|
| Autoru |
Poruka |
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
Vlada odobrila Simpu kredit od 1,5 milijardi dinara Vlada odobrila kratkoročni beskamatni kredit od 1,5 milijardi dinara, koji će "Simpo" iskoristiti da u potpunosti izmiri dug po osnovu doprinosa za Fond PIO BEOGRAD - Vlada Srbije je na današnjoj sednici odobrila kratkoročni beskamatni kredit od 1,5 milijardi dinara, koji će a.d. "Simpo" Vranje iskoristiti da u potpunosti izmiri dug po osnovu doprinosa za Fond penzijsko-invalidskog osiguranja, saopštila je Kancelarija za saradnju s medijima.
Vlada je donela zaključak kojim se zadužuje Ministarstvo finansija da u skladu sa svojim nadležnostima i protokolom, zaključenim sa a.d. "Simpo" Vranje, preduzme potrebne mere u postupku rešavanja dugovanja ove kompanije prema državnim poveriocima.
Vlada je dala saglasnost da Fond za razvoj Republike Srbije izda garanciju, u vezi sa zahtevom koji će "Simpo" podneti u skladu sa Programom mera za jačanje kreditnog i garancijskog potencijala, radi obezbeđenja kredita za trajna obrtna sredstva, navedeno je u saopštenju. novosti
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
Cene u H&M kao u Evropi Klaudija Osfald, glavni menadžer kompanije: Zasad smo zaposlili 130 ljudi, a radnici su nam stalno potrebni. Cene su gotovo identične svuda u svetu  POTROŠAČI u Beogradu, ali uskoro i u drugim gradovima Srbije, moći će da pazare u lancu prodavnica "H&M", po istim cenama kao i ostali Evropljani. Poznati modni brend među poslednjima je stigao na naše tržište jer su naši trgovci konačno ispunili sve uslove, prevashodno kada su lokacija i veličina prodavnice u pitanju.
Ovo, za "Novosti", pred otvaranje prve radnje u Srbiji u četvrtak, kaže Klaudija Osfald, glavni menadžer kompanije za našu zemlju.
* Kvalitetna roba koja se nudi po povoljnim cenama zaštitni je znak "H&M". Da li će naši potrošači moći da očekuju isti tretman kao i oni u zapadnoj Evropi?
- Da. Imamo skoro identične cene u svim zemljama sveta. Razlike, koje će se i u Srbiji veoma malo osetiti, zavise prevashodno od cena transporta robe, kao i od toga koliko plaćamo teksas i ostali tekstil.
* Na dolazak vašeg brenda čeka se već više od pet godina, a radite već u 50 zemalja sveta?
- Sada smo našli najbolju lokaciju. Uvek se rukovodimo time da idemo do potrošača, a ne da oni moraju da dolaze kod nas. Prva prodavnica u Srbiji ima skoro 2.000 kvadrata i zadovoljava naše uslove. Ove godine ćemo otvoriti i predstavništva u Čileu, Litvaniji, Estoniji i Indoneziji.
* Da li planirate da proširite poslovanje u Srbiji? Koliko će još radnji biti otvoreno?
- U planu je i otvaranje prodavnice u tržnom centru "Stadion", i to 12. septembra. Razmišljamo i o drugim gradovima Srbije, ali tek nakon što vidimo kako će se posao razvijati. Zasad smo zaposlili 130 ljudi, a radnici su nam stalno potrebni, jer je ovo firma u kojoj može brzo da se napreduje, pa i do menadžerskih pozicija.
* Kada će potrošači moći da očekuju prva velika sniženja, po kojima ste najpoznatiji?
- Trudimo se da budemo najkonkurentniji na tržištu cele godine, a ne samo dva puta godišnje. Hoćemo da omogućimo visoki kvalitet do pristupačnim uslovima, što će se videti već sada, u našoj jesenjoj kolekciji.
USPEŠNI KOD SUSEDA
* PRE dve godine ste otvorili prvu prodavnicu u Hrvatskoj?
