|
| Autoru |
Poruka |
|
Astra
|
|
Administrator
Pridružio se: 13 Apr 2012, 02:58
Postovi: 10711
|
General Vasiljević: JNA nije bila srpska vojska
Penzionisani general Aleksandar Vasiljević rekao je na suđenju Radovanu Karadžiću da Jugoslovenska narodna armija nije bila srpska vojska
HAG - Penzionisani general Aleksandar Vasiljević rekao je danas na suđenju Radovanu Karadžiću da Jugoslovenska narodna armija (JNA) nije bila srpska vojska i da nijedan njen oficir nije otišao u štab Srpske demokratske stranke (SDS) u BiH, dok su hrvatska i muslimanska strana, preko političkih stranaka ''vrbovale'' oficire JNA za paravojne trupe.
Vasiljević je u Haškom tribunalu, u unakrsnom ispitivanju zastupnika optužbe Hildegard Uerc-Reclaf, potvrdio da neki oficiri JNA jesu sarađivali sa SDS i da su na taj način Srbi došli do naoružanja.
''Imali smo neke oficire JNA pod merama zbog ispoljavanja nacionalizma, hrvatskog i srpskog, jer su se neki eksponirali sa pozicija ekstremnog nacionalizma'', rekao je Vasiljević.
Prema njegovim rečima, "bio je jedan major JNA koji je stupio u kontakt sa SDS, ali se sklonio i za njim je bila raspisana poternica i pokrenut krivični postupak, a bio je jedan koji je kontaktirao sa četničkim sastavom sa Majevici".
Vasiljević je naveo da je 23. aprila 1992., prilikom boravka u Sarajevu, radi dogovaranja susreta bosanskog predsednika Alije Izetbegovića sa tadašnjim vrhom jugoslovenskog političkog i vojnog rukovodstava, obavešten da se štab SDS preselio na Pale, ali da tamo nema nijednog oficira JNA. S druge strane, kako je rekao, bilo je ''muslimanskih oficira koji su formirali Patriotsku ligu''.
Povodom tvrdnje da JNA nije bila ''tampon između sukobljenih strana, već da je štitila Srbe'', Vasiljević je objasnio da se, posle proglašenja nezavisnosti Slovenije, i na kraju rata u Hrvatskoj, u decembru 1991, JNA ''našla u drugoj situaciji, nego kada se u septembru dogodio rat između Hrvatske i JNA".
Druga situacija, kako je rekao, bila je ''da se štite narodi kojima je osporeno pravo da se opredele gde će da žive''.
''Srpski narod se opredelio da ostane u Jugoslaviji, a ne u otcepljenim banana-državama'', rekao je Vasiljević.
Tužilac je sugerisala da je JNA ''srpsku teritorijalnu odbranu (TO) smatrala prijateljskom'', a svedok je ukazao da ona ''nikada nije napadala JNA, za razliku od muslimanske i hravatske, koje su bile paravojne formacije''.
''Srbi su podržavali JNA, a muslimani su se protiv nje borili. Mi smo se na muslimane fokusirali ne zato što su bili muslimani. Nas Srbi nisu ugrožavali, već paravojni sastavi iz Hrvatske i Bosne, koje su njihove stranke organizovale'', rekao je Vasiljević.
Uerc-Reclaf je ustvrdila da je ''JNA postala srpska vojska, jer je uglavnom bila sastavljena od Srba'', dok je Vasiljević ukazivao da, do 19. maja 1992, kada se JNA povukla iz BiH, "nisu svi muslimani napustili Armiju". Svedok je ukazao na primer generala koji je bio ranjen u Dobrovoljačkoj ulici, u napadu na kolonu JNA u Sarajevu.
Vasiljević je negirao i tvrdnje da se nesrpsko stanovništvo plašilo JNA, ukazujući da je Alija Izetbegović u decembru 1991. ''tražio da JNA ostane zbog prisustva paravojnih trupa''.
Uerc-Reclaf je Vasiljevića podsetila da je, na suđenju Slobodanu Miloševiću, kada je bio svedok optužbe, za Željka Ražnatovića-Arkana rekao da se ''njegov status menjao i da je jednom čak bio naveden kao deo Novosadskog korpusa JNA''.
Vasiljević je rekao da Arkan nikada nije bio u Novosadskom korpusu, ali da zna da je komandant Korpusa Andrija Biorčević sa njim imao ''neposredne veze''.
General Vasiljević je potvrdio da je znao za akt kojim se Arkanu nalaže delovanje kao ''izviđačke grupe'', napominjući da ''ostale starešine iz Novosadskog korpusa nisu znale da mu je Biorčević takav papir dao''.
General Vasiljević je od juna 1991. do maja 1992. bio načelnik Uprave za bezbednost JNA, a prethodno načelnik Kontraobaveštajne službe (KOS) pri Saveznom sekretarijatu za narodnu odbranu (SSNO). Novosti _________________ 
|
|
|
|
|
|
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
Presuda Stanišiću i Župljaninu 27. marta HAG - Prvostepena presuda u postupku protiv dvojice bivših visokih zvaničnika policije Republike Srpske Miće Stanišića i Stojana Župljanina, optuženih za zločine nad nesrpskim civilima u BiH od aprila do decembra 1992. godine, biće izrečena u sredu, 27. marta, potvrdila je portparol Haškog tribunala Magdalena Spalinjska. Stanišić je bio prvi ministar unutrašnjih poslova RS, a Župljanin načelnik regionalnog Centra službi bezbednosti u Banjaluci, član Kriznog štaba Autonomne regije Krajina i savetnik predsednika RS za unutrašnje poslove.
