|
| Autoru |
Poruka |
|
Estrella
|
|
Vitezova zvezda
Pridružio se: 17 Jun 2012, 20:13
Postovi: 5399
|
Marina „4. juli” 40 godina okuplja zemunske alase Stari vukovi iz Zemuna, kako se pre pola veka govorilo za najčuvenije alase s desne obale Dunava, toliko su bili zaljubljeni u reku da su na njoj sagradili i kafanu. Tačnije, reč je o najstarijoj dunavskoj marini „4. juli”, koja je proslavila 40 godina od osnivanja. Osim što se u njoj sidre brodovi i čamci, i danas se okupljaju stari zemunski alasi. Stari vukovi iz Zemuna uz muziku zaborave na vreme BOEMI - Marina „4. juli” podignuta je kao mala brvnara na vodi, a onda su je iskusni ribari gradili i proširivali. Okolo nije bilo fensi splavova, a ni mnogo čamaca na reci. Marina je usamljena, ali ponosna, rasla na Dunavu iz godine u godinu. Znalo se da kad stari vukovi završe s poslom, tu dolaze da popiju i pojedu za sitne pare. Baš kao i u starim kafanama, čar dolaženja u marinu nije bila u tome da se napuni stomak, već duša, pa su je zemunski alasi smatrali mestom koje produžava život jer ih opušta i usrećuje.
- Ko god dolazi na partiju druženja u marinu, produžava sebi život za tri godine. To je teorema koju su postavili zemunski ribari, a oni su ljudi od reči - šaljivo objašnjava Dule Cirkus, jedan od članova.Četiri decenije marine proslavljeno uz riblju čorbu Marina danas ima oko 300 članova i oni su njeni vlasnici. Pravilo koje se do danas zadržalo jeste da vlasnici žive za marinu, a ne od nje i time čuvaju ugled koji je sticala 40 godina.
- Jedan od osnivača Marine „4. juli” je čuveni zaljubljenik u Dunav - Velja ribar. Velja je pecao najlepše deverike i po tome se proslavio i među mnogo iskusnijim alasima. Živeo je u sojenici na Ratnom ostrvu, gde je kuvao ljutu riblju čorbu i pasulj, pa su Zemunci rado veslali do njega na ručak - priča Boban Pireli.
U marinu se dolazilo danju, ostajalo noću i odlazilo pred zoru. Nešto od toga se zadržalo i danas.Mladi nastavljaju tradiciju - Kad ovde sednete na piće i jelo sa drugarima, zaboravite i da pitate koliko ima sati. Mi smo odrasli na reci i živimo na njoj. Pecamo, plovimo i borimo se s nemanima modernog doba. Kad okolni splavovi nadglasaju naše tamburaše, mi zapevamo iz sveg glasa, pa kom obojci kom opanci - zaključuje Dule Betmen, nazvan tako jer je jedne zore po odlasku iz marine primećen kako visi na vrbi.
- Jedan stari alas je umeo da upita: kada je špricer najbolji? Kada je ‘ladan, kada ga ima mlogo i kada je džabe - poručuje Betmen.24sata
|
|
|
|
|
|
|
Estrella
|
|
Vitezova zvezda
Pridružio se: 17 Jun 2012, 20:13
Postovi: 5399
|
Vrućina nam tanji živce Izuzetno visoke temperature negativno utiču na ponašanje ljudi, pa su i konflikti češći. Odlazak na letovanje stavka. Moguća vanredna situacija. Radnici rade i na vrelini 
Nervoza, razdražljivost, agresivnost uzrokovani tropskim temperaturama, utiču na to da u svakodnevnim situacijama, od čekanja u redovima u bankama i poštama do saobraćajnih gužvi, ljudi reaguju naglo i češće prave incidente. Samo jedna sitnica, prek pogled ili nezgodna reč, može predstavljati okidač za agresiju. Posebnu opasnost ekstremne temperature predstavljaju za osobe sa suicidnim namerama i one nervno labilne.
Stručnjaci upozoravaju da visoke temperature „tanje“ živce, a njihovu tvrdnju potkrepljuju i podaci iz Zavoda za hitnu medicinsku pomoć.
- Ljudi ne mogu da spavaju zbog vrućine i unervoze se - objašnjava dr Nada Macura, portparolka Hitne pomoći. - Ako još i popiju, lakše dolazi do sukoba sa porodicom ili komšijama. Vrućina traje danima i ljudi su iscrpljeni. Znoje se, gube koncentraciju i postaju nepažljivi ili agresivni. Imali smo nekoliko padova sa visine, iako stalno apelujemo na građane da se pripaze i da budu oprezni.
Povećan je broj poziva sa javnih mesta i autobuskih stajališta, ali Hitnu pomoć zovu i zaposleni u institucijama i firmama i žale se da im je loše, a ne znaju zašto. Takvo stanje je posledica visokih temperatura.
r Macura predlaže osvežavanje voćem, a upozorava da bi trudnice, žene sa bebama, starije osobe i hronični bolesnici posebno trebalo da se čuvaju visokih temperatura.
Prema rečima lekara, znojenjem organizam izlučuje mnogo tečnosti, ali i soli. Gubitak natrijuma inače nije ozbiljan problem, jer je ta so obično u organizmu prisutna u prevelikoj količini, ali kad dođe do gubitka kalijuma, magnezijuma i litijuma, problemi postaju ozbiljniji, jer dolazi do poremećaja u celom sistemu hemijskih reakcija u organizmu.
