|
| Autoru |
Poruka |
|
Estrella
|
|
Vitezova zvezda
Pridružio se: 17 Jun 2012, 20:13
Postovi: 5399
|
Manasija: Ljubavna zakletva viteza i princeze U manastiru Manasija, posle šest vekova, plemićko venčanje. Zvanice u kostimima srednjeg veka. Lepa Ruskinja za kneza povratnika 
Tu, na samo korak od moštiju zaštitnika i zadužbinara despota Stefana Lazarevića, poznatog i kao Visoki Stefan, Anastasija i Hadži Zoran zakleli su se na večnu ljubav. Liturgiju je služio otac Jovan iz Crne reke.
Bajkovito venčanje odisalo je duhom prošlih vremena, utopljenih u mirise svežeg poljskog cveća, manastirskog tamjana i sveća. U ceremoniji koju je organizovao kraljevski red vitezova, a koji deluje pod pokroviteljstvom Linde Karađorđević i sa blagoslovom patrijarha srpskog gospodina Irineja uživali su brojni ugledni gosti. Mnogi su stigli izdaleka, iz Rusije, Francuske, Engleske, Nemačke, Grčke i Španije.
Posle 600 godina bilo je ovo prvo kompletno viteško plemićko liturgijsko venčanje u Srbiji. Tačno toliko, punih šest vekova, prošlo je od početka gradnje Manasije, zadužbine hrabrog i mudrog despota i jedne od naših najvrednijih i najlepših srednjovekovnih svetinja.
Posle ritualnog venčanja i pričešća, usred živopisne prirode, u dvorištu manastirskog utvrđenja ukrašenog sa 11 visokih kula, koje su čuvali komandiri viteške garde, održana je borba mačevalaca, a streličari su nišanili - jabuku.
U dramskom programu rekonstruisane su srednjovekovne bitke vitezova, a plemkinje su plesale uz zvuke srednjovekovne srpske muzike.
Tek venčana Anastasija mušku bebu podigla je visoko, a ovaj simboličan čin koji najavljuje sreću, porod i blagostanje, propratile su mladoženjine reči zahvalnosti:
- Kraljevski red vitezova oživljava ono najuzvišenije iz srpskog zadremalog duha. To je vera, ljubav i nada da će se među nama javljati kroz naše potomke, Stefan, Lazar, Miloš, Sava... i da će nam svet opet lepo odgovoriti... Amin!
Hadži Zoran Mrđenović, slikar i glumac, predsednik je Reda vitezova. Rođen je u Parizu. U Beograd, grad njegovih roditelja, preselio se kad je počelo bombardovanje. - Biti vitez, znači ostati veran svojoj sudbini, kao što je to bio despot Stefan Lazarević - kaže Zoran. Uz drevnog viteza uvek je stajao duhovnik: jedan je bio misao, drugi akcija. A despotovo renesansno delo „Slovo ljubve“ govori da je bio i - nežan čovek!Novosti
|
|
|
|
|
|
|
Estrella
|
|
Vitezova zvezda
Pridružio se: 17 Jun 2012, 20:13
Postovi: 5399
|
Stručnjaci iz CERN-a u Petnici Specijalni gost je direktor istraživanja u CERN-u Serđo Bertoluči, koji će, između ostalog, govoriti i o pronalasku nove čestice za koju se veruje da je Higzov bozon 
Specijalni gost tog programa, koji je počeo 13. i traje do 21. jula je direktor istraživanja u CERN-u Serđo Bertoluči, koji će, između ostalog, govoriti i o pronalasku nove čestice za koju se veruje da je Higzov bozon.
Direktor "Petnice" Vigor Majić je u izjavi Tanjugu naveo da je reč o prvom programu stručnog usavršavanja koji CERN sprovodi u Srbiji.
Prema rečima Majića, u Transevropskoj školi fizike visokih energija učestvuje 55 mladih profesionalnih istraživača, koje delegiraju istraživački instituti, pre svega iz evropskih zemalja, ali i iz Kine, Indije i Afrike, kao i 15 predavača.
O različitim aspektima fizike visokih energija biće reči na predavanjima i radionicama, a učesnici će naučnicima CERN-a kroz prezentacije predstaviti i svoje istraživačke radove.
Majić je rekao da je posebno zadovoljan što je CERN za Transevropsku školu fizike visokih energija odrabrao "Petnicu", budući da je Srbija ove godine postala punopravni član Evropske organizacije za nuklearna istraživanja.