Oni se terete za učešće u udruženom zločinačkom poduhvatu čiji je cilj bio uklanjanje muslimana, Hrvata i drugog nesrpskog stanovništva s područja "planirane srpske države".
Među navodnim članovima udruženog zločinačkog poduhvata bili su i Momčilo Krajišnik, Radovan Karadžić, Biljana Plavšić, general Ratko Mladić.
Stanišić se dobrovoljno predao Međunarodnom sudu u martu 2005, a Stojan Župljanin je uhapšen i prebačen u Pritvorsku jedinicu u junu 2008. godine.
Tokom dokaznog postupka tužilaštva, od septembra 2009. do februara 2011, saslušano je 127 svedoka, Stanišićeva odbrana izvela je sedam, a Župljaninova deset svedoka.
U završnoj reči, u junu prošle godine, tužilaštvo je zatražilo kazne doživotnog zatvora za obojicu optuženih.
Stanišićeva odbrana je zatražila oslobađajuću presudu, a Župljaninova oslobađanje ili minimalnu kaznu zatvora.
Pretresno veće odobrilo je Stanišiću da do izricanja presude bude na privremenoj slobodi u Beogradu.
rtv.rs
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
Astra
|
|
Administrator
Pridružio se: 13 Apr 2012, 02:58
Postovi: 10711
|
Milan Martić svedoči u odbranu Karadžića
U dokaznom postupku odbrane bivšeg predsednika Republike Srpske (RS) Radovana Karadžića, za iduću nedelju je najavljeno svedočenje Milana Martića
HAG - U dokaznom postupku odbrane bivšeg predsednika Republike Srpske (RS) Radovana Karadžića, za iduću nedelju je najavljeno svedočenje Milana Martića.
Od januara 1991. do avgusta 1995, Martić se nalazio na raznim rukovodećim funkcijama - bio je predsednik, ministar odbrane, ministar unutrašnjih poslova u Srpskoj autonomnoj oblasti (SAO) Krajina, i Republici Srpskoj Krajini (RSK).
Zbog zločina nad nesrpskim stanovništvom u Hrvatskoj, on je u Tribunalu osuđen na 35 godina zatvora, a na izdržavanje kazne je upućen u Estoniju. Martićevo svedočenje bilo je najavljeno za početak marta, ali je iskaz odložen zbog rešavanja po njegovom zahtevu da u sudnici bude prisutan advokat Predrag Milovančević, koji ga je zastupao u prvostepenom i u žalbenom postupku u Hagu.
Karadžić je Martićevo svedočenje tražio radi pobijanja iskaza Milana Babića, koji je od avgusta 1991. do februara 1992. godine, obavljao je funkciju premijera SAO Krajine, a zatim predsednika RSK. Babić je u martu 2006. izvršio samoubistvu u Pritvorskoj jedinici u Sheveningenu, za vreme svedočenja u postupku protiv Martića.
Babić je u Tribunalu 2004. priznao krivicu za progone i bio je osuđen na 13 godina zatvora. Njegova izjava je ponuđena u dokaze u Karadžićevom predmetu u skladu sa pravilom iz Pravilnika tribunala koje se odnosi na svedoke koji su preminuli.
Prema izjavi svedoka, koju je tim odbrane objavio ranije, Martić će svedočiti da se Karadžić "zalagao za očuvanje Jugoslavije primenom miroljubivih i diplomatskih sredstava" i da je "bio izuzetno tolerantan čovek, koji nije mrzeo muslimane ili Hrvate i nije imao nameru da stvara etnički čistu srpsku teritoriju".
Na suđenju Karadžiću, iskaz bi najpre trebalo da dovrši bivši komandant Sarajevsko-romanijskog koprusa VRS, general Stanislav Galić. On je u Tribunalu osuđen na doživotni zatvor, a na izdržavanje kazne upućen je u Nemačku.
Na suđenju generalu Ratku Mladiću, dokazni postupak u utorak nastavlja tužilaštvo. Na listi svedoka su bivši zamenik komandanta Holandskog bataljona Unrpfora, Robert Franken, bivši pravni referent Bratunačke brigade VRS, Zlatan Ćelanović, bivši pripadnik vojne policije Bratunačke brigade, Mile Janjić, i jedan zaštićeni svedok.
Dokazni postupak tužilaštva nastavlja se i na suđenju Goranu Haddžiću, optuženom za progone nesprskog stanovništva iz istočne Hrvatske od juna 1991. do kraja decembra 1993. godine. Hadžić je bio predsednik Vlade Srpske autonomne oblasti Slavonija, Baranja i zapadni Srem (SAO SBZS) i nakon toga predsednik RSK.
Za četvrtak je zakazana statusna konferencija u žalbenom postupku u predmetu "Popović i drugi", u kome se petorici nekadašnji visokih oficira VRS sudi za zločine počinjene u Srebrenici i Žepi 1995. godine. Prvostepenom presudom 10. juna 2010, Vujadin Popović i Ljubiša Beara osuđeni su na kazne doživotnog zatvora, Drago Nikolić na 35, Radivoj Miletić na 19 godina, a Vinko Pandurević na 13 godina zatvora. Na kaznu od 17 godina zatvora za komandanta združenih snaga jedinica MUP podređenih Drinskom korpusu VRS za učešće u srebreničkoj operaciji, Ljubomiru Borovčaninu, nisu se žalili ni odbrana ni tužilaštvo i presuda je postala pravosnažna.