- Nema preciznih podataka koja je temperatura rizična po zdravlje, ali postoje sugestije da je to temperatura preko 33 stepena - objašnjava dr Vesna Janjušević, pomoćnik direktora DZ „Stari grad“. - Kada je organizam izložen uticaju visoke spoljašne temperature, kao odgovor na termalni stres, dolazi do širenja krvnih sudova na periferiji i do pojačanog znojenja kako bi se pojačao gubitak toplote kroz kožu, što dovodi do povećanog gubitka tečnosti i elektrolita - soli.
Posledice visoke temperature mogu biti akutne i hronične. Akutne obuhvataju pojavu toplotnih grčeva, toplotni udar i sunčanicu, a hronične obuhvataju poremećaj kardiovaskularnog i cerebrovaskularnog sistema. Odgovor organizma na termalni stres zavisi od pola, uzrasta, fizičkog opterećenja, ukupnog zdravstvenog stanja organizma, načina odevanja, načina ishrane, aklimatizacije. Najosetljivija su deca i stariji od 65 godina.
Predsednik Društva psihologa Srbije Prvoslav Plavšić, ističe da tuče, nervoza i agresija nisu samo posledica vrućina, već da u našoj zemlji, ipak, imaju „dublje“ korene.
- Činjenica je da lakše dolazi do konflikta i da je drugačiji oblik ponašanja kada su tropske temperature - kaže Plavšić. - Moramo, međutim, objektivno sagledati situaciju, jer su i inače kod nas ljudi nezadovoljni zbog nezaposlenosti, besparice i imaju nagomilanu negativnu energiju. Još i ova vrućina.SUNČEVA RADIJACIJA DUGAČAK je spisak tegoba koje mogu izazvati visoke temperature - napominje dr Janjušević. - Toplotni grčevi skeletnih mišića javljaju se zbog gubitka soli i obično se javljaju na kraju radnog dana. Toplotni udar nastaje kao posledica nesposobnosti organizma da savlada gubitak tečnosti i perifernu vazodilataciju. Manifestuje se padom krvnog pritiska, ubrzanjem srčanog rad i vlažnom i toplom kožom. Sunčanica nastaje kao posledica direktnog dejstva sunčeve radijacije na glavu. Manifestuje se glavoboljom, povraćanjem i skokom pritiska. Poremećaj kardiovaskularnog i cerebrovaskularnog sistema dovodi do pada krvnog pritiska, ubrzanog srčanog rada - tahikardije, umora, pospanosti, pada koncentracije, usporenih refleksa. Povećava se smrtnost od šloga i srčanog infarkta.
Novosti
|
|
|
|
|
|
|
Estrella
|
|
Vitezova zvezda
Pridružio se: 17 Jun 2012, 20:13
Postovi: 5399
|
Tesla - tvorac naše budućnosti Naš veliki naučnik danas je najpoznatiji Srbin u svetu, planetarni fenomen, posećeno ime na Internetu. Postoji 100.000 sajtova posvećenih geniju, njegov rođendan grad Filadelfija slavi kao svoj dan 
A Muzej Nikole Tesle u Beogradu ovih dana je preplavljen posetiocima sa svih strana sveta kojima je ovo obavezna destinacija prilikom dolaska u glavni grad Srbije.
- I pored ovih vrućina mi imamo sve brojniju posetu. Već od deset sati ujutro imamo velike grupe stranaca na vratima muzeja. Poseta je sa 4.500 ljudi tokom 2000. narasla na 28.493 tokom prošle godine - rekao nam je Mladen Vujović, zamenik direktora Muzeja Nikola Tesla, dok je primao prve jutarnje posetioce. - Interesovanje za rad genija iz Smiljana raste velikom brzinom. Nikola Tesla je danas najpopularniji Srbin u svetu, pravi planetarni fenomen.
Tesla je živeo u dvadeset gradova širom sveta i svaki od njih mu je podigao spomenik ili po njemu dao imena svojim ulicama. Poslednji je to lane učinio Pert u Australiji, gde je Tesla dobio dve ulice i bistu u auli univerziteta. Nove biste treba da dobiju Prag, Bratislava i Moskva. U muzeju ne postoji evidencija o svim počastima Nikoli Tesli i upotrebi njegovog imena i prezimena.
- Muzej brine o ostavštini Nikole Tesle, ali ne štiti njegovo ime i zato nemamo podatke o tome koliko udruženja, kompanija, instituta, fakulteta, škola i drugih ustanova nosi njegovo ime. Poznato je, međutim, da je Tesla sve popularniji, jer se o njemu trenutno snimaju tri filma, a objavljen je i strip „Tesla Gik“, koji govori o njegovim sukobima sa Edisonom - rekla nam je kustoskinja Ivana Zorić.
U Bogoti postoji srednja tehnička škola koja se zove „Nikola Tesla“, a u Hanoveru je jedan Nemac svoju firmu nazvao „Tesla genije“. Upitan za razlog, ovaj Nemac je odgovorio:
- Volim Nikolu Teslu, on je tvorac naše budućnosti!
Naši sagovornici tvrde da je Tesla kao svetska ličnost prvi put slavljen 2006. godine, na 150-godišnjici svog rođenja, a potom 2009. godine, kada je „Gugl“ postavio logo srpskog genija. Od tada se njegovo ime na internetu godišnje upotrebi skoro milijardu puta. Na listi sajtova posvećenih velikom naučniku „Gugl“ je prvi, a beogradski Muzej Nikole Tesle je sa 300.000 ulazaka svojevremeno stigao do trećeg mesta po posećenosti.