- U Hrvatskoj smo od 2011. godine otvorili 13 prodavnica. Nadamo se da će potražnja u Srbiji biti bar upola slična kao tamo. Zainteresovani smo za osvajanje novih tržišta u regionu, gde god ima naših potrošača. novosti
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
Bor: Ležište puno bakra Ležišta bakra u okolini Bora, koja istražuje američki rudarski gigant „Friport Mekmoran”, po svemu sudeći su veoma bogata, jer imaju znatno veći procenat bakra u rudi od postojećih  DOSADAŠNJIM istraživanjima u okolini Bora, u okviru „Čukara Peki projekta“, američki rudarski gigant „Friport Mekmoran“ pronašao je ležišta bakra koja variraju od 0,81 do čak 10,16 odsto bakra u rudi, saznaju „Novosti“.
U RTB „Bor“ sada se eksploatiše ruda koja ima najviše do 0,4 odsto bakra u rudi. Po naučnim podacima, ležišta sa jedan odsto crvenog metala u rudi se smatraju izuzetno profitabilnim. Nezvanično se pominje da je reč o ležištu od najmanje 200 miliona tona rude.
Ukoliko je podatak tačan, Amerikanci su pronašli ležište iz kojeg bi bilo moguće dobiti oko osam miliona tona bakra. U Boru je, za 110 godina rudarenja na ovim prostorima, dobijeno oko pet miliona tona crvenog metala.
Međutim, do konačne odluke o otvaranju rudnika, sigurno je, mora proći još nekoliko godina. „Friport“ je samo prošle godine proizveo 1,6 miliona tona bakra, što ga, uz čileanski „Kodelko“ stavlja u sam vrh svetskih proizvođača ovog metala. novosti
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
Poskupljuje gas za domaćinstva Gas za domaćinstva u Srbiji će od nedelje 1. septembra biti skuplji u proseku za 4,4 odsto, pa će po kubnom metru koštati 46,3 dinara  Gas za domaćinstva u Srbiji će od nedelje 1. septembra biti skuplji u proseku za 4,4 odsto, pa će po kubnom metru koštati 46,3 dinara.
Savet Agencije za energetiku Republike Srbije dao je pre dve nedelje saglasnost za povećanje cena gasa za 33 javna snabdevača, saopštila je ta agencija.
Prosečno povećanje cena javnog snabdevanja (bez PDV-a) za sva domaćinstva u Srbiji iznosiće 4,4 procenta (na 46,3 din/m3), a za sve kupce priključene na distributivne sisteme 5,7 procenata (na 42,9 din/m3).
Ova promena cena nastala je zbog povećanja, za 6,4 odsto, nabavne cene prirodnog gasa po kojoj Srbijagas, kao izabrani snabdevač, prodaje taj energent licenciranim javnim snabdevačima, saopštila je Agencija.
Cene prirodnog gasa su različite kod javnih snabdevača, zbog različitih troškova distributivnih sistema (mrežarina).
Ni pri ovoj promeni cena gasa nisu menjane cene pristupa sistemima za transport i distribuciju gasa, odobrene 2011. godine pa će, u zavisnosti od učešća ovog troška u ukupnoj ceni, povećanje cena prirodnog gasa krajnjim kupcima kod 33 javna snabdevača iznositi između 1,9 i 6,4 odsto. Cena po kojoj Srbijagas prodaje gas javnim snabdevačima je na ovaj način
usklađena sa realnim troškovima po kojima to preduzeće kupuje gas iz uvoza i domaće proizvodnje, naveli su iz Agencije.
Prema uslovima tendera na kome je Srbijagas izabran za snabdevača javnih snabdevača, veleprodajna cena gasa će se ubuduće menjati kada dođe do promene uvozne cene i količina domaćeg gasa, a usklađivaće se i sa promenama kursa dolara. novosti
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
Ponovo slobodan izvoz pšenice u Makedoniju Makedonija će u ponedeljak ukinuti spornu uredbu o ograničenju uvoza pšenice u tu zemlju. Srbija taj problem rešila insitutucionalnim putem u okviru CEFTA  Makedonija će sutra ukinuti spornu uredbu o ograničenju uvoza pšenice u tu zemlju, a srpski stručnjaci ocenjuju da je najvažnije što je Srbija taj problem rešila insitutucionalnim putem, u okviru CEFTA.
U Ministarstvu trgovine naveli su da će izvoz pšenice iz Srbije u Makedoniju sada moći da se obavlja bez ikakvih ograničenja, nakon dva meseca važenja uredbe, koja je uslovljavala uvoz srpskog žita kupovnom makedonske robe.
