|
| Autoru |
Poruka |
|
Estrella
|
|
Vitezova zvezda
Pridružio se: 17 Jun 2012, 20:13
Postovi: 5399
|
Rezerve vode iz kamenog doba otkrivene u Namibiji Procenjuje se da bi nalazište, nazvano "Ohangvena 2", moglo da snabdeva vodom stanovnike severnog dela Namibije narednih 400 godina  VINDHUK - Nedavno otkriće velikih podzemnih rezervi vode u Namibiji, koje datiraju još iz kamenog doba, moglo bi da iz korena promeni život u ovoj najsušnijoj zemlji u podsaharskoj Africi.
Kako prenosi Bi-Bi-Si (BBC), procenjuje se da bi nalazište, nazvano "Ohangvena 2", moglo da snabdeva vodom stanovnike severnog dela Namibije narednih 400 godina.
"Ukoliko postojanje ovih podzemnih zaliha bude naučno potvrđeno, to će doneti veliko olakšanje severu zemlje", izjavio je predstavnik namibijskog ministarstva za vode i šumarstvo, dodajući da testiranja nisu završena i da procenjene količine vode još nisu naučno potvrđene.
Nemačka ambasada u Vindhuku je pre nedelju dana saopštila da su nemački stručnjaci pronašli podzemne vode nedaleko od granice s Angolom.
Rezerve vode se procenjuju na pet miliona kubnih metara, a nalaze se na dubini od 280 do 350 metara i pokrivaju područje dimenzija 70 sa 40 kilometara.
Voda je provela pod zemljom 10.000 godina, što znači da se tu sakupila u doba kada problem zagađenja nije postojao, pa je ta voda mnogo čistija od mnogih savremenih izvorišta, napominju stručnjaci.
Martin Kvinger, vođa projekta u nemačkom Institutu prirodnih resursa i nauka, objasnio je da bi izvor mogao da snabdeva gusto naseljeni sever Namibije narednih 400 godina po sadašnjem nivou potrošnje.
Oko 800.000 ljudi, što predstavlja 40 odsto od ukupno 2,1 milion stanovnika Namibije, živi na ovom području.
Ceo region zavisi od dve reke, što ograničava razvoj poljoprivrede. Stručnjaci veruju da bi novi izvor mogao da se iskoristi za unapređenje poljoprivrede na ovom području. Novosti
|
|
|
|
|
|
|
Estrella
|
|
Vitezova zvezda
Pridružio se: 17 Jun 2012, 20:13
Postovi: 5399
|
Internet: Svi smo u Velikom Bratu Aktivnostima na internetu ostavljamo podatke koji mogu da se zloupotrebe. Gde se nalaziš, šta radiš, za koga glasaš... Odgovor je na „Fejsbuku“
 ŠTA si u horoskopu - pitanje je koje smo nekada postavljali u želji da saznamo nečije osobine i interesovanja. Danas za tako nešto nema potrebe. Dovoljno je samo da se otvori fejsbuk strana, ukuca ime i prezime tražene osobe i da istog momenta na tacni dobijemo sve o njoj: gde živi i radi, gde se trenutno nalazi, gde je letovala, šta voli da čita i sluša, koji su joj politički stavovi...
Internet, naročito društvene mreže, doneli su i novi način života. Ali, ulaskom u ovaj virtuelni svet ljudi su celoj planeti na raspolaganje stavili veliki broj ličnih podataka i fotografija, koje mogu i da se zloupotrebe.
- Ljudi nisu ni svesni da svakom aktivnošću na internetu ostavljaju podatke o sebi, hteli to ili ne. Svako pretraživanje mreže već dovoljno govori o vama, a dodatno postavljanje i ažuriranje podataka na društvenim mrežama je posebna priča. Jednostavno, ušli smo u eru takozvanog Velikog Brata interneta - objašnjava Milan Kovačević, stručnjak za informacione tehnologije i internet administrator.
Više nije retka pojava da poslodavci na „Fejsbuku“ proveravaju kandidate za zaposlenje, a da firme preko iste društvene mreže kontrolišu svoje zaposlene. Zato su pojedinci i otvorili duple profile, jedan na kome mogu da dele sa prijateljima slike, i drugi, sterilniji, koji im služi za druženje sa kolegama i šefovima.
I pored toga što informacije koje ostavimo za sobom na internetu ostaju trajno zapisane na raznim serverima, korisnici na društvenim mrežama dobrovoljno daju i svoje najličnije podatke, iako često nisu ni svesni za šta oni mogu da se iskoriste. Tako će „Fejsbuk“, čak i ako obrišete profil, sa partnerskim sajtovima nastaviti da prati vaše aktivnosti na internetu!
- Ljudi često i nesvesno ostave mnogo podataka o sebi, jer otkrivanje informacija na mreži deluje manje lično od izgovorenih reči u društvu. Ne treba zaboraviti ni želju za samopromocijom, zbog koje često osvežavaju fotografije, pišu statuse i tako celom svetu stavljaju na raspolaganje svoje aktivnosti i razmišljanja - objašnjava sociolog Ratko Božović.
A koliko bi ljudi trebalo da budu oprezni pri otkrivanju podataka najbolje pokazuje slučaj naših iseljenika u Americi, kojima su vlasti privremeno oduzele starateljstvo nad decom jer su na „Fejsbuku“ postavili golišave fotografije mališana dok ih kupaju.
U najboljem slučaju, firme koje su legalnim putem dobile pravo da prate interesovanja korisnika interneta iskoristiće dobijene podatke za ciljani marketing, kako bi vas zatrpali određenim reklamama i „spamovima“.
Pazite i ako podižete kredit u banci. Pojedine banke otvaraju fejsbuk naloge potencijalnih klijenata kako bi se uverili da li su pouzdane platiše mesečnih obaveza ili često troše novac po splavovima i letovanjima, što će fotografije na profilu da potvrde ili opovrgnu.
Nije mali broj stručnjaka za informacione tehnologije koji uopšte nemaju dileme o tome ko je i zašto pokrenuo „Fejsbuk“.
- Još 1998. godine se pojavila vest da je u planu osnivanje centra za prikupljanje informacija o ljudima u SAD, što je ubrzo nespretno zataškano. Zatim se na američkim univerzitetima formiralo nekoliko internih društvenih mreža. Celu priču oko „Fejsbuka“ tada su preuzele vodeće tajne službe, sa timom od 150 vrhunskih IT stručnjaka, psihologa i dizajnera - otkriva Kovačević.