- U svetu danas postoji bar 100.000 sajtova posvećenih Nikoli Tesli. Svakog dana na internetu milion ljudi govori i piše o njemu. Reč je uglavnom o mladim ljudima, koji sebe nazivaju teslijanci ili Teslin narod - objašnjava ovaj fenomen Mladen Vujović. - Srpski genije je njihov novi idol. Teslu mladi ljudi doživljavaju kao mirotvorca, kao gurua ekologije, ali i kao čoveka koji je stvorio budućnost sveta. Mnogi od njegovih obožavalaca se odnose prema Tesli kao da je živ čovek, a ne kao da je mrtva legenda.
Pokazuje nam knjigu utisaka, u kojoj su posetioci muzeja napisali poruke lično za Nikolu Teslu. Neke od njih glase: „Ti si živi genije, a ne prevarant, kako pričaju tvoji protivnici!“, „Hvala ti za budućnost!“, „Učini svet boljim!“
- Nikola Tesla je bio popularan još dok je bio živ. Naučnici su ga veličali do pedesetih godina, a potom su ga zanemarili. Planetarnu popularnost je stekao u 21. veku, kada je Tesla shvaćen kao tvorac planetarne energije. Danas se i naučnici i laici bave njegovim patentima i problemima koje je postavio u prošlom veku - kaže Mladen Vujović, zamenik direktora Muzeja Nikola Tesla. - Sve to pokazuje da je Nikola Tesla i danas živa priča.
Upravo zbog sve veće popularnosti našeg naučnika, dr Ljubo Vujović, predsednik Teslinog naučnog društva iz Njujorka, uputio je Ujedinjenim nacijama predlog da se 10. jul proglasi za Svetski dan nauke.
AMERIKANCI GA OBOŽAVAJU
NaŠ sajt posećuju ljudi iz čak 180 država sveta. Najbrojniji su Amerikanci sa 52.000 ulazaka, Rusi sa 8.700 i Kinezi sa 8.500 poseta godišnje. Nemci imaju 7.837 ulazaka, a grupa zemalja od Kanade i Engleske preko Turske i Grčke do Italije i BiH sa više od 4.000 poseta - rekla nam je kustos Teslinog muzeja, Ivana Zorić.
SVETSKI PUTNIK
Muzejska izložba „Teslin čudesni svet elektriciteta“ obišla je svet od Beograda preko Madrida i Pariza, stigla do Čikaga, Šangaja i Perta. Samo u Čikagu videlo je 30.000 ljudi, a u Šangaju je na Svetskoj izložbi oborila rekord u posećenosti. U planu je odlazak u Filadelfiju, Split, Moskvu...Novosti
|
|
|
|
|
|
|
Estrella
|
|
Vitezova zvezda
Pridružio se: 17 Jun 2012, 20:13
Postovi: 5399
|
Bolnice bez klima-uređaja na 40 stepeni Mnoge bolnice nemaju klima-uređaje, što je za pojedine pacijente čak i pogubno. Ventilatori, mokri čaršavi i pravljenje promaje jedina rešenja za rashlađivanje 
Dugački i zagušljivi hodnici na odeljenjima gerijatrije i neurologije, jedva da su i zaštićeni od sunca debelim zidovima. Sa prozora vise iscepane zavese. Vazduh pun nervoze. Kako kažu, klimu im nikad neće ugraditi. A pacijenti, jedva da imaju snage i da kažu nešto. Prikovani za „usijane“ i plastificirane madrace.
Nešto bolja situacija je u KBC „Zemun“. I tamo, ipak, više od 70 odsto soba nema klima-uređaje.
- Veći deo bolnice nema rashladne uređaje i sada je izuzetno neprijatno za bolesnike - rekao nam je dr Aleksandar Nešković, zamenik direktora KBC „Zemun“.
- Imamo teške, hronične bolesnike, koji dugo leže. A temperature koje su u sobama mogu da iskomplikuju zdravstveno stanje bolesnika koji mnogo lakše dobijaju bolničke infekcije.
Sobe na urologiji, ortopediji, hematologiji i hirurgiji - pune. Ko može da hoda, šeta po hodnicima, ili sedi u prostorijama koje imaju klimu. Takvih soba je malo. U podne i noću je najteže. Izuzetno su uznemireni, jer nevolje stvaraju vreme i bolest.
- Malo je veća temperatura u sobi i nikako nam ne prija - kaže Zoran Simunović, pacijent iz sela Brajkovac kod Lazarevca. - Pravimo promaju, ali noć je teška i duga. Ponekad mašemo čaršavima, ne bismo li se rashladili.
Nije ni Klinički centar Srbije klimatizovan u potpunosti. Kako nam je rekao Drago Jovanović, portparol KCS, svuda gde su teški bolesnici rade klima-uređaji.
- Imamo više od 3.000 klima-sistema - objasnio je Jovanović. - Ovo je ustanova sa više od 300 odeljenja i svuda gde je potrebno ima rashladnih uređaja. Na pojedinim mestima postoji centralna klima.
Ništa bolja situacija nije ni u KC Niš. Oni imaju 630 klima-uređaja, svake godine taj broj bude uvećan, ali nisu ni time sva odeljenja pokrivena.
- Deo bolesničkih soba nema nikakav rashladni uređaj i boravak u njima je težak - priča Radomir Dimitrijević, iz tehničke službe KC Niš. - Velike su vrućine, neki objekti su stari i nemoguće je da se sve rashladi. Ponekad spajamo pacijente da svi spavaju u klimatizovanoj sobi.