Makedonija je meru o ograničenju uvoza pšenice i brašna uvela 1. jula. Mera je predviđala da za kilogram uvezene pšenice makedonski uvoznici moraju da kupe tri kilograma domaće, a za kilogram uvezenog brašna četiri kilograma domaćeg žita.
Državni sekretar Ministarstva poljoprivrede Danilo Golubović istakao je da je ukidanje sporne makedonske uredbe "sjajna vest", istakavši da trgovinska osveta ne bi ničemu vodila, već bi nanela štetu privrednim subjektima.
"Srbija je u ovom celom procesu zaista pokazala da su se naš kurs i vladina politika promenili, kao i da je naš imidž u međunarodnoj zajednici znatno poboljšan", kazao je Golubović Tanjugu.
On je naglasio da je Srbija, iako možda malo na svoju štetu, celu situaciju ispratila institucionalno, što je veoma bitno.
"Sazvali smo komitet CEFTA, dobili podršku svih članica. Makedonija je bila ta koja je bila loš momak u ovoj situaciji, nije bilo korektno što su prolongirali momenat kada će skinuti ovu jednostrano donetu meru", rekao je Golubović.
On je istakao da je najvažnije da nije došlo do "trgovinskog rata" i da tradicionalno dobri trgovinski odnosi Srbije i Makedonije, kao i plasman srpske robe nisu narušeni.
Kada je reč o budućim mehanizmima za sprečavanje takvih jednostranih poteza, Golubović je rekao da sada postoji mogućnost da zemlja i pre zasedanja CEFTA spremi kontramere.
"Sam komitet CEFTA je primetio da neke zemlje to stalno rade, sukcesivno i u istom periodu prema istim zemljama i proizvodima, pa ubuduće imamo tu mogućnost", kazao je Golubović.
Predsednik Privredne komore Srbije Željko Sertić istakao je da Makedonija u okviru CEFTA nije smela da donese takvu odluku koja je usred žetva dovela do toga da je izvoz žita iz Srbije praktično sprečen.
Privrednici smatraju da bilo koja prepreka i administriranje države nije dobro i kvalitetno, kazao je Sertić Tanjugu.
"Razumemo da oni štite svoje proizvođače i interese, ali, s druge strane, to pravi probleme u celom regionu", upozorio je Sertić.
Srbija je, na primer, mogla da uvede recipročne mere za vino, povrće i neku drugu robu, što bi izazvalo spiralu međusobnih problema, što nije interes nijedne države, niti privrednika, rekao je Sertić.
Prema podacima PKS, Srbija godišnje izveze oko 50.000 tona pšenice i 45.000 tona brašna u Makedoniju. U julu je izvezeno 67 tona brašna i 768 tona pšenice.
U Ministarstvu trgovine Srbije naveli su ranije da, iako je Uredbom predviđeno da uvoz pšenice i brašna u Makedoniju bude ograničen do 31. decembra ove godine, sporni propis u delu koji se odnosi na pšenicu prestaće da važi 2. septembra.
Uredba o ograničenju uvoza brašna iz Srbije prestaće da važi 15. septembra, kada će i brašno moći bez ograničenja da se izvozi u Makedoniju.
Ministar spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija Rasim Ljajić ranije je izrazio očekivanje da Makedonija neće ubuduće pribegavati bilo kakvim restriktivnim merama, jer je u interesu obe zemlje da protok robe bude slobodan u oba pravca.
Prema njegovim rečima, ukoliko bi se iskoristili svi potencijali, obim robne razmene između Srbije i Makedonije mogao bi da poraste sa sadašnjih 600 miliona na milijardu evra.
Vlada Makedonije donela je odluku da ukine uslovljeni uvoz pšenice, jer je ocenila da se tržište pšenice stabilizovalo i da su se stvorili uslovi za ukidanje zaštitne mere uslovljenog uvoza pšenice iz inostranstva.
Analize makedonskog Ministarstva poljoprivrede ukazuju na to da je 95 odsto domaće proizvodnje već otkupljeno, sa čime su se stvorili uslovi za povlačenje zaštitne mere.
Navedeno je i da se završava proces stabilizacije tržišta brašna u Makedoniji i da se očekuje da bude ukinuta mera uslovljenog uvoza brašna u prvoj polovini sledećeg meseca.
