Glumac, satiričar, humorista, pevač i pijanista Pavle Minčić preminuo je danas u 84. godini u Beogradu
BEOGRAD - Glumac, satiričar, humorista, pevač i pijanista Pavle Minčić preminuo je danas u 84. godini u Beogradu, prenose beogradski mediji.
Rođen je 16. juna 1931. godine u Beogradu. Bio je pozorišni glumac, ali se oprobao i na filmu i radiju. Akademiju za pozorište, film, radio i televiziju završio je u klasi profesora Raše Plaovića.
U bogatoj glumačkoj karijeri ostvario je zapažene uloge u komadima Jaje, Olovka piše srcem, Tužna je nedelja, Revizor, Sponzor noćas mora pasti...
Bio je prvi glumac u Beogradu koji je odigrao monodramu, Gogoljev komad "Dnevnik jednog ludaka", a imao je i nekoliko autorskih šou programa na televiziji.
Penzionisan je nakon 40 godina rada u Narodnom pozorištu u Beogradu gde je ostvario više od 120 uloga.
Dobitnik je mnogobrojnih nagrada, kao što su Radoje Domanović, Zlatni ćuran, Zlatni Lovor i druge, kao i plaketa "Branislav Nušić" i "Zlatni beočug za životno delo" za trajni doprinos kulturi. Bio je istaknuti član "Ošišanog ježa".
Detalji sahrane i komemoracije biće naknadno objavljeni.
U 68. GODINI OTIŠLA LEGENDA: Preminuo grčki pevać Demis Rusos
Demis je stekao svetsku slavu 70-ih godina kao član Aphrodite's Child i prodao je preko preko 60 miliona albuma
Demis Rusos, legendarni grčki pevač, umro je u 68. godini u Atini. Mediji ne prenose uzrok smrti.
Demis je stekao svetsku slavu 70-ih godina kao član Aphrodite's Child i prodao je preko preko 60 miliona albuma. Rođen je i odrastao u Aleksandriji, u Egiptu, u porodici gde su otac i majka bili grčkog porekla. Tokom Suecke krize izgubili su svoje posede i prešli da žive u Grčku.
Pošto se preselio su počeli da žive u Grčkoj, počeo je da svira u muzičkim grupama gde je upoznao i Evangelosa Odiseasa Papatanasija i Lukasa Siderasa s kojima je kasnije svirao u Aphrodite's Child od 1967.
Na početku je samo pevao, a kasnije je počeo da svira bas-gitaru, čime je postigao veliki komercijalni uspeh u Francuskoj i drugim delovima Evrope od 1968. do 1972.
PREMINUO U 69. OTIŠLA JOŠ JEDNA LEGENDA: Preminuo Boba Stefanović
Bogatu muzičku karijeru Boba Stefanović započeo je davne 1962. godine u vokalno-instrumentalnom sastavu "Zlatni dečaci"prvo kao gitarista, a kasnije i pevač
Pevač Boba Stefanović, pevač i kompozitor domaće zabavne muzike, preminuo je u 69. godini u Beogradu.
Bogatu muzičku karijeru Boba Stefanović započeo je davne 1962. godine u vokalno-instrumentalnom sastavu "Zlatni dečaci"prvo kao gitarista, a kasnije i pevač.
Još u najranijem detinjstvu pokazuje veliki talenat za slikanje i muziku, a kako je u komšiluku, Molerova 33, bilo 1958.god otvoreno amatersko pozorište "Dadov", Boba tu pronalazi svoj svet. Sam je naučio da svira veliki broj muzičkih instrumenata, a neke od njegovih najlepših pesama je sam napisao. Diplomirao je na Fakultetu dramskih umetnosti, odsek Filmska i TV organizacija i apsolvirao na Likovnoj akademiji.
Bogatu muzičku karijeru Boba Stefanović započeo je davne 1962. godine u vokalno-instrumentalnom sastavu "Zlatni dečaci"prvo kao gitarista, a kasnije i pevač. Prvi put profesionalno nastupa u tada veoma popularnom klubu "Euridika",sa samo 15 godina i od tada se nižu samo hitovi.