Ni noć ne da mira bolesnicima. Omorina se uvuče u sobe, pa spavanja nema do pred zoru.
RASHLAĐENA SAMO VOJVODINA
ODELJENJA i bolničke sobe u KC Vojvodina dobro su pokrivene klima-uređajima. Kako su nam rekli u ovoj ustanovi, više od 90 odsto bolničkih soba i ambulanti ima klima-uređaj.Novosti
|
|
|
|
|
|
|
Estrella
|
|
Vitezova zvezda
Pridružio se: 17 Jun 2012, 20:13
Postovi: 5399
|
Stiže zahlađenje sa Atlantika Posle višednevnih tropskih temperatura početkom sledeće sedmice drastičan pad temperature 
Slabiji prodor nešto svežijeg vazduha iz centralne Evrope uslediće već tokom prepodneva. U Vojvodini živa u termometru neće prelaziti 34 stepena, dok se u ostalim delovima zemlje i u četvrtak očekuju temperature i do 37 stepeni.
Do vikenda će se živa spustiti za 5-6 stepeni. Prijatnija temperatura biće posebno na severu gde će živa doći malo ispod 30. podeljka. Ipak, u subotu opet toplije, na jugu i do 37 stepeni. Porast temperature uslediće zbog pomerenja jačeg ciklona nad Skandinavijom. Topao vazduh stiže u subotu kada će maksimalne vrednosti dostići i iznad 35 Celzijusovih. Nakon ovog vrhunca vrućeg talasa, u nedelju se očekuje prodor svežijeg vazduha koji će zahvatiti celu zemlju. Maksimalne temperature u nedelju i početkom naredne sedmice kretaće se oko i malo ispod 30 stepeni.
Tropske vrućine „napraviće pauzu“ početkom sledeće sedmice, kada meteorolozi najavljuju drastičan pad temperature.
- U nedelju očekujemo pljuskove, a od ponedeljka drastičan pad temperature od čak 10 stepeni - kažu u meteorolozi u „Meteosu“. - To znači da će termometri pokazivati oko 25 stepeni. Svežiji talas stiže sa Atlantika, a prijatno vreme zadržaće se do četvrtka. Od 20. do 24. jula opet toplije od 30 do 35 celzijusa.
U „Meteosu“ ističu da ekstremnih temperatura od 37 do 40 stepeni, neće biti. Tokom poslednje sedmice moguće temperature do 35 stepeni. Jul će do kraja biti suv i daleko topliji od proseka za čak 3-4 stepena, dok će količina padavina biti ispod proseka za 40 do 70 odsto.
VANREDNO STANJE
POSLE konsultacija sa čelnicima vojvođanskih opština, predsednica Skupštine grada Novog Sada Aleksandra Jerkov, uputila je pismeni apel Ivici Dačiću i načelniku Sektora MUP za vanredne situacije Predragu Mariću da u AP Vojvodini proglase vanredno stanje zbog tropskih vrućina.Novosti
|
|
|
|
|
|
|
Estrella
|
|
Vitezova zvezda
Pridružio se: 17 Jun 2012, 20:13
Postovi: 5399
|
Vrbas: Jedna smena berača popije 20.000 litara vode Sa beračima metlica na poljima semenskog kukuruza. Posao mora da se obavi do kraja jula kako rod ne bi propao 
- Ne znamo koliko je tačno iznad nule, niko ne meri temperaturu, ali je svakako blizu 50 stepeni - kaže, dok briše znoj koji mu lipti iz svake pore, 19-godišnji Milan Kruškonja iz Sivca. - Krećemo u pet ujutru i radimo do jedan po podne, uz pauzu od pola sata za doručak. Mlad sam i mogu ovo da izdržim bez problema, ali ne žale se, začudo, ni ovi stariji.
Redovi semenskog kukuruza dugi su oko 800 metara i u svakom je preko 4.000 stabljika. Dva reda su ženska, a jedan muški. Metlice su, zapravo, organi za oprašivanje, koje je upravo u toku. Zato sa ženskih stabljika i moraju da se uklone baš sada, da one ne bi same sebe oprašivale. To bi za rod bilo kobno.
Može ovo da se radi i mašinama, takozvanim „kastriksima“, ali oni kidaju i druge delove biljke, pa su ljudi ipak nezamenljivi - kaže Petar Mamula, agronom vrbaskog „Save Kovačevića“, kojem parcela pripada.
Na početku i na kraju parcele, na svakih otprilike petsto metara, postavljeno je desetak cisterni. U njima se svakog jutra doveze dvadesetak hiljada litara sveže vode. Sva se, naravno, potroši u jednoj smeni.
- Meni ne treba puno, ja sam u mojoj Dalmaciji navikla na malo vode - kaže 68-godišnja Milija Nikolić, koja je, sredinom 90-ih, iz Žegara kod Obrovca, izbegla u Crvenku. Od nečeg valja živeti.
To „nešto“ u prevodu znači 100 dinara na sat ili ukupno 800 dinara na dan. Ma koliko to nekom zazvučalo neverovatno, niko se, mada je posao, čak i da vrućine nisu kakve jesu, izuzetno težak, na ovako malo novca ne žali. Naprotiv. Posla nema nigde i ljudi jedva čekaju da ga dobiju.