Na izdržavanje kazne, Borovčanin je upućen u Dansku.
Tribunal je u martu proglasio okončanim postupak protiv bivšeg pomoćnika komandanta Glavnog štaba VRS za moral, pravna i verska pitanja, Milana Gvere, koji je 17. februara ove godine preminuo u Beogradu. Prvostepena presuda od pet godina zatvora poglašena je konačnom. Novosti _________________
|
|
|
|
|
|
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
Izvinjavam se za zločine na KiM" Hag -- Bivši pomoćnik ministra unutrašnjih poslova Srbije Vlastimir Đorđević kazao u Hagu da su na KiM 1999. bili počinjeni zločini nad Albancima i izvinio se žrtvama.  Đorđević se izvinio žrtvama i raseljenim civilima.
Penzionisani general Đorđević potvrdio je i da je učestvovao u prikrivanju tela ubijenih Albanaca, naglasivši da se zbog toga kaje.
Đorđević (64) je to rekao na kraju rasprave o žalbama koju su njegova odbrana, ali i tužilaštvo, uložili na prvostepenu presudu kojom je general zbog progona i drugih zločina nad kosovskim Albancima osuđen na 27 godina zatvora.
Odbrana je zatražila da Đorđeviću kazna bude smanjena, a tužilaštvo da mu žalbeno veće izrekne kaznu doživotnog zatvora.
"Izvinjavam se svim žrtvama i raseljenim licima" zbog počinjenih zločina, rekao je general Đorđević, napominjući, međutim, da je za te zločine prvi put saznao kada je u Dunavu kod Tekije bila otkrivena hladnjača puna leševa civila sa Kosova.
Potvrđujući da je, zatim, bio učesnik u tajnom pokopavanju leševa u bazi Specijalne antiterorističke jedinice (SAJ) MUP Srbije u Batajnici, Đorđević je priznao da se "nije usprotivio prikrivanju zločina" i da nije pokrenuo istragu o počiniocima zato što "nije imao snage" da se suprotstavi tadašnjem ministru unutrašnjih poslova Vlajku Stojiljkoviću.
"Kajem se što se nisam suprotstavio ministru... Zbog toga se osećam krivim... Imao sam određenu ulogu u svemu tome i smatrao sam da treba da budem kažnjen", podvukao je Đorđević.
Kao jedini razlog zbog kojeg nije priznao krivicu pred Tribunalom, naveo je, međutim, to što mu je i optužnicom, a zatim i prvostepenom presudom, pripisana mnogo veća uloga u zločinima na Kosovu od one koju je, kako je tvrdio, realno imao.
Đorđević je tvrdio da je veći deo rata na Kosovu proveo u Beogradu i da nije mogao da naređuje tadašnjem komandantu Sstaba MUP Srbije na Kosovu Sretenu Lukiću. Taj štab, Đorđević je nazvao "ministrovim". On je podsetio i da nije bio član "zajedničke komande" MUP Srbije i Vojske Jugoslavije na Kosovu.
Tvrdeći da je u to vreme bio "marginalizovan", Đorđević je, aludirajući na stotine tela ubijenih na Kosovu u čijem je prikrivanju učestvovao, izjavio i da "pretpostavlja" da zbog toga "nije preduzeo mere da utvrdi ko je to uradio".
"Shvatam da sam time naneo još više bola svima koji su izgubili svoje najmilije i žao mi je zbog toga", zaključio je Đorđević.
Tribunal je 23. februara 2011. generala Đorđevića prvostepenom presudom proglasio krivim, po svim tačkama optužnice, za prisilno premeštanje, deportacije, ubistva i progon Albanaca sa Kosova u prvih šest meseci 1999, kada je on bio načelnik Resora javne bezbednosti MUP Srbije i pomoćnik ministra unutrašnjih poslova.
Ta krivična dela kvalifikovana su kao zločini protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja rata.
Presudom je utvrđeno da je general Đorđević odgovoran za proterivanje stotina hiljada kosovskih Albanaca, kao i za ubistvo i premeštanje tela najmanje 724 albanska civila u masovne grobnice u Batajnici, Petrovom Selu kod Kladova i kod jezera Perućac u okolini Bajine Bašte. Prikrivanje leševa kao dokaza zločina naredio je tadašnji predsednik SRJ Slobodan Milošević, presudio je Tribunal.
Ti zločini, po presudi, počinjeni su u okviru udruženog zločinačkog poduhvata čiji je cilj bio trajno i nasilno uklanjanje albanskog stanovništva s Kosova radi promene etničke ravnoteže i obezbeđivanja trajne srpske kontrole u pokrajini.
General Đorđević, po presudi, imao je efektivnu kontrolu nad policijskim snagama na Kosovu i znao je za njihova zlodela.
Suđenje Đođeviću počelo je u Hagu 27. januara 2009, a tužioci su izvođenje dokaza završili u oktobru te godine. Završne reči optužbe i odbrane održane su u julu 2010.
General Đorđević je, posle višegodišnjeg skrivanja, uhapšen 17. juna 2007. u Budvi, posle čega su ga vlasti Crne Gore izručile Tribunalu.
