Tako na prvom spratu sobu 112 nasleđuje ona sa oznakom 114. Isto je i na ostalim spratovima. U ovim hotelima su nam objasnili da domaći gosti nemaju veliku averziju prema broju 13 i da je ovo uglavnom običaj uveden zbog sujevernih stranaca. AMERIKANCI OPSEDNUTI
MIŠLJENJE da je broj 13 baksuzan najviše je rasprostranjeno u Sjednjenim Američkim Državama, ali je često i u drugim zapadnim zemljama. Tako nije neobično da soliteri u gradovima SAD jednostavno nemaju trinaesti sprat, već posle dvanaestog "prirodno" dolazi četrnaesti. Stanodavci i trgovci nekretninama znaju da na tom spratu neće imati ni kupce, ni stanare. Slično je i sa brojnim avio-kompanijama. One jednostavno nemaju trinaesti red sedišta, jer niko ne bi kupovao karte za ovaj red. novosti
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
Obeležavanje 95 godina od početka proboja Solunskog fronta Rano ujutro 14. septembra 1918. godine, oko 2.000 artiljerijskih cevi oglasilo je početak napada savezničkih armija, pri čemu je udarni deo proboja iznela srpska vojska  Na današnji dan pre 95 godina - 14. septembra 1918. godine - na Solunskom frontu započela je artiljerijska priprema za ofanzivu i proboj tog fronta, koji je bio jedan od odlučujućih događaja za okončanje Prvog svetskog rata.
Rano ujutro 14. septembra 1918. godine, oko 2.000 artiljerijskih cevi oglasilo je početak napada savezničkih armija, pri čemu je udarni deo proboja iznela srpska vojska.
Taj datum prihvaćen je sada kao Dan artiljerije i Dan Mešovite artiljerijske brigade Vojske Srbije.
Solunski front je probijen 15. septemba, a rezultat toga bila je kapitulacija Bugarske, ubrzo Austro-ugarske, a zatim i Nemačke, čime je završen Prvi svetski rat.
Srpska vojska, nakon proboja Solunskog fronta, oslobodila je Srbiju, a potom i sve zemlje koje su potom uključene u novu zajedničku državu - Kraljevinu Srba Hrvata i Slovenaca, proglašenu u Beogradu 1. decembra 1918. godine, na čijem čelu je bio rengent Aleksandar Karađorđević.
Srpska vojska je na Solunski front prebačena u proleće 1916. godine i to sa grčkog ostrva Krf, gde se oporavljala posle golgote kroz koju je prošla tokom povlačenja kroz Albaniju u zimu 1915-1916.
Na Solunskom frontu sa jedne strane tog fronta nalazili su se francuski, britanski i srpski vojnici, potom i Rusi, a njima se kasnije priključio i jedan broj Grka i Italijana, dok su se sa druge strane ukopani u rovove nalazili austro-ugarski, nemački i bugarski vojnici.
Za komandanta je izabran francuski general Franše d'Epere, koji je u junu 1918. godine održao savetovanje sa srpskim generalima i regentom Aleksandrom Karađorđevićem kada je odlučeno da ofanziva počne sredinom septembra na sektoru Dobro polje - Veternik - Kozjak na kome se nalazila srpska vojska.
Srpska vojska je bila podeljena u dve armije - Prvu pod komandom Petra Bojovića i Drugu armiju pod komandom Stepe Stepanovića, dok je komandant Štaba bio vojvoda Živojin Mišić.
Srpska vojska je imala tada šest divizija sa 140.0000 vojnika, među kojima je bilo i oko 25.000 dobrovoljaca, gotovo isključivo Srba.
Kao posledica Prvog svetskog rata čak četiri velike imperije koje su, na ovaj ili onaj način vekovima postojala, prestale su da postoje – Austro-ugarska, Turska, Rusija, Nemačka, a formiran je niz novih nacionalnih država, među kojima i Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca.
