|
| Autoru |
Poruka |
|
Nina
|
|
Moderator
Pridružio se: 13 Apr 2012, 14:33
Postovi: 5555
|
Branislav Mitrović: Zla kob nad muzejom
Akademik i predsednik Upravnog odbora jedne od najuglednijih institucija - Narodnog muzeja: Ne mogu da prećutim da je rekonstrukcija Narodnog muzeja bruka koja i dalje traje
I DOK se Beograd kandiduje za kulturnu prestonicu Evrope 2020, država kao da ne haje što većina muzeja u prestonici zbog rekonstrukcije godinama ne radi. Oslanjamo se, uglavnom, na turistički hit u regionu - splavove. Zatvoreni muzeji, po svemu sudeći, najviše brinu javnost i kulturne poslenike.
U Narodnom muzeju ćute - što zbog obeshrabrenosti, što zbog ravnodušnosti, a Muzej savremene umetnosti je izgubio strpljenje. Nedavno je, u kosturu svoje kuće na Ušću priredio „Neizložbu“ i na prvom spratu javnosti predočio bogatu dokumentaciju koja svedoči o obećanjima, učinjenom i izneverenom. U ovo poslednje spada i izjava aktuelnog ministra kulture da će MSU do kraja njegovog mandata biti rekonstruisan i otvoren.
Srećnom epilogu nadao se i akademik, arhitekta Branislav Mitrović, kada je reč o Narodnom muzeju, gde je od septembra 2009. godine, predsednik Upravnog odbora. Preduzimao je mnoge korake, slušao obećanja, nervirao se...I danas govori povišenim glasom o poduhvatu, u koji se upustio verujući u planove i uspeh...
MINISTRI
- JEDINI sa kim sam imao korektan odnos po ovim pitanjima i kome sam mogao da verujem bio je ministar Bradić. Kao predsednik Upravnog odbora imao sam sigurnost jedino na toj adresi. I duboko sam ubeđen da je Bradić ostao na mestu ministra, to moram da kažem zbog svih koji su u ovaj posao unosili deo sebe, da bi konkretno uradili više od ovog - ništa. Odlaskom sa funkcije Bradić mi je rekao da su određena sredstva, dovoljna za sledeće korake, rezervisana i predodređena za Narodni muzej. Nažalost po njegovom odlasku, realizacija tog koraka se nije desila.
* Od kada ste izabrani za čelnog čoveka UO Narodnog muzeja vodite bitku da se ova kuća rekonstruiše i konačno ponovno otvori
za publiku?
- Problem je bio što sam ušao u ovu „priču“, a da je Muzej već bio zatvoren i nije se nazirao kraj poslu koji je valjalo obaviti. Uz sve što je prepoznato kao problem, čovek pretpostavlja da postoji i neki „tihi razlog“ sa strane koji je teško prepoznati, a s kojim se valja uhvatiti u koštac. Ipak, u početku je postojala veoma ohrabrujuća atmosfera koju sam prepoznao kroz kontakte sa tadašnjim ministrom kulture Nebojšom Bradićem. On je bio apsolutno rešen da okonča agoniju Narodnog muzeja. Ali, oko cele te kuće danas vlada nekakva apatija i inercija. Imam utisak da se nad to zdanje nadnela zla kob i obavila ga.
* Vas i Upravni odbor je sačekao plan rekonstrukcije arhitekte Milana Rakočevića?
- Bio nam je zadatak da pregledamo i ažuriramo celu dokumentaciju. Taj prvi projekat je bio pod proverom ekspertskog tima i konstatovano je da ima dosta elemenata koji nisu definisani. Recimo, nisu urađena ni statička istraživanja...
* Ali, ona nisu urađena ni za novi projekat rekonstrukcije
Vladimira Lojanice?
- Nisu ni do danas urađena, iako smo pre šest meseci upozoravali i dogovarali da se eksponati i zaposleni hitno isele, kako bi taj posao mogao da se obavi, a radovi nastave po predviđenoj dinamici. Imali smo i obećanje ministra Predraga Markovića da će to biti učinjeno.