U prvom pojavljivanju pred Tribunalom, izjavio je da nije kriv za zločine za koje je optužen.
Po istoj optužnici, sud u Hagu je u februaru 2009. na 22 godine zatvora nepravosnažno osudio bivšeg potpredsednika Vlade SRJ Nikolu Šainovića, generala Vojske Jugoslavije Nebojšu Pavkovića i policijskog generala Sretena Lukića.
Za pomaganje i podržavanje zločina nad kosovskim Albancima, tada su na po 15 godina zatvora osuđeni bivši načelnik Generalštaba VJ Dragoljub Ojdanić i komandant Prištinskog korpusa Vladimir Lazarević.
Svi su na presude uložili žalbe, a apelacioni postupak je u toku. Milana Milutinovića, koji je 1999. bio predsednik Srbije, Tribunal je pravosnažno oslobodio krivice za zločine nad Albancima. Za zločine na Kosovu bio je optužen i tadašnji predsednik SRJ Slobodan Milošević. Suđenje Miloševiću, koje je počelo u februaru 2002., nije završeno zbog njegove smrti u martu 2006.
Vlajko Stojiljković, koga je Tribunal takođe optužio za zlodela nad kosovskim Albancima, počinio je samoubistvo u Beogradu 2001. B92
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
Ines
|
|
rang
Pridružio se: 25 Apr 2013, 23:44
Postovi: 684
|
Zakopao i žrtve i Srbiju Penzionisani policijski general i bivši pomoćnik ministra unutrašnjih poslova, Vlastimir Đorđević Rođa priznao je u žalbenom podnesku povodom izricanja konačne, drugostepene presude vojnom i policijskom vrhu Srbije, da su se na Kosovu 1999. godine dogodili zločini zbog čega se izvinio porodicama poginulih i izbeglih Alabanaca. Ovo je faktički drugo direktno priznanje i najverovatnije suštinski dokaz kojim će se Haški tribunal rukovoditi da u drugostepenoj presudi potvrdi udruženi zločinački poduhvat srpskih snaga bezbednosti 1998. i 1999. godine na Kosovu. 
"Na Kosovu su se 1999. godine desili zločini. Ja te zločine nisam želeo i kada bih mogao da vratim vreme unazad, postupio bih sasvim drugačije. Duboko žalim zbog svih žrtava na Kosovu i zbog patnji koje su preživele njihove porodice. Posebno se izvinjavam porodicama svih kosovskih Albanaca koji su izgubili svoje živote. Izvinjavam se i raseljenim licima, iskreno saosećam s njihovim bolom", rekao je Đorđević prvostepeno osuđen na 27 godina zatvora.
On je u ovom priznanju svu krivicu prebacio na nekadašnjeg ministra policije Vlajka Stojiljkovića, koji se 2002. godine ubio ispred zgrade tadašnje savezne skupštine, a zatim i Sretena Lukića koji je prvostepenom presudom osuđen na 22 godine zatvora.
Advovkati Nilole Šainovića i generala Nebojše Pavkovića s ogorčenjem su dočekali ovo priznanje.
- Posle priznanja Ojdanića postavilo se logično pitanje kako bi preostali iz grupe osuđenih dobili manje od 15 godina, koliko je on, posle dogovora sa Tužilaštvom, faktički sam potvrdio.
Sada je situacija još opasnija zato što je u pitanju Đorđevićeva neshvatljiva "naknadna pamet". Pa ako je imao nešto da prizna ili da se dogovora sa Tužilaštvom, to je trebalo da uradi odmah po prebacivanju u Hag. Meni su nudili razne pogodbe da Šainović prizna krivicu, ali sam odbio jer sam verovao da će istina pobediti - kaže Toma Fila.
I advokat generala Pavkovića, Ljubiša Živadinović na sličan način razmišlja, ali je uveren da je u pitanju "neka vrsta dila o kome ćemo ubrzo sve saznati".
- Vrlo je verovatno da će ovo priznanje izazvati ogromne, negativne posledice i za naše branjenike, ali i za Srbiju. Teško je dokučiti šta ga je opredelilo da ovako postupi i da faktički javno prizna da je jedno govorio na početku suđenja, a da sada misli drugo - ističe Živadinović.
Dugogodišnji advokat u Hagu, Branislav Tapušković kaže da bi bilo nedolično da komentariše ovakav potez Đorđevića, ali da su ga verovatno na to primorali uslovi i situacija u kojima se nalazi u Haškom tribunalu.
Priznao i Batajnicu
Đođević je priznao i da je učestovao u transportu leševa sa Kosova na Batajnicu, ali je i objasnio "da je za zločine za koje je osuđen saznao tek kad mu je rečeno za tela na Dunavu kod Tekije i u jezeru Perućac.
"Bio sam umešan kada su kamioni s telima stizali u Batajnicu, ali nisam znao kada, gde i na koji način su zločini izvršeni. Nisam se usprotivio prikrivanju zločina. Nisam preduzeo mere krivičnog gonjenja počinilaca, što je trebalo da učinim. Iskreno se kajem i zbog toga što nisam odmah dao ostavku na svoju funkciju.