"Čudna devojka", njegova prva Zlatna ploča, ponovo je oduševila nove generacije u filmu "Lajanje na zvezde". Bila je to prva faza Stefanovićeve karijere. Kasnije ih je bilo još pet, onih važnijih: Aleksandar Korać i vreme festivalskih šlagera ( "Obriši suze, draga" ), Boba i Džezbal, Boba u muško-ženskoj grupi "One i oni" u kojoj su osim njega nastupali Minja Subota, Lidija Kodrič i Daliborka Stojišić; Stefan Boba kao zvezda nemačkog "Bellaphon Records" i najzad - Boba i Bobete. Oko petnaest godina je držao školu pevanja pop i rok muzike, a kasnije je najviše vremena provodio slikajući ali je i dalje povremeno nastupao.
Na današnji dan 1938. godine umro je srpski pisac Momčilo Nastasijević, jedna od najsnažnijih pesničkih ličnosti srpske literature između dva svetska rata i preteča moderne srpske drame.
Krasio ga je veoma specifičan stil i izuzetna jezička invencija. Završio je Filosofski fakultet u Beogradu i do smrti 1938. bio profesor gimnazije. Pisao je lirske pesme, drame i pripovetke sa starosrpskim motivima.
Jedan do istinskih velikana jugoslovenske i srpske muzike Vlada Divljan (1958-2015) preminuo je jutros u Beču nakon duge i teške bolesti.
O datumu, vremenu i mestu sahrane odlučiće porodica.
Vladimir Divljan rođen je 10. maja 1958. Krajem sedamdesetih godina bio je član džez-rok grupa Merlin i Zvuk ulice, a od 1980. do 1984. godine bio je predvodnik vokalno-instrumentalnog sastava Idoli.
Od 1985. godine je počeo samostalnu karijeru, u okviru koje je nastavio sa pop-rok formom uporedo se baveći filmskom muzikom.
Od avgusta 1991. do septembra 1997. godine živeo je u Sidneju, nakon čega se vratio u Beograd. Od juna 1999. godine živeo je i radio u Beču.
Zainteresovao se za muziku 1968. posle koncerta Draga Diklića u Tučepima, odmaralištu u Hrvatskoj u kome je letovao s porodicom.
Posle povratka u Beograd, zajedno sa prijateljima Zdenkom Kolarom i Božom Jovanovićem osnovao je bend.
Prvi instrument koji je svirao bila je mala mandolina, jer je bio veliki ljubitelj dubrovačkih trubadura. Kasnije je kupio gitaru, dok se Kolar opredelio za bas, a Boža limeno bure u funkciji bubnja.
Bend se zvao Faraoni, ali pošto je već postojala grupa s istim imenom u Sloveniji, preimenovali su se u Holipe.
Zvuk ulice
Prvi ozbiljan bend Divljan je osnovao posle diplomiranja 1976. pod nazivom Merlin. Ubrzo ga je preimenovao u Zvuk ulice. Uz njega je ostao Zdenko Kolar, a pridružili su im se Dragan Mitrić, Kokan Popović i Bora Atić.
Izvodili su pesme Bitlsa, Rolling stounsa i Džimija Hendriksa, kao i svoje pesme. Imali su i izvođenja na Radio Beogradu, ali je nakon odlaska Kokana Popovića u vojsku bend ugašen.
Dečaci i Idoli
Krajem 1979. Divljan se upoznao sa Srđanom Šaperom i Nebojšom Krstćem s kojima je kasnije osnovao bend Dečaci.
Osamdesete su preimenovani u Idole i na prvoj probi pod novim imenom Divljan je napisao “Retko te viđam sa devojkama”. Usledili su “Pomoć, pomoć” i “Maljčiki”. Idoli su radili i na Paket aranžmanu, grupi više uticajnih jugoslovenskih rok umetnika, a nakon tog angažmana objavili su VIS Idoli ploču sa šest novih pesama.
Divljan je bio pisac i vodeći vokal za većinu njih, a ploča je prodata u 200.000 primeraka.
Ploča “Odbrana i poslednji dani” objavljena je krajem 1982. ali nije postigla ni izbliza takav uspeh kao turneja Idola. Strani magazini pisali su pozitivne kritike o bendu, a magazin Džuboks album je proglasio najboljim jugoslovenskim rok albumom u 20. veku.
Sledeće izdanje snimljeno je u Londonu.
Solo karijera
Nakon raspada Idola, Divljan je želeo da osnuje bend Hondini sinovi, ali je odustao i započeo solo karijeru.
Prvi rezultat bio je album “Tajni život A. P. Šandorova”, snimljen sa Aleksandrom Šandorovim koji se do tada bavio isključivo klasičnom muzikom.