- Dobro je, kako nije, gde bismo drugde nešto zaradili - pita se i istovremeno potvrđuje Ljubica Čizmar iz Kljajićeva.
BURNUSI
NA glavama radnika je na desetine vrsta šešira, kapa i marama, a oko vratova, poput burnusa, kakve u pustinjama nose beduini puštene razne vrste tkanine. - I ja ih stavljam, ali ne vredi - smeje se lepuškasta Jovana Ćekić, 20-godišnjakinja iz Kljajićeva, koja na poljima semenskog kukuruza zarađuje džeparac.Novosti
|
|
|
|
|
|
|
Estrella
|
|
Vitezova zvezda
Pridružio se: 17 Jun 2012, 20:13
Postovi: 5399
|
U Viminacijumu su živeli mamuti kao iz crtaća "Ledeno doba" Na sat vremena vožnje od Beograda, u neposrednoj blizini termoelektrane "Kostolac" nalazi se jedno od najzanimljivijih arheoloških nalazišta u Srbiji - nekadašnji rimski grad Viminacijum i, kako se nedavno ispostavilo, poslednje počivalište grupe vunastih mamuta, otkriće koje je uzbudilo stručnu javnost u zemlji i inostranstvu. Mamut iz Viminacijuma Kao ključni deo popularne naučne i turističke rute "Putevima rimskih imperatora", arheološki park Viminacijum je godinama privlačio pažnju zaljubljenika u antičku istoriju i arheologiju i predstavljao odličan primer kombinacije nauke i preduzetništva kao najbolje vođeno nalazište u Srbiji koja je dom 17 rimskih careva.
Posebnu draž ovom lokalitetu, čiji se delovi nalaze na površinskim kopovima Kostolca i ispod polja kukuruza, 2009. godine dalo je otkriće mamuta starog oko milion godina, popularno nazvanog Vika. Osim što je mamutica Vika među najstarijim na svetu (potiče iz praistorijskog perioda, miocena od pre 5.000.000 godina) i što je do sada u svetu pronađeno svega 20-ak ovih mamuta, kuriozitet ovog otkrića je taj što je njen skelet očuvan na licu mesta, nekih 270 metara istočno od Carskog mauzoleja Viminacijuma, i što nije izmešten iz prirodnog okruženja.Ovakvi mamuti su živeli i u Viminacijumu: Junaci crtaća "Ledeno doba" Prošlog meseca, međutim, bager koji je kopao rudu na lokalitetu Nosak, oko 2 kilometra od Vike, otkrio je kosti drugog mamuta - Noska, mlađeg od Vike. Ubrzo potom, ispostavilo se da se na ovom lokalitetu nalazi nekoliko vunastih mamuta starih oko 100.000 godina koji su tu skončali.
Stručnu javnost uzbudilo je ovo otkriće jer, kako je Tanjugu rekao direktor arheološkog projekta Viminacijum, dr Miomir Korać, "nema mnogo takvih mesta na svetu gde se mamuti istražuju na brojeve, na količine".
Kada je reč o vrsti novootkrivenih mamuta, Korać kaže da se radi "o simpatičnim mamutima, bar sa dečje tačke gledišta, o čupavim, vunastim vulijima poznatih iz filmova "Ledeno doba" koji su stari 60 - 70 ili čak 100.000 godina i koji se razlikuju od Vike koja je stara milion godina".I pored toga što temperatura na površinskom kopu - koji deluje kao mesečev predeo u raznim nijansama crne, braon i sive - prelazi 50 stepeni i hlada nigde nema, grupa arheologa i drugih stručnjaka vredno i užurbano radi kako bi se sve kosti što pre izmestile u specijalistički park koji će biti izgrađen u Viminacijumu, jer "Kostolac" mora da nastavi sa eksploatacijom rude.- Kao što je rekao neko od mladih kolega, bolje da se nas 40 arheologa kuva na plus 40, 50 nego da sedam miliona Srba cvokiće na zimu - rekao je Korać.
Plan je da se novootkriveni mamuti i Vika u celosti izmeste u jedan paleontološki park i to bi, kaže Korać, trebalo da se dogodi do kraja godine.
- Kad smo već miljenici sudbine i kada je ovaj prostor miljenik svega toga, hajde da se ne obrukamo, da napravimo paleontološki, paleozološki, paleobotanički park. Mi možda ne možemo da imamo Prirodnjački muzej poput onih iz Londona ili Njujorka ali možemo posetiocima da ponudimo energiju i ambijent - rekao je on.
Da sreća pomaže hrabrima i vrednima pokazalo se i kada su, ubrzo pošto su pronađene kosti vulija, arheolozi u neposrednoj blizini Noska našli grobnice sa zlatnim nakitom iz 2. veka, čije je iskopavanje za sada obustavljeno kako bi se posvetili mamutima, ali koje postavljaju zanimljiva pitanja budući da je jedan od pokojnika bio zaliven krečom.
- Da li zbog kuge? Da li su znali nešto što ne znamo danas, da li su koristili kreč kao dezinfekciono sredstvo? Mi sada dolazimo do saznanja da je arheologija nauka budućnosti - kaže Korać.
- Mi sad prikupljamo informacije koje će nam pomoći u budućnosti - rekao je on.