Srbija je u tom ratu ukupno izgubila, koliko se zna, 1.248.136 stanovnika, odnosno 28 odsto.
U stvarnosti taj procenat je mnogo veći kada se imaju u vidu državni okviri Srbije od pre Balkanskih ratova, koji su,i po sastavu stanovništva, izneli "na svojim leđima" čitav taj rat, uz bitnu pomoć desetina hiljada Srba dobrovoljaca sa prostora negdašnje Austro-ugarske.
Pobede srpske vojske krunisane su odlukama Srba iz do tada neoslobođenih krajeva da se prisajedine Srbiji, tako se Vojvodina prisajedinila Srbiji 25. novembra 1918. (Srem dan ranije), a Crna Gora 26. novembra.
Potom je usledilo proglašenje ujedinjenja 1. decembra 1918. godine kada je regent Aleksandar Karađorđević, u palati Krsmanović na Terazijama u Beogradu, proglasio stvaranje Kraljevstva Srba, Hrvata i Slovenaca.
Prema memorandumu Delegacije Kraljevine SHS na mirovnoj konferenciji u Parizu, Srbija je od jula 1914. do oktobra 1915. mobilisala više od 707.000 ljudi, odnosno 24 odsto ukupnog stanovništva. Bilo je to 40 odsto ukupnog broja muškog stanovništva, daleko više od bilo koje zaraćene zemlje.
Ukupno, zaraćene strane u Prvom svetskom ratu mobilisale su oko 70 miliona vojnika, a poginulo je ili stradalo na drugi način probližno 20 miliona. U tom smislu srpske žrtve za ukupnu pobedu saveznika u tom ratu bile su, u poređenju sa drugima, nemerljive.
Narodna skupština Srbije krajem 2011. godine usvojila je izmene Zakona o državnim i drugim praznicima kojim je predviđeno da se 11. novembar - Dan primirja iz 1918. godine, posebno obeležava i da bude neradni dan. novosti
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
Rajac: Englez pravi tamjaniku Bračni par O'Konor uzgaja vinovu lozu i proizvodi vino u selu Rajcu. Radi u američkoj naftnoj kompaniji, a u Srbiji kupio vinograde  PRE dve godine engleski državljanin Majkl O'Konor, menadžer logistike u američkoj naftnoj kompaniji "Hes", i njegova supruga Beka, diplomirani ekonomista, rodom iz Zaječara, obilazili su Srbiju. Put ih je naneo u negotinsko selo Rajac, nadaleko poznato po odličnom vinu. Supružnici su se na prvi pogled zaljubili u to mesto, njegove prostodušne stanovnike, podneblje i rešili da tu - ostanu.
- Nismo imali dilemu niti jednog trenutka - kroz osmeh se priseća Beka, koja ovih dana rukovodi berbom grožđa iz rajačkih vinograda i njegovom preradom u vino. - Kupili smo šest hektara vinograda i još toliko uzeli u zakup. Investirali smo oko 200.000 evra, kako bismo izgradili najmoderniju vinariju, iz Mađarske kupili specijalnu hrastovu burad za čuvanje vina i - krenuli sa poslom.
Bekin suprug Majkl je, trenutno, na poslu u svojoj naftnoj kompaniji, ali redovno komunicira sa suprugom. Raspituje se kako ide berba, traži da mu se redovno šalju fotografije... Kaže, samo da reguliše status na poslu pa eto i njega u Rajcu.Nije bilo lako - odmahuje Beka glavom. - Trebalo je obnoviti zaparložene vinograde i podići nove zasade. Međutim, angažovali smo vrhunskog tehnologa Gorana Jelenkovića, tako da je, uz njegovu pomoć, sve bilo daleko lakše.
Na imanju O'Konora privodi se kraju berba sovinjona, gamea i merloa. Ipak, posebna pažnja posvećuje se tamjanici, autohtonoj sorti grožđa, karakterističnoj za Negotinsku krajinu.