Sve što je urađeno - urađeno je za Bradićevog mandata počev od konkursa i uvođenja široke i demokratske utakmice za dobijanje najboljeg i najcelishodnijeg rešenja.
STATIKA ZA DOBAR KONCEPT
- NARODNI muzej je objekat koji je nekoliko puta rušen, popravljan, dograđivan, pregrađivan, proširivan - rekonstruisan. To se dešavalo u raznim periodima, pre i posle Drugog svetskog rata, pa je stoga neophodno otkloniti sve moguće rizike. A, statika je tu bitna pre svega, jer ona nosi koncept kuće. Statika nosi koncept svake kuće, a posebno one koja se rekonstruiše. Da bi se osigurala statika, nužna prethodna su istraživanja. Proveru postojeće kuće mi nemamo do danas - problem ostaje iseljavanje.
* Problem je sad iseljavanje?
- To je uvek nad dinamikom radova visilo kao Damaklov mač. Zaposleni moraju da se isele da bi se obavila relevantna, ozbiljna i analitična istraživanja konstruktivnog sklopa kuće građene i dograđivane u različitim periodima.
* Još u februaru ste govorili da je iseljenje pitanje dana...
- Naprosto, imali smo obećanja Predraga Markovića. Ta obećanja nikad nisu ispunjena! Više puta smo išli kod ministra - razgovarali i pisali. Postoje dopisi na koje uopšte nismo dobili odgovore.
Dakle, Narodni muzej je napušten projekat, od svih - pre svega od države!
* Ako vam ministar Marković nije odgovorio na ono što ste tražili - da li je postojala i neka druga adresa kojoj ste se obraćali?
- Upravni odbor se naravno obraćao i vladi Republike Srbije, ali oni su nas ponovo vratili na adresu ministra.
Mi sad moramo da upozorimo svaku sledeću vladu koja dođe da je Narodni muzej vrelo kestenje koje neko mora da preuzme, inače ćemo bruku koja Beograd „krasi“ već deset godina samo nastaviti.
* Govoreći o rekonstrukciji Muzeja vi govorite zapravo i o
ravnodušnosti države?
- Apsolutno o ravnodušnosti države! Takav odnos države prema kulturi je katastrofalan. Ako govorimo o Beogradu kao evropskoj prestonici kulture 2020, a dva najvažnija muzeja na ovakav način tavore - onda je to licemerje - ljudsko i političko. Ovo govorim odgovorno, jer sam bio u poziciji da upoznam i lice i naličje vlasti. Ja nisam čovek koji zavisi od politike, već neko ko zavisi od profesije u čije ime i govorim - stoga ne mogu da prećutim da bruka koja se zove Narodni muzej traje i dalje! I, tužno saopštavam da se plašim da će ta bruka potrajati! Novosti
|
|
|
|
|
|
|
Nina
|
|
Moderator
Pridružio se: 13 Apr 2012, 14:33
Postovi: 5555
|
Ratko Lalić: Platna iz moje bašte
Slikar govori za „Novosti“ o dvema izložbama u Rumuniji, velikom Brankusiju...Visoka sala u Bukureštu „rođena“ za moje triptihe od šest metara
POSLE objavljivanja obimne i bogato ilustrovane - dvojezične, na srpskom i engleskom - monografije posvećene Ratku Laliću i njene svečane promocije u Muzeju „Cepter“, usledili su pozivi slikaru za gostovanja. Prvi se javio Gradski kulturni centar „Konstantin Brankusi“ iz Targu Žijua, rodnog mesta velikog rumunskog vajara. Ova je izložba, kako saznajemo od Lalića, pobudila veliko interesovanje kulturne javnosti i usledio je poziv iz Bukurešta. „Hrabro sam prihvatio taj izazov“ kaže slikar i objašnjava da je Izložbena sala „Konstantin Brankusi“ monumentalna.
