Legendarni muzičar umro je u 36. godini života i sahranjen je u kapeli blizu rodnog grada sa gibson gitarom i Biblijom
Bob Marli je rođen pre 68 godina, 6. februara 1945. godine, a pravo ime mu je Robert Nesta Marli. Sa 14 godina je napustio školu kako bi svirao sa lokalnim pevačem Džoom Higsom.
Marli, Bani Vejler, Piter Toš, Džunior Bretvejt, Beverli Kelso i Čeri Smit oformili su ska grupu 1963. godine, koja je posle nekoliko promena imena postala poznata kao The Wailers. Do 1966. u bendu su ostali samo Bani, Toš i Bob Marli. Tada se Marli oženio Ritom Anderson i sa njom, jedan kratak period, živeo u Americi.
Kada se vratio na Jamajku, pridružio se religijskom pokretu rastafari i počeo da nosi dredove koji su, uz mnoge druge elemente ove vere, postali prihvaćeni kao simboli rege muzike. Godine 1973. svetu je predstavljen prvi album benda - Catch a Fire, a za njim i Burnin", na kome su se našli prvi veliki hitovi I Shot the Sheriff i Get Up, Stand Up.
Sledeće godine članovi benda otišli su različitim putevima, ali je Bob Marli unajmio nove članove i nastavio da svira kao Bob Marley & The Wailers. Godine 1975. i album Natty Dread doneli su mu međunarodni uspeh, najviše zahvaljujući baladi No Woman, No Cry.
Bio je najveći „promoter" rastafarijanstva, versko-političkog pokreta, čiji je predvodnik i nadbiće bio Ras Tafari Makonen, poznatiji kao krunisani car Etiopije Hajle Selasije - Kralj nad kraljevima, Izabranik Božji.
Na albumu Rastaman Vibration nalazi se i moćna pesma War (Rat), pisana po rečima iz govora cara Hajla Selasija. Negde u to vreme Marli dobija prsten Lava judejskog, koji je ranije nosio car Hajle Selasije I, što je veliko priznanje za njegov rad. Dalja sudbina ovog prstena je misteriozna, jer je nestao nakon Bobove smrti.
Za vreme turneje Bob je, igrajući fudbal, povredio palac na nozi, a povreda se brzo proširila i u maju je obavešten da ima rak koji je moguće odstraniti samo amputacijom. Bob je ovo kategorično odbio. Turneja je, naravno, otkazana, ali ga bolest nije sprečila da i dalje snima. Tako je 1978. objavljen album Kaya, nešto mekšeg zvuka u odnosu na ranije albume.
Godine 1978. Bob se vraća na Jamajku da svira na koncertu, gde je nagovorio predsednika i lidera opozicije da se popnu na binu i rukuju se. U junu iste godine od Ujedinjenih nacija dobija medalju za mir u Trećem svetu.
Bend kreće na turneju po Americi, sa Stivijem Vonderom, ali nakon nastupa u Bostonu Bobu je pozlilo i jedva je izdržao koncert u Njujorku. Sledećeg jutra, 21. septembra, srušio se dok je džogirao u parku i odveden je u bolnicu, gde su mu pronašli tumor na mozgu i prognozirali mu još mesec dana života.
Iako je Rita zahtevala da se turneja prekine, Bob je odlučio da nastavi. Međutim, nakon koncerta u Pitsburgu, bilo mu je toliko loše da je morao da odustane. Prebačen je u bolnicu u Majamiju, gde se 4. novembra krstio u Etiopskoj pravoslavnoj crkvi i dobio ime Berhane Selasije.
U poslednjem pokušaju da spase život podvrgao se eksperimentalnom lečenju u Nemačkoj, gde je proslavio i svoj poslednji - 36. rođendan. Pošto lečenje nije uspelo, Marli je poslednje dane života hteo da provede u svojoj domovini. Nažalost, pozlilo mu je tokom leta iz Nemačke za Jamajku i prinudno su sleteli u Majami.
Ovaj legendarni muzičar je sahranjen u kapeli blizu rodnog grada sa gibson gitarom i Biblijom. Ceo svet ga je oplakivao, a sahrani je prisustvovalo hiljade ljudi. Grob Boba Marlija nalazi se u rodnom selu Devet Milja, a posthumno je odlikovan i jamajkanskim ordenom časti.
