|
| Autoru |
Poruka |
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
Jubilej Đurđevih stupova: Osam vekova svetlosti Episkop budimljansko-nikšićki Joanikije o proslavi 800 godina zadužbine Nemanjića. Pet puta je paljena i pljačkana, ali svaki put uz pomoć naroda obnavljana  KADA u subotu uveče odjeknu zvona sa manastira Đurđevi stupovi, biće to znak da je zvanično počelo dvodnevno obeležavanje velikog i retkog jubileja - osam vekova ove svetinje.
Svečana akademija počeće pred zadužbinom Nemanjića, na manastirskom imanju, a očekuje se prisustvo predstavnika SPC i čelnika Crne Gore, Srbije i Repblike Srpske i velikog broja vernika.
U razgovoru za "Novosti" episkop budimljansko-nikšićki Joanikije podseća da je ovaj manastir zadužbina Nemanjinog sinovca, velikog župana Prvoslava, brata od strica Svetoga Save i spada u red najstarijih naših zadužbina s kraja 12. i početka 13. veka.
- Radujemo se svim gostima koji će doći u manastir Đurđevi stupovi, koji liči na sunce u velikom sazvežđu velikih svetinja oko njega, od Plava i Gusinja do Bijelog Polja, jer u tom kraju bilo je mnogo drugih manjih svetinja koje se sada obnavljaju - kaže, za "Novosti", episkop budimljansko-nikšićki Joanikije. - Manastir je završavan dok je Sveti Sava bio arhimandrit u Studenici, u vreme intenzivnih priprema za podizanje srpske crkve u rang arhiepiskopije. Upravo tada, 1213. godine manastir je završen.Župan Prvoslav i Sveti Sava pripremili su sve da se 1219. godine ovde ustroji episkopsko sedište. Do tada su postojale tri episkopije na području srpskih zemalja
- Manastir je od početka bio episkopsko sedište, veliko duhovno i kulturno središte, saborna svetinja u Gornjem Polimlju koja je okupljala narod sa severa današnje Crne Gore. U vreme Nemanjića on je funkcionisao veoma dobro, blagodareći tome što mu je župan Prvoslav kao ktitor ostavio velika imanja, veliko vlastelinstvo, ali i tome što su mu kasniji kraljevi iz porodice Nemanjića, naročito Stefan Dečanski i car Dušan pomagali, obnavljali ga, ukrašavali - priča vladika Joanikije, naglašavajući da posle kosovskog boja nastupaju teška vremena za ceo srpski narod.
Manastir ponovo dobija važnu ulogu jer je pridošli narod sa Kosova i Metohije počeo da se povlači u ova brda. Negde u to vreme, u 15. veku, dok su ovde vladali Brankovići, Episkopija budimljanska uzdignuta je, podseća vladika, na stepen mitropoloje, pa je time i manastir dobio veći značaj.
- Očigledno je i to da je manastir bio i centar oslobodilačkih pregnuća i pokreta u burnom vremenu turskog ropstva. Dokazi su brojni. Ovde je kao zatočnik slobode i praktično vođa ustanka za oslobođenje ovog kraja postradao od Turaka mitropolit Pajsije Kolašinović. On je bio jedna od ličnosti koje su tada vodile srpski narod i udahnjivale mu duh slobode - priča episkop Joanikije o mučeničkoj smrti mitropolita Pajsija koga su Turci živog odrali i obesili na vratima manastira  On podseća i na stradanje same svetinje, koju su zbog brojnih pogroma koje je pretrpela nazvali - manastir mučenik.
- Prvo pustošenje svetinje zbilo se 1738. godine, kada je spaljen, ali je posle dve-tri decenije obnovljen. Po predanju, obnovio ga je vojvoda Radonja iz Kuča, sa Vasojevićima, Kučima i plemenima iz Polimlja. Od tada manastir živi novi život - navodi vladika Joanikije. - Nema više ovde episkopa i mitropolita da stoluju, nego manastirom upravljaju igumani, tako da se krajem 18. i tokom celog 19. veka, pa sve do oslobođenja Berana od Turaka 1912. pojavljuje ceo niz znamenitih ličnosti i duhovnih vođa u ovom manastiru.
Među njima je veliki ustanik iguman Nikifor, koji se pridružio Karađorđu. Tako je u Stupove dolazio Karađorđev vojvoda Anto Bogićević da podeli barjake vasojevićkim prvacima, koji su vodili narod ovoga kraja i pomagali u Prvom srpskom ustanku.Vladika Joanikije naglašava da je bez sumnje najznačajnija ličnost u 19. veku od velikih igumana bio Mojsije Zečević.
- Bio je to pravi duhovni vođa gornjeg Polimlja i Vasojevića. Poznat i po tome što je dosta naroda iz islama vratio u pravoslavlje. Bio je saradnik Svetog Petra Cetinjskog i velika potpora mladom Petru Drugom Petroviću Njegošu.
I u 19. i početkom 20. veka manastir je stradao mnogo. Pet puta je paljen, pljačkan, ali svaki put ljubavlju naroda prema ovoj svetinji obnavljan.
SVEČANA AKADEMIJA
POSLE večernjeg bogosluženja, u subotu biće održana svečana akademija. Besediće mitropolit Amfilohije, u prisustvu patrijarha srpskog Irineja, predsednika Crne Gore Filipa Vujanovića, premijera Srbije Ivice Dačića i ostalih gostiju. Učestvovaće priznati umetnici, glumci, etno-grupe, crkveni horovi, a ipresivna scenografija, kakva i priliči ovoj svečanosti, isplanirana je do poslednjeg detalja. U nedelju na litirgiji, u porti manastira besediće Njegova svetost patrijarh srpski Irinej.
MOŠTI KTITORA
U MANASTIRU na desnoj strani naosa nalazi se grob njegovog ktitora, nad kojim stoji zapis: "Župan Prvoslav, sin velikoga župana Tihomira, sinovac svetoga Simeona Nemanje i ktitor mesta segov".   Ktitor je preminuo 6. januara 1244. godine (1174-1244).