- Poziv iz Bukurešta došao je neočekivano, kao grom iz vedra neba. A sala u Bukureštu namenjena umetnosti, izlaganju, koja se nalazi u zgradi Parlamenta, ima dve hiljade kvadrata i visinu kakvu nema nijedna naša sala. Pomislio sam: kao rođena za moje triptihe od po šest metara i prihvatio. Zapravo to je ispala, neplanirano, moja velika retrospektivna izložba. A moj gost na izložbi bio je njihov značajan umetnik Mihael Copesku sa svojim skulpturama u staklu.
* Kako ste doživeli sopstvena dela u tom prostoru?
- To je bio specifičan doživljaj. Moje slike nikad nisu imale toliko prostora i mogle su da „dišu“, a ja sam imao priliku da ih posmatram i sa rastojanja od 50 metara. Naravno, to su bile sasvim nove relacije - taj dostojanstveni prostor kao da je dao slikama novo značenje. Moglo bi se reći da je taj prostor inicirao kod mene novi dijalog sa sopstvenim delom. Ali i rumunski istoričari umetnosti su konstatovali specifičan dijalog mojih slika i skulptura Mihaela Copeskua, pa je došlo do predloga da ova izložba gostuje u Francuskoj i Nemačkoj.
* Znači, put po Evropi?
- Možda slike. Ja sam pre četiri godine otišao na selo, u Orašac. Kupio sam imanje i postao baštovan. I tako posmatram prirodne cikluse izbliza, čekajući zrenje, kao što je Mone gledao i slikao katedralu u razna doba dana i godišnja doba. Slikam, govorio je Lubarda, kao zemljoradnik - pripremim njivu, uzorem i pognojim, posejem i čekam plodove. I moja slika nastaje u tom kontekstu. Reč „seljak“ treba izgovarati sa poštovanjem a ne sa cinizmom, kako se ovde dešava. Kod nas se, kad se kaže seljak, misli na primitivca, zaostalog čoveka, glupaka. Zato smo dovde i došli. A seljak je mudar i lukav čovek.
ZEMLjA
Huan Miro je govorio da snaga dolazi kroz noge. Taj kontakt sa zemljom je važna korespodencija sa životom. Kad je Miro iz Španije stigao u Francusku u koferu je doneo trave - doneo je miris, dodir.
KRAJOLICI
JEZIK slikarstva podrazumeva imaginaciju, ali u suštini radi se o specifičnoj vrsti ispovesti. Tu je retorika sasvim drugačija od one koju podrazumeva literatura. I ako je umetnik iskren, onda se ne može udaljiti od sebe, kao što se ja ne mogu udaljiti od prirode.
Moje slikarstvo je 40 godina biografske vizuelne konstatacije prirode. Da kažem to „narodski“: ja konstantno „bušim“ sopstvenu njivu... Pa sad videćemo - da li ću upasti u nju ili opstati.
NOVI PUTEVI
* Monografija vam je otvorila nove puteve?
- Ta je knjiga došla u ruke direktoru Kulturnog centra u Targu Žijua, koji me je pozvao da izlažem u rodnom mestu Konstantina Brankusija. S obzirom na prostor, tu sam se predstavio sa tridesetak slika. Izložba je trajala mesec dana, ali je isprovocirala i nove poduhvate. Usledio je poziv iz Bukurešta. Novosti
|
|
|
|
|
|
|
Estrella
|
|
Vitezova zvezda
Pridružio se: 17 Jun 2012, 20:13
Postovi: 5399
|
BITEF: Kvalitet na račun kvantiteta Beogradski internacionalni teatarski festival biće održan 46. put od 12. do 22. septembra, pod sloganom “Izlet u istinu”, a s obzirom na finansijsku krizu, organizatori su se opredelili za vrhunski kvalitet na račun kvantiteta. 
Festival će biti otvoren predstavom “Ministrov crni veo”, u režiji Romea Kastelučija i izvođenju italijanske trupe Societas Raffaello Senzio iz Ćezane, otkrio je Ćirilov, koji je i ove godine odabrao predstave sa koleginicom Anjom Sušom.
Među predstavama iz regiona se očekuje komad “Mrzim istinu” provokativnog Olivera Frljića, koji je režirao u Teatru &TD u Zagrebu.