Naš sagovornik ističe da je njihov cilj bilo kreiranje mreže koja će u kratkom periodu privući veliki broj ljudi.
- Nema dileme da je jedan od ciljeva „Fejsbuka“ prikupljanje i laka dostupnost podataka o korisnicima ove mreže. Sve priče o tome kako je neki student stvorio takozvanu mrežnu revoluciju su smešne, jer je samo zakup sistema za pokretanje takvog projekta sa velikim centrom podataka preskup - zaključuje Milan Kovačević.
NAJAVE ZLOČINA
Koliko je dostupnost podataka o svakome uzela maha, najbolje pokazuju slučajevi masovnih ubica - Norvežanina Andresa Brejvika i Amerikanca Džejmsa Holmsa, koji je nedavno počinio masakr na premijeri filma „Betmen“. Odmah posle počinjenih zločina mediji su preko fejsbuk profila saznali bukvalno sve o ovim masovnim ubicama, njihove želje i motive. Holms je čak na jednoj od društvenih mreža na kojoj je imao profil najavio svoj zločin i postavio pitanje ostalima „Hoćete li doći u zatvor da me posetite?“
I NAŠA POLICIJA POSMATRA
Srpska policija na internetu pod prismotrom drži forume na kojima međusobno komuniciraju hakeri, nacionalističke organizacije, posebno fudbalski huligani. Posle nekoliko slučajeva privođenja zbog sumnjivih tvitova, mnogi su se pitali da li u policiji postoji specijalna jedinica za praćenje društvenih mreža. U MUP to demantuju, uz objašnjenje da su privođenja reakcija prijave građana, koja ukazuju na krivično delo, a nisu plod policijskog nadzora. Novosti
|
|
|
|
|
|
|
Estrella
|
|
Vitezova zvezda
Pridružio se: 17 Jun 2012, 20:13
Postovi: 5399
|
Snimanje „Ravne Gore: Istorija u podzemnom gradu U lagumima kod Malog Zvornika, gde Radoš Bajić snima seriju „Ravna Gora“. Kompleks, u kome je kralj Petar Drugi proveo dve noći 1941. godine, ima 70 odaja Kompleks, dužine kilometar i po, krije oko 70 odaja MNOGI meštani Malog Zvornika i danas se hvale javnom tajnom, da je kralj Petar Drugi Karađorđević u povlačenju 1941. godine, dve noći proveo upravo u gradu na Drini. Radoš Bajić, reditelj i scenarista „Ravne Gore“, kako bi serija dobila na autentičnosti, u nedelju je otvorio kapije podzemnog grada, u kome je od 9. do 12. aprila, po svedočenju savremenika, maloletni kralj boravio u ovom misterioznom objektu.
Bajić nas je proveo kroz lavirinte pećine stare osam decenija, ušuškane u utrobi obronaka planine Boranje. Kroz hodnike se ide u koloni jedan po jedan, jer drugačije nije moguće.
- Zatvorite oči i zamislite samo šta bi bilo da smo u Škotskoj, Engleskoj, Norveškoj ili bilo kojoj državi na svetu. A sada otvorite i pogledajte podzemni grad u Malom Zvorniku, mesto gde se dešavala istorija srpskog naroda, a na kom su do pre dve-tri godine rasle pečurke i buđavi truli krompir - uveo nas je Bajić u priču.
Iako je smešteno pored najprometnije magistrale kroz zapadnu Srbiju, ovo građevinsko čudo do pre nekoliko godina je bilo nedostupno za javnost. Bajić je o podzemnom gradu svojevremeno čitao na internetu, pa je odlučio da ga lično vidi.
- Jednoga dana sam seo u auto, došao u Mali Zvornik i meštani su me odveli do brda pored Drine u kom se krije grad. Kada idete dublje kroz hodnike i tunele, videćete na hiljade slepih miševa, koji su se sada povukli zbog nas. Pećina je njihovo prirodno stanište. Neopisiva slika - dočarava nam reditelj.
Gradnja ovog podzemnog utvrđenja počela je 1932. godine, kada su vojni stratezi predočili Aleksandru Karađorđeviću prednosti pećine sa nebrojano tunela, koja bi u slučaju rata mogla da posluži kao sklonište. Kralj je bio svestan da je ovo područje geografsko središte zemlje i da je najpogodnije za formiranje odbrambene linije. Podzemni grad je zato građen od čvrstog materijala, po tada najmodernijim standardima, pa se pretpostavlja da bi objekat i danas mogao da se odupre udarima savremenog oružja.
Kompleks, dužine kilometar i po, krije oko 70 odaja, koje se još istražuju, ali je poznato da su tuneli iskopani u obliku krsta i da se u ovom lavirintu nalaze ostaci kapele, oltarski prostor, kraljevska česma i bunar za vodu. Pretpostavlja se i da podzemni grad ima najmanje 12 izlaza, na kojima se nalaze masivna gvozdena vrata.
U njemu je temperatura uvek ista - između 14 i 16 stepeni, što i na spoljnih 38 znači da su jakne i duksevi neophodni, osim ukoliko ne želite da doživite temperaturni šok. Baš o tome brinula je i ekipa „Ravne gore“ pa je na snimanju bila prisutna i Hitna pomoć.
- Na period aklimatizacije morate da računate i pri ulasku i pri izlasku. Sreća je pa u pećini nema vlage - kaže Bajić.
Čak i oni koji su sumnjali da je kralj Petar svoje poslednje dane u zemlji proveo ovde, nemaju dilemu da je „kamena devojka“ - kako je glasio šifrovani naziv objekta, jedan od najvećih građevinskih poduhvata u predratnoj Jugoslaviji. I činjenica je da on i dalje odoleva vremenu. Vraća u prošlost, koja je i sam tajna. Znao je to Bajić kada je odlučio da važne kadrove serije snimi baš tu.  - Tokom 38 godina karijere, mnogo sam radio, snimio, prošao, ali današnji dan je neponovljiv, vidite kralja Petra Drugog, Boru Mirkovića, Dušana Simovića, Vlatka Mačeka. Vidite sudbinu jednog naroda koji je u sunovratu, slomu, beznađu, vidite koncentrične krugove srpske tragedije. A imamo divnu zemlju. Zato je važna serija koju snimamo. Mi ovde radimo neponovljivu stvar.