Od 2001. godine, manastir je sedište Eparhije budimljansko-nikšićke. Po ustrojstvu je muški opštežiteljni manastir.
VESTI IZ RUBRIKE PODRŠKA CRNE GORE I SRBIJE
VLADIKA Joanikije naglašava da je dobijena podrška države Crne Gore, Vlade Republike Srbije, opštine Berane... - Ne bih govorio o tome šta je ko uradio, jer ima još mogućnosti da se pomogne. Tamo gde fali, moramo mi sami s narodom da se organizujemo, da niko nema prigovora. Kada sve prođe, kada ispratimo goste, javno ćemo se zahvaliti svima i bićemo spremni da tačno kažemo šta je ko pomogao i uradio od državnih institucija Crne Gore i Srbije, kao i drugih dobrotvora. Novosti
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
Misterija sarkofaga Svetog Save Novosti” otkrivaju: Kako je umetnik Rajko Blažić kraljevkim mermerom obnovio grob u Mileševi. Poduhvat rekonstrukcije grobnog mesta odvijao se godinama tajno  OBNOVLjENI sarkofag Svetog Save od kraljevski purpurnog mermera zablistao je 20. marta 2003. u Mileševi, četiri veka posle turskog uništavanja groba i moštiju svetitelja. Pod poklopac težak tonu i po stavljene su čestice moštiju prvog srpskog arhijereja koje su monasi spasli od jarosnog Sinan-paše i stolećima čuvali kao najveću dragocenost.
Obnova groba Svetog Save ostala je, iako zvuči neverovatno, nezapažena u javnosti. Kao i umetnik Rajko Blažić koji je u tvrdom mermeru godinu dana klesao i isklesao sarkofag.
- Pitali su u kamenolomu zašto uzimam stenu koja se najteže obrađuje. Zato što je Sveti Sava ugaoni kamen naše vere i otadžbine, odgovarao sam u sebi - kaže Blažić, profesor vajarstva na Akademiji SPC za umetnosti i konzervaciju. On prvi put za "Novosti" govori o obnovi groba Svetog Save i svetog kralja Vladislava Nemanjića u Mileševi.
Naime, ceo poduhvat od sakupljanja sredstava, preko izrade sarkofaga, do njegovog postavljanja u pripratu Mileševe odvijao se godinama u tajnosti. Inicijatori i organizatori i danas su anonimni, po sopstvenoj želji. Objasnili su mi da je među "nadležnima" u Srbiji bilo i ostalo mnogo protivnika obnavljanju groba Svetog Save. Zato je poduhvat počeo neprimetno u manastiru koji je dugo sav novac od prodaje knjige i brošura čuvao za obnovu Savinog groba. Hiljade Srba su i ne znajući priložnici ovog velikog dela. Zahvalan sam ljudima koji su me odabrali da obnovim grob svetitelja, jer je taj posao bio blagoslov. Ja sam klesao kamen, a isklesao dušu - kaže profesor Blažić.
Obnovljenom sarkofagu Svetog Save, teškom oko pet tona ni najveće cepidlake među stručnjacima za srednjovekovnu umetnost nisu mogle da nađu manu. Izgledalo je kao da se čudom iz drevnih vremena vratio monumentalni kameni kovčeg iz doba kada je kralj Vladislav Nemanjić preneo mošti svetitelja iz Trnova u Mileševu.
Samo malobrojni su znali za dvogodišnji napor pretvaranja blokova mermera u sarkofag koji izgleda kao monolit iako je sastavljen od 11 brižljivo ukrašenih i uglačanih delova.
- Posle dugih priprema i planiranja, rad na otvorenom potrajao je godinu dana, od januara 2002. do januara 2003. uz svakodnevni post i molitvu - priča profesor Blažić, dok sedimo u ateljeu Akademije koja se nalazi u podrumu stare Bogoslovije na Kosančićevom vencu. Zidovi su pokriveni prelepim kamenim reljefima i krhkim filigranskim rozetama kakve krase nemanjićke manastire.
Stene izgledaju kao da ih je stvorila priroda, ali nisu izvađene iz majdana. Reč je o izumu profesora Blažića, sintetičkom materijalu nazvanom reljefna kamena masa, smesi mlevenog kamena i veziva čija je receptura tajna. Za ovaj patent prof. Blažić dobio je 2008. nagradu Ministarstva za nauku i tehnološki razvoj Republike Srbije. Novac nikad nije uzeo, jer je tadašnje ministarstvo tražilo da se odrekne autorskih prava na patent.   Dok je vlažna, reljefna kamena masa može da se izliva kao beton, a kada se osuši, ona se se kleše i obrađuje kao prirodni kamen. Posebnim postupcima mogu se dobiti različite i teksture i boje kao i kod prirodne stene - objašnjava Blažić, koji je uz umetnost savladavao tajne tehnologije kamena, kojim se bavio i kao arheolog.
Arheologiju praistorije studirao je na beogradskom Filozofskom fakultetu, kod pokojnog akademika Dragoslava Srejovića. Pred sam kraj studija 1992. došlo je do preokreta, kad su kolege arheolozi primetili da je Rajko počeo da pravi neverovatno dobre crteže.
- Arheologija je prestala da me ispunjava i predao sam dokumente za prijemni na umetničkoj akademiji, iako me je već čekao posao koji je u vremenu strašne krize nudio rešenje egzistencije - seća se profesor Blažić.
Otišao je pred mošti Svetog Vasilija i tražio odgovor šta da čini.
- Obećao sam pred moštima svetitelja da ću ako upišem Akademiju posvetiti svoj novootkriveni talenat veri i otadžbini - kaže Blažić.
Posle završenih studija počeo je da predaje studentima Akademije SPC, gde je prve tri godine, kao i svi ostali profesori, radio bez dinara plate.