Kurir
_________________ Od svih super moci mene zapadne da sam dete debil!
Glumac Josif Tatić preminuo je večeras u Beogradu u 67. godini. Pamtićemo ga po ulozi Slobodana Mihajlovića u predstavi "Šovinistička farsa"
Glumac Josif Tatić preminuo je večeras u Beogradu u 67. godini.
Legendarni glumac rođen je 13. aprila 1946. godine u Novom. Publici je poznat je po ulozi Božidara Soldatovića Jataganca u seriji “Bolji život”, a u najznačnije uloge koje je ostvario u karijeri spada lik Slobodana Mihajlovića u Šovinističkoj farsi i Tanasija Vitorovića u seriji Grlom u Jagode. Studirao je glumu na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju u Beogradu.
Bio je član Jugoslovenskog dramskog pozorišta od 1968. godine. Igrao je i u drugim beogradskim pozorištima (SKC, Zvezdara teatar, Narodno pozorište) kao i u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu.
Rođen je u glumačkoj porodici, njegovi roditelji su takođe bili glumci.
Dugogodišnji novinar, urednik i voditelj RTS-a Miloje Mića Orlović preminuo je u Beogradu. Ostaće upamćen po sportskim emisijama, ali i tv i filmskim ulogama
BEOGRAD - Dugogodišnji novinar, urednik i voditelj RTS-a Miloje Mića Orlović preminuo je u Beogradu, objavljeno je na sajtu Radio televizije Srbije.
Orlović je rođen 1934. godine u Valjevu. Bio je prvi voditelj televiziskog "Dnevnika". Odrastao je u Prištini i Valjevu zajedno sa mlađim bratom Draganom koji se kasnije takođe bavio novinarstvom i jedno vreme bio urednik dnevnog lista "Politika Ekspres". Ima jednu kćer.
Orlović je završio Filološki fakultet u Beogradu. Tokom studija je radio kao sportski novinar. Bio je standardni reprezentativac studentske košarkaške reprezentacije Jugoslavije koju je tih godina oformio i sa uspehom vodio Ranko Žeravica.
Na programu Radio Beograda prvi put se oglasio 15. oktobra 1957. godine kao reporter sa fudbalske utakmice OFK Beograd - Napredak Kruševac.
Početkom maja 1958. godine, Mića Orlović je u toku gostovanja velikana pozorišne scene iz Beograda Marije Crnobori i Ljubiše Jovanovića u Zagrebu, učestvovao u realizaciji prvog televizijskog prikaza u okviru razmene TV novinara Beograda i Zagreba.
Televizija Beograd je 28. avgusta 1958. godine emitovala prvi TV Dnevnik informativno-političkog programa čiji je voditelj bio Mića Orlović. O tom iskustvu je jednom prilikom izjavio:
"Bio sam klinac, ali klinac sa već bogatim radijskim iskustvom, pa nisam imao tremu. Sam sebi sam objasnio da je kamera stakleni prozor kroz koji ću da gledam, tražeći pogledom moje kamermane. Bio je to dobar potez, jer sam se tako opustio i imao utisak da se zaista obraćam svojim gledaocima. Prenos je završen bez ijedne greške", rekao je Orlović.
Profesionalni novinar je bio od 1956. godine, a urednik od 1967. godine. Orlović je ostvario više od 170 reportaža, kao i 300 intervjua, više od 200 TV reportaža, 80 radio emisija, 1300 TV emisija.
Učestvovao je u realizaciji dva kviza, "Ginis" i "Istorija srpskog naroda".
Poznati reper preminuo je od komplikacija izazvanih dijabetesom, piše američka štampa.
Timoti Bler (46), poznatiji kao Tim Dog, preminuo je u četvrtak u Njujorku, od komplikacija usled dugogodišnje bitke sa dijabetesom.
Reper se proslavio 1991. pesmom "Fuck Compton", koju je muzička štampa nazvala "najtvrđom hiphop pesmom ikada". Objavio je četiri solo albuma, od kojih je poslednji "BX Warrior" izašao 2006. godine. Pre dve godine osuđen je zbog prevare i iznude, pošto je jednoj ženi na prevaru izvukao 32.000 dolara preko Internet sajta za upoznavanje.
Brojna imena iz muzičke industrije, uglavnom producenti i DJ-evi, na Twitteru su odali počast preminulom reperu.
Reditelj, filmski teoretičar i kritičar Dinko Tucaković umro je 19. februara u Beogradu, u 53. godini.
Tucaković je rođen 1960. godine u Zenici. Završio je srednju školu u Sarajevu (1978), a diplomirao je na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu 1984. godine, na grupi za film i TV režiju.