ZABRANjENA ŠETNjA
DA podzemni grad u brdu pokraj Drine krije toliko tajni, ali i opasnosti, shvatio je glumac Vladan Dujović (major Knežević) već prvog dana snimanja. Očaran lepotama podzemnog grada, želeo je da krene u istraživanje, ali ga je sprečilo upozorenje:
- Ima mnogo tunela, i nekoliko izlaza koji su zatvoreni. Preporuka poznavalaca je da ne šetamo previše, jer bismo mogli da zalutamo. Pošto nema svetla, a ni dometa, bilo bi teško naći izgubljene - kaže Dujović.
TUNELI SU ČUDO
GLUMAC Irfan Mensur, koji u seriji tumači lik Vlatka Mačeka, kaže da je potpuno fasciniran objektom, iako su ga već pripremili na to da je podzemni grad u Malom Zvorniku čudo neviđeno.
- Kad čovek uđe u te tunele i sobe, koje su izgrađene pre osam decenija, potpuno se izgubi od saznanja da tako nešto postoji. Mi snimamo u sali gde se zaista održavala poslednja sednica Vlade kraljevine Jugoslavije, posle koje se sve raspalo. Novosti
|
|
|
|
|
|
|
Estrella
|
|
Vitezova zvezda
Pridružio se: 17 Jun 2012, 20:13
Postovi: 5399
|
Titovi podzemni tajni gradovi Od turskih vremena, preko Austrougarske do SFRJ gradila su se skloništa, aerodromi ispod zemlje. SFRJ izgradila 26 objekata ispod zemlje za JNA i Tita Podzemni komandni centar "Karaš" NISU lagumi kod Malog Zvornika, gde Radoš Bajić snima seriju "Ravna gora", jedini podzemni kompleks koji danas postoji u Srbiji. U našoj zemlji od turskih vremena, preko Austrougarskog carstva do SFRJ gradili su se čitavi gradovi, skloništa, aerodromi i pomorske luke ispod zemlje, da bi se armija i njena komanda sakrile od napada neprijateljskih snaga. Najveći broj tih tajnih objekata podignut je u vreme Josipa Broza Tita.
- Po naređenju vrhovnog komandanta maršala Tita podzemni objekti JNA građeni su u Srbiji (sedam), u BiH (šest), Hrvatskoj (pet), u Sloveniji (tri), u Crnoj Gori (tri) i u Makedoniji (dva). Izgradnja 26 objekata, građenih od pedesetih do devedesetih godina, prema vojnim podacima, koštala je 90 milijardi dolara. Dok sam ja bio ministar odbrane, Vojska je imala oko 15 tajnih i podzemnih objekata - otkrio je Prvoslav Davinić, bivši ministar odbrane.
On navodi da je, na primer, na aerodromu "Ponikve" kod Užica postojao podzemni tajni hangar, ali da on nije bio veliki i nije ličio na sakrivenu vazdušnu luku.
- Bio je to plitak hangar, u koji su sklanjani naši avioni. Za razliku od aerodroma "Ponikve", na Dedinju je podzemni komandni centar "Karaš" ličio na pravi grad. Bio je opremljen za aktivnu vojnu službu, za boravak i dugotrajni opstanak. U njemu je radilo 30 zaposlenih vojnih lica - kaže Prvoslav Davinić.
"Karaš" u Beogradu, zatim Vis, Kupari, Kumrovec, Konjic, Drvar, Goražde, Han Pijesak, Bugojno i Kumanovo samo su neke od lokacija tajnih objekata Josipa Broza i JNA na prostoru današnjih država tj. republika bivše SFRJ. Ovi objekti su bili Titove tvrđave i tajni gradovi, koje je JNA i Vojska Jugoslavije koristila i posle njegove smrti 1980. godine. Te tajne tvrđave su zbog svoje funkcionalnosti i zaštite od neprijateljskih napada bile uzor po kome su Sadam Husein, car Hajle Selasije i pukovnik Muamer el Gadafi uz pomoć jugoslovenske operative gradili svoja podzemna utvrđenja. Kada su Amerikanci upadali u kabinete Sadama Huseina i sada Muamera el Gadafija, morali su prvo da provale u bunkere koji su pravljeni po Titovim upustvima.
- Podzemni grad u Konjicu bio je najveći i najskuplji, jer je vredeo 8,5 milijardi dolara. Ova atomska ratna komanda izgrađena je u unutrašnjosti planine Zlatar na površini od 6.500 kvadratnih metara. Imala je tri dela: iznad zemlje su bile tri Titove vikendice, u zemlji fabrika municije i atomski bunker, koji je smešten na dubini od 280 metara. Bunker je sagrađen sa namerom da, u slučaju atomskog rata, funkcioniše kao centar vojnih operacija, sklonište za Štab vrhovne komande, maršala Tita i njegovu porodicu. Njegova izgradnja je trajala od 1953. do 1979. godine - kaže umetnički fotograf Goranka Matić, koja ga je posetila.
Kada se uđe u ovaj podzemni svet, sačinjen od kilometarskih hodnika, stekne se utisak impresivnosti, i u isti mah izleće pitanje: kako je čitav prostor, tako dobro očuvan? Sve liči i na muzej stare, prevaziđene tehnike, koja je u svoje vreme bila tehnološki hit. Tu su različiti teleprinteri, faksovi, ventilatori, zajedno sa jogi ležajevima i starim crvenim i narandžastim telefonima. Sačuvane su Titove sobe, bolnica i kabinet Generalštaba JNA. Ovaj tajni grad sa šifrovanim imenom "D-O" kod Konjica pretvoren je u kulturni centar.
- Podzemni gradovi u Bugojnu i Han Pijesku propadaju. Na području Soče, blizu Goražda, nalazi se jedan od najvećih Titovih gradova. Reč je o 15.000 kvadrata pod zemljom, građenih do 1963. sa namerom da u njima bude fabrika oružja sa 800 radnika. Posle raspada Jugoslavije, niko se za tu građevinu nije interesovao i ona propada. Ovaj Titov bunker danas predstavlja veliku razvojnu šansu Goražda, jer opština ima plan da tu proizvodi japanske šitaki pečurke i šampinjone. Sasvim je logično da sve tajne komandne objekte maršala Tita, decenijama zatvorene za javnost, treba pretvoriti u muzeje - kaže Svetozar Radišić, general u penziji.