- Jednog dana pozvao me je bivši profesor sa arheologije, Đorđe Janković i rekao da su neki ljudi zainteresovani da radim obnovu sarkofaga Svetog Save i Svetog kralja Vladislava. Nisam mogao sebi da dođem od čuda. Danas shvatam to kao blagoslov - kaže profesor Blažić.- Najveća mi je želja da ja ili neko od mojih učenika ostvari projekat izrade kivota Svetog Vladike Nikolaja Velimirovića, na kome će raditi čitavo srpstvo. Za ovaj poduhvat usmeni blagoslov sam dobio još 2000. godine, a na realizaciju još uvek čekam - kaže Blažić.
OBNOVA U DRUGIM MANASTIRIMA
POSLE uspeha u Mileševi, u poludragom kamenu oniksu profesor Blažević obnovio je sarkofag iz 16. veka Svetog patrijarha Maksima u Pećkoj patrijaršiji. Uporedo je prvi put u istoriji umetnosti srpske crkve primenio novootkriveni materijal "reljefnu kamenu masu" u manastiru u Lešju, kod Paraćina. Vrhunac te tehnike u punoj lepoti može se danas videti u manastiru u Bijeljini . Blažićevi radovi nalaze se u mnogim srpskim srednjovekovnim manastirima, Manasiji, Mileševi, Žiči, Svetim Arhangelima kod Prizrena, Kumanici.
ZAPIS NA FILMU
OBNOVA grobnog mesta Svetog Save i Svetog kralja Vladislava u manastiru Mileševa snimljena je "od majdana do osvećenja", ali do danas niko nije pokazao interesovanje da se od tog materijala napravi naučno popularni film.  Novosti
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
Leskovačke trojke: Sreća čak tri puta veća Trojke, koje su rođene 30. jula u leskovačkom porodilištu, dobro napreduju. Početnu uzdržanost lekara i osoblja zamenili veselje i ponos .jpg) LESKOVAC - Luka, Vasilije i Lara, trojke koje su 30. jula rođene u leskovačkom porodilištu, nisu iznenađene našom posetom. Naviknuti na medijsku i svaku drugu pažnju škljocanje foto-aparata su propratili meškoljenjem i protezanjem, kao da poziraju. Goste znaju da dočekaju i ponekim osmehom, a možda nam se i učinilo.
- I pored toga što su bebe prevremeno rođene i što su male telesne mase, one su vitalne i u stabilnom stanju i u daljem toku očekujemo da nećemo imati većih problema. One će ostati kod nas nekoliko nedelja, odnosno dok i najmanja beba ne bude dovoljno porasla da može da ide kući - kazala je dr Valentina Videnović, šef Odeljenja neonatologije.
Sa bebama će biti i njihova mama Aleksandra Kostić (20) iz Guberevca, kojoj osmeh ne silazi sa lica. Kaže da joj tokom trudnoće nije bilo teško, ali da je imala bojazan hoće li sve biti u redu.- Osećaj da imate trojke je neopisiv. Velika sreća. Najveća. Kada sam saznala prvo sam pomislila - kako ću ako sve troje budu plakali u isto vreme. Koga da prvo nahranim ili da presvučem - priča ova mlada mama iz koje isijavaju radost i vedrina.
Kada je video bebe, tata Miloš (25) je samo ćutao i plakao od sreće. On i njegova porodica su sve vreme podržavali Aleksandru, koja je uverena da bi bez njih sve bilo mnogo teže.
- Pacijentkinja je bila veoma odgovorna. Stalno smo bile u kontaktu i tačno je da je veoma važna saradnja supruga i porodice, koja je bila izuzetna. Sve je teklo po planu. Nijednog trenutka nisam imala dilemu da li da pacijentkinju uputimo u neku veću ustanovu iako se radi o visokorizičnoj trudnoći od spontanog ili prevremenog porođaja. Za našu bolnicu je veliki uspeh da se ovakva trudnoća izvede do kraja i da se završi uspešno - ističe dr Tatjana Nikolić, koja je "vodila" Aleksandrinu trudnoću.Iako sa suprugom i njegovim roditeljima žive u skromnim uslovima, Aleksandra nijednom rečju nije pomenula da očekuje bilo čiju pomoć. Miloš, koji je profesionalni kuvar, nema stalan posao, pa pokušava da obezbedi egzistenciju radeći kao sezonac na građevini, dok je Aleksandra radila u pekari u svom selu.
- S obzirom na to da nemamo sredstava, jer i održavanje trudnoće nije bilo jeftino, pozajmićemo krevetac i sve drugo što možemo, a prvu neophodnu opremu moraćemo da kupimo. Nadam se da ćemo se već nekako snaći - kaže ova skromna mlada žena.
Kostićima će, osim ljubavi i pažnje, nedostajati mnogo toga. Od nove veš-mašine i klime za ove vrele dane, do garderobe, pelena, vlažnih maramica i mleka. Bilo bi lakše da ne mora "tri puta sve", ali je ovako sreća tri puta veća.
DECE SVE MANJE
PREMA zvaničnim podacima, u Leskovcu su se trojke rađale četiri puta (1986, 2008, 2010. i 2013), ali su ovo druge trojke, posle skoro tri decenije, koje su sve žive i zdrave. U prvih šest meseci ove godine bilo je 13 blizanačkih trudnoća, a obavljeno je 707 porođaja - 60 manje u odnosu na isti prošlogodišnji period.