Na sastanku komiteta CEFTA u Beogradu 22. jula sve clanice izvršile su pritisak na Makedoniju da se obaveže da ukine spornu odluku u razumnom vremenskom roku, koji je oko mesec i po dana. novosti
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
Stežemo kaiš u radnji I ova, peta zaredom, krizna godina donela je nova odricanja potrošačima u Srbiji. Život danas za trećinu skuplji nego u 2008. Pad prodaje mesa, mleka, hleba...  PETA krizna godina za potrošače u Srbiji protiče u znaku i velike besparice i velikog odricanja! Dramatično opada potrošnja, čak i osnovnih namirnica koje se svakodnevno nalaze u korpi. Pod pritiskom krize mnogi su prinuđeni da štede i na hrani, što je desetkovalo prodaju u prehrambenim trgovinama. Pazari se, žale se trgovci, najosnovnije - hleb, mleko, jaja, povrće, meso, kafa. Ostale namirnice sada se smatraju luksuzom.
Život u Srbije danas je, prema statističarima, skuplji 30 odsto nego pre pet godina. Ali, naš subjektivni osećaj govori da za iste pare možemo daleko manje namirnica da priuštimo. Istraživanja pokazuju da četvrtina potrošača meso kupuje povremeno, da je 28 odsto znatno smanjilo kupljene količine (ne navode za koliko) i da je 15 odsto njih počelo da kupuje isključivo na akcijskim sniženjima.
Mesari ukazuju da im je od početka godine promet opao za oko 20 odsto. Meso koje se kupovalo na kilogram sada se uzima po 300 grama, pazare se jeftinije kategorije i iznutrice, a od prerađevina uglavnom parizer. Slabije se kupuju sirevi, pavlaka, namazi... A, između 10 i 15 odsto pala je potrošnje mleka i jogurta, što ukazuje da mnogi potrošači nemaju ove osnovne namirnice svaki dan na trpezi. Za 10 odsto pala je i prodaja voća i povrća. Za oko pet odsto smanjena je i prodaja - hleba, što pekari pravdaju i racionalnijom potrošnjom prema toj namirnici.- Pad kupovne moći u ovoj godini je više nego očigledan - kaže za „Novosti“ Olivera Ćirković, PR menadžer „Univereskporta“. - Potrošači i dalje kupuju osnovne životne namirnice, dok sve ostale kategorije hrane u prodaji postaju „niskoobrtne“. Takođe, u ukupnoj prodaji primetan je stalni rast procentualnog učešća akcijskih artikala, kao i prodaje privatnih robnih marki.
Statistika prikazuje da je na mesečnom nivou opala prodaja hrane za 6,2 odsto.
- To je posebno upozoravajuće, jer je hrana kod nas skuplja od mnogih zemalja u svetu - kaže za „Novosti“ ekonomista Vladana Hamović. - Podaci za prošli mesec govore da prosečna plata iznosi oko 44.000 dinara, da rast potrošačkih cena iznosi 8,6 odsto u odnosu na isti mesec prošle godine, da je promet u trgovini na malo realno opao za šest odsto, a stopa nezaposlenosti je 24 odsto. Takvi podaci svakako nisu stimulišući za kretanje kupovne moći građana.
Sve komplikuje i činjenica, ukazuje Hamovićeva, da su mnogi su ušli u kredite, a sada ne znaju kako da ih otplaćuju.
- Završava se peta krizna godina u Srbiji, ali nema ni na vidiku realnih izgleda da se u dogledno vreme zaustavi pad potrošnje i da ona počene da raste - kaže Petar Bogosavljević, predsednik Pokreta za zaštitu potrošača. - Naprotiv, raste broj nezaposlenih, plate realno padaju i sve su neredovnije isplate, cene stalno rastu i to je siguran „recept“ za dalja odricanje potrošača i pad prometa u trgovinama.