Vekarić: Značajno pokajanje
Zamenik tužioca za ratne zločine Srbije, Bruno Vekarić ocenio je za "Vesti" da je Đorđevićevo priznanje zločina "veoma značajno pokajanje za sve žrtve na Kosovu", ali i da će neumitno uticati na odluku drugostepenog veća u dokazivanju udruženog zločinačkog poduhvata.
- Svako priznanje te vrste itekako može da utiče na dokazivanje zajedničkog plana. Međutim, ovo priznanje je zanimljivo i za Tužilaštvo za ratne zločine zato što je istraga o prebacivanju leševa i dalje u toku - kaže Vekarić i podseća da je Đorđević već bio ispitivan na ovu temu. vesti-online.com
|
|
|
|
|
|
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
Svedok o pokopavanju muslimana Hag -- Zaštićeni svedok optužbe RM-306 izjavio je na suđenju Ratku Mladiću u Tribunalu u Hagu da je jula 1995. bio očevidac ubistava Muslimana iz Srebrenice.  On je govorio o pokopavanju na stotina tela u masovne grobnice u okolini Bratunca.
Mladić (70), koji je tada bio komandant Vojske Republike Srpske, optužen je za genocid nad oko 7.000 srebreničkih Muslimana, u danima pošto je VRS, 11. jula 1995, zauzela tu enklavu, koja je bila pod zaštitom UN.
RM-306 svedočio je da je 13. jula 1995. kod skladišta zemljoradničke zadruge u selu Kravica video kako "čovek u zelenoj maskirnoj uniformi" ubija petoricu zarobljenih Muslimana koji su "ležali" na travi. U blizini je, kako je rekao, video još "40-50" leševa.
Po optužnici protiv Mladića, pripadnici policije RS u skladištu u Kravici ubili su oko 1.000 muslimanskih zarobljenika, u prvom u nizu masovnih ubistava Muslimana iz Srebrenice.
Svedok, iz čijeg iskaza proizlazi da je bio pripadnik Civilne zaštite, izjavio je da mu je narednih dana pukovnik Ljubiša Beara, tadašnji načelnik bezbednosti Glavnog štaba VRS, naredio da u obližnjem selu Glogova iskopa četiri velike grobnice, jer će "biti mnogo mrtvih tela", ali ne i odakle će biti doneta.
Pošto je RM-306 postupio po Bearinom naređenju, u Glogovu je kamionima dopremljeno i u te grobnice pokopano između "400 i 500 tela", dok je svedok bio prisutan.
Po svedokovim rečima, "sva tela" koja je video u Kravici "prevezena su u Glogovu i sahranjena u iskopanu raku". Kako je izjavio, veruje da je, po njegovom odlasku, na toj lokaciji pokopano još mnogo leševa.
Pukovnika Bearu, Tribunal je 2010. nepravosnažno osudio na doživotni zatvor, proglasivši ga krivim za genocid u Srebrenici.
U unakrsnom ispitivanju, Mladićev branilac sugerisao je da je pokopavanje tela u Glogovi bilo deo legitimnog postupka "asanacije terena", za koji je zakonom bila zadužena Civilna zaštita. Svedok je to prihvatio.
RM-306 je, odgovarajući na pitanja branilaca, potvrdio i da je, posle rata u BiH, sa glavnim istražiteljem Tribunala Žan-Rene Ruezom (Jean) bio kod grobnica u Glogovi i da mu je Ruez rekao da je tela "pokrao (oficir VRS) Momir Nikolić i sakrio ih na drugom mestu".
Oficir bezbednosti Bratunačke brigade VRS, Nikolić je 2003. Priznao krivicu za zločine u Srebrenici i osuđen je na 20 godina zatvora. Potvrdio je i da je učestvovao u premeštanju tela srebreničkih Muslimana iz primarnih u sekundarne grobnice, kojem je VRS s jeseni 1995. pribegla da bi prikrila tragove zločina.
Nikolić je, u korist optužbe, svedočio na više suđenja optuženima za genocid u Srebrenici, a očekuje se da će biti i svedok na suđenju Mladiću.
Suđenje Mladiću nastavlja se sutra. Bivši komandant VRS optužen je i za progon Muslimana i Hrvata širom BiH; terorisanje stanovništva Sarajeva artiljerijskim i snajperskim napadima i uzimanje za taoce "plavih šlemova" UN, 1992-95.
B92
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
Oslobođeni Stanišić i Simatović Hag -- Haški tribunal oslobodio je po svim tačkama optužnice bivšeg šefa DB-a Jovicu Stanišića i komandanta Jedinice za specijalne operacije Franka Simatovića.  Sudsko veće je naložilo da Simatović i Stanišić budu pušteni na slobodu iz pritvorske jedinice u Sheveningenu čim budu završene odgovarajuće pripreme.
Podsećamo, Stanišić i Simatović su bili optuženi za zločine nad nesrpskim civilima u Hrvatskoj i BiH, 1991-95. A odluci Sudskog veća usprotivila se jedino sudija Mišel Pikar.
Veće, uz protivljenje sudije Pikar, nije moglo da zaključi da su Stanišić i Simatović odgovorni za usmeravanje, organizovanje, opremanje, obučavanje, naoružavanje i finansiranje jedinica državne bezbednosti Srbije, koje su, kako se navodi u optužnici, ubijale, progonile i deportovale civile Hrvate, bosanske muslimane, bosanske Hrvate i druge nesrbe iz BiH i Hrvatske od 1991. do 1995. godine.