Prvi dugometražni igrani film “Šest dana juna” snimio je 1985. godine. Njegov opus obuhvata i igrani film “Država mrtvih”, dokumentarce “Zabranjeni bez zabrane”, “Jasmina i rat”, više kratkometražnih ostvarenja, i televizijski seriju “Srbi u Holivudu”.
Kao filmski teoretičar i kritičar pisao je za najvažnije jugoslovenske časopise, ali i za “Positiff” i “Sight and Sound”. Radio je kao filmski kritičar za časopis Vreme. Autor je više filmskih knjiga, "Tajni život filma" (1993), "Stranci u raju" (1998).
Prošle godine, upravo u okviru 40. FEST-a premijerno je prikazan Tucakovićev film “Doktor Rej i đavoli” koji govori o američkom reditelju Nikolasu Reju i njegovom davnom boravku u Beogradu. Po svom scenariju za taj film napisao je istoimeni roman, koji je predstavljen na prošlogodišnjem Sajmu knjiga.
Radio je kao selektor brojnih nacionalnih filmskih festivala, član žirija Fiprescija u Ansiju, Beču i Kanu 2000. godine.Bio je programski direktor Jugoslovenske kinoteke, predsedavajući Saveta FEST-a.
„Jugoslovenska kinoteka je 23 godina sa ponosom najavaljivala kulturne, intelektualne i kreativne podvige Dinka Tucakovića - upravnika Muzeja Kinoteke, filmskog i TV reditelja i scenariste, novinara, esejista, erudite - čoveka koji je zaista razumeo i voleo film", navodi se u saopštenju te ustanove kulture.
Radio je kao predavač na Fakultetu dramskih umetnosti na predmetima Filmska režija i Istorija filma, na Akademiji umetnosti BK, master klas na predmetu Istorija filma, a bio je i jedan od osnivača filmske škole "Dunav filma" i šef katedre za Dokumentarni film.
Velikan srpskog novinarstva Miloje Mića Orlović sahranjen je danas na Novom groblju u Beogradu uz prisustvo porodice i brojnih prijatelja i kolega
U Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu danas je uz prisustvo porodice i brojnih prijatelja sahranjen čuveni novinar i voditelj Miloje Mića Orlović.
Sahrani su prisustvovali generalni direktor RTS-a Aleksandar Tijanić, poznati voditelj, kompozitor i autor televizijskih emisija Minja Subota, voditelji Javnog servisa Olivera Kovačević, Maja Žeželj, Vladimir Jelić, policijski ekspert Marko Nicović, Kamenko Katić, legendarni pevač Đorđe Marjanović, čuvena voditeljka Danka Novović i drugi.
Prisutnima se prvo obratila urednica emisije “Trezor” Bojana Andrić, koja je podsetila na život poznatog novinara i njegov rad i doprinos srpskom novinarstvu.
- On je bio jedini čovek koji je mogao da hoda napred-nazad, istovremeno da vuče kablove, da opušta takmičare, da se očaravajuće izvinjava kada pogreši. Rekao je da je bio deo svetskog džet-seta. Popularnost mu je rasla, on je uživao u tome, ali često su se o njemu pisale i izmišljotine – rekla je Andrićeva, koja je dodala da je svoje znanje i iskustvo Mića ostavio u nasleđe budućim generacijama koje dolaze, ali sa namerom da to nasleđe koriste i unapređuju.
Nekoliko reči o velikanu rekao je i poznati voditelj Kamenko Katić, koji je izrazio svoje duboko žaljenje jer je bolest uzela jednog od najvećih umova današnjice, a Mićin dugogodišnji prijatelj, urednik i voditelj “Radija 202″, Luka Mijatović, osvrnuo se na posebnost ovog voditelja.
- Od kada je Mića bio voditelj prvog Dnevnika, taj i svi ostali, rađeni su bez greške, iako nije imao uzora ni učitelja. Prvi i jedini, niko od nas koji smo kasnije došli nije bio prvi i jedini. Orlović je bio poseban, porodični prijatelj i ljubimac nacije, bio je kao vesnik – izjavio je Mijatović.
Na kraju, prisutnima se obratio Mićin brat Dragan, koji je otkrio da mu je čuveni voditelj pre tri godine rekao da nad njegovim telom kaže samo četiri reči:
- Bio je dobar čovek. U tim rečima su sadržani sva moja ljubav i poštovanje.
Da podsetimo, legendarni novinar uradio je više od 170 reportaža, kao i 300 intervjua, više od 200 TV reportaža, 80 radio-emisija i 1.300 TV emisija.