- Ponadali smo se da smo prošle godine sa tek nekoliko beba više zaustavili trend konstantnog smanjenja broj porođaja, ali se to nije desilo - sa žaljenjem je konstatovao dr Srđan Mitić, načelnik Odeljenja ginekologije sa perinatologijom leskovačke Opšte bolnice, gde je prošle godine obavljeno 1.638 porođaja.  MALI KOSTIĆI
LUKA, Vasilije i Lara Kostić začeti su prirodnim putem, a na svet su došli carskim rezom. Prvi se rodio Luka (1.900 g, 47 cm), zatim je na svet stigao najrazvijeniji Vasilije (2.150 g, 50 cm), a onda je svetlost dana ugledala mala Lara sa samo 1.650 grama i 45 centimetara dužine. novosti
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
Vitezovi osvojili tvrđavu Koznik Manifestacija „Koznik - grad vitezova“ okupila više od 2.000 posetilaca. Jedno od najočuvanijih srednjovekovnih utvrđenja u zemlji najživlje je bilo u 14. veku  VIŠE od 2.000 posetilaca minuli vikend provelo je na 922 metra nadmorske visine, na srednjovekovnoj tvrđavi Koznik, smeštenoj na obronku Kopaonika, 11 kilometara od Aleksandrovca i osam od Brusa. Viteški turnir sa 60 srednjovekovnih boraca, srednjovekovna gozba, pijaca i obilazak odlično očuvanog Gornjeg grada s kojeg se vidi pola Šumadije i istočne Srbije, bile su samo deo ponude na petoj manifestaciji „Koznik - grad vitezova“.
Turnir je potrajao do duboko u noć, a šatore su vitezovi iz Ukrajine, Poljske, Češke, Bugarske i više srpskih gradova počeli da sklapaju tek u nedelju. Jedno od najočuvanijih srednjovekovnih utvrđenja u zemlji najživlje je bilo u 14. veku, a turisti su imali prilike da upoznaju makar deo tog života.
- Tema ovogodišnje manifestacije bila je srpski srednjovekovni panađur, tako da smo rekonstruisali i pijacu sa robom, a vitezovi su izlažili mačeve, oklope i pripremali starinska jela - priča za „Novosti“ Ivan Brborić, direktor Zavičajnog muzeja Župe, odakle je potekla ideja o promovisanju Koznika. - Grad je kulturno dobro od velike vrednosti, a manifestacija pomaže da privučemo posetioce .Tamara Ognjević, istoričar umetnosti i stručnjak za srednjovekovni nutricionizam, zainteresovane posetioce je upoznala sa gastronomskom starinom, koja se nalazila na stolu Nemanjića, Hrebeljanovića, Lazarevića i potonjih vladara i despota.
- Koznik je bio i poznat trgovački centar, gde se odvijala značajna razmena ljudi i robe - objašnjava za „Novosti“ Tamara Ognjević, direktorka „Artiscentra“, koji pet godina vodi istraživački projekat „Živeti prošlost - srpska srednjovekovna gozba“. - Izvesno je da smo u Dubrovnik, Grčku, Italiju, Bugarsku izvozili sušenu ovčetinu i svinjetinu, sir, kiselo mleko i med, a uvozili vino, južno voće, pehare, tkanine.
Arheolog Sanja Crnobrnja, kustos Zavičajnog muzeja, ističe da je dva hektara Gornjeg grada samo delić ranijeg izgleda utvrđenja.
- Na osnovu dve arheološke kampanje utvrdili smo najranije tragove od praistorije, ozbiljan sloj od četvrtog do šestog stoleća, period Nemanjića, Lazarevića, period Radiča Postupovića, turski period, ali i život po oslobođenju od Osmanlija, što je retko u našoj istoriji - kaže za „Novosti“ Sanja Crnobrnja. http://www.novosti.rs/upload/images/2013//08/04/rep-vitezovi-MALA.jpg KOZE NOSILE KAMEN
LEGENDA kaže da su kamen ugrađen u Koznik nosile koze, pa je otuda i grad dobio ime. Zna se da je Lazar Hrebeljanović često boravio u Kozniku, a da je kasnije grad pripadao Radiču Postupoviću (Oblačić Rade u narodnim pesmama). I za Koznik se vezuje ime Proklete Jerine, žene Đurđa Brankovića, koja je u Župi zavela kuluk i poplavila dolinu Rasine prema Mitrovom polju kako bi uživala na lađi. Na Kozniku se danas može videti nekoliko očuvanih kula (južna i sverozapadna), a nađeni su dokazi o postojanju crkve, bunara, turskog suda i velelepnog života. Novosti
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
Nikola ide u Ukrajinu po lek Akcija „Novosti“: Porodica Topalović sakupila novac za lečenje sina na njegov drugi rođendan. Sumu od 10.000 evra uplatilo JKP "Gradska čistoća", gde radi Dragan, otac dečaka Nikole  PORODICA Topalović iz Orlovskog naselja u Beogradu ovih dana konačno ima razloga za radost. Njihov sin Nikola u sredu je napunio dve godine, a imaju razloga i da veruju da će dečakovo zdravstveno stanje uskoro da se popravi. Da će Nikola koji boluje od spinalne mišićne atrofije konačno da prohoda. Za njegovo lečenje matičnim ćelijama u Ukrajini, o čemu su "Novosti" pisale potrebno je oko 10.000 evra. Upravo tu sumu, koja je do pre nekoliko dana bila nedostižna, sakupili su uz pomoć dobrih ljudi i Javno-komunalnog preduzeća "Gradska čistoća", u kojoj Nikolin otac Dragan radi.
Nikoli je rođendan čestitala najbliža rodbina, ali je veće slavlje izostalo, jer ga mama Dragana i tata Dragan, po strogim uputstvima lekara čuvaju, da se ne bi prehladio i narušio ionako krhko zdravlje. To bi odložilo intervenciju od koje Topalovići mnogo očekuju.
Svestan da je poseban dan i da su svi pogledi uprti u njega, Nikola se smeškao i radosno uzvikivao, iako za njega često svaki pokret predstavlja izuzetan napor. Mali slavljenik se oduševio kada je mama na sto ispred njega stavila dve torte sa njegovim omiljenim igračkama. Jednu, sa automobilima formule, pripremili su mu roditelji, a beli kamion koji je izazvao oduševljenje, Aleksandar Todorović, predsednik Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata "Gradske čistoće". Zadovoljno je umakao prstiće, a sestra Anđela mu je pomogla da ugasi svećicu.