Planirano je da stignu i ansambli iz SAD, Francuske, Nemačke, Velike Britanije i Holandije, uz pozorišne trupe iz Slovenije, Hrvatske i Srbije.
Ćirilov nije mogao da otkrije detalje programa 46. BITEF-a, a razlog te uzdržanosti isključivo su finansijske okolnosti.
“I za taj, po obimu manji program, još nema dovoljno sredstava. U traganju za finansijskim rešenjem, kasni već tradicionalna junska konferencija za novinare, na kojoj se najavljuje okvirni program predstojećeg Bitefa. I ovog puta imali smo veliko razumevanja Skupštine grada Beograda i gradonačelnika Dragana Đilasa lično, koji se složio da treba sačuvati nivo najboljeg internacionalnog pozorišnog festivala u regionu i podržati ga koliko je u ovim uslovima moguće”, rekao je Ćirilov, dodajući da, ipak, još nije “zatvorena finansijska konstrukcija”.
Prema njegovim rečima, ovih dana se očekuje rešenje, “uz pomoć onih koji ne samo što imaju sredstava i društveni i politički uticaj nego i dobru volju da priskoče u pomoć za dobrobit beogradske kulture”.
I pored toga što Ćirilov krije ovogodišnje adute, očekuje se da Miloš Lolić, koji je 2009. godine osvojio Gran pri predstavom “Sanjari” JDP-a, stigne na 46. BITEF sa Lorkinom “Krvavom svadbom”, koju je prošle jeseni režirao u minhenskom Folksteatru.
Ranije je već najavljeno i da će publika 46. BITEF-a videti Šekspirovu dramu “Henri Šesti”, u režiji Nikite Milivojevića, koja je nedavno igrana na festivalu u Glob teatru u Londonu.
U pripremi je i prateći program 46. BITEF-a, pa između ostalog, urednica programa “Bitef na filmu” Vera Konjović priprema igrane i dokumentarne filmove o diktatorima.
Francuski kulturni centar će organizovati susret francuskih pozorišnih animatora i producenata sa kolegama iz regiona zapadnog Balkana.
Na 45. BITEF-u 2011. godine najboljom predstavom proglašena je “Elijahova stolica” Jugoslovenskog dramskog pozorišta, koju je prema romanu Igora Štiksa režirao Boris Liješević. U konkurenciji je bilo još 14 predstava, od kojih je većina bila iz regiona.
Specijalna nagrada 45. BITEF-a za izuzetnan dopirnos na polju pozorišnih umetnosti dodeljena je predstavi “Došao sam do kuće, ali nisam ušao” Hajnera Gebelsa, u produkciji Teatra Vidi iz Lozane. “Politikina” nagrada za najbolju režiju dodeljena je Jožefu Nađu za predstavu “Bez naziva”.
Publika je najboljom proglasila predstavu “U Moskvu! U Moskvu!” Franka Kastorfa, a gotovo identičan broj glasova dobila je i pobednička “Elijahova stolica”.
BITEF je i prošle godine bio suočen sa problemom smanjenog budžeta, a prvi put je posvetio deo glavnog programa predstavama u regionu.B92
|
|
|
|
|
|
|
Estrella
|
|
Vitezova zvezda
Pridružio se: 17 Jun 2012, 20:13
Postovi: 5399
|
Medalja za balerinu Narodnog pozorišta Balerina Teodora Spasić osvojila bronzanu medalju na svetskom takmičenju za baletske igrače u Istanbulu. Slučajan susret sa baletom pretvorio se u ljubav i strast. U Istanbulu je održano svetsko takmičenje za baletske igrače od 18 do 28 godina. U konkurenciji 500 prijavljenih takmičara, Teodora Spasić, članica ansambla Narodnog pozorišta, osvojila je bronzanu medalju.
Težak program koji podrazumeva i takozvani beli balet i moderan ples vredno je spremala pod nadzorom Ivanke Lukateli, Dejana Kolarova i Maje Bajčetić.
Rodila se i odrasla u selu Jabuka u blizini Pančeva i sasvim slučajno dospela u baletsku školu.