Najveći podzemni grad na prostoru Jugoslavije bio je podzemni bunker maršala Tita na ostrvu Vis. On je 1944. odatle komandovao, a kasnije držao tajne podmornice i krstarice. Čitav Vis je izbušen mrežama podzemnih prolaza i prostorija, čija je namena bila da zaštite Broza u slučaju napada NATO ili Varšavskog pakta.
- Zato je građanima i turistima bilo zabranjeno da dolaze na ostrvo sve do 1992. godine. Reč je o 37 vojnih objekata, uključujući poznatu Titovu pećinu, zatim podzemnu vojnu bolnicu i tunel za zaklon ratnih brodova. Glavni tunel dugačak je 500 metara i izlazi na drugu stranu brda. U njemu su bili komanda, spavaonica za mornare i skladište raketa - objašnjava general Radišić.
Od devedesetih godina, Titova špilja i tunel za brodove su otvoreni za posetioce. Najčešći gosti su đaci, koji razgledaju istorijska mesta na Visu. Ostali tajni Titovi objekti na ovom ostrvu čekaju bolja vremena za oživljavanje, jer opština Vis planira da ove Brozove vojne objekte pretvori u hotelski smeštaj i apartmanska naselja.
KUPARI ZA ODMOR  JEDAN od mnogih Titovih objekata, građen kao kuća za odmor i razonodu, bio je i hotel "Kupari" kod Dubrovnika, koji se prostire na 340.000 kvadrata. Izgrađen je lagum dug 800 metara. U njemu su bile smeštene kuhinja, vinoteka i soba za sastanke. Ovaj podzemni grad je i danas aktivan jer Titovu podzemnu kuću u Kuparima koristi hrvatsko ministarstvo odbrane, za odmor i razonodu.
Aktivan je i podzemni grad Kumanovo, ali njega drži armija SAD i snage NATO i pristup njemu je onemogućen. Novosti
|
|
|
|
|
|
|
Estrella
|
|
Vitezova zvezda
Pridružio se: 17 Jun 2012, 20:13
Postovi: 5399
|
Tvrđave JNA državna tajna SFRJ gradila podzemna utvrđenja u kojima su rezerve ljudi i tehnike mogle da opstanu za vreme dugih bombardovanja. General Delić: Javnost videla samo deo podzemnih gradova i bunkera, najveći u funkciji ili konzerviran Najsavremeniji objekti građeni su 50-ih godina JUGOSLAVIJA je gradila ne samo podzemne gradove za državni i vojni vrh, u kojima se moglo udobno živeti bar mesec dana, već i podzemne tvrđave u kojima je tehnika mogla opstati, a rezerve ljudi mogle preživeti dugotrajna bombardovanja i uključiti se u bitku kad niko ne očekuje. Ovo trvrdi penzionisani general Božidar Delić, jedan od retkih živih poznavalaca tajni podzemnih fortifikacija JNA, koji je uoči raspada SFRJ bio jedan od trojice oficira koji je imao pristup u svaku od njih.
General Delić naglašava da je, uprkos medijskim pričama da su otkrivene sve podzemne tvrđave JNA, javnost videla samo njihov mali deo.
- Njih je bilo najviše u Srbiji i BiH, a najveći deo je i dalje u funkciji ili konzerviran tako da se za kratko vreme može aktivirati - kaže Delić. - Takvih tajnih objekata i tunela ima i u širem centru Beograda i još uvek su zaštićeni kao najstroža državna tajna. Posedujemo i ogroman podzemni kompleks u planinama između Priboja i Prijepolja, koji koštao strahovito, a nikad nije stavljen u funkciju. U njega su mogli da stanu svi viškovi naoružanja i minsko-eksplozivnih sredstava.
Sagovornik “Novosti” ističe da se osoblje koje je radilo na izgradnji i održavanju podzemnih objekata ugovorom obavezalo da ni najbližoj porodici do kraja života ne govori o tome gde i šta radi.
- Pozicije tih objekata i ranije su uopšteno poznate, ali njihovo prostiranje i sadržaj i danas su tajna - kaže Delić. - Na primer u objektu “Karaš“, u koji su zahvaljujući vojnoj neukosti ministara odbrane ulazili čak i novinari, posada objekta nije pokazala suštinske delove kompleksa. Kasnije je skupštinski odbor za bezbednost podsećao ministre da su ti objekti u Srbiji u funkciji odbrane i državna su tajna.
General kaže da podzemni objekti nikada ne izlaze iz mode, pa su oni nasleđeni iz Kraljevine Jugoslavije, kao što su čuveni Han Pijesak i Zvornik, kasnije dograđivani i osavremenjivani. Najskuplji i najmoderniji su građeni pedesetih godina dok je Hladni rat bio na vrhuncu, a Tito strepeo od sovjetskog napada.
- Objekti građeni tih godina bili su komandna mesta za državni i vojni vrh u slučaju atomskog udara s potpunom autonomijom za preživljavanje od najmanje mesec dana - kaže Delić. - Oni su građeni duboko ispod planina, tako da ih je od nuklearnog udara štitilo od nekoliko desetina do nekoliko stotina metara granita. Reč je o veoma prostranim kompleksima, koji su standardno posedovali radni deo i deo za odmor, sanitetski i blok za održavanje higijene, sopstvene izvore energije i snabdevanje čistim vazduhom. Posebnu važnost imao je blok centra veze, predviđen za komunikaciju s štabovima i jedinicama na terenu.
Za strateške komande JNA znali su samo savezni ministar obrane, načelnik Generalštaba JNA, načelnik Prve uprave Službe bezbednosti i načelnik veze.
- Potonje promene vojno-političke strategije mnoge od tih komandnih objekata praktično su odmah po izgradnji, stavile u istoriju - kaže Delić. - Oni su konzervirani, a neki su tokom ratova devedesetih korišćeni, a zatim uništavani i pljačkani.