- Svesna sam da nemamo još mnogo vremena, jer je bolest progresivna i brzo napreduje - priča mama Dragana. - Mišići postepeno otkazuju i zato je važno da se njihovo propadanje što pre zaustavi. Kada je imao godinu dana, lekari su mi rekli da se ne vezujem za njega, jer neće poživeti duže od dve godine. Sad mi je malo lakše, jer smo obezbedili sredstva za lečenje, ali i dalje imam veliku brigu kako će sve to proteći. Kažu da će imati bolji apetit, da će biti bolje raspoložen i da će ojačati. Svi se molimo Bogu da mu bude bolje, da nam prohoda i da može da se igra sa vršnjacima.Posle prve terapije matičnim ćelijama lekari očekuju napredak, ali će posle određenog vremena biti potrebna bar još jedna intervencija.
Dragana i Dragan Topalović u sredu nisu krili sreću. Već su počeli da pakuju kofere, a sve nade su uprte u 12. avgust, kada bi trebalo da odlete u Kijev. Očekuju da će se posle tog putovanja i njihovi životi promeniti.
NAJVEĆA JEDNOKRATNA POMOĆ
RODITELJI su nam dostavili dokumentaciju, mi smo je prosledili komisiji i nadzorni odbor je doneo odluku da pomognemo ovoj porodici - kaže Radovan Draškić, direktor JKP "Gradska čistoća". - Pomagali smo našim radnicima i ranije, ali je ovo do sada najveća suma koja je odobrena, odnosno najveća jednokratna pomoć. Ona podrazumeva putne troškove i smeštaj za vreme boravka na lečenju u Ukrajini.  novosti
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
Fruška gora: Svetinja ponovo okupila narod Novosti” na licu mesta: U fruškogorskoj Petkovici, na slavi Svete matere Paraskeve. Posle tri veka pustoši, manastir od 2003. živi novi život  UPEKLA, u četvrtak, zvezda i nad Fruškom gorom, a u minijaturnoj crkvi manastira Petkovica natiskalo se više od stotinu duša. Bar dva puta toliko ih je, uprkos više od 40 stepeni iznad nule, stajalo ispred crkve, usrdno pevajući tropare presvetoj materi Paraskevi ili, kako to Srbi više vole da kažu, Svetoj Petki.
- Svake godine je ovako, nema te sile koja će ljude da spreči da dođu ovde i poklone se svetiteljki, pomole se za svoje bližnje - kaže Stamenka Stanojević iz Vrbasa, čija je porodica, i ove godine, bila jedan od kumova manastirske slave. - Ona je zaštitnica žena, ali je, kao što vidite, ovde mnogo i muškaraca.
Stanojevići su, nastavlja naša sagovornica, u manastir prvi put došli pre šest godina. Od tada su više od hodočasnika, pa su sa još nekoliko porodica svake godine kumovi manastirske slave.
- Svetiteljka nas je ovde prizvala. Vezali smo se za sestrinstvo, za igumaniju Antoninu, za ovo prelepo nebo koje nigde, čini mi se, nije ni ovako plavo, ni ovako široko kao ovde nad obronicima Fruške gore - objašnjava Stamenka. I mi smo kumovi, i mi smo kumovi - pridružuje se razgovoru, široko raširenih očiju, sva ustreptala, desetogodišnja Milica Šćekić, takođe iz Vrbasa, koja je u Petkovicu došla sa roditeljima.
Uz Stanojeviće i Šćekiće, čast da kumuju slavi imalo je i još nekoliko porodica iz Vrbasa, ali i iz Zrenjanina i Sremske Mitrovice.
- Srem, Banat i Bačka, tri srca i junačka, a to će reći i srpska - komentarišu, raspoloženo, uglas, kumovi Petkovice.
Životopis ovog manastira je, inače, priča o trajanju. A nekada se činilo da je ono definitivno prekinuto i da ga više niko, i ništa, ne može da obnovi. Osnovana još u 16. veku, Petkovica je, naime, gotovo tri stoleća bila bez monaštva, pusta i sasvim zapuštena. Takva je dočekala i početak trećeg hrišćanskog milenijuma.  U junu 2003. godine sa potpuno oronule manastirske crkve nestao je bakarni krov, a freske, među kojima jedna potiče iz 1588. godine, ostale su potpuno nezaštićene - potvrđuje mati Antonina. - Tada me je Njegovo preosveštenstvo episkop sremski Vasilije poslao ovde i od tada počinje novi život manastira.Igumanija Petkovice je, inače, u „civilstvu“ bila psiholog, a onda se posvetila pravoslavlju. Manastir vodi s neverovatnom energijom i - odlučnošću. Poslušanja koja daje ispunjavaju se bespogovorno, besprekoran red i savršena organizacija se, više nego očigledno, vide na svakom koraku.
- Sestrinstvo, zajedno sa mnom, čini devet monahinja i svačije dužnosti se precizno znaju - veli, smireno, ova umna žena. - Živimo po monaškom tipiku koji je vrlo strog, imamo ribnjak, ali samo za naše potrebe, jer meso praktično i ne jedemo. Tu je i oko 200 stabala voća i oko 6.000 čokota vinograda. Monahinje rade i u laboratorijama za vino i bilje i vino koje imamo, a u velikom poslu kojeg smo se poduhvatili pomažu nam i meštani obližnjeg Šišatovca. MAJKA I ĆERKA
MATI Antonina je igumanija Petkovice, a među monahinjama je i njena majka, mati Melanija koja je, duboko zagazila u devetu deceniju života i odavno je nepokretna. U svakom slučaju, to je nesvakidašnji slučaj ne samo u našoj crkvi. DESPOTICA JELENA
MADA o tome nema pisanih tragova, kao osnivač Petkovice najčešće se navodi despotica Jelena, žena svetog Stefana Štiljanovića, srpskog zaštitnika ratnika. On je, inače, nešto ranije osnovao otprilike pet-šest kilometara udaljeni, i mnogo veći, manastir Šišatovac, čiji metoh je Petkovica dugo bila. novosti
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
Naši, a svetski dragulji Srbija može da se ponosi velikim brojem spomenika i antičkih lokaliteta koji su pod zaštitom UNESKO  MANASTIRI, antički lokaliteti, srednjovekovni gradovi... Bogato kulturno nasleđe moglo da bude prvi sinonim za našu zemlju u svetu, s obzirom na to da nevelika Srbija ima veliki broj spomenika koje je priznao i zaštitio Unesko.