Balerina Teodora Spasić kaže da je sve počelo tako što se njeni stric pojavio sa novinama u kojima je bio oglas za prijemni ispit za baletsku školu.
"Slučajno se moj stric pojavio sa isečkom iz novinama gde je bio prijemni za baletsku školu. Rekla sam sebi, hajde da pokušamo. Ja sam bila druga na rang listi primljenih. Tako sam počela", navodi Spasićeva.
Sasvim slučajan dogaćaj pretvorio se u ljubav i strast.
"Dok igram, nekako čovek se oseća slobodno, nekako puštate sve svoje emocije da izađu iz vas, da dočarate ljudima šta to vi imate u sebi. Svoje biće pokazujete onima koji sede u publici, sve svoje emocije, svu svoju snagu koju imate u tom trenutku prenosite na gledaoca", ističe Spasićeva.
Iako se odlično snalazi sa savemenim plesom, Isidora sebe ipak vidi u naslovnim ulogama klasičnih, belih baleta. Jednog dana, publika će je sigurno gledati kao Odetu ili Kitri.
Do tog trenutka, Isisdora vredno nastavlja da vežba, da svakog dana putuje iz Jabuke u Beograd i naravno živi život lepe osamanaestogodišnjakinje.RTS
|
|
|
|
|
|
|
Estrella
|
|
Vitezova zvezda
Pridružio se: 17 Jun 2012, 20:13
Postovi: 5399
|
Pronađena Lihtenštajnova slika Slika pop umetnika Roja Lihtenštajna koja je nestala pre 42 godine pojavila se u jednom skladištu u Njujorku i trenutno se nalazi u "pravnom limbu". Crno-bela slika "Električni kabl" (Electric Cord) ukradena je nakon što ju je 1970. godine vlasnik Leo Kasteli poslao na čišćenje. Na slici se vidi čvrsto vezan kabl.
Prema sudskim izveštajima, slika se pojavila prošle sedmice kada je Fondacija Roj Lihtenštajn obavestila Kastelijevu udovicu Barbaru da neko pokušava da je proda.
Slika je do nedavno bila izložena u muzeju u Kolumbiji a Kastelijeva udovica navela je da je "veoma zabrinuta" da bi slika mogla ponovo da nestane.
Sud u Njujorku juče je izdao naređenje kojim se skladištu na Menhetnu zabranjuje da proda ili otuđi sliku sve do saslušanja iduće sedmice. B92
|
|
|
|
|
|
|
Estrella
|
|
Vitezova zvezda
Pridružio se: 17 Jun 2012, 20:13
Postovi: 5399
|
"KROKODIL" RASPISAO KONKURS ZA PROGRAM Regionalni književni festival "Krokodil" raspisao je konkurs za prvi rezidencijalni program za pisce u Beogradu koji će autorima iz evropskih zemalja i regiona jugoistočne Evrope omogućiti da mesec dana borave u Beogradu i rade na svojim delima kao i da se upoznaju sa društvenim i književnim prilikama u Srbiji  Udruženje "Krokodil" je pokrenulo prvi rezidencijalni program za pisce po ugledu na postojeće evropske programe sa namerom da gostujuće pisce intenzivno predstavi srpskoj književnoj publici na javnim tribinama, književnim večerima i medijskim gostovanjima koja su sastavni deo programa tokom jednomesečnog boravka u Beogradu.
Piscima-stipendistima biće omogućeni uslovi za stvaralački rad jer rezidencijalni program za pisce podrazumeva jednomesečni boravak autora u za to predviđenom smeštaju u centru grada, putne troškove i stipendiju.
Udruženje "Krokodil" pokrenulo je ovaj projekat u saradnji sa fondacijom "Traduki - evropska mreža za književnost" koja podstiče književnu komunikaciju između zemalja Balkana i zemalja nemačkog govornog područja.