CERN Transevropsku školu fizike visokih energija organizuje već šest godina za redom, sa ciljem da pored edukacije mladih istraživača, podstakne i ojača saradnju između istočne i zapadne evropske naučne i pedagoške zajednice.Novosti
|
|
|
|
|
|
|
Estrella
|
|
Vitezova zvezda
Pridružio se: 17 Jun 2012, 20:13
Postovi: 5399
|
Na čuvenoj fotografiji hapšenja nije Gavrilo Princip Čuvena fotografija „Hapšenje Gavrila Principa“, nastala 28. juna 1914. godine u Sarajevu, čitav vek zbunjuje svetsku javnost 
Pre samo nekoliko dana, greška je ponovljena, po ko zna koji put za jedan vek. „Dojče vele“ je pišući o Principu objavio spornu fotografiju, uz originalan potpis „Hapšenje Gavrila Principa“, a sve je u rubrici „Drugi pišu“ preneo i jedan naš dnevni list. Grešku je i ovaj put bilo teško izbeći, a zašto, objašnjava istoričar Milorad Iskrin:
- Ova zabuna „rođena“ je deset godina posle atentata. Bečki list „Interessantes Blatt“ je fotografiju objavio uz komentar da je reč o trenutku hapšenju Gavrila Principa i njegovog odvođenja u zatvor. Da na slici nije Princip, kasnije je objasnio baš čovek sa fotografije, Ferdinand Ber - kaže profesor Iskrin.
- Reč je o jednom od brojnih službenika monarhije na radu u Bosni. Usprotivio se brutalnosti policije i svetine prema Principu, pa je i on priveden. To je trenutak u kome je aparat „škljocnuo“...
Pre 46 godina, Vladimir Dedijer je pokušao da „ispravi krivu Drinu“, u svojoj poznatoj knjizi „Sarajevo 1914“, prvi je objavio fotografiju uz pravo, istinito i jednostavno objašnjenje: na njoj je prikazan Ber, ne Princip. Međutim, istina je imala manji domet od početne greške. Berov lik sa fotografije ušao je u hiljade udžbenika i istorijskih studija, i u daleko više novinskih članaka - kao slika i prilika Gavrila Principa.
Profesor Iskrin objašnjava da je sam Ferdinand Ber pokušavao da razjasni zabunu, uvidevši da je ona poprimila globalne dimenzije.
DIKTAT DNEVNE POLITIKE
Bratstvo južnoslovenskih naroda postalo je jeres u Bosni devedesetih. Kao simbol bratstva, Princip je „proteran“ iz Sarajeva, njegovih stopa više nema na mestu atentata, njegov most danas je „latinski“... Pripadnici armije BiH 1992. maljevima su razbili njegovu spomen-ploču, a prethodno, 1941. ustaše su učinile isto pred kamerama Vermahta.Novosti
|
|
|
|
|
|
|
Nina
|
|
Moderator
Pridružio se: 13 Apr 2012, 14:33
Postovi: 5555
|
Naučnici oživeli bakterije stare 500 miliona godina
Naučnici su gen star 500 miliona godina ubacili u modernu bakteriju "Ešerihije koli" i do sada je u laboratoriji Džordžija Teka nastalo više od 1.000 generacija prvobitne bakterije
ATLANTA - U laboratorijima Instituta za tehnologiju Džordžije, naučnici su oživeli bakterije stare 500 miliona godina.
Naučnici su gen star 500 miliona godina ubacili u modernu bakteriju "Ešerihije koli" i do sada je u laboratoriji Džordžija Teka nastalo više od 1.000 generacija prvobitne bakterije, prenosi Slobodna Evropa.
Naučnici žele da vide da li će ova bakterija evoluirati na isti način na koji je evoluirala i prvi put, ili će krenuti nekim novim evolutivnim putem.
"Mogućnost posmatranja drevnog gena u modernom organizmu dok evoluira nam daje priliku da vidimo da li će se evolutivni put ponoviti ili će taj organizam slediti neki drugi put. Izmenjeni organizam na početku nije bio zdrav i jak kao njegove moderne verzije", rekao je naučnik na Džordžija Teku Betil Kačar.
Nova bakterija mutira veoma brzo i ne samo da je dostigla snagu modernih bakterija, već su neke njene podvrste postale zdravije i mnogo snažnije od modernih bakterija.