Među pesmama sa tog albuma su “Neću ništa da znam”, balada “Više nisam tu” i sempl hit “Patuljci”.
Divljan je snimio i verzije pesama Bitlesa za seriju “Čovek u beloj jakni”, muziku za film “Kako je propao rokenrol”, a sa Giletom iz Električnog orgazma učestvovao u pozorišnom komadu “Rokenrol za decu”.
U avgustu 1991. preselio se u Australiju i sarađivao sa tamošnjim muzičarima. Takođe, radio je u lokalnoj radio-stanici.
Tokom kratke posete Jugoslaviji krajem 1995. i početkom 1996. osnovao je Old stars bend sa Šandorovom, Kolarom, Giletom, Markom Milivojevićem i Borisom Bunjcem. Bend je izveo dva koncerta, a na osnovu tada snimljenih materijala objavljen je album Odbrana i zaštita za B92 Records.
Usledio je projekat u Australiji sa Kirilom Džajkovskim iz fgrupe Leb i sol.
Još jedan album instrumentala “Vlada Divljan presents Die Tonzentrale “ za B92 Records objavio je 2003.
Divljan je 2006. osnovao novi bend Nevladina organizacija.
Snimio je CD EP "Četiri godišnja doba" (2012) sa zagrebačkim Ljetnim kino big bendom s kojima je nastupao u Domu omladine Beograda u novembru prošle godine.
Beograd -- Pre 12 godina, na ulazu u zgradu Vlade Srbije, ubijen je prvi demokratski izabrani premijer Srbije i lider Demokratske stranke dr Zoran Đinđić.
Svakog 12. marta, sada već više od decenije, postavlja se isto pitanje - gde bi Srbija bila da je Đinđić danas živ?
Iako postoje različita mišljenja i mnogi mogući odgovori, iako su u godinama iza nas Đinđićevi poštovaoci i oni koji to nisu iskazivali jasne stavove o tom putu, računajući i sve one stavove između - svi u sebi sadrže makar dve iste reči: "ne ovde".
Kao i prethodnih godina, nekadašnji Đinđićevi saradnici, ali i njegovi protivnici iz devedesetih, koji su sada na vlasti, odvojeno će mu odati poštu ispred Vlade Srbije ili na Novom groblju.
Članovi kabineta premijera Srbije Aleksandra Vučića položili su cveće na spomen ploču u dvorištu Vlade u 9 časova.
Članovi predsedništva DS krenuće iz centrale stranke (Krunska 69) u 10.30h do Aleje velikana na Novom groblju gde će položiti cveće na grob Zorana Đinđića.
LDP i ove godine organizuje "Šetnju za Zorana", koja kreće iz Simine ulice od 11 časova, uz slogan "ove godine će doći oni koji bi došli i da ne dođe niko drugi". Lider LDP Čedomir Jovanović će sa okupljenim građanima odati poštu Đinđiću ispred Vlade Srbije u 11.30h.
Članovi Vlade Zorana Živkovića, sada lidera Nove stranke, odaće poštu u dvorištu Vlade u 12.30 časova.
Cveće na Đinđićev grob položiće i rukovodstvo stranke Zajedno za Srbiju, koju predvodi Dušan Petrović u 11 časova.
U 13h u Jugoslovenskom dramskom pozorištu (Kralja Milana 50) biće održano finalno takmičenje u besedništvu "Beseda u Zoranovu čast".
Verovatno će svi oni i ove godine pokušati da još jednom daju odgovor na pitanje sa početka teksta, a ono što je sigurno, jeste da je sam Đinđić teško mogao da zamisli da će Srbija biti ovakva 15 godina nakon petooktobarskih promena.
Karte na političkoj sceni su se drastično promešale 2012. godine, nakon duge, razočaravajuće vladavine onih od kojih se očekivalo da naslede Đinđićevu energiju i viziju i odvedu Srbiju u EU.
Umesto njih su na vlast došli ljudi potekli iz stranaka protiv kojih se Đinđićeva DS borila devedesetih godina.
Uprkos svemu, sada su oni zauzeli evropski kurs i dobili podršku Zapada, a činjenica da su za vreme njihove vladavine napravljeni neki značajni koraci ka EU, omogućilo je pojedinim liderima i da na raznim godišnjicama ističu da će "baš oni dovesti Srbiju do Brisela".
Na drugoj strani, ista ta DS, koja je nekada bila predvodnica evropskog puta, godinama je cepana i deljena iznutra, sukobi su nekoliko puta kulminirali stvaranjem novih stranaka, a na trenutke deluje da podele ni danas nisu završene.