Među 745 spomenika svetske kulturne baštine na listi Uneska su šest manastira, dve crkve i jedan antički lokalitet iz naše zemlje.
Spomenički kompleks Stari Ras, koji uključuje manastire Sopoćani i Đurđevi stupovi, kao i Crkvu svetih apostola Petra i Pavla, kod Novog Pazara, najstariji je aktivni hram u Srbiji, a zbog izuzetnih kulturnih, umetničkih i istorijskih vrednosti na listi Uneska je još od 1979. godine.
Sedam godina kasnije, u svetsku kulturnu baštinu uvršten je manastir Studenica, jedan od najznačajnijih i najlepših spomenika srednjovekovne srpske istorije, a od 2004. tu je i manastir Visoki Dečani. Unesko je proglasio Dečane mestom svetske kulturne baštine, navodeći da su njegove freske jedan od najvrednijih primera takozvane renesanse Paleologa u vizantijskom slikarstvu i dragocen zapis o životu u 14. veku. Još tri sakralna spomenika na prostoru Kosova i Metohije, dve godine kasnije, postala su deo svetskog nasleđa. To su Gračanica, Pećka patrijaršija i Bogorodica Ljeviška.Na listi Uneska je već šest godina lokalitet Gamzigrad ili Feliks Romulijana, carska palata podignuta po zamisli rimskog imperatora Galerija Maksimilijana, u blizini Zaječara. Ovaj lokalitet jedna je od najznačajnijih celina iz kasnorimskog perioda na teritoriji Evrope.
Za upis u svetsku baštinu, na preliminarnoj listi, čekaju Justinijana prima (Caričin grad), manastir Manasija, tvrđava Bač, Smederevska tvrđava i Rajačke pimnice.
Lokalitet Caričin grad, za koji se smatra da je rodni grad rimskog imperatora Justinijana, jedan je od najznačajnijih vizantijskih gradova u unutrašnjosti Balkanskog poluostrva. Justinijan je odlučio da u rodnom kraju podigne grad koji će veličati njegovo ime, ostalo je zabeleženo da je po sjaju bio blizak Konstantinopolju, u kome je stolovao.  Pećka patrijaršija
Manastir Manasija, koji je podigao despot Stefan Lazarević, jedan je od najznačajnijih spomenika srpske srednjovekovne kulture i najznačajnija građevina koja pripada takozvanoj Moravskoj školi, a tvrđava Bač bila je jedna od najvećih tvrđava svog vremena u Panoniji. Tvrđava u Baču spada u takozvane vodene gradove, jer je sa svih strana bila opkoljena rekom, a prilazilo joj se pokretnim mostovima. Smederevsku tvrđavu zidala je Prokleta Jerina iz narodnih pesama, inače Irina Kantakuzin, vizantijska princeza, udata za Đurđa Brankovića. Ona predstavlja poslednje veliko ostvarenje srpske vojne arhitekture.Staro veliko kameno naselje vinarskih podruma u selu Rajac kod Negotina, odavno je pod zaštitom države, kao arhitektonska i vinarska atrakcija, a uskoro bi i ono moglo da postane svetski vredno kulturno dobro.
Naša zemlja zajedno sa Bosnom i Hercegovinom, Hrvatskom i Crnom Gorom predložila je stećke za svetsku baštinu, a nedavno smo se uključili u projekat „Dunavski limes“ sa partnerima iz Evropske unije, sa ciljem da se vojna granica Rimskog carstva stavi na listu svetske baštine. Dunavski limes u Srbiji obuhvata stotine utvrđenja duž Dunava. To su svi gradovi i utvrđenja iz rimskog perioda, a udarne tačke bile bi Viminacijum, Singidunum, Pontes, Trajanov most i Trajanova tabla.
Među predlozima za listu Uneska su i Petrovaradinska tvrđava, zatim hidroelektrana „Pod Gradom“, ali i Fruška gora kao prirodni i kulturni kompleks.  KRSNA SLAVA
SRBIJA se prvi put sa nekim svojim običajima uključila u nadmetanje za Uneskovu listu nematerijalnog nasleđa. Potpuno samostalno predložili smo krsnu slavu, dok ćemo sa Rumunima, Hrvatima, Makedoncima, Moldavcima i Turcima kandidovati prolećni praznik Đurđevdan (Hidrileze). TESLIN ARHIV
U OKVIRU programa „Pamćenje sveta“ u Svetski registar kulturne dokumentacione baštine iz Srbije su upisani Arhiv Nikole Tesle (2003), a potom i Miroslavljevo jevanđelje. Srbija se zalaže da se u tu listu uvrsti i Jugoslovenska kinoteka. novosti
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
Kristina dobila oko i mamu Akcija „Novosti”: Kristina Arsić kojoj je očuh pobio porodicu, a nju ostavio bez oka dobila hranitelje. Prikupljen novac i devojčici ugrađen novi očni implantat. Ujni status hraniteljk  U SKROMNOM domu porodice Ristić nakon pet godina tuge, strepnje i straha konačno ponovo stanuje sreća. Goran i Violeta Ristić ne skidaju osmeh sa lica, dok vesela i napredna devojčica Kristina Arsić (9), čiji su oni zvanični hranitelji postali pre nekoliko dana, pažljivo sluša šta njeni ujak i ujna govore. Povremeno na njenom licu se pojavi tuga, kada se pomene tragedija koja je porodicu zavila u crno i u kojoj je ona ostala bez oka.