- Cilj nam je da napravimo suptilna vina, sa zaštićenim geografskim poreklom - objašnjava Jelenković. - Jer, nekada su rajačka vina bila poznata u celom svetu. Ne vidim nijedan razlog da to ponovo tako ne bude.
Ove godine iz vinarije O'Konora "isteći" će oko 12.000 litara vina, iz kraja u Srbiji sa najvećim brojem sunčanih dana u godini.
- To je ono što rajačkom vinu, gde ima do 270 sunčanih dana u godini, uz posebnu klimu i zemljište, daje taj poseban i prepoznatljiv ukus, zbog kojeg meštani Rajca tvrde da je njihovo mesto centar svemira - smeje se Beka. - Uz najmoderniju tehnologiju, verujemo da će naša vina ponovo pronaći put do probirljivog evropskog tržišta. Jer, mi smo svoje mesto pod suncem, nakon dugog lutanja, pronašli. Skrasili smo se u Rajcu i nemamo nameru da ikuda više odemo odavde. I DECI SE DOPALO
- Kada smo prvi put došli u Rajac, pričom o ovdašnjem vinu nas je opčinio sada pokojni Dragiša Milenović, koji nas je i "ubedio" da ostanemo ovde - setno će Beka. - A koliko se to našoj deci dopalo, najbolje govori podatak da je naš sin upisao Poljoprivredni fakultet, odsek vinogradarstvo, sa ciljem da jednog dana nastavi ovaj posao. novosti
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
Srpsko-bugarski dvojac oborio svetski rekord u letenju Srpsko-bugarski dvojac upisao se u anale sinhronog letenja. Piloti Petar Lončar i Veso Ovčarov iskočili iz aviona i u paraglajderima izveli 181 okret za 7 minuta  NAJBOLjI srpski akrobatski pilot Petar Lončar i bugarski profesionalac Veso Ovčarov oborili su svetski rekord u izvođenju najteže figure u sinhronom akrobatskom letenju. Srpsko-bugarski dvojac skočio je iz aviona sa paraglajderom sa visine od 4.000 metara i napravio tačno 181 okret u vazduhu!
Opasan let trajao je tačno sedam minuta, a odigrao se u nedelju u Bugarskoj u mestu Primorsko.
- Avion se peo do željene visine oko 30 minuta, a samo sedmominutno okretanje odvijalo se pod G-silom vrednosti sedam - priča za "Novosti" Petar Lončar. - Ova figura zove se "infiniti tambling" ili "luping" i najteža je u akro-letenju. Da bi se partneri razumeli, mora da sarađuju, a Ovčarov i ja već četiri godine letimo zajedno. Za podvig smo se pripremali dva meseca u Austriji.Lončar i Ovčarov su tako nadmašili rekord sinhronih pilota iz Švajcarske Remoa Nederera i Iva Berlovica, koji su pre četiri godine uspeli da izvedu 121 okret. Srbin i Bugarin otišli su korak dalje, jer je ovo bio ujedno i prvi put da se na ovaj način paraglajderima skače direktno iz aviona, a ne iz helikoptera, kao što je to ranije bio slučaj.
- U svetu ne postoji planina odakle bi moglo da se poleti i napravi rekord, pa smo dugo razmišljali gde bi bilo moguće napraviti toliko okreta - iznosi Lončar. - Ukazala se prilika na Festivalu ekstremnih sportova "Iks point" u Bugarskoj. Najteže u ovom letu je izdržati G-silu. Zato se i tokom treninga postepeno povećava broj okreta. I sada osećamo bolove u telu.