Demokrate dugo traže izlaz i konačno otrežnjenje nakon teških izbornih poraza i svojih krupnih grešaka, ujedno traže i novi kurs i snagu za opoziciono delovanje, ali i rešenje za sav teret svoje bliske prošlosti.
Vredi istaći i da su se na listi izbornih pobednika u prethodne tri godine našli ljudi i stranke koji su bili uz DS kada je trajala borba sa Miloševićevim režimom, samo sada "sa druge strane".
Neki parče vlasti imaju u parlamentu, neki samo na lokalnom nivou, a isto tako vredi istaći i da bi, da se nisu našli na listi uz trenutno najjaču partiju u zemlji, bili i nominalno, a ne samo suštinski na političkoj margini.
Srbija je 12 godina nakon ubistva Đinđića u ekonomski teškom stanju, obični građani žive loše, društvo nije reformisano, niti do kraja demokratizovano, pa se i danas govori o reformama u svim sferama društva, o stvarima koje je trebalo davno uraditi, o repovima devedesetih i činjenici da ni dvehiljadite nisu bile onakve kakvim su se mnogi nadali u godinama nakon 5. oktobra.
Takođe, kao i pred svaku godišnjicu, ponovo se pokreće pitanje političke pozadine ovog ubistva koje do danas nije rasvetljeno.
Atentat 12. marta u 12.25
Premijer Zoran Đinđić ubijen je 12. marta 2003. godine oko 12.25.
Vlada Srbije, nekoliko sati nakon ubistva, proglašava vanredno stanje.
Kao izvršioci odmah su osumnjičeni pripadnici zemunskog kriminalnog klana. To je potvrđivala i činjenica da je planirano da se tog dana, kako je Vlada kasnije saopštila, potpiše nalog za hapšenje jednog broja pripadnika te kriminalne grupe.
Za vreme vanrednog stanja, koje je trajalo do 22. aprila, u policijskoj akciji "Sablja", uhapšeno je 11.665 osoba, među kojima je bilo partijskih funkcionera, visokih vojnih oficira, nosilaca pravosudnih funkcija i estradnih zvezda, a neki od njih su proveli određeno vreme u pritvoru.Osumnjičeni kao glavni u organizovanju ubistva premijera bili su nekadašnji komandant raspuštene Jedinice za specijalne operacije (JSO) Milorad Ulemek Legija, i pripadnici zemunskog klana Dušan Spasojević Šiptar i Mile Luković Kum. Kum i Šiptar su ubijeni su 27. marta u pokušaju policije da ih uhapsi.
U policijskoj akciji "Sablja" uhapšen je neposredni izvršilac ubistva Zvezdan Jovanović, kao i nekoliko članova raspuštene JSO, ali i brojni pripadnici zemunskog klana. Ova hapšenja su, takođe, pomogla u razjašnjavanju brojnih ubistava koja su se desila ranije.
U avgustu 2003. podignuta je optužnica protiv 44 osobe za učešće u organizovanju ubistva, a suđenje je počelo 22. decembra 2003. u Okružnom sudu u Beogradu. Oni su 23. maja 2007. godine proglašeni krivim i osuđeni na ukupno 378 godina zatvora.
U obrazloženju presude između ostalog je navedeno i da je ubistvo Zorana Đinđića političko ubistvo upereno protiv države, u kome je učestvovao kriminalizovani deo JSO i banda Dušana Spasojevića. Politička pozadina ubistva Zorana Đinđića još nije otkrivena. Milorad Ulemek Legija skrivao se 14 meseci, ali se predao 2. maja 2004. godine. On je osuđen na 40 godina zatvora, koliko je dobio i izvršilac atentata Zvezdan Jovanović. Vrhovni sud je potvrdio ove presude u decembru 2008.Pokojni premijer Đinđić bio je jedan od vođa Demokratske opozicije Srbije (DOS) i “5. oktobra”, revolucije koja je sa vlasti zbacila Slobodana Miloševića. DOS je prethodno porazio Miloševića i na saveznim i na republičkim izborima. Ipak, pobeda je morala biti izvojevana na ulici.
Bio je jedan od osnivača Demokratske stranke i predsednik Izvršnog odbora. Predsednik DS-a postao je januara 1994. i čelnik stranke ostao je do smrti.