FRIŽIDER KAO LUKSUZ
MANjE para ostaje i za kupovinu kućnih aparata, pa je za godinu dana zabeležen pad prodaje između 20 i 25 odsto. To što se manje kupuje nakit, skupa garderoba, kozmetika... u ovim uslovima i ne čudi. - Sasvim je jasno da više nema meste nikakvom „luksuzu“, koji podrazumeva i odlazak na razna putovanja, u pozorišta, restorane, kupovinu knjiga i slično - kaže Vladana Hamović. - Dakle, onom što se smatra uobičajenim u zemljama sa izgrađenim standardom. novosti
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
Srpski proizvodi jeftiniji u zemljama u okruženju Proizvodi poreklom iz Srbije često su povoljniji u Crnoj Gori, Makedoniji ili Bosni i Hercegovini, nego u ovdašnjim radnjama. Tamo ne mogu da diktiraju cene i gubitke prebacuju na leđa domaćeg kupca  VOĆNI sokovi, kremovi, kafa, začini, pileće meso i pojedini konditori - samo su neki od proizvoda poreklom iz Srbije, koji su jeftiniji u Crnoj Gori, Makedoniji ili Bosni i Hercegovini, nego u ovdašnjim radnjama. Niže cene na tim tržištima proizvođači pravdaju borbom sa konkurencijom i kursnim razlikama, dok stručnjaci ističu da “tamo ne mogu da diktiraju cene kao ovde i svoje gubitke sa stranih tržišta prebacuju na leđa ovdašnjih potrošača”!
To za nas nije tajna, već godinama se priča da su proizvodi iz Srbije često na istom cenovnom nivou ili jeftiniji u zemljama okruženja, iako su optetrećeni raznim taksama i troškovima prevoza. Za naše građane, koji su letovali na Crnogorskom primorju porazno zvuči podatak da su pojedini srpski proizvodi jeftiniji u tamošnjim marketima.
Tako, na primer, “eurokrem” u pakovanju od 900 grama u Petrovcu košta 2,9 evra, dok je kod nas u hipermarketima cena 460, a u supermarketima gotovo 600 dinara! Pakovanje kafe od 200 grama u prodavnicama u Ohridu može da se pazari i po 1,3 evra, dok je kod nas cena gotovo duplo veća. Voćni sok u Herceg Novom staje oko jedan evro, dok u našoj zemlji isti takav proizvod valja platiti i 30 odsto više.
Za naše građane velika je enigma, i pitaju se kako je to moguće kada logika govori da za to nema računice. Da bi roba dospela na tamošnje rafove, za nju treba platiti troškove transporta i skladištenja, zatim kontrole raznih inspekcija, a u cenu treba da se ugrade i prometnici... I kada se svi izdaci stave na papir, cene nekih srpskih proizvoda u tim zemljama niže su nego kod nas.- Cene moraju da se prilagode tržištu, ne samo kupovnoj moći, nego i konkurenciji - kaže za “Novosti” Danilo Šuković, ekonomista. - Jedan od faktora za takve cene u okruženju svakako je i precenjen kurs, a naši proizvođači samo se prilagođavaju tržištu. Ne treba im ništa zameriti, sve je stvar države, stvar sistema, uređenog tržišta. Treba da stvorimo ambijent, odnosno uslove za zdravu konkurenciju, tako da oni ne mogu da prodaju robu izvan onoga što nudi slobodno tržište.
u Srbiji se, međutim, kaže Šuković, godinama najavljuje dolazak inostranih trgovinskih lanaca, koji bi sa sobom doneli i niže cene, ali oni u većem broju još uvek nisu došli na srpsko tržište. To, domaćim proizvođači i prometnicima omogućava da imaju više cene.
- Niži nivo cena, logično je, prati i slabija kupovna moć, mada za građane sa sve plićim džepom to i nije neka uteha - smatra Petar Bogosavljević, predsednik Pokreta za zaštitu potrošača. - Zbog rasta proizvođačkih cena, posebno osnovnih namirnica trgovci su morali da se odreknu dela zarade, ali i dalje nedovoljno, jer su cene nedostižne za većinu kupaca.