Učestvovao je u realizaciji dva kviza – “Ginis” i ”Istorija srpskog naroda”.
Kršan i markantan, svojevremeno je važio za jugoslovenskog Džona Vejna. Glumio je u 17 domaćih i stranih filmova.
Filmski debi je imao 1961. godine u ostvarenju “Karolina Riječka” reditelja Vladimira Pogačića, a poslednju ulogu je ostvario 2006. godine u TV seriji “Ljubav, navika, panika”.
Umro je 13. februara ove godine u staračkom domu posle duge i teške bolesti.
Širom Veneceule građani tuguju za predsednikom Ugom Čavesom, koji je preminuo u vojnoj bolnici u Karakasu posle skoro dvogodišnje bitke sa kancerom.
Kako je objavio "Gardijan", Čaves će biti sahranjen u Karakasu i očekuje se prisustvo više miliona njegovih pristalica i levičarskih lidera širom sveta.
U Venecueli će, zbog smrti dugogodišnjeg predsednika Čavesa, morati da budu održani i predsednički izbori i to u roku od 30 dana.
Čaves je smatrao da bi sadašnji potpredsednik Nikolas Maduro bio dobar njegov naslednik. Maduro će se na izborima najverovatnije suočiti sa Enrikom Kaprilesom, kandidatom opozicije koji je izgubio na predhodnim predsedničkim izborima. Do izbora, prema Ustavu Venecuele, funkciju predsednika obavlja predsednik Skupštine Diosdado Kabeljo.
Čaves (58), koji je bio 14 godina na čelu Venecuele i simbol socijalizma u Latniskoj Americi, preminuo je od posledica teške respiratorne infekcije u utorak uveče, 21 mesec nakon što je utvrđeno da ima rak. U javnosti nije viđen tri meseca, kada je bio podvrgnut hitnoj operaciji na Kubi, 11. decembra prošle godine. Posle te četvrte operacije došlo je do višestrukih komplikacija, među kojima i neočekivano krvarenje.
Venecuelanska vlada je juče saopštila da je Čavesovo zdravstveno stanje znatno pogoršano.
Čaves će ostati upamćen kao čovek koji je oštro, često na satiričan i pun humora način, kritikovao SAD i rat u Iraku. Nije krio nesimpatije ni prema bivšem američkom predsedniku Džordžu Bušu, kojeg je u govorima nazivao i "mazgom" i "đavolom". Ostaće upamćen i kao jedan od najdinamičnijih svetskih lidera, sa dosta opterećenim rasporedom obaveza.
Građane Venecuele je šokirao kada je u junu 2011. u televizijskom obraćanju objavio da su mu kubanski hirurzi uklonili tumor veličine bejzbol lopte iz predela karlice. Posle toga, prošao je više tura hemoterapije i imao je još dve operacije za koje je rekao da predstavljaju "bitku za zdravlja i život". Njegova istorija bolesti nikada nije javno objavljena zbog čega su se pojavile spekulacije da je bolest teška i neizlečiva. Ipak i Čaves i njegovi saradnici su tvrdili da mu se zdravstveno stanje poboljšava.
Uoči predsedničkih izbora u oktobru prošle godine, njegovi saradnici su govorili da se Čaves dovoljno dobro oseća i da je u stanju da ostane na funkciji predsednika do kraja mandata. Tokom predsedničke kampanje videlo se da je bolest ostavila traga na Čavesu. Iako se malo pojavljivao u javnosti i iako su mu govori bili sve kraći, dobio je više glasova građana nego na prethodnim izborima.
Strahovanja da je bolest teža nego što se mislilo pojačana su 27. novembra kada je iznenada ponovo otišao na Kubu.
Od operacije u decembru, Čavesa su posećivali članovi njegove porodice kao i nekoliko njegovih najbližih poltičkih saveznika, među kojima Fidel i Raul Kastro, predsednik Ekvadora Rafael Korea i Bolivije Evo Morales.
Prošlog meseca objavljene su četiri fotografije obolelog Čavesa, a na jednoj od njih je nasmejan, okružen ćerkama. Sem toga, tri poslednja meseca nije bio u javnosti, pa se govorilo i da je umro ili da je na aparatima.
Sa Kube se, na sopstveni zahtev, vratio u domovinu 18. februara, saopštili su zvaničnici. Potom je smešton u vojnu bolnicu Karlos Arvelu u Karakasu. Još juče se osetilo da su nade u njegovo ozdravljenje sve manje pošto je ministar komunikacija Ernesto Viljegas saopštio da mu se stanje pogoršalo zbog "nove i ozbiljne respiratorne infekcije".