Rekorderi su sleteli na plažu udaljenu pet kilometra od mesta gde su iskočili zbog vetra i samog kretanja tokom manevra. Planiraju nove podvige. Kažu da nisu obavestili predstavnike Ginisa, jer jure rekord od preko 500 sinhronizovanih okreta. Prvi sledeći poduhvat je, međutim, letenje na vulkanima na Havajima u oktobru, kao i prvi skok paraglajderom iz balona u Beogradu, koji će biti upisan u istoriju srpskog vazduhoplovstva. USPEH
REKORDI nisu strani ovom dvojcu. Petar Lončar je do sada obarao visinski rekord u letenju paraglajderom u Pakistanu (6.688 metara), kao i rekord u dužini leta - devet sati je neprekidno proveo u vazduhu. Veso Ovčarov se proslavio letovima u Južnoj Africi. novosti
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
Nikola Spasić bio jači čak i od Nobela Kult zadužbinarstva ponovo oživljava u Srbiji u kojoj se nekad dobročinstvo negovalo kao tradicija (1). Ovovremeni zadužbinari nepoznati ljudi. Srpske mecene a uspešni privrednici su malobrojni  Miodrag Stanojević iz Beograda zaveštao je Opštini Savski venac svoja dva stana na Senjaku, površine 230 kvadrata. U testamentu koji je otvoren neposredno posle njegove smrti u jesen 2011. naveo je: "Želim da ova moja imovina bude na korist drugima. Onima kojima je najpotrebnija."
A, nekako u to vreme Kliničko-bolničkom centru Srbije je zafalilo 53 miliona dinara da završe "Roditeljsku kuću", za boravak dece obolele od kancera, koja dolaze na terapiju iz unutrašnjosti Srbije.
Predstavnici Savskog venca su odlučili da prodaju stanove koje je Miodrag ostavio na dar svojoj opštini i novac uložili u rekonstrukciju "Roditeljske kuće". Njena ukupna površina je 868 kvadratnih metara, a predviđeno je da ima deset apartmana.
I kao što kaže narodna izreka da dukat dobija na sjaju ako je u zadužbini, tako je i Miodragov "dukat" ostao da služi dobru. Prijateljima je ispričao da je odlučio da imetak daruje za dobro drugih posle plemenitog gesta penzionera Petra Srnića. Ovaj Čačanin rešio je da sve što je stekao tokom mnogih decenija ostavi mladima. Beogradskom univerzitetu zaveštao je svoja tri stana u Beogradu vredna oko pola miliona evra. Sav novac od iznajmljivanja, naveo je u oporuci, namenjuje stipendiranju studenata koji žele da ostanu u zemlji.- Želeli smo, supruga, ćerka i ja, da se odužimo Univerzitetu na kome smo se školovali. Ali, i mom rodnom Moravičkom okrugu, pa je moja jedina želja bila da prednost pri dobijanju stipendija imaju studenti iz ovog kraja - rekao je za naš list Petar Srnić čiji su gest "Novosti" nagradile plaketom za plemenitost.
Miodrag i Petar, sasvim obični do tada u javnosti nepoznati ljudi, nisu i jedini dobrotvori koje je pokrenula moralna potreba da vrate društvu deo imetka - za dobro drugima. Ali, jesu delom zaslužni što je kult zadužbinarstva ponovo oživeo u Srbiji, u kojoj se nekad, vekovima, dobročinstvo negovalo kao tradicija. O njima se zna zahvaljujući institucijama koje su darovali svojom imovinom. Ali, posle njih, bilo je i anonimnih dobročinitelja koji su nesebično podelili deo svog bogatstva.
Među ovovremene zadužbinare ubraja se i nekolicina uspešnih privrednika, ali se oni mogu na prste prebrojati. Tako se među srpske mecene svrstavaju Madlena Cepter, Miodrag Kostić i "Delta fondacija" Miroslava Miškovića. Postavlja se, međutim, pitanje ko se od njih može zaista titulisati zadužbinarom?
Da li je njihovo dobročinstvo u duhu tradicije, kao što je nekada bilo rodoljubiva obaveza koja je motivisala nekadašnje zadužbinare: Tekeliju, Anastasijevića, Kolarca, Spasića? Ili je to pitanje prestiža, lične afirmacije? Da li su moderni zadužbinari, kao i u svemu drugom, i u "davanju" našli svoj interes? Možda bi ih bilo i više da im država poreskim olakšicama ide naruku. Bar tako tvrde pojedini privrednici koji bi za umanjeni porez na dobit, rado stavili pečat na svojoj zadužbini.