Nedavno otvoreni arhivi JNA otkrivaju da su posle sukoba Broza i Staljina, FNRJ i SAD tajno potpisale ugovor o međusobnoj vojnoj pomoći. Tako je JNA opremljena američkim oružjem i opremom, a Jugoslavija se našla na pragu NATO u okviru Balkanskog pakta, antisovjetskog vojnog saveza s Grčkom i Turskom. Deo KiM i Makedonija bile su predviđene za koncentrisanje vojski tri države u slučaju sovjetske invazije i za njihovu zaštitu i snabdevanje napravljeni i velikim podzemni kompleksi.  - O njima se malo govori, jer te podzemne tvrđave nisu bile spektakularna strategijska komandna mesta, već ogromno sklonište za rezerve ljudstva, tehnike i opreme,poput utvrđenja u blizini poligona “Krivolak” - kaže Delić. - Posle otcepljenja bivše jugoslovenske republike “Krivolak” je postao američki poligon, a u objekte su ušli njihovi vojnici. Oni ne otkrivaju podzemne fortifikacije, jer to ne radi nijedna ozbiljana država ni vojska.
STRATEŠKA KOMANDA
ETALON strateške komande JNA u slučaju atomskog napada nalazi se 250 metara duboko u utrobi planine Dedinovac, četiri kilometra severoistočno od Konjica. Objekat je građen u obliku potkovice, u 12 blokova. Zvanično je pretvoren u turistički objekt, ali samo kada to dozvoli Ministarstvo odbrane BiH.
PODZEMNA MREŽA
IAKO se u javnosti operiše sa podatkom da je na teritoriji SFRJ bilo 25 podzemnih gradova penzionisani general Miloš Đošan tvrdi da je ovakvih objekata bilo mnogo više.
- Ta cifra otprilike odgovara broju strategijskih komandnih mesta za vojni i državni vrh - kaže general Đošan. - Međutim slična, ali manja, imale su i niže komande, na nivou armijskih grupa, armija i korpusa. Da ne pominjemo podzemne avio, pomorske i raketne baze, centre veze, radarska postrojenja i skladišta. Novosti
|
|
|
|
|
|
|
Estrella
|
|
Vitezova zvezda
Pridružio se: 17 Jun 2012, 20:13
Postovi: 5399
|
Stiže novi talas vrućina Dalji porast temperature nagoveštava da će ovo leto biti ubeleženo kao najtoplije od kada postoje merenja. Početkom sedmice u pojedinim krajevima i do čak 44 stepena  TEMPERATURE kao u Sahari u avgustu nastavljaju da prže Srbiju i nagoveštavaju da će ovo leto biti upisano kao najtoplije ikada! Topli talas u trajanju od pet uzastopnih dana sa temperaturom iznad 35 stepeni zadržaće se do 7. avgusta.
Prognoza kaže da će u petak biti sunčano i još toplije. Popodne, na planinama na jugozapadu Srbije moguća je ređa pojava lokalnih pljuskova i slab vetar promenljivog pravca. Minimalne temperature kretaće se od 15 do 22 stepena, a maksimalne od 33 do 36 Celzijusa. I u Beogradu vrlo toplo. Živa će se „rastezati“ od 22. do 35. podeljka.
Narednih dana sledi dalji porast temperature uz sunčano vreme. Biće veoma toplo za vikend, posebno u ponedeljak i utorak. Ređi lokalni pljuskovi su mogući popodne na planinama u jugozapadnim krajevima Srbije. U „Meteosu“ najavljuju da će velike vrućine trajati do srede.
- Za vikend i početkom iduće sedmice temperature će biti iznad 35 stepeni, a u ponedeljak i utorak u centralnoj i južnoj Srbiji temperatura od 40 do 44 stepena - kaže Branko Sparavalo iz „Meteosa“. - Ovako visoke temperature će biti posledica transporta vrlo toplog vazduha afričkog porekla na naše područje. U utorak popodne, na severu zemlje lokalni pljuskovi i osveženje, a u sredu i na jugu manja vrućina, ali temperatura neće biti ispod 30 stepeni. Tek u drugoj polovini iduće sedmice ima izgleda za prijatnije vreme, a živa bi mogla da se spusti i ispod 30. podeljka, posebno na severu. Ipak, za poljoprivrednike nema dobrih vesti, jer će padavine biti ispod proseka.
Prema rečima meteorologa, prognoza za mesec avgust ukazuje da će ovo biti još jedan vrlo topao mesec sa srednjom temperaturom iznad proseka.
- Ako se to ostvari, imaćemo najtoplije leto ikada (jun-jul-avgust), jer je jun bio drugi najtopliji do sada, a jul najtopliji od kada postoje merenja, u Beogradu od 1887. godine - dodaje Sparavalo. - Do sada su najtoplija leta bila 2007. i 1946. sa prosečnom temperaturom od 24,5 stepeni za tri letnja meseca. Najviša temperatura ovog jula u Beogradu je bila 9. kada je izmereno 38 Celzijusa, a u Srbiji je najtoplije bilo u Ćupriji sa 41,5 koliko je zabeleženo 15. jula. Time nisu oboreni dnevni rekordi najviših temperatura koje drži 24. jul 2007. Tada je u Beogradu izmereno 43,6 stepeni, a u Smederevskoj Palanci čak - 44,9 stepeni.
REKORDI
Sparavalo ističe da je poslednjih dvadesetak godina postignuto mnogo toplih rekorda što govori u prilog trendu otopljenja. Samo je jedan takozvani hladni rekord kod nas postignut u to vreme, a to je april 1997. To je bio najhladniji april od kada postoje merenja sa srednjom temperaturom od 8,1 stepena. Svi ostali rekordi su „topli “.
REKE LOŠIJEG KVALITETA
Na Kolubari, gornjem toku Južne Morave, na Starom Begeju i na Toplici proticaji su se približili minimalnim srednje mesečnim proticajima. Narednih dana na ovim rekama zadržaće se nepovoljni hidrološki uslovi . Novosti
|
|
|
|
|
|
|
Estrella
|
|
Vitezova zvezda
Pridružio se: 17 Jun 2012, 20:13
Postovi: 5399
|
„Karaš“ najpoznatiji podzemni grad Rađen za potrebe JNA, “Karaš” ratni bunker koji se nalazi u utrobi Topčiderskog brda u Beogradu, sve do 2005. bio tajna za javnost. Sklonište opremljeno za smeštaj 70 najviših oficira u slučaju ratne opasnosti Do 2005. godine bio je tajna za javnost DOMAĆOJ i svetskoj javnosti sigurno najpoznatiji podzemni grad građen za potrebe SFRJ i JNA jeste „Karaš“, koji se nalazi u utrobi Topčiderskog brda u Beogradu. Ovo ratno sklonište, u kome je bio smešten komandni centar naše armije, aktivno je korišćeno za vreme NATO bombardovanja 1999. godine. U njemu je tada boravio Slobodan Milošević, tadašnji predsednik Jugoslavije.