Press
_________________ Kad zaćutim, okrenem se i odem. To ne znači da si ti pobedio. To znači da više nisi vredan mog vremena. Čarls Bukovski
U “Šetnji za Zorana” 12. marta učestvovaće sve stranke bivšeg DOS. Pozov jedino nije upućen Vojislavu Koštunici i Nebojši Čoviću, jer oni, kako naglašavaju iz LDP-a, nisu zaslužili da se nađu u toj šetnji. Brojne ličnosti iz javnog života potvrdile učešće u šetnji
Sve stranke bivšeg DOS odazvale su se pozivu LDP da 12. marta učestvuju u “Šetnji za Zorana” povodom obeležavanja 10-godišnjice ubistva premijera Srbije Zorana Đinđića, izjavio je za “Blic” Ivan Andrić, potpredsednik liberala. On je dodao da od lidera DOS poziv jedino nije upućen Vojislavu Koštunici i Nebojši Čoviću.
- Stranke nekadašnje Demokratske opozicije Srbije samo daju logistiku, dok će to biti građanska šetnja posvećena Đinđiću - rekao je Andrić.
On je naveo da su brojne ličnosti iz javnog života, kao i nevladine organizacije koje su podržavale Đinđića najavile učešće u aktivnostima posvećenim nekadašnjem premijeru Srbije.
On je najavio da će šetnja krenuti iz Simine ulice, gde je bilo sedište DOS, a sada je stranačka centrala LDP.
- Na Terazijama će nam se priključiti pristalice DS - dodao je Andrić.
Planirano je da se prvo prošeta do zgrade Vlade Srbije, odnosno do mesta gde je Đinđić ubijen, a posle toga se ide na grob premijera.
Upitan zašto LDP nije pozvao Koštunicu i Čovića, Andrić je naglasio da oni nisu zaslužili da se nađu u toj šetnji.
- Koštunica je radio protiv Đinđićeve vlade. Sve dok se ne rasvetli politička pozadina Zoranovog ubistva, koja sigurno postoji, Koštunici nije mesto u šetnji. Odbio je da ide na sud i izjasni se o okolnostima tog atentata, a neki njegovi bliski ljudi su privođeni u vreme akcije „Sablja” - rekao je Andrić.
Kako „Blic” saznaje u LDP, učešće u šetnji za Zorana od javnih ličnosti već su, između ostalih, najavili: Latinka Perović, Jelisaveta - Seka Sablić, Puriša Đorđević, Borka Pavićević, Jovan Ćirilov, Dragan Velikić, Goran Marković, Boban Skerlić, Lazar Stojanović, Lena Bogdanović, Miloš Vasić, Stevan Filipović, Jelena Bogavac...
U Vladi Srbije još nisu precizirali aktivnosti 12. marta na dan ubistva Đinđića. Pojedini članovi Vlade će, kako navode izvori Blica, odati poštu ubijenom premijeru kod spomen-ploče na mestu Đinđićevog ubistva. Zasad nije predviđena neka posebna sednica kabineta Ivice Dačića u znak sećanja na Đinđića.
S media
_________________ Kad zaćutim, okrenem se i odem. To ne znači da si ti pobedio. To znači da više nisi vredan mog vremena. Čarls Bukovski
Danas se navršava sedam godina od smrti bivšeg predsednika Srbije i Jugoslavije, i haškog optuženika Slobodana Miloševića.
Milošević je umro od infarkta u svojoj ćeliji u pritvoru Haškog tribunala tokom suđenja za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti na Kosovu i u Hrvatskoj, i za genocid u Bosni i Hercegovini.
Pošto gradske i državne vlasti nisu dale dozvole koje su tražili porodica i visoki funkcioneri Socijalističke partije Srbije (SPS) da se Milošević sahrani u Beogradu uz državne počasti, sahranjen je u dvorištu porodične kuće svoje supruge Mirjane Marković u Požarevcu.
Posle višečasovnog oproštaja i govora u Beogradu i Požarevcu, sahrana je obavljena u sumrak. Sahrani, koja je obavljena bez verskog obreda, nije prisustvovao niko od članova najuže porodice jer, kako su naveli, nisu dobili dovoljne garancije za svoju bezbednost.