Da je interesovanje za Viminacijum i njegove mamute veliko, pokazala je i grupa studenata iz Austrije kao i velika grupa turista koji su na temperaturi od preko 35 stepeni došli da obiđu prostor bivšeg rimskog vojnog logora i grada i Viku koja, makar do avgusta kada će je izmestiti, kao čuvar stoji iznad kopa na kome, rame uz rame rade arheolozi i radnici termoelektrane.Blic
|
|
|
|
|
|
|
Estrella
|
|
Vitezova zvezda
Pridružio se: 17 Jun 2012, 20:13
Postovi: 5399
|
Miloš Janković: Izbegao sam belu smrt Alpinista koji je imao veliku sreću što je preživeo lavinu u francuskom skijalištu, za „Novosti“: Povrede nisu teške, prebačen na ortopediju. Konzul Srbije bio u poseti 
OD STALNOG DOPISNIKA
SRBIN koji je preživeo lavinu na Monblanu prebačen je iz urgentne službe na odeljenje ortopedije u bolnici u Salanšu. "Novosti" su uspele da dođu do Miloša Jankovića, ali on nije bio u stanju da daje izjave.
- Razumite me, još uvek sam pod utiscima od svega što se desilo. Ostavimo razgovor za drugu priliku. Treba sad i injekciju da mi daju - rekao je Janković.
Iz bolnice smo saznali da se oporavlja i da njegove povrede nisu teške. Sada se očekuje njegov povratak u Srbiju.
- U stalnom smo kontaktu s porodicom i bolnicom. Činimo sve što je u okvirima naših mogućnosti i ingerencija - izjavila je za "Novosti" konzul Srbije u Parizu Mimica Radojević.
U petak je kod Jankovića u poseti u bolnici bio i Mladen Mijović, konzul Srbije iz Strazbura, grada koji se nalazi u konzularnom području gde se dogodila tragedija u kojoj je devetoro stranih alpinista u četvrtak rano ujutro izgubilo živote.
Porodice stradalih od petka pristižu u Šamoni. Ceremonija za ispraćaj žrtava biće organizovana u subotu u 14 sati u crkvi u ovom mestu. Tela devetoro stradalih nalaze se u obližnjem medicinskom centru.
Vlasti još oprezno govore o razlozima koji su doveli do lavine. Ističe se da su alpinisti bili iskusni, kao i da bi istraga mogla da potraje nedeljama. Jedno od pitanja koje se postavlja jeste i da li je put kojim su se kretali možda bio preopterećen. Svakog leta, oko 20.000 planinara krene ka Monblanu, što je oko 300 do 400 polazaka dnevno. Postoji nekoliko prilaza, ali na onom najlakšem, zbog velike frekvencije, nije lako naći mesto u planinskim skloništima, pa se vodiči odlučuju i za druge varijante.
Jedan od srećnika iz lavine, vodič Danijel Roseto (63) prošao je samo s iščašenim ramenom. Vodio je dvojicu Danaca, koji su takođe dobro prošli.
- Još je bila noć. Put smo osvetljavali čeonim lampama. Pratili smo staru stazu. Odjednom, lavina je naišla bez buke, kao vetar. Osetio sam kako me sneg zahvata. Pokušali smo da se odupremo, ali nas je odneo 250 metara nizbrdo. Okretao nas je i bacao, imao sam utisak kao da se nalazim u mašini za pranje veša - izjavio je Roseto, srećan što je živ, a žalostan zbog toliko stradalih kolega.
POTREBNO 3.000 EVRA ZA POVRATAK
ALPINISTA i profesor matematike Miloš Janković (32) iz Niša dobro se oseća posle povređivanja u snežnoj lavini. Njegovoj supruzi Nataši Ilić Janković laknulo je kada joj se Miloš javio iz bolnice u Šamoniju i rekao da se ne brine.
Niški alpinista je kratko predočio da ima povredu rebara, a njegovi najbliži sada muku muče kako da obezbede novac za neophodni sanitetski prevoz povređenog Miloša iz Francuske u Srbiju.
- Da bi se bezbedno transportovao u našu zemlju, potrebno je 3.000 evra - kaže Nataša Ilić Janković. - A hiljadu evra košta bolnički dan. Posle nesreće, niko iz ambasade Srbije u Francuskoj nije kontaktirao s nama, niti iz Ministarstva inostranih poslova, a nemoguće je da prevoz sami organizujemo.
Predstavnici Planinarskog društva "Železničar" iz Niša u petak su pismeno od nove gradske vlasti Niša i gradonačelnika zatražili interventnu novčanu pomoć, kako bi se Janković transportovao do naše zemlje. Kažu da je niški alpinista bio osuguran, ali da naplata polise neće moći da pokrije sve troškove.
Miloš Janković je vrhunski, dobro pripremljen sportista, koji je u Šamoni otputovao sa grupom alpinista, u privatnoj režiji.
Predsednik Planinarskog saveza grada Niša Slobodan Gejo konstatuje da je Janković imao veliku sreću što je preživeo pakao, koji se odigrao na alpskoj maršruti ka vrhu Monblan.
- Prilikom lavine, alpinisti su apsolutno nemoćni - ukazuje Gejo. - Pitanje je i da li je dobro da su alpinisti u pohodu vezani ili ne, ali u ovakvim situacijama može da preživi samo ko ima baš mnogo sreće.Novosti
|
|
|
|
|
|
|
Estrella
|
|
Vitezova zvezda
Pridružio se: 17 Jun 2012, 20:13
Postovi: 5399
|
Stevan Labudović: Kamera između srca i duše Labudović godinama kamerom beležio put Alžiraca do slobode. Dobio mnogobrojna visoka priznanja. Kumstvo sa Bumedijenom Stevan Labudović ALŽIR slavi pola veka nezavisnosti, ali i jednog našeg čoveka. Stevana Labudovića, snimatelja “Filmskih novosti” iz Beograda. Od 1959. do 1962. godine “njihov Steva nacionale” hvatao je okom kamere bukvalno sve dok je ova severnoafrička zemlja vodila bitku za nezavisnost.