Ovu fondaciju zajednički su osnovali Federalno ministarstvo za evropske i međunarodne odnose Austrije, Federalna kancelarija za spoljne poslove Nemačke, Švajcarski umetnički savet Pro Helvetia, KulturKontakt Austrija, Gete institut i fondacija S. Fischer, kao i Slovenačka književna agencija. Akter
|
|
|
|
|
|
|
Estrella
|
|
Vitezova zvezda
Pridružio se: 17 Jun 2012, 20:13
Postovi: 5399
|
Nada je zauvek ostala na Dunavu U Malom salonu Narodnog muzeja Zrenjanin u četvrtak 9. avgusta 2012. godine u 19 časova biće otvorena izložba slika i kompjuterske grafike pod nazivom “Nada je zauvek ostala na Dunavu / Put ka obećanoj zemlji” autora Mirjane Lehner-Dragić i Marka Dragića.  Izložba će trajati do 20. avgusta 2012. godine a organizatori izložbe su Jevrejska opština Zrenjanin i Narodni muzej Zrenjanin. Ova izložba deo je programa kojim Jevrejska opština Zrenjanin obeležava 71. godišnjicu deportacije banatskih Jevreja. Radovi koji će biti izloženi inspirisani su lepotom Dunava i Đerdapske klisure ali i tragičnom sudbinom jevrejskih izbeglica tokom Kladovskog transporta.
Mirjana Lehner – Dragić rođena je u Beogradu. Diplomirala je 1963. na Akademiji primenjenih umetnosti, odsek grafike, u klasi profesora Mihajla Petrova. Po završetku studija bavila se, pored slikarstva, ilustrovanjem i opremom knjiga i likovno-pedagoškim radom. Član je ULUPUDS-a od 1970. godine. Za pozorište Kralj David uradila je niz scenografija. Godišnju nagradu ULUPUDS-a dobila je za izložbe Mostovi života (1993.), Čipke moje tetka Erne (2003.) i Sinagoga kao umetničko nasleđe (2006.).
Značajne samostalne i grupne izložbe:
Oblici, 1970. Beograd; Poster za dečiju sobu, 1973. Beograd, 1974. Novi Sad; Obnavljanje, 1987. Vukovar; I tu je prošao čovek, 1988. Atina - Međunarodni kongres "Bios in the next millenium"; Od varnice do požara, 1990. Bor; Dunav, 1992. Beograd; Mostovi života, 1993. Beograd; Čipke moje tetka Erne, 1994. Beograd; Njih ne smemo zaboraviti, 1998. Sofija, Sinagoga kao umetničko nasleđe, 2006. Pančevo, Zrenjanin, 2007. Sombor; Sarajevska Hagada kao inspiracija, 2008. Beograd, 2009. Užice; Sarajevska Hagada kao inspiracija i sinagoge, 2011. Niš; Put ka svetlosti, 2011. Beograd, Zlatno pero, Oktobarski salon, Majski salon, Mali format.
Studijske boravke imala 1971 Pariz, 1988 Grčka, 1993 Izrael. Član je Ben Uri galerije u Londonu od 1995. Njena dela se nalaze u mnogim galerijama, muzejima i privatnim kolekcijama.
Marko Dragić, multimedijalni umetnik, rođen je u Beogradu 1975. godine. Već niz godina se bavi istraživanjima na polju vizuelnih komunikacija i interaktivnih multimedijalnih informacionih sistema sa naglaskom na realne primene. Dizajnirao je jevrejski kalendar za 2002, odnosno jevrejsku 5762. godinu. Učestvovao je na brojnim samostalnim i grupnim izložbama: Evropski dan jevrejske kulture, 2003. Beograd; Esperansa, 2004. Beograd; No Name 2 - festival grafičkih komunikacija, 2005. Čačak; 8. Međunarodni bijenale umetnosti minijature, 2005. Gornji Milanovac; Drvo i cvetanje, 2006. Beograd; Sinagoga kao umetničko nasleđe, 2006. Jevrejska opština Zemun, Narodni muzej Zrenjanin, Istorijski arhiv u Pančevu, Jevrejska opština Subotica. Narodni muzej Niš - galerija Sinagoga 2011.