Miloševićeva supruga Mirjana Marković napustila je zemlju 23. februara 2003, a sin Marko je otišao odmah pošto je Milošević 5. oktobra 2000. bio prinuđen da prizna poraz na izborima za predsednika SR Jugoslavije. Oboje danas žive u Rusiji, a kćerka Marija u Crnoj Gori.
Mirjani Marković se sudi u odsustvu zbog zloupotrebe službenog položaja i za njom je raspisana poternica. Poternica je bila raspisana i za Markom Miloševićem kome se, takođe, u odsustvu, sudilo u Požarevcu po tužbi trojice "otporaša", ali je u međuvremenu oslobođen svih optužbi zbog apsolutne zastarelosti.
Sahrani su prisustvovali najviši funkcioneri SPS-a, izuzev potonjeg predsednika socijalista Ivice Dačića, kao i tadašnji zamenik predsednika SRS-a Tomislav Nikolić, predsednik ruske Komunističke partije Genadij Zjuganov, poslanik Dume Sergej Baburin i general Leonid Ivašov, kao i bivši američki državni tužilac Remzi Klark.
Telo Slobodana Miloševića dopremljeno je iz Haga u Beograd 15. marta 2006, a narednog dana kovčeg s telom je bio izložen u Muzeju "25. maj", u okviru muzejskog kompleksa na Dedinju.
Hiljade ljudi su prošle pored kovčega. Istog dana više desetina hiljada pristalica bivšeg predsednika Srbije i Jugoslavije okupilo se ispred Skupštine Srbije i Crne Gore u centru Beograda, gde je na pokrivenoj bini bio izložen kovčeg sa njegovim telom.
Kamen-međaš Miloševićeve karijere od kojeg je počela njegova, više od decenije duga neprikosnovena vladavina, jeste govor 28. juna 1989. na Gazimestanu na proslavi 600 godina Kosovske bitke kojoj je prisustvovalo oko milion ljudi.
Ubrzo potom usledio je raspad SFRJ, prvo kratki slovenački rat, pa dva razorna u Hrvatskoj i BiH, i na kraju sukob na Kosovu i NATO bombardovanje SR Jugoslavije.
Bio je neprikosnoveni lider Socijalističke partije Srbije (SPS), dva puta predsednik Srbije, a potom predsednik SR Jugoslavije.
Desetogodišnja autokratska vladavina Slobodana Miloševića završena je 2000. pobedom kandidata udružene Demokratske opozicije Srbije (DOS) Vojislava Koštunice na izborima za predsednika SRJ.
Posle pobede DOS-a na tim izborima, 24. septembra 2000, ne želeći da prizna poraz, SPS i njen lider su izazvali postizbornu krizu koja je zapretila građanskim ratom u Srbiji. Kriza je okončana 5. oktobra posle masovnih demonstracija građana širom Srbije.
Uhapšen je 1. aprila 2001. zbog zloupotrebe službenog položaja, nepunih šest meseci pošto je okončana njegova vladavina.
U maju 1999. Haški tribunal je podigao optužnicu protiv Miloševića zbog zločina tokom sukoba na Kosovu, a dve godine kasnije optužnicu zbog zločina u Hrvatskoj. Krajem 2001. optužen je i za genocid nad Mulimanima i Hrvatima u BiH.
Na osnovu Uredbe Vlade Srbije, Milošević je Haškom tribunalu izručen 28. juna 2001, tačno 12 godina posle govora na Gazimestanu. Suđenje Miloševiću u Hagu počelo je 12. februara 2002.
SPS, čiji je lider bio od osnivanja, ponovo se vratila na vlast u julu 2008. kada je formirana koaliciona vlada premijera Mirka Cvetkovića u kojoj je SPS dobio četiri ministarska mesta, a lider stranke Ivica Dačić je postao zamenik premijera i ministar unutrašnjih poslova.
Četiri godine ranije, u martu 2004, manjinska vlada premijera Vojislava Koštunice izabrana je uz podršku poslanika SPS-a.
U julu prošle godine Dačić je izabran za premijera Srbije i ministra unutrašnjih poslova.
Novi magazin
_________________ Kad zaćutim, okrenem se i odem. To ne znači da si ti pobedio. To znači da više nisi vredan mog vremena. Čarls Bukovski
Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 265 gostiju
Ne možete postavljati nove teme u ovom forumu Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu Ne možete monjati vaše postove u ovom forumu Ne možete brisati vaše postove u ovom forumu
![[nomal-9.gif]](./images/smilies/nomal-9.gif "[nomal-9.gif]")