Veće nije moglo da zaključi da je Stanišić služio kao "kanal veze" između Slobodana Miloševića, Radovana Karadžića i Milana Martića, koji su, kako se navodi, bili glavni organizatori udruženog zločinačkog poduhvata.
Većina članova veća, takođe uz protivljenje sudije Mišel Pikar, ustanovila je da se Stanišić i Simatović ne mogu okarakterisati kao učesnici u udruženom zločinačkom poduhvatu.
Sa izuzetkom u Doboju i Bosanskom Šamcu, veće nije zaključilo da je Jedinica za specijalne operacije (JSO) počinila zločine u svojim operacijama.
Većina članova Veća, uz suprotno mišljenje Pikarove, smatra da doprinos optuženih operacijama JSO u Doboju i Bosanskom Šamcu nije bila dovoljna da bi se mogla okarakterisati kao pomaganje i podržavanje činjenja zločina.
Stanišića (62) i Simatovića (62) optužnica je teretila za progon, ubistva, deportacije i prisilno premeštanje hrvatskih i muslimanskih civila. Ta krivična dela u optužnici su kvalifikovana kao zločini protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja ratovanja.
U završnoj reči, kojom je suđenje okončano januara ove godine, tužilaštvo je zatražilo da Stanišiću i Simatoviću bude izrečena kazna doživotnog zatvora.
Odbrane su tražile da optuženi budu oslobođeni, tvrdeći da tužioci nisu dokazali njihovu krivicu ni po jednoj tački optužnice.
Stanišića i Simatovića uhapsile su vlasti Srbije tokom operacije Sablja, posle ubistva premijera Zorana Đinđića, 12. marta 2003. godine. Stanišić je prebačen u Hag 11. juna, a Simatović 30. maja te godine.
Njihovo prebacivanje u Hag u delu javnosti je protumačeno kao razbijanje mita koji je pažljivo građen još od Osme sednice, posle koje je Stanišić došao na čelo srpskog DB-a. Njegov uticaj tokom devedesetih rastao je preko “antibirokratske revolucije”, uvođenja višepartijskog sistema, vođenja ratova na prostoru bivše Jugoslavije, pa do oktobra 1998. kada je usledila njegova smena u vreme eskalacije sukoba na Kosovu.
U prvom pojavljivanju pred sudijom, obojica su izjavila da nisu krivi.
Premijer Srbije je pozdravio današnju presudu Simatoviću i Stanišiću i rekao da je ona od velikog značaja za Srbiju. B92
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
Nastavljeno suđenje Karadžiću Hag -- U nastavku suđenja Radovanu Karadžiću pred Haškim tribunalom tužioci su danas nastavili unakrsno ispitivanje veštaka odbrane za balistiku Mileta Poparića.  Oni su pobili njegov iskaz da Vojska Republike Srpske nije odgovorna za 17 snajperskih napada na civile u Sarajevu, navedenih u optužnici.
Optužnica Karadžića, ratnog predsednika RS i vrhovnog komandanta VRS, tereti za napad i kampanju snajperskih i artiljerijskih napada u cilju terorisanja stanovništva Sarajeva, 1992-95.
Na tvrdnju Poparića da je 18. novembra 1994. godine u unakrsnoj vatri, u centru Sarajeva, ranjena majka Dženana Sokolović i istim hicem, koji je prošao kroz njeno telo, ubijen njen sedmogodišnji sin Nermin Divović, tužiteljka Karolin Edžerton predočila je svedoku izveštaj Unprofora po kojem su hitac ispalili snajperisti VRS sa Grbavice.
Pucnjava koja se čula na filmu sa poprišta događaja, na koji se Poparić oslanjao, poticala je, prema istom dokumentu, od francuskog antisnajperskog tima, koji je uzvratio vatrom na srpske položaje.
Rekavši da nema razloga da ne veruje u pouzdanost izveštaja Unprofora, Poparić je, međutim, ostao pri iskazu da u navedenom slučaju ima mnogo kontradiktornosti i da je, stoga, nemoguće utvrditi šta se stvarno dogodilo.
Na podsećanje tužiteljke da je sama Sokolovićeva izjavila da je metak doleteo iz pravca zgrade Metalke na Grbavici, gde su bili snajperi VRS, svedok je uzvratio da je ona dala više različitih izjava.
Pošto mu je zastupnica optužbe citirala izveštaje Unprofora, po kojima su hici ispaljeni na tramvaje u centru Sarajeva, u nekoliko incidenata 1994-95, doleteli sa srpskih položaja preko Miljacke, Poparić je tvrdio da tragovi na vozilima i zemlji pokazuju da su hici došli sa zgrade Izvršnog veća, pod kontrolom Armije BiH.
Edžertonova se osvrnula i na tvrdnju balističara odbrane da metak koji je, 11. jula 1993, u sarajevskom naselju Dobrinja ubio 46-godišnju Muniru Zameticu, dok je iz reke zahvatala vodu, nije mogao doći sa zvonika pravoslavne crkve, zato što tamo nije bilo logično postaviti snajper.
Iz dokumenta ABiH o položajima VRS u tom području, tužiteljka je pročitala da je na crkvenom zvoniku bio ne samo snajper, nego i protivavionski mitraljez.
Osporavajući Poparićev nalaz da mesto na kojem su, 3. septembra 1993, jednim hicem ranjene majka i kći, Nafa i Elma Tarić, nije bilo vidljivo sa položaja VRS, Edžertonova je u sudnici prikazala fotografiju koja, kako je rekla, pokazuje "jasnu liniju vidljivosti".