CENA PRE KVALITETA
ISTRAŽIVANJA pokazuju da građani svuda u regionu osećaju rast cena, a ekonomska kriza smanjila je osetno i potrošnju. Potrošačima je pri odabiru robe, tako, najbitnija cena, pa tek onda kvalitet. A, kako su iz dana u dan troškovi života sve veći, a plate sve tanje, štede na svemu. Od 2008. godine statistika pokazuje da je u Srbiji prodaja opala za 30 odsto, a na godišnjem nivou za oko osam odsto. KONKURENTNI SA HLEBOM
OSNOVNE namirnice u Srbiji, kao što su hleb, dnevno mleko i sveže meso cenovno su među najpovoljnijim u regionu. Ali, uprkos nižim cenama, na dnu smo prema prosečnim primanjima. Zbog toga za kupovinu osnovnih prehrambenih proizvoda stanovnici Srbije izdvajaju više od 40 odsto mesečnih primanja. Istovremeno, našim susedima Hrvatima mesečno je potrebno trećina plate, odnosno oko 30 odsto zarade, a Slovencima nešto ispod četvrtine. Ali, dok prosečan Slovenac mesečno zaradi oko 970 evra, prosek srpske plate je čak upola manji i iznosi nešto iznad 430 evra. Posle Slovenaca, na listi najviših plata u regionu slede Hrvati sa 735 evra, zatim Crnogorci sa prosekom od 480, a Bosanci zarađuju oko 410 evra. novosti
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
Ulje može i jeftinije Otkupna cena suncokreta, pšenice i kukuruza biće poznata do kraja nedelje. Proizvođači najavljuju da će litar zejtina od oktobra biti povoljniji  PITANJE otkupne cene suncokreta, pšenice i kukuruza ovogodišnjeg roda trebalo bi da bude rešeno već – u sredu. Dragan Glamočić, novi ministar poljoprivrede kaže da će Vlada učiniti sve što može da se reši problem zbog kojeg ratari protestuju već nekoliko dana. I uljare očekuju da otkupna cena suncokreta bude poznata do kraja ove nedelje. Ako otkupna cena suncokreta bude niža, proizvođači najavljuju da će ulje pojeftiniti već u oktobru, od kada se u proizvodnji koristi ovogodišnji rod.
- Sa prvim potpredsednikom Vlade, Aleksandrom Vučićem, dogovoreno je da se problem zbog kojeg protestuju poljoprivrednici reši - izjavio je u utorak Glamočić. - Nadam se da ćemo rešenje imati ako je moguće do četvrtka.
Koliko će litar ulja od jeseni koštati na rafovima, zavisi svakako od otkupne cene osnovne sirovine. Ona je sada 25 dinara za kilogram, što je upola niže nego prošle godine. U uljarama tvrde da će suncokret plaćati isključivo po tržišnoj ceni. Sledećeg meseca biće formirana cena finalnog proizvoda, jer tek tada počinje da se u preradi koristi i novi ovogodišnji rod suncokretovog semena.U čitavom regionu pala je cena berzanskih proizvoda, posebno su pojeftinile žitarice. Otkupljivači tvrde da je između ostalog dobar rod oborio cene na tržištu. Cene zejtina formira nekoliko faktora, a najvažaniji je svakako suncokret.
- Ukoliko otkupna cena suncokreta bude niža, logično je da naši proizvodi od jeseni budu jeftiniji - kaže Silvana Stanković, pi-ar “Inveja”, u okviru kog posluju “Vital” i “Sunce”. - Očekujemo ovih dana da se pitanje otkupne cene suncokreta reši.
U uljari “Viktorija ojl” zasada nemaju komentar i takođe čekaju dogovor koji bi Vlada Srbije trebalo da postigne sa poljoprivrednicima. Zrenjaninski “Dijamant” i fabrika ulja “Banat” u Novoj Crnji, ponovo su u pogonu. Nezadovoljni ratari se sa smanjenim brojem traktora u protestu smenjuju na dežurstvu ispred fabričkih pogona, čekajući najavljeni susret sa novim ministrom poljoprivrede.
To su u utorak sedmog dana protesta, započetog zbog niske otkupne cene suncokreta, potvrdili Ognjen Rackov, predsednik udruženja zemljoradnika u Zrenjaninu i Petar Matijević, predsednik novocrnjanskog udruženja. PROTESTI U BANATU
RATARI Srednjobanatskog okruga, gde je pod suncokrtom 45.000 hektara, smenjuju se u dežurstvima pored fabričkih ulaza dve uljare, sa smanjenim brojem traktora. Veći deo mehanizacije je na njivama, gde kombajni obavljaju vršidbu suncokreta. novosti
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
Spojen severni krak Koridora 10 Kod Novog Sada otvorena deonica auto-puta Subotica – Beograd. Konačno pun profil od Subotice do mosta kod Beške  NOVI republički ministar saobraćaja Aleksandar Antić otvorio je u sredu, kod Novog Sada, poslednju deonicu auto-puta Subotica - Beograd dugu 3,7 kilometara. Time je, praktično, spojen severni krak Koridora 10 kroz našu zemlju, ukupno dug oko 200 kilometara.