Stevine filmske reportaže o borbama alžirskih ustanika gledao je ceo svet. Zato ga “alžirska braća” smatraju ravnopravnim borcem za oslobođenje te zemlje, dodeljujući mu brojna visoka zvanja i odajući mnoge počasti.
Sedimo u njegovom stanu, na Miljakovcu, i polako vraćamo film njegove bogate karijere koja, isto tako, zavređuje jedan film. Okružen brojnim znamenjima i požutelim fotografijama, Stevan, koji je zašao u 86. godinu, ne bi mnogo o sebi. Na mišiće, izvlačimo priču o jednoj zimi na Miljakovcu. Sneg napadao, a državnici Alžira nikako da dođu do Stevinog stana. Angažovana je velika mehanizacija. Sneg je pročišćen, a ministar spoljnih poslova Alžira uručio mu je najviše odlikovanje te zemlje. Te godine dobili su ga samo Tito i Steva.
Vraćamo ga ponovo na priču odakle tolike počasti, a sagovornik “Novosti” će opet skromno: - Valjda ih je privukla moja hrabrost. Rame uz rame, oni su se borili oružjem, a ja kamerom. A cilj nam je bio isti - borba za slobodu. Kazuje nam da se ničega nije plašio, iako su u to vreme ciljevi gađani napalm bombama.
- Štitili su me moji saborci - govori Labudović. - Kad je god bilo gusto, pokrivali su me svojim telima. Ipak, jedan geler mi je prosvirao kroz kapu i pored uva. Ta kapa i dan-danas stoji u vitrinama muzeja u Alžiru.
Legendarni snimatelj, istovremeno je svojim foto-aparatom načinio bezbroj fotografija koje su sada nezamenljivi svedoci stradanja sirotinje u toku rata u Alžiru protiv francuskog kolonijalizma, koji je odneo više od milion žrtava. Koristio je isključivo - crno-belu fotografiju. Na njima je uvek snimljen čovek, u akciji, ali nigde nema nijedne kapi krvi.
Nametalo se pitanje: pa, kakav je to bio rat bez krvi, iako je krvi bilo napretek. Labudović nam objašnjava da je svoj objektiv uvek usmeravao prema živim ljudima i preko njih pričao uverljivu vizuelnu priču o golgotama kroz koje su prolazili. I to bez šokantnih scena, sa puno humanosti. Njegove kolege zato ga opisuju kao čoveka koji “kameru nije držao između dlanova, već između srca i duše”.
- Njegova kamera, baš kao po scenariju nekog filma, na stotinak simboličnih kadrova ispričala nam je bajku - zapisao je prof. Đorđije Joksimović. - Ona se pozlatila u rukama vrsnog snimatelja, pa je zaslužno našla počasno mesto u ratnoj zbirci Istorijskog muzeja u Alžiru.
I pored vremenske distance od pola veka, kad je materijal snimljen, on i danas uverljivo deluje kao da je od juče. Naravno da će nadživeti i snimatelja, koji je imao sreću da iz ratnog pakla izvuče živu glavu i uspostavi kumstvo sa predsednikom alžirske republike, Huarijem Bumedijenom.
- Kada mi se rodila ćerka Ida, od kuma Bumedijena stigao je buket sa tri stotine crvenih ruža - objašnjava Labudović.- Šef alžirske države je rekao da za svako slovo imena moje ćerke daje sto ruža. Pošto nismo imali toliko vaza, moja supruga Ružica i ja cveće smo stavili u kadu.
Alžirske priče Stevana Labudovića samo su “jedan detalj” iz njegove prebogate snimateljske karijere. Njegove, na primer, tršćanske storije specijalno su plasirane u filmskim žurnalima. Pred bioskopima se tražila karta više. Oni koji bi zakasnili na žurnal, često su, razočarani zbog propuštenih “Filmskih novosti”, odustajali od gledanja glavnog filma!
Pedesetih godina prošlog veka Josip Broz Tito je krenuo na svoja poznata mnogobrojna putovanja po svetu. Na “put mira” zajedno sa Titom krenuo je i Labudović. Njegova kamera ga je pratila u Burmi, Indiji, Indoneziji, Egiptu, Velikoj Britaniji, Etiopiji, SAD... Brodom “Galeb” i avionima obišli su ceo svet, a Labudović je snimao tadašnjeg predsednika na Brionima, Vangi, Brdu kod Kranja, u Karađorđevu, Belom dvoru i na drugim mestima na kojima se Tito susretao sa najvišim svetskim liderima. Na pitanje koji mu je susret najmiliji, Labudović, bez dileme, odgovara: sa predsednikom Indije Džavaharlalom Nehruom.
Pružajući nam sliku Ričarda Niksona, čika Stevan nam kaže da je bivši američki predsednik tražio isključivo da ga lično on ovekoveči. Mada se ne odriče svog filma, koji je po narudžbini snimio sa Idi Aminom Dadom, predsednikom Ugande, o tome ipak nerado priča:
- Dok sam ga snimao, Idi Amin je delovao pitomo - kaže nam Labudović.- Delili smo voće zajedno. Tek kasnije sam saznao koliki je on krvolok bio, kako su pričali. Ali, ipak, posao je posao.