"Pomoću ovog procesa bićemo u mogućnosti da odgovorimo na mnoga pitanja evolutivne i molekularne biologije. Između ostalog, želimo da znamo da li istorija organizma ograničava njegovu budućnost i da li evolucija uvek vodi ka istoj, unapred definisanoj tački ili ima različita rešenja za isti problem", rekao je Kačar. Novosti
|
|
|
|
|
|
|
Estrella
|
|
Vitezova zvezda
Pridružio se: 17 Jun 2012, 20:13
Postovi: 5399
|
Opasni mulj u Kolubari? Mulj koji se pojavio u, zbog suše gotovo presahloj Kolubari, digao je na noge valjevske ekologe. Izgleda kao da je korito betonirano 
Zoran Mijatović, iz Ekološko-biciklističkog društva „Grin bajk“ u Valjevu, ističe da su velike količine mulja sa nataloženim aluminijum-fosfatom, koji služi za prečišćavanje vode za piće, ispuštene u reku Kolubaru. Zbog niskog vodostaja, kaže, sve je izgledalo alarmantno - kao da je korito reke betonirano!
- Nijedan otpad, koliko god bezopasan, ne može da se baca u korito reke, već postoje zakonske procedure kako se skladišti i uništava - ističe Mijatović.
- Veliki problem, u ovom slučaju, predstavlja nizak nivo reke, koja ne može da odnese taj mulj, pa smo o svemu obavestili republičku vodoprivrednu inspekciju.
U „Vodovodu“ kažu da u mulju ima aluminijum-fosfata, ali ističu da je u pitanju uobičajena procedura, po zakonu. Naime, u postrojenjima Fabrike za preradu sirove vode bilo je pranje filtera, što se čini svakih dva-tri meseca.
- To je standardni tehnološki postupak čišćenja filtera, koji se primenjuje u svim vodovodima i sličnim postrojenjima, za koji imamo dozvolu - rekao je Selimir Manojlović, direktor „Vodovoda“. - U mulju koji je ispušten u Kolubaru nema štetnih sastojaka, pa ni posledica po reku i živi svet u njoj. Mulj u Kolubari samo je, zbog niskog nivoa vode, bio vidljiviji nego ranije.Novosti
|
|
|
|
|
|
|
Estrella
|
|
Vitezova zvezda
Pridružio se: 17 Jun 2012, 20:13
Postovi: 5399
|
Smrt patrijarha Varnave još tajna Ni posle 75 godina nije utvrđeno da li je 1937. otrovan poglavar Srpske pravoslavne crkve. Dokumenti su još uvek pod embargom u arhivi BIA Litiju za ozdravljenje Patrijarha napala žandarmerija MISTERIJA smrti srpskog patrijarha Varnave traje tačno 75 godina, od noći između 23. i 24. jula 1937. kad je tadašnji poglavar SPC preminuo dok je jugoslovenska skupština donosila odluku o konkordatu s Vatikanom, kom se on protivio. Dokumentacija SPC iz međuratnog perioda, koja bi mogla da razreši ovu enigmu još od 1944, nedostupna je, kaže prof dr Veljko Đurić, autor kapitalnog dela o patrijarhu Varnavi.
- Dokumenti su još uvek pod embargom u arhivi BIA - tvrdi prof. dr Đurić. - Oni bi mogli da rasvetle mnoge istorijske nedoumice, pre svega da li je patrijarh Varnava otrovan ili je preminuo od posledica bolesti.
Sagovornik "Novosti" podseća da je patrijarh za života kralja Aleksandra podržavao njegovu jugoslovensku politiku i potpisivanje sporazuma s Vatikanom, ali je mišljenje promenio posle atentata u Marseju.
Naime, Vatikan je posle ubistva jugoslovenskog vladara prihvatio da potpiše izmenjenu verziju konkordata uz uslov da njegov sadržaj ostane tajna. Ipak, dokument je procurio, a Sabor SPC mu se žestoko usprotivio, smatrajući da on stavlja SPC u podređen položaj u odnosu na druge verske konfesije u Jugoslaviji.
Zbog otpora konkordatu SPC je ušla u direktan sukob s knezom Pavlom i premijerom Milanom Stojadinovićem.
- Premijer je neskriveno, iz još nepoznatih razloga, nametao klerikalna rimokatolička i islamska rešenja kao primarna u političkom životu države - navodi prof. Đurić.