- Topčiderski podzemni grad u Beogradu je počeo da se gradi odmah posle Drugog svetskog rata sa namenom da bude atomsko sklonište za politički i vojni vrh Jugoslavije sa maršalom Titom na čelu. Završen je 1971, kada je urađena rekonstrukcija „Karaša“ i sklonište prošireno u komandni centar za smeštaj 70 političara i najviših oficira, u slučaju ratne opasnosti. Objekat je ukopan 150 metara u zemlju. Ima tri zaštitna i funkcionalna nivoa i sposoban je da izdrži nuklearni napad - objašnjava dr Milan Pašanski, beogradski ekspert za bezbednost.
Ovaj prostor nije slučajno odabran, jer su ga još Turci koristi za smeštaj svoje artiljerije, a knez Miloš Obrenović za boravak. U „Karašu“ je u vreme raspada SFRJ početkom devedesetih zasedalo Predsedništvo Jugoslavije. Javnost pamti sliku političkog vrha zemlje, čiji članovi sede u bundama i odlučuju o sudbini države. Tada su „Karaš„ pohodili jugoslovensi urednici i izveštači.  Ulaz u „Karaš„ je na kraju Ulice Teodora Drajzera pored stare crkve. Ima upravnu zgradu i stražare na površini i troja drvenih vrata u dvorištu koja prikrivaju ulaz u lavirint podzemnih hodnika dužine oko tri kilometra. Hodnici se blago spuštaju u dubinu zemlje. Podzemni komandni centar, uz operativnu vojnu salu, ima vojne kabinete i centre za vezu. Unutra su i skromne prostorije za boravak i smeštaj državnog rukovodstva i komandanata, ali i spavaonica sa krevetima na sprat za najviše oficire, kuhinja, trpezarija, ambulanta i mali salon.
I sobe u kojima su tokom sednica političkog vrha, ali i vojnih vežbi, boravili Josip Broz , Jovanka Broz, a i Slobodan Milošević tokom NATO bombardovanja, takođe su skromne. Tito je imao braon sobu, sa malim kabinetom i kupatilom, a Jovanka Broz roze sobu sa kupatilom. Hranili su se iz vojničkih limenih činija i spavali na uzanim i tvrdim krevetima. „Karaš“ ima sopstvena postrojenja za napajanje strujom, prečišćavanje vazduha i vode. U podzemnom gradu moglo se živeti do 90 dana.
Ovaj podzemni objekat državnog vrha u središtu pažnje javnosti našao se i oktobra 2004. posle tragične smrti dvojice gardista, Dražena Milovanovića i Dragana Jakovljevića ispred ulaza u sklonište. Naredne godine ga je ministar odbrane Državne zajednice SCG Prvoslav Davinić prvi put otvorio za javnost.
- Odluku da „Karaš“ bude otvoren za javnosti doneo je 2005. tadašnji Vrhovni savet odbrane Državne zajednice SCG da bi se prekinula mistifikacija oko ovog državnog i vojnog objekta. Uostalom, NATO i CIA su imali kompletnu dokumentaciju o „Karašu“ i nije imalo šta da se skriva - kaže danas bivši ministar odbrane.
Međutim, odmah nakon otvaranja „Karaša“ za novinare i snimatelje, ovaj podzemni komandni centar je zatvoren uz oznaku „vojna tajna“. Podzemni grad je smešten između ulica Drajzerove i Užičke i nosi oznaku objekta „specijalne namene“. Nekada ga je koristila Gardijska brigada, za čiju kasarnu je bio vezan, a danas je u nadležnosti Generalštaba Vojske Srbije, jer je i namenjen zaštiti ličnosti na najvišim državnim i vojnim funkcijama, kao i za obezbeđenje vitalnih objekata sistema odbrane.
- U ovom komandnom centru postoje i prostorije za 30 pripadnika VS, koji su ovde zaposleni. Objekat ima dva izlaza sa rešetkama na površini u i sklopu je vojnog kompleksa Topčider - kaže Prvoslav Davinić.
On otkriva da u vreme dok je bio ministar odbrane SCG, nije od Generalštaba dobijao informacije o „Karašu“.  - Nisam pitao Generalštab o „Karašu“, a Generalštab VSCG je ćutao. Kada je izbila afera „Topčider“, rekli su mi da tamo nema ništa - samo goli betonski zidovi. U međuvremenu, rukovodstvo države je želelo da privatizuje i proda „Karaš“ i pretvori ga u fabriku pečuraka - priznaje naš sagovornik.
Dogodilo se, međutim, da se Državna zajednica SCG raspala, a „Karaš“ ostao u vlasništu države Srbije i VS.
SLOVENAČKI NAMEŠTAJ
U OBJEKTU posebne namene „Karaš„ ugrađena je uglavnom slovenačka oprema. Titov i Jovankin krevet, kao i kompletan nameštaj, uradila je firma „Slovenijales“, mali frižideri su bili iz fabrike „Gorenje“, a telefoni iz „Iskre“ Kranj.
BIVŠA TITOVA REZIDENCIJA
PODZEMNI grad „Karaš“ je deo većeg vojnog kompleksa, nazvanog „Topčider“, kome pripadaju kasarna Gardijske brigade, stari Maršalat, a neki tvrde i bivša Titova rezidencija. Taj topčiderski kompleks se danas delimično koristi. Novosti
|
|
|
|
|
|
|
Estrella
|
|
Vitezova zvezda
Pridružio se: 17 Jun 2012, 20:13
Postovi: 5399
|
Godišnjica “Oluje” i srpskog egzodusa Danas je sedamnaest godina od progona srpskog naroda u Hrvatskoj, u vojnoj operacijI ”Oluja”. Povratak minoran. Udruženja prognanika traže zadovoljenje pravde  RASKUĆENI srpski narod, prognan iz Hrvatske u leto 1995. godine, u najvećem egzodusu u proteklom veku još vapi za pravdom. Posle 17 godina od početka vojne operacije ”Oluja”, oteta ognjišta su još pusta. Za nestalim žrtvama i dalje se traga. Povratak Srba je minoran, vraćaju se uglavnom starci.