Istina, Madlena Cepter, supruga biznismena Filipa Ceptera, među prvima je nastavila srpsku tradiciju zadužbinarstva posle više decenija zatišja. U korist srpske kulture i umetnosti uložila je više od 30 miliona evra. Opera i pozorište "Madlenijanum", sinonim su za dobročinstvo gospođe Cepter. Ali, ne treba zaboraviti da su i teatar i opera u zgradi bivšeg zemunskog pozorišta koje je izdato na korišćenje italijanskoj kamernoj operi "Madlenijanum".
"Delta fondacija" sagradila je dečji i omladinski centar na Bežanijskoj kosi u Beogradu u koji je uložila 2,3 miliona evra. Dom nije, međutim, u trajnom vlasništvu Beograda, već je samo dat na korišćenje.
Miodrag Kostić, vlasnik "MK grupe", krajem protekle godine investirao je 200.000 evra u kuću u kojoj će živeti petnaestoro dece bez roditelja. Dom koji je sagrađen od ovog novca poklonjen je SOS dečjem selu u Kraljevu.- Verujem da je svako, u odnosu na sopstvene mogućnosti, dužan da deo vrednosti koje je stekao tokom svoje karijere vrati društvenoj zajednici na način koji dolikuje - kaže Kostić za "Novosti". - Bilo bi na korist države da lepa tradicija srpskog zadužbinarstva ponovo oživi.
Tradicionalna Srbija, koja dobročinstvo poznaje kao roduljubivu obavezu, iznedrila je istinske zadužbinare i humaniste. One koji su svoj imetak ostavljali otečestvu i rodu. A šta, onda, fali savremenoj Srbiji?
- Savremena Srbija i njena budućnost suočeni su sa važnim zadatkom: izgradnjom društvene svesti da je davanje najlepše primanje - kaže dr Marija Aleksić koja izučava zadužbine kulture Srbije. - Uz jačanje duha zadužbinarstva, takođe, treba učvrstiti i zakone kao trajne garante filantropije u ovoj oblasti. Tako nijedan oblik vlasti, ni promene vladajućih garnitura, ne bi ugrozili pravo raspolaganja zadužbinskom imovinom.  MOĆNA SREDSTVA
Koliko je kult zadužbinarstva bio uzvišen u Srba najrečitije govori podatak da je zadužbina Nikole Spasića u svoje vreme imala sredstava koliko i - Nobelova.
Između ostalog, Spasićeva zadužbina je posedovala zgrade u Knez Mihailovoj 19, 33, 47. Njegovim novcem finansirana je izgradnja Gradske bolnice na Zvezdari, bolnice u Krupnju i Kumanovu, kao i doma za iznemogle u Knjaževcu. VISOKI DEČANI
Najveći zadužbinar u srpskom rodu bio je kralj Milutin. Ostavio je više od 40 crkava i manastira. Milutinovo delo nastavio je njegov sin Stefan Dečanski, a potom i unuk car Dušan. Oni su svome rodu zaveštali manastir. Ovo raskošno mesto utehe i molitve podigli su ispod Prokletija u Metohiji. Manastir je građen od 1327. do 1335, a živopisan od 1335. do 1350. godine. Visoki Dečani su jedna od najvećih i najraskošnijih srpskih crkava srednjeg veka posvećena Vaznesenju Gospodnjem. novosti
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
Otkrivanje Teslinog spomenika u ponedeljak u Njujorku Nikola Tesla, Srbin i Amerikanac, pisaće na spomeniku poznatom srpskom naučniku koji će biti svečano otkriven u ponedeljak ispred Tesline laboratorije na Long Ajlendu  BEOGRAD - Nikola Tesla, Srbin i Amerikanac, pisaće na spomeniku poznatom srpskom naučniku koji će biti svečano otkriven u ponedeljak, 23. septembra, ispred Tesline laboratorije na Long Ajlendu u Njujorku.