- Treba imati na umu da se konkordatska kriza odigrava u vremenu kad uticaj savezničke Francuske opada, a raste moć fašističke Italije i nacističke Nemačke. U Jugoslaviji je značajan uticaj britanske podzemne diplomatije koja pokušava da sruši vladu Stojadinovića i otera kneza Pavla.
U julu 1937. godine pitanje konkordata dolazi na dnevni red jugoslovenske skupštine, a patrijarh Varnava pada u bolesničku postelju. Na dan početka skupštinske rasprave 19. jula žandarmerija prebija učesnike litije za ozdravljenje poglavara SPC.
Patrijarh Varnava umire oko ponoći 23. jula dok jugoslovenska skupština usvaja predlog o potpisivanju konkordata.
PARASTOS I FILM
PARIJARH srpski Irinej održaće u utorak u 11 sati u malom Hramu Svetog Save parastos patrijarhu Varnavi povodom 75 godina od njegovog upokojenja. Posle službe biće predstavljen zbornik naučnih radova o patrijarhu Varnavi i prikazan dokumentarni film o ovom poglavaru SPC, čiji je autor prof dr Veljko Đurić.
- Organizatori skupa uputiće molbu Sinodu SPC da se obavi analiza zemnih ostataka patrijarha Varnave, koja će odgonetnuti da li je on otrovan - kaže prof. Đurić.
SABOR VODIO ISTRAGU
VANREDNI Sabor SPC sastao se 8. jula 1937. i na osnovu mišljenja lekara dao zaključak: "Rezultati dosadašnjih ispitivanja uzroka bolesti svode se na fakat da je patrijarh uistinu otrovan, kako se u našoj javnosti stalno govori. Na koji način se desilo to trovanje, ne zna se tačno".Novosti
|
|
|
|
|
|
|
Estrella
|
|
Vitezova zvezda
Pridružio se: 17 Jun 2012, 20:13
Postovi: 5399
|
Srpski lađari jači od austrougarskih pušaka Austrougarska rečna flota je napala Srbiju i pre zvanične objave rata. Kapetan parobroda „Car Nikola“ Dragan Bošković odbio predaju Brod "Car Nikola” USTROUGARSKA je napala Srbiju i pre zvanične objave rata 28. jula 1914. godine. Habzburška rečna ratna flota i vojska 26. jula okomile su se na srpske trgovačke brodove u uskoj klisuri Đerdapa.
Srpskim brodarima upućen je ultimatum da se predaju, ali oni su to odbili i pod kišom projektila nastavili plovidbu u slobodne srpsko-rumunske vode.
Junaštvo srpskih lađara bilo bi zaboravljeno da dragoceno svedočanstvo o njemu nije ostavio Mladen St. Đuričić, učesnik rečnog rata, kapetan Srpskog parobrodskog društava, novinar i nosilac „Albanske spomenice“.
- Jutro je zateklo većinu srpskih brodova u jurnjavi prema Đerdapu - sećao se Đuričić. - Sa osvitom dana počeli su sa sviju strana iskrsavati austro-mađarski ubojni brodovi.
Iz prve grupe parobroda koji su se zatekli u Đerdapu, uspelo je da pobegne samo „Takovo“, a ostale je habzburški brod „Zađva“ oružjem primorao da pristanu u Oršavi. Posada je uhapšena, a srpske trobojke na dimnjacima odmah su prebojene.
Kapetan Dragan Bošković, zapovednik drugog brodskog ešalona, u kome su bili njegov „Car Nikola“ i „Morava“ sa tri šlepa, nešto kasnije je pristao u Oršavu da ukrca iskusne navigatore koji su vodili brodove kroz opasne đerdapske stene i vrtloge. Ali umesto njih na pristaništu su ga dočekali mađarski vojnici sa uperenim puškama. Oficir je zaurlao da se brod veže za obalu i posada preda.
- Napred, punom snagom, kao odgovor na to, zagrmeo je kapetan Bošković - sećao se Đuričić, tada član posade „Cara Nikole“. - Mašine već pripremljene zaljuljaše i ceo ešalon nađe se nasred Dunava takvom brzinom da zaprepašćeni oficir nije stigao ni da komanduje: „Pali!“
Mađarski vojnici nisu odustali, već su na nizvodnoj krivini Dunava napravili zasedu.
Dok su puščana zrna zujala i staklo prštalo na sve strane srpski brodski ešalon je poleteo niz Dunav. Na pristanu u Donjem Milanovcu, Bošković je upozoren da ga na ulazu Sipskog kanala čekaju i austrijski rečne topovnjače (monitore).