Pre nešto više od pet godina Kristinin očuh Boban Mitić (34) je hicima iz pištolja ubio svoju taštu Sunčicu (48), suprugu Suzanu (24), sina Lazara (4) i ćerku Anđelu (3). Kristini je pucao u glavu. Mala Kika je preživela, ali je ostala bez oka. O četvorogodišnjoj devojčici tada su počeli da brinu ujak i ujna Goran i Violeta Ristić, oboje bez stalnog zaposlenja, koji su jedva sastavljali kraj s krajem, prisećaju se da su često i gladovali, ali za Kiku je uvek moralo da ima.
Bio je to tužan prizor gledati malo, koje je ostalo bez oka i koje se svake noći borilo sa noćnim morama. Ponekad razmišljam kako bi malo ko izdržao sve nedaće koje su se svalile na nejaka pleća ovog deteta - priča Violeta, dok mala Kika upija svaku njenu reč.Ristići su se godinama borili za koricu hleba. Nekoliko operacija, stalne promene implantata koje su bile neophodne jer devojčica raste i razvija se bili su veliki udar na njihov ionako skroman porodični budžet.
U martu ove godine nakon redovne kontrole rečeno nam je da Kiki treba ugraditi orbitalni implantat, za šta je trebalo obezbediti 3.500 evra, od tog trenutka Violeta i ja nismo oka sklopili, za nas je to ogroman novac - priča Goran.
Kada smo u martu razgovarali sa vama, priznajem, delovalo nam je neverovatno da će naša muka nekoga zainteresovati, jer smo svesni da ljudi teško žive i da nemaju para, ali za kratko vreme mnogo humanih ljudi je na Kikin račun uplatilo pomoć i naš najveći problem je rešen - priča sa osmehom Violeta Ristić, Kikina ujna.
Operacija je na klinici u Beogradu uspešno obavljena i devojčica se gotovo u potpunosti oporavila i ne skida osmeh sa lica.  - Bilo je strašno. Bolelo me je oko i stalno sam plakala. Mama me je držala za ruku i plašila sam se da neću moći da vidim ni na drugo, ali sve je prošlo i sada jedva čekam da pođem u školu i ispričam svojim drugarima kako sam dobila novo oko - priča Kristina.
Sa skromnim mesečnim prihodima, ova porodica nastoji da Kristina ni u čemu ne oskudeva. Violeta i njen suprug Goran su nam tada stidljivo ispričali da zbog papirologije ne mogu godinama da se izbore sa tim da i zvanično postanu hranitelji, što bi im finansijski pomoglo da lakše odgajaju devojčicu koja svoju ujnu oslovljava sa „mama“.
U prvo vreme želeli smo da pomognemo detetu i nismo ni o čemu drugom razmišljali, samo smo hteli da Kika prevaziđe traume i zaboravi strašni događaj. Po savetu lekara podneli smo zahtev Centru za socijalni rad da postanemo Kikini hranitelji i čekali smo mesecima. Tek posle teksta u „Večernjim novostima“ pozvali su nas i ja sam od pre nekoliko dana, nakon završene obuke, i zvanično Kikin hranitelj, priča Violeta sa osmehom i grli devojčicu.
Kristina i njena „mama ujna“ su presrećne i sa nama su podelile još jednu radost, ova mala porodica će ove godine prvi put ići na letovanje. PRVI PUT NA MORE
MOJ suprug Goran je radio danonoćno, on se bavi molerajem i hteo je da proslavimo ovaj papir koji nam mnogo znači, jer je korak do usvajanja, pakujemo se i putovaćemo na naše prvo zajedničko letovanje. Vi ne možete ni da zamislite šta će našoj porodici značiti tih tridesetak hiljada dinara koje ćemo od septembra primati kao njeni hranitelji - priča Violeta, a mala Kristina nam kaže da jedva čeka da vidi koliko je more veliko. novosti
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
Njujork: Noćenje u Teslinoj hotelskoj sobi za 217 dolara „Novosti” na licu mesta: Da biste videli gde je živeo i umro Nikola Tesla morate biti gost hotela „Njujorker“. Ovo je verovatno jedini muzej na svetu koji se izdaje gostima. Skromna uspomena na naučnika  ŽIVOTNA staza Nikole Tesle u Njujorku završila se u hotelu „Njujorker“u Osmoj aveniji gde je od 1933. do smrti 1943. živeo i radio veliki naučnik. Ogroman hotel od 43 sprata stoji kakav je bio. Ovog leta hotel je sav u skelama, radi se fasada.
Početkom godine, objavljeno je da je 7. januara, povodom obeležavanja 70 godina od smrti velikog naučnika na ulazu hotela postavljena tabla sa njegovim likom, međutim tamo je nema.
U prostranom holu velika gužva. Portir na ulazu naravno „zna“ da je srpski naučnik ovde živeo i umro i pokazuje rukom na desk menadžera gde mlađi Afroamerikanac vodi glavnu reč.
- Da. Možete posetiti sobu Nikole Tesle ako se odlučite da spavate u hotelu - poslovično je bio ljubazan Zizi Sinare. Spavanje staje 191 dolar, plus porez što iznosi 217 za noć. Soba je trenutno zauzeta, ali gost ide za tri dana. Ako rezervišete, 3327 biće vaša - deklamovao je.
Kod menadžera „Njujorkera“ ne postoji „ali“ i „kada bi“. Pravila hotela se znaju, samo gosti mogu da posete najslavniju sobu u Njujorku.
Zizi Sinare je još objasnio da je „prava sreća“ što smo tu u letnjim mesecima jer se soba tada izdaje po regularnoj ceni. Najveća navala je prvih dana Nove godine jer mnogo ljudi iz celog sveta u hotelu hoće da budu na dan kada je genije iz Like preminuo. Tada soba košta i 400 dolara.Kada je reporter „Novosti“ nekoliko dana kasnije ponovo došao u „Njujorker“ sa koferima, umesto kao ugalj crnog Zizija,sačekala ga je menadžerka Brižit Valkoski.
- Na vašu žalost gost je produžio boravak. Ali,napravićemo nešto. „Njujorker“ čini sve za svoju klijentelu -obećala je Brižit.