ALŽIRSKI AMBASADOR ABDELKADER MESDOUA, ZA “NOVOSTI”: NACIONALNI HEROJ
STEVAN Labudović je jedan od živih svedoka velike epopeje kakvom se mogu nazvati odnosi između Alžira i bivše Jugoslavije, kaže Abdelkader Mesdoua, ambasador Alžira u Srbiji, u pisanoj izjavi za “Novosti”:
Kao mladog izveštača “Filmskih novosti”, pokojni predsednik Tito ga upućuje u Alžir da se pridruži alžirskim partizanima i prateći ih, da kroz fotografije, slike i snimke upozna svet sa oslobodilačkim ratom koji je u Alžiru otpočeo 1. novembra 1954. godine. On je u alžirskim partizanima proveo puno vremena, pratio je borce u akcijama i, zahvaljujući svom radu, uspeo je da svet upozna sa teškim uslovima u kojima je alžirski narod živeo pod francuskom kolonijalnom vlašću i u kojima se borio za slobodu.
Od tada se u Alžiru zna za Tita i Labudovića koji je postao i nacionalni heroj, kome se svake godine o državnim praznicima i u drugim prilikama, ukazuju počasti. Pozivan je na sve svečanosti koje se organizuju u Alžiru, a onda se nacionalne institucije o njega otimaju da bi odale priznanje njegovom junaštvu, njegovoj hrabrosti i prijateljstvu, koje ga neraskidivo povezuje sa alžirskim narodom.
Već u poznim godinama i pokatkad krhkog zdravlja, njemu se prilikom svakog boravka u Alžiru vraćaju snaga i krepkost, kako bi svaki put iznova obnovio tu ličnu vezu kojom je od pedesetih godina povezan. Neka ga Bog čuva i da mu dug život, zaključuje se u izjavi alžirskog ambasadora.Novosti
|
|
|
|
|
|
|
Estrella
|
|
Vitezova zvezda
Pridružio se: 17 Jun 2012, 20:13
Postovi: 5399
|
Teodor fon Burg najbolji matematičar svih vremena Maturant beogradske Matematičke gimanzije ostvario nezapamćen rezultat na olimijadi u Argentini. Šest medalja za Fon Burga. Direktor Ognjanović: To je kao da spojite rezultate Samprasa i Đokovića 
U koloni ukupnog bilansa, pored njegovog zlatnog imena i četiri zlatne medalje upisane su i po jedna bronzana i jedna srebrna, što u 53 godine dugoj istoriji održavanja ovog takmičenja nikom nije pošlo za rukom.
Mladi matematičar je na takmičenju koje je počelo 4. jula, a završava se u ponedeljak, osvojio ukupno 38 bodova od 42 moguća.
- Kada smo se čuli telefonom, prvo me je pitao da li je njegov učitelj Vladimir Janković zadovoljan jer nije uspeo da osvoji maksimalan broj bodova - rekla je Teodorova majka Magda. - Njegov uspeh je razultat dugogodišnjeg, mukotrpnog rada. Moram da priznam da sam u jednom trenutku mislila da, zbog svih poteškoća, nepotrebno dugačkog puta koji smo prešli da bi se on popeo na mesto broj jedan, neće uspeti. Ovim uspehom je pokazao, a nekim ljudima koji nisu verovali u njega i dokazao potencijal koji nosi u sebi.
Direktor Matematičke gimnazije Srđan Ognjanović potvrdio je da je Teodor fon Burg ostvario najveći uspeh u istoriji matematičkih olimpijada.
- Mi smo i do sada imali značajan broj - više od 400 medalja sa raznih takmičenja, ali ovaj uspeh je nešto što je nestvarno - rekao je Ognjanović.
On je podsetio da su đaci iz Srbije, odnosno Matematičke gimnazije, izuzetno uspešni na naučnim olimpijadama, ali da je Teodorov uspeh nešto što je izvan svih klasa i da ga je teško sa bilo čim porediti.
- Ako to uporedimo s tenisom, Teodor nije samo trenutno najbolji, već od kad postoje matematička takmičenja, on je kao neka kombinacija Pita Samprasa i Novaka Đokovića. To bi otprilike u tenisu značilo ono što je u matematici Teodor fon Burg.
Da će jednog dana postati najbolji mladi matematičar Teodor je nagovestio još pre pet godina osvojivši bronzanu medalju na takmičenju u Vijetnamu, sledeće godine u Španiji srebrnu, a isti rezultat je ostvario u Nemačkoj 2009. godine, u Kazahstanu 2010. i u Holandiji sledeće godine. Teodor fon Burg je od sedmog razreda osnovne škole, kao učenik oglednog odeljenja, pohađao Matematičku gimnaziju. Posle završene osnovne, nastavio je školovanje u Matematičkoj gimnaziji, gde je ove godine i maturirao, a na studije odlazi u Oksford.
OKSFORD ČEKA
MLADI matematičar dobio je polustipendiju na prestižnom Oksfordu gde će nastaviti školovanje.
- Veoma mi je drago da je ostvario ovaj rezultat baš i zbog Oksforda, gde će ga sada sigurno drugačije dočekati - rekla je Teodorova majka.Novosti
|
|
|
|
|
|
|
|
| Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 241 gostiju |
|
Ne možete postavljati nove teme u ovom forumu
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Ne možete monjati vaše postove u ovom forumu
Ne možete brisati vaše postove u ovom forumu
|
|
|