U januaru 1997. izabran je za gradonačelnika Beograda, iz koalicije "Zajedno". Na zahtev SPO-a, tadašnjeg koalicionog partnera, smenjen je s te dužnosti sedam meseci kasnije. Bio je prvi nekomunistički gradonačelnik prestonice od 1945. godine.
Prema oceni američkog nedeljnika “Tajm”, Đinđić je bio jedan od 14 vodećih evropskih političara trećeg milenijuma.
Vlada na čijem je čelu bio formirana je 25. januara 2001. Kada je preuzimao tu dužnost, poručio je da će sa novim ministrima uspostaviti demokratske temelje u Srbiji odnosno da nova vlada želi da od Srbije napravi "demokratsku civilizaciju".
Vlada Zorana Đinđića započela je korenite reforme, socijalne i ekonomske.
Nakon godina nestabilnosti i "zategnutih" i loših odnosa, uspostavljene su dobre relacije sa zapadnim zemljama, naročito sa SAD. Zalagala se za saradnju sa Haškim tribunalom, a za njenog mandata uhapšeno je nekoliko haških optuženika, među kojima i Slobodan Milošević.
Zoran Đinđić je rođen 1. avgusta 1952. u Bosanskom Šamcu.
Studirao je na Filozofskom fakultetu u Beogradu i već tada je primećen među mladim disidentima.
Osnovne studije završio je vrlo brzo, za tri i po godine, a doktorirao je 1979. na Univerzitetu u Konstancu, u Nemačkoj, na temi "Problemi utemeljenja kritičke teorije društva". Mentor mu je bio jedan od najistaknutijih filozofa druge polovine 20. veka Jirgen Habermas.
Sa još 12 intelektualaca 1989. godine učestvovao je u obnavljanju Demokratske stranke, čime je započeo svoju političku karijeru.
Dobitnik je ugledne nemačke nagrade "Bambi" za 2000. godinu u oblasti politike, a 2002. u Pragu je primio nagradu Fondacije "Polak" za doprinos razvoju demokratije u Srbiji.
Autor je mnogih naučnih radova iz oblasti filozofije i političke teorije i prevodilac više filozofskih dela. Aktivno se bavio i političkom publicistikom.
Sahranjen je 15. marta 2003. godine u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu. U pogrebnoj povorci koja se kretala ulicama Beograda bilo je više stotina hiljada građana. Među njima je bilo i 70 stranih državnih delegacija.
b92
_________________ Mnogo je ljudi. redak je čovek..
Publika ga pamti po nizu televizijskih i filmskih uloga kao što su "Glembajevi", "Smogovci", "Bitange i princeze", "Timon", "Bibin svet", "Stipe u gostima", "Ne zaboravi me" i drugim
Glumac Zvonimir Zoričić preminuo je u 68. godini nakon teške bolesti, javili su hrvatski mediji
Zvonimir Zoričić rođen je 31. oktobra 1948. godine u Zagrebu. Studirao je fiziku na PMF-u od 1967. do 1969. Na Akademiji dramske umetnosti u Zagrebu diplomirao je glumu 1973. i iste je godine postao član Hrvatskog narodnog kazališta u Zagrebu.
Publika ga pamti po nizu televizijskih i filmskih uloga kao što su "Glembajevi", "Smogovci", "Bitange i princeze", "Timon", "Bibin svet", "Stipe u gostima", "Ne zaboravi me" i drugim.
Imao je dugotrajnu dijareju izazvanu bakterijom klostridija, ali uzrok je opšte teško stanje organizma, rečeno je za Kurir u Kliničkom centru Srbije
Glumac Đuza Stojiljković preminuo je danas u 85. godini.
Legenda srpskog glumišta je posle duže i teške bolesti preminuo noćas na intenzivnoj nezi Klinike za infektivne i tropske bolesti Kliničkog centra Srbije.
"Imao je dugotrajnu dijareju izazvanu bakterijom klostridija, ali uzrok je opšte teško stanje organizma", rečeno je za Kurir u Kliničkom centru Srbije.
Vlastimir "Đuza" Stojiljković je rođen u učiteljskoj porodici. Završio je gimnaziju u Kruševcu, a glumom se bavio amaterski još kao srednjoškolac.
Po završetku srednje škole se upisao na Rudarsko-geološki fakultet, koji je napustio u trećem semestru i upisao se na Akademiju pozorišnih umetnosti.