- Od danas mi, praktično, od Subotice do mosta kod Beške imamo auto-put u punom profilu - rekao je, tom prilikom, Antić. - To nije važno samo za one koji ga koriste, već i za gradove poput Novog Sada, koji su na njega naslonjeni i u kojima on treba da podstakne pre svega brži privredni razvoj.
Pun profil se, praktično, prekida upravo na starom mostu kod Beške, čija revitalizacija je poverena austrijskoj “Alpini”, koja je u međuvremenu bankrotirala. Antić je u sredu najavio i da će, vrlo brzo, predložiti rešenje za, kako je rekao, krizu koja je zbog toga nastala.
- Moramo da delujemo hitno, a mogućnost o kojoj najozbiljnije razmišljamo jeste da posao, u okviru iste cene, preuzme naša “Mostogradnja”, koja je sada podizvođač “Alpine”. O tome, međutim, moramo da obavimo šire konsultacije - rekao je on.Antić je, inače, na auto-put došao zajedno sa svojim prethodnikom Milutinom Mrkonjićem čija uloga u završetku kompletnog severnog kraka Koridora 10 je, prema njegovim rečima, bila izuzetno velika.
- Da inženjer Mrkonjić nije davao rokove, pitanje je da li bismo i u ostvarenoj dinamici uspeli da završimo sve poslove.
Deonica čiji je poslednji deo Antić u sredu otvorio je, inače, započeta još 2007. i kasnila je zbog problema sa uklanjanjem dela elektromreže, gasnih instalacija i zbog nerešenih imovinskih odnosa. Proteže se na deset kilometara auto-puta, uključujući i dve petlje - Temerinsku i Zrenjaninsku - kao i 13 mostova, šest propusta i 15 kilometara prilaznih saobraćajnica, izuzetno važnih za Novi Sad.
- Kada dogodine upravo ovde sa autoputom spojimo naš Bulevar Evrope, severna industrijska zona Novog Sada, u kojoj su investitori već kupili zemljište, potpuno će oživeti - obrazložio je novosadski gradonačelnik Miloš Vučević.
Poslednjih deset kilometara severnog kraka kod najvećeg grada Vojvodine, uključujući i 3,7 kilometara otvorenih u sredu, prema rečima Zorana Drobnjaka, direktora “Puteva Srbije”, koštalo je 40 miliona dinara. DOMAĆI UMESTO “ALPINE”
MINISTAR Antić najavio je hitno rešavanje problema nastalih stečajem “Alpine” i završetak rehabilitacije mosta Beška do kraja ove godine. - Jedna od opcija je i mogućnost da Vlada iznađe neko rešenje, kako bi “Mostogradnja”, kao podizvođač na tom poslu, nastavila radove u rokovima i po cenama koje je prihvatila “Alpina” - ukazao je Antić. Antić je u sredu upozorio i na lošu signalizaciju na odvajanjima sa auto-puta za Novi Sad, koja često potpuno zbunjuje vozače novosti
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
Poskupljenje goriva zbog intervencije u Siriji Intervencija u Siriji može drastično da se odrazi na cene goriva u svetu, pa i kod nas. Najrealniji rast od osam dinara po litru. Država može da ublaži „udar“  VOJNA intervencija u Siriji može drastično da se odrazi na cenu sirove nafte na svetskom tržištu samo ako dođe do destabilizacije celog bliskoistočnog regiona. Prema najgorem scenariju, cena barela nafte mogla bi da skoči sa sadašnjih 115 - 119 dolara na čak 150. U Srbiji bi to značilo poskupljenje goriva za oko 22 dinara, što država neće dozvoliti. Prognoze Ministarstva energetike kreću se od nule do oko osam dinara više po litru i to bez intervencije države. A, ako Vlada iskoristi sve mehanizme, odnosno smanji akcize i ograniči maksimalnu maloprodajnu cenu goriva, poskupljenje ne bi premašilo pet dinara po litru i u najgorem scenariju.