I, dan kasnije, pošto je „znak sobarice“ stigao na recepciju Brižit je klimnula glavom komandujući da se krene. Liftom do 33. sprata stiglo se za desetak sekundi. Soba 3327 je na istočnoj strani. Ispred ulaza u hodniku je skromna slika, više poster, sa patentima Nikole Tesle a na vratima ploča na kojoj piše njegovo ime i da je tu živeo i radio deset godina.
Zaverenički vešto, Brižit je potom otvorila vrata magnetnim ključem i ukazala se soba sva u neredu. Na polici pored kreveta bila je otvorena knjiga o Nikoli Tesli, na zidu slika njegovog tornja na Long ajlendu. Sve to trajalo je manje od minut.
Premalo da se dočara atmosfera u kojoj je živeo i provodio vreme, ali dovoljno za vizuelnu informaciju.
Dok se vozimo liftom, a Brižit nas upitno gleda sa neizgovorenim - da li je vredelo 217 dolara, razmišljamo: šta bi Tesla, koji nijedan svoj izum nije naplatio i koji je sve što je izumeo darivao čovečanstvu, rekao na ovu vrstu hotelske trgovine? UKRAS NjUJORKA
Krajem prošle decenije, gradske vlasti Velike jabuke ugao Šeste avenije i Četrdesete ulice u samom srcu Menhetna imenovale su kao Skver Nikole Tesle. Sa „Teslinog skvera“, desetine hiljada Njujorčana svakog dana ulazi u Brajant park, pravi biser ovog grada. novosti
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
Povratnici u Brestoviku: Ovde umemo da živimo U Brestoviku kod Peći, među povratnicima je i šestočlana porodica Dašić. Obrađuju osam hektara zemlje. Egzistencija za četvoro mališana  SAMO ovde umem da živim. A život ti je tamo gde se osećaš da si svoj na svome. Gde rađaš i podižeš decu.
Miodrag Dašić (53), iz Brestovika nadomak Peći, kaže da nigde drugde osim u svom selu ne ume da živi i da se nekoliko godina, koliko je sa suprugom Slađanom (35) proveo u raseljništvu, osećao kao da nema budućnosti. Ali od kada su se krajem 2004. godine vratili u rodni Brestovik, ispod Prokletija, kaže da živi punim plućima. Ponosni što su opremili kuću, koju im je kao i ostalim povratnicima sagradila Vlada Italije, Dašići su još ponosniji što u njoj odgajaju četvoro mališana, četrnaestogodišnjeg Branka, dve godine mlađu Martu, Mariju (8) i Miljana (6)...
- Mnogo toga nam nedostaje, pre svega sloboda kretanja, ali u osnovnom ne oskudevamo. Uostalom, nismo srećniji bili ni u Novom Sadu, Kruševcu, Kragujevcu i ostalim mestima u raseljništvu, gde smo menjali smeštaj svakih par meseci... Tamo nam je sve bilo dostupno, ali nismo imali novca, dok smo ovde radom obezbedili pristojne uslove za život.
Dašići obrađuju osam hektara pod kukuruzom i pšenicom, čuvaju krave, svinje, a pernatu živinu kažu više i ne broje, baš kao ni zasade raznovrsnog voća i grožđa. Voleo bih da izmislim neku igricu za kompjuter, da zaradim veliki novac i napravim da naše selo bude veliko i lepo - priča šestogodišnji plavokosi dečak. Njegova sestra Marta, odlična učenica kaže da bi ona prvo obnovila seosku crkvu koju su oskrnavili Albanci... Mali Dašići maštaju o budućnosti. Zadovoljni su životom u Brestoviku, jer i oni shvataju da su svoji na svome. Troje starijih pomaže roditeljima u bašti i oko živine, a u slobodno vreme su pred kompjuterom. Najviše smeta to što nemaju fiksni telefon i "stabilnu konekciju". Ova deca su inače veoma ozbiljna i svesna okolnosti u kojima žive.
- Volela bih da budem novinar, da izveštavam o životu Srba sa Kosova i kako oni teško žive - priča gledajući nas odlučno i pravo u oči dvanaestogodišnja Marta. Ona kaže da u Brestoviku ima šestoro osnovaca koji idu organizovanim prevozom u srpsku školu u Goraždevcu i još toliko mlađe dece. Očekuju se uskoro i dve bebe.
U selu u kome je živelo 1.500 sada ima svega pedesetak Srba. Ali Miloš Dimitrijević, predsednik srpske opštine Peć, nada se da će ih biti više. Ovde kao i ostalim povratničkim selima Sigi i Ljevoši, nekoliko desetina porodica uglavnom se bave poljoprivredom, ali svi primaju neku pomoć iz Srbije bilo da je reč o socijalnoj pomoći, minimalnim primanjima, dečjem dodatku. Međutim, kažu, nedostaju im vitalne ustanove, poput doma zdravlja, pošte... ustanova koje su u nekoliko kilometara udaljenoj Peći, uzurpirali Albanci...   SIGURNIJE SELO
U Brestoviku je za povratnike tokom 2004. i 2005. godine sredstvima italijanske vlade sagrađeno osamdeset kuća, a nastanjena je svega polovina. Predstavnici sela pozivaju i ostale raseljene da se vrate. Kažu da se sada osećaju prilično sigurnijim nego prvih godina po dolasku. Ali priznaju da im i dalje imanja uzurpiraju i šumu kradu Albanaci udaljenih oko kilometar i po od sela. - Kada bi nas bilo više i selo bi bilo sigurnije – kažu.
POKLON POVRATNICIMA
- Ovo je deveta godina od povratka Srba u ova sela i zbog toga moramo pomoći deci koja ovde žive - rekao je Aleksandar Vulin, direktor Kancelarije za KiM, prilikom posete Brestoviku. On je kao poklon SO Kruševac uručio četiri kompleta burmi za buduće mlade bračne parove. novosti
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
|
| Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 20 gostiju |
|
Ne možete postavljati nove teme u ovom forumu
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Ne možete monjati vaše postove u ovom forumu
Ne možete brisati vaše postove u ovom forumu
|
|
|