Profesionalnu karijeru je započeo 1951. u Beogradskom dramskom pozorištu (BDP). U BDP je radio do 1968, nakon čega je prešao u Atelje 212. U BDP se vratio 1978. i ostao tamo do 1985, kada je ponovo prešao u Atelje 212, u kom je igrao do penzionisanja 1995. I danas često gostuje u brojnim predstavama, prvenstveno u Beogradskom dramskom pozorištu i Ateljeu 212. Igrao je više od 130 uloga.
Godine 1983. dobio je Oktobarsku nagradu grada Beograda, a 2001. je dobio Dobričin prsten. Godine 2009. je dobio Statuetu zlatni ćuran za životno delo.
Na filmu je debitovao 1957. u „Tuđoj zemlji“ Jožea Galea. Veliku popularnost je stekao filmom „Ljubav i moda“, za koji je otpevao čuvenu pesmu „Devojko mala“. Osim te pesme, snimio je još nekoliko koje su objavljene na singl pločama. Veliku popularnost je stekao ulogom Rodoljuba Petrovića u seriji „Pozorište u kući“. Potom je s Milenom Dravić bio domaćin u šou-programu „Lift za peti sprat“.
Sredinom 1990ih je odigrao ulogu simpatičnog italijansko-srpskog plemića varalice Kontea Marija Marka del Tintoreta u seriji „Srećni ljudi“, Siniše Pavića.
Krajem 1980ih je vodio radio program „Zabavnik“ na Radio Beogradu, a učestvovao je i u drugim zabavnim emisijama ove radio stanice.
Stojiljković je takođe pozajmljivao glasove junacima brojnih crtanih filmova ali je ostao najviše upamćen kao Patak Dača, Pepe le Tvor, Optimus Prajm, iz Transformersa i Rafaelo i Leonardo iz Nindža kornjača.
Slavni glumac Omar Šarif preminuo je u bolnici u Kairu, u 83. godini
Omar Šarif Omar Šarif SLAVNI glumac Omar Šarif preminuo je u bolnici u Kairu, u 83. godini, potvrdio je njegov agent. Igrom sudbine, umro je na isti način kao i njegov najpoznatiji filmski junak - doktor Jurij Živago - od srčanog udara! Pre samo dva meseca sin najčuvenijeg egipatskog glumca otkrio je da je njegov otac oboleo od Alchajmerove bolesti.
Omar Šarif (rođen kao Mihel Šaloub) na vrata Holivuda ušetao je u velikom stilu. Posle 20 uloga u egipatskim filmovima, zaigrao je u remek-delu svetske kinematografije "Lorensu od Arabije". Bio je to njegov prvi film na engleskom jeziku koji mu je doneo dva "Zlatna globusa" (za sporednu ulogu i otkriće godine) i nominaciju za "Oskara".
- Kada smo snimali ovaj film pomislio sam da je osuđen na neuspeh. U njemu nema devojaka, niti slavnih glumaca u to vreme, samo muškarci i vrlo malo akcije. Postao je vrhunsko delo samo zbog reditelja Dejvida Lina - kazao je Šarif pre dve godine "Gardijanu".
Posle "Lorensa od Arabije", za do tada malo poznatog egipatskog glumca usledili su dani slave. Iste godine, 1965, publika ga je gledala u "Džingis-kanu", ali i u Linovom "Doktoru Živagu". Ljubavna priča sa Džuli Kristi i danas slovi za jednu od najromantičnijih svih vremena, a Jurij Živago doneo je Šarifu još jedan "Zlatni globus" i milione obožavateljki.
Tri godine kasnije, usledio je još jedan hit film, "Smešna devojka", sa Barbrom Strejsend koji je 1975. dobio i svoj nastavak. Mada u svojoj biografiji ima više od sto snimljenih filmova, Šarif nikada više nije ponovio svoje "zlatno doba".
KARTAROŠ
OSIM filmske karijere, Omar Šarif je sa jednakom pažnjom negovao svoju drugu strast - kartanje. Bio je redovan gost u kazinima i jedan od najboljih igrača bridža na svetu. Njegovi biografi tvrde da je poslednjih decenija na turnirima dobijao mnogo više novca nego od filmskih honorara. Ali je i mnogo gubio.
- Uvek mi je nedostajao jedan film da pokrijem dugove - govorio je.
Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 66 gostiju
Ne možete postavljati nove teme u ovom forumu Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu Ne možete monjati vaše postove u ovom forumu Ne možete brisati vaše postove u ovom forumu