- Veliko je pitanje kako će uopšte izgledati ta vojna akcija - kaže za „Novosti“ Petar Stanojević, pomoćnik ministra energetike. - Ako bude ograničenog karaktera, onda to ne bi trebalo posebno da utiče na cenu nafte, jer Sirija u poslednje dve godine praktično i nije izvoznik. Međutim, ako se kriza prelije na region, vrlo je teško prognozirati šta sve može da se dogodi, jer sve će zavisiti od obima destabilizacije. Ako bi se uključili Jordan, Izrael, Liban, neće biti značajnih promena cene sirove nafte, ali ako se uključi Irak, to može da dovede do ozbiljnih poremećaja, odnosno skoka cene sirove nafte.Pitanje je, naravno kako će dolar u tom trenutku da se ponaša, da li će da skoči ili padne, kako će dinar da izdrži sve te poremećaje, teško je prognozirati. Mi radimo na formuli kojom bismo ograničili cenu, odnosno uredbom propisali maksimalnu cenu derivata, što nam zakon o energetici dozvoljava.
Ta formmula je primenjivana i ranije, do kraja 2009. godine. Istu uredbu Ministarstvo energetike će primeniti i sada ako dođe do drastičnog skoka cene nafte i trenutno se proveravaju svi parametri.
- Uvođenje te uredbe je nepopularna mera, jer ubija sav profit naftnim kompanijama, a to onda znači manje investicija - ističe Stanojević. - To nije baš u tradiciji i u duhu slobodnog tržišta. Naravno, bila bi to privremena mera i trajala bi kratko. Primenom te uredbe cena bi mogla da se smanji za oko pet dinara.
Država ima i drugi instrument, a to je smanjenje akcize, što je u nadležnosti Ministarstva finansija, koje će doneti odluku u odnosu na prihode i rashode, poremećaj na makroekonomskom planu. Inače, Srbija naftu nabavlja iz Rusije, Kazahstana i Libije (nafta iz Libije se uvozi iz tehnoloških, a ne iz energetskih razloga).
- Sada su cene ujednačene na benzinskim stanicama, što potvrđuje da je konkurencija dosta jaka - ističe Tomislav Mićević iz Udruženja naftnih kompanija Srbije. - Promet goriva već nekoliko godina u Srbiji pada i zato niko nije u situaciji da nerealno podiže cene, već se bore za svakog kupca. Trenutno je 152,90 najčešća cena benzina od 95 oktana i evrodizela na pumpama u Srbiji. Ukoliko dođe do destabilizacije bliskoistočnog regiona, može se očekivati poremećaj. Sve prognoze do sada su se pokazale kao netačne i najbolji primer za to je Libija. Vlada Srbije ima ozbiljan instrument u rukama, a to je smanjenje akcize i to do 20 odsto, a kada se tržište stabilizuje, može ponovo da vrati akcizu. To je način da se sačuva standard građana i konkurentnost privrede. I naftne kompanije, koje imaju rafinerije, imaju prostor da amortizuju „udare“ jer im nije u interesu da padne potrošnja zbog visoke cene. REZERVE NE POSTOJE
ČLANICE EU imaju tromesečne naftne rezerve. Srbija ih nema, tačnije ima neke zalihe mazuta zbog toplana. Od 2006. godine se govori o uvođenju obaveznih rezervi nafte i derivata, ali do danas taj zakon nije donet. - Nikako da se dogovorimo oko tog zakona - ističe Stanojević.
- On nameće obavezu svim kupcima, jer po tom zakonu litar goriva će poskupeti za dinar do dinar i po i na taj način će biti finansirano formiranje zaliha. Reč je o zalihama od 600.000 tona i biće potrebno desetak godina da se one formiraju. To je jedan od ključnih uslova za ulazak Srbije u EU. Ako nemamo zalihe nafte i derivata, nećemo ući u EU. Uvođenje reda boli i košta. novosti
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
|
| Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 27 gostiju |
|
Ne možete postavljati nove teme u ovom forumu
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Ne možete monjati vaše postove u ovom forumu
Ne možete brisati vaše postove u ovom forumu
|
|
|