Jezik brojki je potresan: 340.000 ljudi je prognano u ovom egzodusu. Ubijeno je 2.500 ljudi. Još se traga za više od hiljadu stradalih. Vekovna srpska ognjišta etnički su potpuno očišćena. U evidenciji beogradskog udruženja nestalih ”Veritas” nalaze se imena 1.922 poginulih i nestalih Srba iz akcije ”Oluja” i posle nje, od čega su oko polovine bili stariji od 60 godina.
Među žrtvama je 546 žena i 19 lica do 18 godina starosti, ističu u ”Veritasu”.
Komesarijat za izbeglice Vlade Srbije raspolaže podacima da od oko 50.000 ljudi koji su ostvarili povratnički status, samo 17 odsto njih se i faktički vratilo, a mnogi, nakon neuspešnih pokušaja da organizuju život u mestima odakle su izbegli, ponovo se vraćaju u Srbiju.  ”Oluja” je počela u zoru 4. avgusta 1995. godine, aminovana je sa najvećeg državnog vrha Hrvatske, na Brionima, pet dana ranije. I to na predlog tadašnjeg komandanta sektora ”Jug”, generala Ante Gotovine (osuđen u Hagu za ratne zločine počinjene u vojnoj akciji ”Oluja”). Na tom sastanku, u Titovoj vili, na kome je doneta odluka o akciji, Franjo Tuđman je jasno definisao cilj hrvatske vojne operacije da ”treba naneti takve udare Srbima da praktično nestanu sa ovih (hrvatskih) prostora”. Na delu je bio zločinački udruženi poduhvat, čiji je cilj prisilno i trajno uklanjanje srpskog stanovništva i naseljavanje tog područja Hrvatima.
Predstavnicima izgnaničkih udruženja i zavičajnih klubova ostalo je bolno sećanje. Uteha u okupljanju, uz upaljene sveće u hramovima vere, danas, kao i prethodnih godina, nije i zadovoljenje pravde.
- Tražimo od Hrvatske, koja teži da bude članica EU, da nam vrati oduzeta prava - saglasni su u saopštenjima.
Udruženja zahtevaju da hrvatska uspostavi iste standarde u suđenjima za ratne zločine i drugim krivičnim delima u ratnom periodu, prekine sa zloupotrebom spiskova i poternica u cilju zastrašivanja proteranih Srba i završi proces ekshumacija i identifikacija posmrtnih ostataka Srba iz svih pojedinačnih i zajedničkih grobnica.
Navode i to da je Srbija jedna od pet zemalja u svetu sa dugotrajnom izbegličkom krizom, a glavni razlog za to je nespremnost hrvatske države da na uspešan način reši probleme vezane za imovinu i druga prava svojih državljana srpske nacionalnosti. I onih koji u Srbiji žive kao izbeglice.
NIKOLIĆ: REŠAVAĆEMO PROBLEME
PREDSEDNIK Srbije Tomislav Nikolić razgovarao je u petak sa predstavnicima nekoliko udruženja izbeglih i raseljenih. Obećao je da će zajedno raditi na postizanju sporazuma sa Hrvatskom i BiH o rešavanju problema, pre svega vezanih za imovinska i stečajna prava, ali i pitanje nestalih.
Nikolić je kazao da se državne vlasti u prethodnom periodu nisu ozbiljno potrudile da reše ključne probleme sa kojima se izbegla i raseljena lica suočavaju - navedeno je u saopštenju pres službe predsednika Srbije.
ETNIČKO ČIŠĆENJE SRBA
- HRVATSKA i dalje izbegava da saopšti podatke sa poslednjeg popisa stanovništva - kazao je u Banjaluci Savo Štrbac, šef dokumentaciono-informativnog centra ”Veritas”. - A jasno je da to izbegava, jer su podaci o trenutnom broju Srba poražavajući, i ne prelaze tri odsto od ukupnog broja stanovništva. Ovim sramnim podatkom obistinila se izjava nekadašnjeg predsednika Tuđmana koji je najavio da će Srbi u Hrvatskoj biti svedeni upravo na taj procenat. Novosti
|
|
|
|
|
|
|
Estrella
|
|
Vitezova zvezda
Pridružio se: 17 Jun 2012, 20:13
Postovi: 5399
|
Zbog nemaštine prodajemo i sopstvenu istoriju Nemaština nas tera da budzašto prodajemo ne samo „porodično blago“, već i sopstvenu istoriju. Lako se odriču svih odlikovanja, kojima su njihovi preci nagrađeni  PRODAJEM Svetosavski orden 5. stepena za 14.000 dinara. Početna cena naslovne strane „Politike“ „Umro naš predsednik maršal Josip Broz Tito“ iz 1980. godine je 495 dinara. Karta polufinalne utakmice Kupa šampiona iz 1966. godine Partizan - Mančester može se kupiti za 25.000 dinara, a fotografije košarkaške i vaterpolo reprezentacije Jugoslavije pred Olimpijske igre u Minhenu - za 99 dinara.
Ovo su samo neke od hiljada i hiljada aukcijskih ponuda domaćeg sajta „Limundo“, jednog u moru istih koji su poslednjih godina doživele pravu ekspanziju kako među strastvenim kolekcionarima tako i među ljudima kroz čije vene protiče krv jednog trgovca.
Ceneći ponude na ovakvim sajtovima, izgleda da kada se pojavi rupa u novčaniku, Srbi prodaju sve što imaju - kako bi je zapušili. Tako se na domaćim sajtovima nude mrtvačka kola, vojni ašovčić, vojna palica za „stop“ i kao što trgovac tvrdi - „skoro kao nova“... Jedan Beograđanin godinama je prodavao ringišpil, ali se ni danas ne zna da li je uspeo da ga utrapi nekom cirkusu.
Po virtuelnoj trgovini i selo se tehnološki približilo gradu jer poljporivrednici onlajn prodaju traktore, kombajne i rojeve pčela, pa i ovce sa jaganjcima (21 komad kako nudi jedan prodavac).
Ne manjkaju ni bolničke, a ni vojniče ponude - u izobilju ima bolničkih kreveta, vojničkih čarapa (100 dinara za tri para), jedna žandarmska uniforma veličine 43, „Titov set“ (značke, petokrake, biste, fotografije), plaketa SANU, lažnjaci sa pijace (Skeletor, Himen i ekipa)....