- Poverene brodove ću izvesti u slobodu ili ću naletom s njima zajedno potopiti i monitore na mestu s koga niko živ ne može izaći - zapisao je Đuričić reči neustrašivog Boškovića. S brodova je iskrcao svu posadu osim svog zamenika i drugog krmara i mašiniste, koji bi nastavili sa samoubilačkim jurišem ukoliko prva posada pogine.
- Izlazeći, pogledali smo one koji ostaju - sećao se Đuričić. - Bili su smrtno bledi, ali nijedan ne odbi da pođe u smrt s novim Sinđelićem.
Pokret je zaustavljen u poslednjem trenutku jer je iz Beograda stigla naredba da brodski ešalon obustavi proboj kroz Đerdap i sakrije ih iza ostrva starog Poreča. Mobilisani brodari su teška srca otvorili ventile i sami podavili svoje lađe, ali su ih u jesen 1915. nemačke okupacione trupe ipak pronašle i osposobile za plovidbu.
REČNI VETERAN U KLADOVU
„Car Nikola“ je 1923. vraćen Srbiji, a u Drugom svetskom ratu preživeo je još jedno nemačko zarobljavanje. Posle povratka „Car“ je postao „Tito“, a zatim „Split“. Plovio je sve do sedamdesetih kad je konačno usidren ispod Brankovog mosta i pretvoren u kafanu. Posle požara 1992. rečni veteran je odvučen na remont u brodogradilište u Kladovu, gde i danas stoji.Novosti
|
|
|
|
|
|
|
Estrella
|
|
Vitezova zvezda
Pridružio se: 17 Jun 2012, 20:13
Postovi: 5399
|
Kostolac: Kiša otkrila fosil džinovskog jelena Provala oblaka nad Kostolcem otkrila fosil džinovskog jelena iz poslednjeg ledenog doba. Nađeni mamutska kljova od 3,85 metara i jelenski zubi dugi pet centimetara 
Holandski stručnjaci su prepoznali fosilizovane ostatke jelenske glave koji su se nalazili ispod mamutskih kostiju, a to po mišljenju arheologa, upućuje na neku munjevitu prirodnu katastrofu koja je ove divove sahranila u brdu lesa tokom poslednjeg ledenog doba.
- Ponavlja se priča koja je viđena kod mamutice Vike, kraj čijeg smo fosila u površinskom kopu Drmno takođe pronašli ostatke jelena, ali stepskog, koji je živeo u njeno doba - kaže prof. dr Miomir Korać, direktor arheološkog parka Viminacijum.
- Vika i njen jelen živeli su u Kostolcu pre najmanje milion godina, kad je ovde vladala vrela sutropska klime. Fosili na brdu Nosak pripadaju runastom mamutu i njegovom savremeniku džinovskom jelenu, koji su živeli mnogo kasnije, u subpolarnim uslovima hladne tundre.
Sagovornik „Novosti“ ističe da pronalazak fosila mamuta i jelena koji su živeli na istom mestu u razmaku od najmanje nekoliko stotina hiljada godina dokazuje pretpostavku da je naš prostor oaza u kojoj život opstaje i kad u drugim delovima sveta nestaje.
- Velika Vika i njen drugar jelen živeli i stradali su, najverovatnije u megapoplavi pra-Morave u vreloj kostolačkoj savani sa bujnom i visokom travom - kaže prof. Korać. - Gotovo na istom mestu, oko milion godina kasnije, žive i stradaju njihovi daleki rođaci koji su za to vreme evoluirali i prilagodili se klimatskim promenama koje su pretvorile ovaj kraj u hladnu tundru. Suštinska važnost ovih otkrića jeste da se na našim prostorima nit života nikada nije prekidala.