Dobitnik je prve nagrade za grafiku na 10. Međunarodnom bijenalu minijature u Gornjem Milanovcu 2010. Član je ULUS-a. Arte
|
|
|
|
|
|
|
Estrella
|
|
Vitezova zvezda
Pridružio se: 17 Jun 2012, 20:13
Postovi: 5399
|
BF: Novi termini NG ciklusa Beogradska filharmonija će, kroz ciklus novogodišnjih koncerata, i sledeće sezone obeležiti nove godine po jevrejskom, islamskom, gregorijanskom, julijanskom i kineskom kalendaru ali u promenjenom terminu - četvrtkom a ne petkom kao prethodnih godina.  Kako je saopštila Beogradska filharmonija za ciklus Novih godina 2012/2013.ostalo je još 90 mesta a za Klasični ciklus sve karte po povlašćenim cenama su rasprodate.
Za promenu termina koncerata iz Novogodišnjeg ciklusa Filharmonija je imala dva razloga; prvi je religioznog karaktera, s obzirom da rabin petkom nije u mogućnosti da prisustvuje koncertima, a praksa je da svi verski lideri prisustvuju svakom koncertu.
Drugi razlog je praktične prirode - veliki broj zaposlenih pretplatnika petkom posle radnog vremena putuje na produženi vikend i pomerajući izvestan broj koncerata za četvrtak, Filharmonija njima izlazi u susret.
U popularnom ciklusu Nove godine, kojim Filharmonija i otvara novu sezonu, biće pet koncerata.
Kao i prethodnih godina sezona počinje 20.septembra koncertnom proslavom jevrejske Nove godine. Dirigent je Aleksandar Rahbari a solistkinja mecosopran Sanja Anastasija.
Solista na koncertu za islamsku Novu godinu 29. novembra biće kontroverzni turski pijanista Fazil Saj, koji je nedavno optužen zbog svojih provokativnih komentara o islamu na Tviteru. Pored muzike Rosinija i Mocarta na programu ovog koncerta je i njegova "Istanbulska simfonija".
Za Novu godinu po gregorijanskom kalendaru 27. decembra i tradicionalni novogodišnji koncert, pripremljen je program pod nazivom Vesele šezdesete i sedamdesete, kada će Filharmonija izvoditi aranžmane najpopularnijih pesama Abe i Bitlsa.
Urnebesni duo muzičkih komičara, Igudesman i Džu, violinista Aleksej i pijanista Rihard Hjung-ki gostovaće 10. januara za julijansku Novu godinu.
Kinesku Novu godinu Beogradska filharmonija proslaviće 7. februara uz dirigenta Mišu Dameva i solistu, violončelistu Lionela Kota. B92
|
|
|
|
|
|
|
Estrella
|
|
Vitezova zvezda
Pridružio se: 17 Jun 2012, 20:13
Postovi: 5399
|
ARHITEKTONSKI PODUHVAT PJERA KARDENA: Staklena palata u Veneciji Kada se spomene Venecija, obično pomislimo na kanale, golubove na Trgu Svetog Marka i romantičnu plovidbu gondolama, a ne na modernu arhitekturu. Najnoviji građevinski projekti, međutim, mogli bi da promene sliku koju imamo o Venecijanskom zalivu, koji se već 25 godina nalazi na Uneskovoj listi spomenika svetske kulturne baštine. Staklena palata visoka 245 metara za Veneciju modernog doba Poznata arhitektonska dela iz proteklih vekova mogla bi u budućnosti da budu upotpunjena upečatljivim primerom savremene arhitekture, tzv. Svetlosnom palatom, koju je projektovao francuski modni dizajner Pjer Karden.
Njegova ideja deluje podjednako neobično kao i njegove modne kreacije: u Mageri, industrijskom području Venecije, želi da podigne staklenu palatu visoku 245 metara, koja podseća na stabljike cvetova u vazi. Šest platformi međusobno povezuju kule različite visine, savijene u obliku luka. U objektu bi bili smešteni restorani, trgovački centar, koncertna i bioskopska dvorana.