Ekspert odbrane to je negirao.
Unakrsno ispitivanje Poparića tužioci će završiti sutra.
Karadžić je optužen i za genocid u Srebrenici; progon Muslimana i Hrvata širom BiH i uzimanje za taoce "plavih šlemova" UN, 1992-95. B92
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
Hag: Rasprava o Mladićevom gestu Hag -- Odbrana Ratka Mladića sugerisala je pred Haškim tribunalom da je svedok optužbe Momir Nikolić izmislio deo svog iskaza.  Nikolić je u svom svedočenju rekao da mu je general Mladić, posle pada Srebrenice u julu 1995, oštrim gestom ruke naznačio da će biti pobijeni svi muslimanski muškarci koje je zarobila Vojska Republike Srpske, što je odbrana danas pokušala da opovrgne.
Svedok Nikolić ostao je, međutim, pri svom iskazu da se to dogodilo 13. jula 1995. kod sela Konjević Polje, pošto se Mladić obratio grupi zarobljenika, obećavši im da će moći da idu "gde žele".
General Mladić (70) optužen je za genocid nad oko 7.000 srebreničkih Muslimana u danima pošto je 11. jula 1995. VRS zauzela tu enklavu koja je bila pod zaštitom UN. Tadašnji oficir za bezbednost Bratunačke brigade VRS, Nikolić (56) je pred Tribunalom 2003. godine priznao krivicu za progon Muslimana iz Srebrenice i osuđen je na 20 godina zatvora.
Iznoseći stav odbrane da se Mladić i Nikolić nisu susreli kritičnog dana u Konjević Polju, niti da je tamo bilo zarobljenika, advokat Nenad Petrušić citirao je izjave dvojice vojnih policajaca koji su pratili komandanta VRS da Nikolića nisu videli i da Mladić nije izlazio iz svog džipa.
Ponavljajući da je istinito njegovo svedočenje, Nikolić je rekao da je izjava vojnih policajaca "apsolutno netačna".
Na pitanje branioca koga je od vojnih policajaca video pri susretu s Mladićem, svedok je odgovorio da se "nije fokusirao na obezbeđenje" generala Mladića već na raportiranje.
Nikolić je prihvatio kao tačno da Mladićev gest nije spomenuo u sporazumu o priznavanju krivice 2003.
Na sugestiju Mladićevog branioca da ni u intervjuima sa tužilaštvom koji su usledili to nije pomenuo, Nikolić je odgovorio: "Ne znam, ako nije zabeleženo - nisam". Upitan kada je Mladićev gest prvi put spomenuo, rekao je: "Ne znam, u jednom od svedočenja".
Na pitanje Petrušića kako se to moglo desiti, ako se ima u vidu da bi "Mladićev navodni gest bio krucijalan dokaz" za tužilaštvo, Nikolić je odgovorio: "Ja ne smatram da je to uopšte krucijalan dokaz".
Tužilac Džulijan Nikols je, međutim, u dodatnom ispitivanju citirao Nikolićevu izjavu iz 2003. u kojoj je opisao Mladićev gest.
Predsedavajući sudija Alfons Ori, potom je ukorio Mladićevog branioca zbog "pogrešnog predstavljanja svedokove izjave". Branilac Petrušić potvrdio je da je pogrešio, ali je izjavio da nije nikakvu lošu nameru, ni prema svedoku, ni prema sudu.
Tužilac Nikols predočio je i da je vojni policajac Mladen Blagojević na čiju se izjavu pozivala odbrana, pred sudom u BiH osuđen zbog zločina protiv čovečnosti, odnosno ubijanja muslimanskih zarobljenika u Bratuncu u noći između 13. i 14. jula 1995.
Mladićeva odbrana je, u unakrsnom ispitivanju, citirala i izjavu vojnog policajca Bratunačke brigade Mileta Petrovića da nije istina da je on u Konjević Polju 13. jula 1995. ubio šestoricu zarobljenih Muslimana što je Nikolić tvrdio u glavnom iskazu.
Nikolić je ostao pri svedočenju da je Petrović ubio zarobljenike i da mu je rekao da je "osvetio brata". "Nisam ni očekivao da će priznati da je ubio šestoricu Muslimana", kazao je svedok.
Advokat Petrušić nije Nikolića ispitivao o njegovom svedočenju da su mu 12. i 13. jula 1995. bezbednosni oficiri Drinskog korpusa i Glavnog štaba VRS Vujadin Popović i Ljubiša Beara najavili da će svi muslimanski zarobljenici biti pobijeni. Sud je 2010. Popovića i Bearu nepravosnažno osudio na doživotni zatvor zbog genocida u Srebrenici.
Posle Nikolića, ranije započeto svedočenje nastavila je istražiteljka tužilaštva Erin Galager.
Suđenje generalu Mladiću, optuženom za progon Muslimana i Hrvata širom BiH; terorisanje stanovništva Sarajeva kampanjom artiljerijskih i snajperskih napada i uzimanje pripadnika Unprofora za taoce, 1992-95, biće nastavljeno sutra. B92
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
Šešelj: U BiH oduvek žive samo Srbi Hag -- Svedočeći u odbranu Radovana Karadžića, lider Srpske radikalne stranke Vojislav Šešelj izjavio je pred Haškim tribunalom da u BiH "oduvek žive samo Srbi".  Lider radikala je precizirao da u BiH žive, kako se izrazio, "Srbi-katolici, Srbi-muslimani i Srbi-pravoslavci", te da njegova stranka zastupa politiku "opštesrpskog nacionalnog jedinstva".