MILjOKAZ NA KORIDORU 10
NA trasi Koridora 10 u mestu Šuplja stena u blizini belopalanačkog sela Crvena reka, arheolozi Zoran Mitić i Katarina Lazarević otkrili su miljokaz - čitač kilometara, koji datira sa početka trećeg veka nove ere. Kameni stub iz rimskog doba visok je 2,4 metra, dobro je očuvan, a stručnjaci niškog Zavoda za zaštitu spomenika preveli su natpis koji označava 22. milju što je udaljenost ovog lokaliteta od Niša, rimskog Naisusa.Novosti
|
|
|
|
|
|
|
Estrella
|
|
Vitezova zvezda
Pridružio se: 17 Jun 2012, 20:13
Postovi: 5399
|
Mati Efimija: Slikarstvo me nije progutalo Igumanija manastira Gradac, mati Efimija, postala član najstarijeg umetničkog udruženja "Lada". Ikonopišem, ali nisam prestajala da slikam "civilno". U Parizu izabrala duhovni put  NE morate nigde da se pomerite a sa igumanijom manastira Gradac, mati Efimijom, proputovaćete svetom i kroz vekove. Upravo takvu priliku pružio nam je razgovor sa njom na sinoć otvorenoj izložbi novoprimljenih članova "Lade", najstarijeg umetničkog udruženja kod nas.
Efimijin miran, mio, melodičan, gotovo dečji glas i radost koju nenametljivo isijava, vode od Pariza, preko Beograda, do Niša, Raške... Dok priča kao da prenosi energiju sa starih ikona, odslikava vatromet boja i poruka sa dela Pola Klea, Huana Miroa, Marka Rotkoa, za koje kaže da su joj bili uzori... Mati Efimija lako "povezuje" umetnike i monahe i sa gotovo istim žarom priča o Hristu i, recimo, Marini Ambramović.
Igumanija, koja je "u svetu" magistar slikarstva, sa posebnim žarom priča o izložbi u Galeriji ULUS, na kojoj su izložena njena četiri rada.
- To što sam član "Lade", za mene je kao odlikovanje. Aleksandar Đurić je pre dve godine uspeo da me "prevari" i organizuje mi samostalnu izložbu... Skoro sam izlagala i na Disovom proleću u Čačku. Drago mi je što je sve to došlo bez moje inicijative - priča igumanija Efimija. Kaže da nikada nije prestajala da slika "civilno", iako je početne godine u manastiru provela učeći veštinu ikonopisanja.
- I da vam priznam, nisam je lako savladala, a akademski sam slikar. Prošlo je mnogo godina da bih sad mogla da kažem da sam sposobna da uradim neku ikonu koja ima zrelost.
Slike i reči za igumaniju idu gotovo uvek zajedno:
- Čuvam moje zapise, kao dnevnike sa crtežima, koji su sve više prerastali u crtež. Kad god crtam imam neki komentar koji beleži taj trenutak. Ova grupa radova u ULUS-u se zove "Love hurts" (Ljubav boli). Inspirisala me je pesma koju sam, posle sto godina, u tom momentu čula na radiju. Tad sam shvatila da to nije samo pesma koja govori o rastanku dvoje zaljubljenih. Svaka ljubav podrazumeva žrtvu i mi kad volimo, saosećamo sa onim koga volimo. Život nije lak. Svako nosi svoj krst i tegobe, tako da uvek kad volimo nosimo i bol.
Igumanija "plastično" govori i o razlici između ikonopisanija i "civilnih" slika, koju kaže, svako ko je crkven, može lako da razume:
- Kao što je drugačiji odlazak nedeljom u crkvu na liturgiju, od čitanja dobre knjige koja nas navodi na razmišljanje o suštini našeg postojanja, takva je razlika između mojih ikona i slika. Liturgija bi bila ikona - objašnjava mati, koju je, kad je o slikarstvu reč, fascinirao Ilija Bosilj.
- On je savremenik Save Šumanovića. Za njega sam se zalepila još na Akademiji, mada nisam mogla da vidim da je bio pobožan čovek. Možda je Bosilj najviše uticao na mene, ali volela sam i Pola Klea, Huana Miroa, Marka Rotkoa. Ta lirska apstrakcija me prosto uvlačila.
Mati Efimija je baš u srcu umetnosti, u Parizu, pre dvadeset godina, donela odluku da se umesto u visoke (civilne) umetničke krugove, opredeli za duhovni put.
- U Parizu sam shvatila da ne želim da me slikarstvo proguta. Nisam bila spremna ni na kakve kompromise. Postdiplomske sam upisala u Beogradu, ali taj period je bio period razmišljanja o odlasku u manastir. I svi radovi na mojoj magistarskoj izložbi bili su inspirisani monaštvom. Tom izložbom sam stavila tačku na život "u svetu".
PARIZ, NjUJORK...