Naslednici se, u ova krizna vremena, najlakše odriču ordenja i medalja, kojima su njihovi preci časno služeći, otadžbini, kralju ili narodu, odlikovani. A istorija na netu se ceni od 700 dinara, pa do nekoliko desetina hiljada.
Božo iz Smederevske Palanke već duže vreme pokušava da proda Svetosavski orden petog reda, ali niko ne želi da plati onoliko koliko traži.
- To je orden za civilne zasluge - kaže ovaj prodavac. - Njega su dobijali ljudi koji su crkvi davali novčane priloge ili se istakli na neki drugi humani način. Prodajem i medelja iz Drugog svetskog rata, ali one nisu skupe. Od 500 do 1.000 dinara. Naša vojska je toga kovala koliko hoćete.
Sve to je uzrokovao je pad morala i pad standarda. Verujemo da se većina onih koji prodaju ordenje nije odrekla zasluga svojih predaka, već ih je beda naterala na taj korak - misle u Udruženju boraca NOB.
Dok nas nemaština tera da sopstvenu istoriju, naravno i porodično blago, prodajemo budzašto, u razvijenijim zemljama aukcijske prodaje su stvar prestiža. Tako je nedavno opušak poslednje cigarete popušene u jednom baru na Novom Zelandu pre uvođenja zakona o zabrani pušenja prodat za oko 5.382 dolara?!
Ne žale se dolari kada su u pitanju stvari i svojina slavnih ličnosti. Maramica koju je koristila Skarlet Johanson prodata je za 5.000 dolara, zub najčuvenijeg bitlsa Džona Lenona za 31.000 dolara, a kroz rendgenski snimak Merilin Monro gledaće srećković koji je za njega izdvojio 45.000 zelembaća.
PROHIBICIJA UVEK AKTUELNA
U POTRAZI za kolekcijama, Amerikanci su postali strastveni orači po starim ambarima i napuštenim posedima po zemlji. Ako je verovati onome što se nudi na aukcijama, njih više zanima istorija kroz igračke, voziće i reklame, nego predmeti iz građanskog rata. Tako su na ceni i konzerve za farbu fabrike koja ih je pravila pre više od pola veka. Poseban hit su sve sitnice za vreme prohibicije, a pogotovo stare flaše nedozvoljenog brendija.
NUDE SVAŠTA
IAKO se čini da na internetu ima neobičnih stvari koje nema ko da kupi, ponuda i te kako ima. Jedan kolekcionar dugo je vagao šta bi mogao da sakuplja i na kraju je odlučio - stare pasoše, mada nije baš naiša na podršku „forumaša“, koji nisu baš hteli da sa njim podele svoje lične podatke. Najviše što se ovom strastveniku dopada zapravo su stranice sa starim vizama. Novosti
|
|
|
|
|
|
|
Estrella
|
|
Vitezova zvezda
Pridružio se: 17 Jun 2012, 20:13
Postovi: 5399
|
Mauzolej Josifa Pančića propada Na vrhu Kopaonika u krugu vojnih objekata, opasanih žicom, nalazi se i mauzolej Josifa Pančića (1814-1888), profesora, akademika i botaničara svetskog glasa  Na vrhu Kopaonika u krugu vojnih objekata, opasanih žicom, nalazi se i mauzolej Josifa Pančića (1814-1888), profesora, akademika i botaničara svetskog glasa koji je ostavio u amanet da bude sahranjen na „krovu Srbije“. Čuveni naučnik na Kopaoniku je pronašao retku vrstu omorike (Pančićeva omorika), a najviši vrh na planini (2.017 metara) nosi njegovo ime.
Od 7. jula 1951. godine, zemni ostaci Josifa Pančića i njegove supruge Mileve preneti su na vrh Kopaonika gde su, u već od kopaoničkog granita sazidanom mauzoleju, sahranjeni u kovčegu od Pančićeve omorike. Od tada se vrh Kopaonika, koji se zvao Milanov vrh po kralju Milanu Obrenoviću, zove - Pančićev vrh.
Zbog izuzetnog strateškog značaja za Vojsku Jugoslavije, na Pančićevim vrhu izgrađena je vojna baza, pa je mauzolej čuvenog naučnika decenijama „okružen žicom“ i nedostupan mnogima koji bi želeli da ga posete. Tokom NATO bombardovanja Kopaonika, gađan je i Pančićev mauzolej koji je ozbiljno oštećen, ali je, naporima Javnog preduzeća Nacionalni park Kopaonik posle NATO bombardovanja ponovo prezidan i popravljen istim kamenom kojim je zidan originalni mauzolej. Međutim, Pančić je i dalje nedostupan i „u žici“, može se posetiti, ali samo uz posebnu dozvolu Vojske.
- Više puta sam bio na Kopaoniku, pešačio sam do samog vrha, želeo sam da vidim mauzolej i pročitam šta na njemu piše, ali uvek me sačeka upozorenje da je zabranjen pristup, osmatranje i snimanje - kaže Mirko Petrović iz Beograda koga smo zatekli na Pančićevom vrhu.
- Mnogo naših gostiju želelo bi da poseti Pančićev mauzolej, međutim, sada je to vrlo teško ili gotovo nemoguće, jer se na istom mestu nalaze i važni vojni objekti - kaže Andrija Jeremijević, zamenik predsednika udruženja ugostitelja na Kopaoniku. - Možda bi trebalo naći neki način da Pančić ipak bude dostupan, ali to nije nadležnost nas turističkih radnika.
OBELISK
NeŠto niže, na 1.970 metara nadmorske visine, na vrhu Kopaonika nalazi i kameni obelisk, trouglastog oblika, visok 15 metara, koji je dostupan turistima i skijašima. Do ovog spomenika na lokaciji Suvo rudište može se doći i žičarom „Pančićev vrh“. Ali posle tragedije koja se u blizini dogodila, mnogi će bar izvesno vreme izbegavati i ovaj deo Kopaonika. Novosti
|
|
|
|
|
|
|
|
| Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 193 gostiju |
|
Ne možete postavljati nove teme u ovom forumu
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Ne možete monjati vaše postove u ovom forumu
Ne možete brisati vaše postove u ovom forumu
|
|
|