Šešelj je posvedočio da Karadžić "nije imao neprijateljski odnos prema Muslimanima i Hrvatima".
Optužbu da su on i Karadžić bili učesnici u udruženom zločinačkom poduhvatu čiji je cilj bio progon Muslimana i Hrvata sa velikih delova teritorija BiH i Hrvatske koji bi zatim bili uključeni u ujedinjenu srpsku državu, Šešelj je odbacio kao "lažnu".
Naznačio je da je bio u sukobu sa drugim navodnim učesnicima u tom poduhvatu, poput predsednika Srbije Slobodana Miloševića, koji ga je "hapsio".
Šešelju - koji je u sudskom pritvoru od februara 2003, kada se dobrovoljno predao - Tribunal će 30. oktobra izreći presudu po optužnici za zločine nad Hrvatima i Muslimanima u Hrvatskoj, Vojvodini i BiH, 1991-93.
Karadžić je optužen za genocid u Srebrenici; progon Muslimana i Hrvata širom BiH; terorisanje stanovništva Sarajeva kampanjom artiljerijskih i snajperskih napada i uzimanje za taoce "plavih šlemova" UN, 1992-95.
Šešelj je Karadžića označio kao "prijatelja Zorana Đinđića i Vojislava Koštunice", napominjući da ga je on podržavao "po nekim pitanjima".
U pisanoj izjavi uvedenoj u spis, Šešelj je potvrdio da je u aprilu 1992. "100 dobrovoljaca SRS" učestvovalo u sukobima u Zvorniku, ali "u sastavu JNA". Kada se JNA povukla, posle 15 dana, povukli su se i oni. Ti dobrovoljci, po svedoku, nisu zlostavljali civile.
Šešelj nije negirao kontakte sa Vasilijem Vidovićem, Branislavom Gavrilovićem i Slavkom Aleksićem, vođama srpskih formacija oko Sarajeva, ali je tvrdio da su oni bili meštani, a njihove jedinice u sastavu Vojske RS. Takođe, za svu trojicu je izjavio da "nema saznanja" da su počinili bilo kakve zločine.
Dok ga je unakrsno ispitivao tužilac Alan Tiger, Šešelj je potvrdio da je u maju 1991. podržavao Karadžića i politiku njegove Srpske demokratske stranke, istovremeno formirajući "četničke jedinice na Romaniji".
Iz jednog intervjua koji je u to vreme Šešelj dao, tužilac je citirao njegove reči da će, ako Srbi budu napadnuti i "ako JNA ne razoruža ustaše", "biti krvi", da će četnici-diverzanti "udariti na Zagreb" i da će "osveta biti slepa" uz stradanje nevinih.
"Ovaj stav ne samo da odražava moje mišljenje iz 1991, nego odražava i moje današnje mišljenje. Ja i danas mislim da - ako neko negde ugrozi srpski narod - Srbi treba da uzvrate istom merom. Dosta je bilo ponižavanja srpskog naroda. Dosta je bilo uništavanja srpskog nacionalnog bića, dosta je bilo razaranja srpskih gradova i sela", odgovorio je Šešelj.
Nazivajući pretnju četničkim napadima na Zagreb "blefom", izrečenim u vreme kada su u Hrvatskoj bili podvrgavani "torturi" i "ubijani", Šešelj je izrazio žaljenje "što nije imao moći da tu pretnju ostvari".
Potvrdio je da je SRS tada slala "veliki broj dobrovoljaca u slavonska sela, koji su pomagali u odbrani", zato što se JNA držala kao "neutralna".
Zastupnik optužbe pitao je zatim Šešelja da li ostaje i pri stavu, izrečenom takođe u proleće 1991, da je "Bosna nesumnjivo srpska" i da "ako se muslimanskim fundamentalistima ne sviđa to, mogu da spakuju kofere i odu", kao i većina stanovništva, ukoliko ne "postanu lojalni građani Srbije".
"Što se tiče mojih pretnji islamskim fundamentalistima, smatrajte da one vrede i danas, na svim prostorima... A što se tiče BiH i njene etničke strukture, tamo oduvek žive samo Srbi, preko 90 odsto Srba... To su Srbi-pravoslavci, Srbi-muslimani i Srbi-katolici, a politika moje stranke je politika opštesrpskog nacionalnog jedinstva", odgovorio je Šešelj.
Svedok je kazao i da je još 1990. uputio Muslimanima da ne ponove grešku iz Drugog svetskog rata kada su bili "instrument u rukama Hrvata... naravno, ne svi".
Šešelj je rekao i da "bosanski jezik ne postoji, džabe ste to izmišljali" i da je hrvatska nacija "veštački stvorena pod direktnim patronatom Rimokatoličke crkve".
Unakrsno ispitivanje Šešelja tužilac će nastaviti u ponedeljak, 10. juna.
B92
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
|
| Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 15 gostiju |
|
Ne možete postavljati nove teme u ovom forumu
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Ne možete monjati vaše postove u ovom forumu
Ne možete brisati vaše postove u ovom forumu
|
|
|