Danas mati Efimiju, nekada Jasnu Topolski, profesor Vladimir Veličković zvao je da postdiplomske studije upiše u Parizu. U Gradu svetlosti živeli su joj i očuh i brat. Igumanijin deda pak živeo je u Njujorku, pa je i ta, svetska prestonica bila u "kombinaciji" za nastavak njenog školovanja. Ipak, Efimija je odabrala Beograd, a samo 20 dana posle magistarske izložbe, uputila se u manastir Gradac. Tamo je već dve decenije.
MEDIJSKA "POMPA"
UZNEMIRAVA me što većina ljudi ima pogrešne predstave o životu u manastiru. Prošle godine moja bratanica je pravo sa "Egzita" došla kod nas, i rekla da će sledeće godine svi da svrate. Ovi moji se šale i kažu: "Dogodine ’Egzit’ u Gradcu". Volela bih da razbijem te predrasude. Gradac zaslužuje da bude posećen. Zato gledam kad god mogu da se pojavim u medijima i zainteresujem ljude da dođu - objašnjava mati njenu sve češću medijsku pojavu. Novosti
|
|
|
|
|
|
|
Estrella
|
|
Vitezova zvezda
Pridružio se: 17 Jun 2012, 20:13
Postovi: 5399
|
Škola prijateljstva na Tari - spaja ih srpski kod MališanI iz RS i Crne Gore u Školi prijateljstva na Tari. U duhovnom jedinstvu, bez obzira na granice koje ih dele. Gosti Dodik i Tadić  Pre dvanaest godina kada je osnovana, Škola prijateljstva organizacije „Naša Srbija“ na Tari, počela je da okuplja decu srpske nacionalnosti iz bivših jugoslovenskih republika, najviše pogođenu zbivanjima „na ovim prostorima“. Ista potreba da se u najtežim okolnostima očuva i neguje nacionalni identitet postoji i danas, a kroz druženje i interaktivne radionice - hiljade naših mališana iz BiH, Hrvatske, Crne Gore, Slovenije, Makedonije, Albanije, Mađarske i Rumunije prošle su kroz kapije kompleksa „Beli bor“, gde ih je spojilo zajedništvo, mališani ga jednostavno zovu - srpski kod.
U Školi prijateljstva „Naše Srbije“ trenutno boravi 200 dece iz Crne Gore i Republike Srpske. Pokazalo se, da su njihove veze sa maticom neraskidive i duboke.
- Bez obzira što živimo u RS, Srbija je naša. Ovde deca uče o najvećim vrednostima srpskog naroda. Tu imaju priliku da čuju, da su deo slavnog i časnog naroda - rekao je Milorad Dodik, predsednik Republike Srpske, pokrovitelj boravka stotinu mališana iz Nevesinja, Ljubinja, Gacka, Bileće i Berkovića u Školi prijateljstva na Tari.
Iz Crne Gore, stigli su na najlepšu srpsku planinu mališani iz Andrijevice, Berana, Bijelog Polja i Plava. Svi oni učesnici su programa „Srpski kod“, deo su jedinstvenog duhovnog i kulturnog prostora koji spaja oko dva miliona Srba, naših sunarodnika koji žive u okolnim državama.
- „Naša Srbija“ je posvećena svakom našem detetu, bez obzira gde živi. Mališani ovde postaju još vredniji i još veći borci - kaže Boris Tadić, prijatelj „Naše Srbije“, koji od osnivanja podržava rad Škole prijateljstva.
Pored Dodika i Tadića, sa mališanima su u petak bili Milorad Pupovac, predsednik Srpskog nacionalnog veća u Hrvatskoj, episkop budimljansko-nikšićki Joanikije, Draginja Đurić, predsednik Izvršnog odbora banke Inteza, koja je generalni pokrovitelj Škole prijateljstva... Najviše aplauza i osmeha mališana, izmamili su ipak sportski asovi, proslavljeni rukometaši Dragan Škrbić i Nedeljko Jovanović. Oni su zajedno sa 200 devojčica i dečaka otpevali pesmu „Ovo je Srbija“.
- Naučio sam ovde mnogo novih stvari, naročito o Svetom Savi. Istorija Srba, dok traje „Srpski kod“, najzanimljivija je - kaže Filip Došljak (10) iz Berana. Novosti
|
|
|
|
|
|
|
|
| Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 99 gostiju |
|
Ne možete postavljati nove teme u ovom forumu
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Ne možete monjati vaše postove u ovom forumu
Ne možete brisati vaše postove u ovom forumu
|
|
|