Kako su novinarima u Vladi Srbije objasnili direktorka vladine Kancelarije za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu Slavka Drašković i predsednik Organizacionog odbora manifestacije Aleksandar Vlajković te nedelje će, povodom obeležavanja 70 godina od Tesline smrti, osim otkrivanja spomenika, biti organizovana i izložba u njegovu čast, kao i poslovni skup na kojem će prisustvovati brojni srpski privrednici iz Srbije i dijaspore.
"Otkrivanje spomenika Nikole Tesle dolazi u izuzetnom trenutku, jer se neko vreme povećava interesovanje za Teslu u svetu, odnosno ponovo se 'otkriva'", rekla je Drašković.Prema njenim rečima, kada je prošle godine uz ogromnu pomoć srpske dijaspore za svega nedelju dana prikupljeno 1,37 miliona dolara za otkup i renoviranje Tesline laboratorije, američki mediji u svojim izveštajima nisu navodili srpsko poreklo poznatog naučnika, dok je u nekoliko bilo spomenuto da je u SAD došao iz Hrvatske.
"Mi kao Srbija želimo da bude prepoznat kao srpski brend i ovo je način da ga povežemo sa našom zemljom. Na otkrivanje spomenika biće pozvani i američki mediji, pa će ovo biti izuzetna prilika da se počne sa organizovanim načinom povezivanja dela i rada Nikole Tesle sa Srbijom", ocenila je Drašković.
Govoreći o laboratoriji Nikole Tesle na Long Ajlendu Drašković je dodala da Republika Srbija u saradnji sa svojom dijasporom želi da i ta institucija bude brendirana kao deo Srbije, posebno, jer je u planu da narednih godina bude pretvorena u muzej i centar za obuku mladih naučnika.
"Manifestacija u Njujorku biće prilika i da predsednik Srbije Tomislav Nikolić, koji će otkriti spomenik, uruči ordenje Amerikancima, nekima i srpskog porekla, koji su pomogli da se unaprede odnosi dve države", rekla je Drašković.
Predsednik Organizacionog odbora manifestacije Aleksandar Vlajković istakao je da je otkrivanje spomenika Nikole Tesle, kojeg je uradio vajar Nikola Janković, veliki događaj za srpski narod u toj državi, dodavši da je mesto njegovog postavljanja, na Long Ajlend ispred Tesline laboratorije, dobra lokacija, jer postoje planovi da se tu jednog dana izgradi "Teslin svet".
"'Tesla world' će biti poput Diznilenda, centar za popularizaciju nauke gde će dolaziti mladi ljudi da razvijaju maštu. Za ovaj projekat su već urađeni projekti", rekao je Vlajković.
On je dodao da, nakon podizanja spomenika Tesli ispred njegove laboratorije, sledeće godine to isto bude učinjeno ispred Kolumbija univerziteta u Njujorku zajedno sa spomenikom Mihajla Pupina, kao i na vidovdan u Filadelfiji.
"Želimo da taj spomenik, koji je najlepši ikada napravljen spomenik Nikole Tesle, posejemo širom sveta, jer želimo da nas se sećaju po tim velikanima, a ne po našoj bližoj ružnoj prošlosti", rekao je Vlajković. FINANSIRANJE
Kako je naglasio spomenik i čitava manifestacija, na kojoj će svirati i poznati violinista Stefan Milenković, građane Srbije neće koštati "ni dinara", jer neće biti finansirana novcem iz budžeta Republike Srbije, već dobrovoljnim prilozima Srba u dijaspori. "Tesla je most u saradnji sa SAD i on nas na najbolji način povezuje sa najmoćnijom zemljom sveta", zaključio je Vlaković. novosti
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
|
| Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 276 gostiju |
|
Ne možete postavljati nove teme u ovom forumu
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Ne možete monjati vaše postove u ovom forumu
Ne možete brisati vaše postove u ovom forumu
|
|
|