Pored privatnih stanova i kancelarija s pogledom na zaliv, u zgradi će se nalaziti i modna akademija. Procenjuje se da će u realizaciju projekta biti uloženo oko tri milijarde evra.
Poznati kreator, koji je kao Pjetro Kardini rođen 1922. godine nedaleko od Venecije, želi ovim projektom da oda počast svojim italijanskim korenima.  Kako kaže, cilj mu je da obogati grad “simboličkim oblikom”, ali Venecija nema jedinstven stav o estetici tog oblika. Problematična je, pre svega, visina planirane zgrade, koja bi više nego dvostruko premašila visinu Kampanile na Trgu Svetog Marka.
Prezadužena Venecija, u kojoj se broj stanovnika sve više smanjuje, suočena je sa finansijskim problemima. Kardenov 60-spratni kompleks obezbedio bi, usred krize, oko 5.000 radnih mesta tokom četvorogodišnjeg perioda izgradnje, a nakon toga, u samoj palati i snabdevačkim preduzećima oko 7.000 mesta - brojke impresioniraju i gradonačelnika Đorđa Orsonija. Planom je predviđeno da ekološki objekat bude okružen velikom zelenom površinom.
Pjer Karden je uveren da će njegova Svetlosna palata, čija izgradnja treba da počne u septembru, postati simbol nove Venecije. Blic
|
|
|
|
|
|
|
Estrella
|
|
Vitezova zvezda
Pridružio se: 17 Jun 2012, 20:13
Postovi: 5399
|
TRIJENALE SVETSKE ARHITEKTURE OD 8. AVGUSTA Deseti beogradski trijenale svetske arhitekture biće održan od 8. do 31. avgusta u Galeriji Instituta Servantes, najavio je danas arhitekta Ivica Mlađenović  U Galeriji će biti izloženo 70 postera na kojima su predstavljena dela 50 istaknutih arhitekata iz 28 zemalja.
Deseto izdanje manifestacije vraća se temi prva tri trijenala - "Pedeset istaknutih arhitekata sveta".
Biće predstavljeni radovi arhitekata koji stvaraju u Argentini, Australiji, Austriji, Čileu, Danskoj, Francuskoj, Holandiji, Hong Kongu, Indoneziji, Iranu, Italiji, Japanu, Južnoj Koreji, Kanadi, Kini, Luksemburgi, Mađarskoj, Maleziji, Meksiku, Rusiji, Srbiji, Španiji, Švajcarskoj, Turskoj, Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Velikoj Britaniji, SAD-u, Vijetnamu.
Mlađenović je u saopštenju dostavljenom medijima naveo da će ovo biti poslednji trijenale arhitekture, a otvoriće ga prof. Zora Davidović.
Na dosadašnjim trijenalnim smotrama predstavljeno je ukupno 520 arhitekata iz 48 zemalja.
Izložbe su realizovane u halama 2 i 3 Beogradskog sajma (1985, 1988, 2006), Umetničkom paviljonu "Cvijeta Zuzorić" (1991, 1997, 2000, 2003), Muzeju savremene umetnosti (2000), Kulturnom centru Beograda (1991, 1994), Galeriji "Progres" (2009).
Treći trijenale 1991. je predstavljen u 12 galerija.
Posetioci su, u Mlađenovićevoj selekciji, imali priliku, između ostalog, da vide 11 najviših zgrada na svetu, 18 vizionarskih projekata mladih Beograđana, radove 100 uglednih arhitekata koji su obeležili 20. vek, 100 zgrada koje su obeležile beogradsku arhitekturu 20. veka, po 12 čudnovatih hotela, neobicnih zgrada i izuzetnih muzeja u svetu, arhitektonske megapoduhvate u 33 zemlje.
Izložbe su predstavljane u 20 gradova 16 država - u Njujorku, Tokiju, Londonu, Parizu, Meksiko sitiju, Buenos Airesu i drugim. Akter
|
|
|
|
|
|
|
|
| Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 257 gostiju |
|
Ne možete postavljati nove teme u ovom forumu
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Ne možete monjati vaše postove u ovom forumu
Ne možete brisati vaše postove u ovom forumu
|
|
|
