|
| Autoru |
Poruka |
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
TV pretplata mora pasti na sudu Većina građana odustala od plaćanja, iako obaveza prema javnom servisu nije ukinuta. Rok zastarelosti dugova 12 meseci  PRELAZAK RTS na budžetsko finansiranje neće osloboditi građane dugovanja koja su napravili do ukidanja pretplate. U praksi, male su šanse da će ih neko zbog tog duga goniti. Godišnji iznos pretplate je 6.000 dinara, a troškovi advokata, sudskog postupka i izvršitelja su daleko veći, pa bi korist od dobijenih sporova bila manja od naplaćenog duga. Osim toga, rok zastarelosti je godinu dana.
Kako nam je potvrđeno u Vladi Srbije, RTS nema ni pravnih mogućnosti da dobije spor. Jer da bi neko državno ili komunalno preduzeće naplatilo potraživanja, ono je do sada podnosilo sudu predlog za izvršenje na osnovu takozvane verodostojne isprave. RTS ne može imati verodostojnu ispravu jer naplaćuje novac preko trećeg lica - Elektrodistribucije. A EPS pak ne može da tuži, zato što ne proizvodi TV program.
Tako su lane i odbačene tužbe Javnog servisa protiv 311 Čačana. U Komori izvršitelja kažu da bi sve naplate preko verodostojnih isprava sada trebalo da budu prebačene na privatne izvršitelje.
- Prema našim saznanjima, nema nijednog predmeta naplate potraživanja koji je RTS dao nekoj izvršiteljskoj kancelariji, a takvih izvršenja nema ni preko suda - kaže Miodrag Grujović, predsednik IO Komore.
Koliko tačno građani duguju RTS niko ne zna osim Upravnog odbora te kuće, koji o ovome nije voljan da priča. Kako je nedavno priznao generalni direktor ove kuće Aleksandar Tijanić, mesečno se šalje 300.000 do 400.000 opomena.Prema nekim procenama, čak tri četvrtine građana ne plaća pretplatu, i fizički bi bilo neizvodljivo protiv svih potezati prinudnu naplatu. To, ipak, ne znači da RTS treba da sedi skrštenih ruku. U Vladi kažu da će pravnici RTS tražiti mehanizam kako da namire dugovanja:
- I njima je jasno da ne mogu da uzmu pare od onih koji jedva plaćaju i struju, ali su svesni i da nije korektno prema redovnim platišama da dužnicima sve oproste.
U resornom Ministarstvu kulture i informisanja smatraju da je pitanje naplate ili odustajanja od dugova za pretplatu „pravno pitanje i stvar RTS“.
- Mi apelujemo na građane da plaćaju pretplatu dok se ne ukine i da izmire dugovanja i tako pomognu javnim servisima da ispune zakonsku i ustavnu obavezu kada je reč o javnom interesu u informisanju - kaže Dragan Kolarević, pomoćnik ministra zadužen za informisanje.
On se nada i da nećemo čekati dve godine da se nađe efikasan sistem, prihvatljiv za građane, koji će garantovati finansijsku stabilnost, ali i programsku nezavisnost RTS. Javni servisi biće na državnoj kasi do kraja 2015. TREĆINA NEPLATIŠA
NAJVEĆI procenat naplaćene TV pretplate kretao se između 62 i 64 odsto. Ovo je trajalo do početka ekonomske krize, a od 2009. postotak konstantno opada. Srbija, međutim, nije izuzetak. U Italiji čak 40 odsto ljudi ne plaća nacionalni servis, a u Poljskoj 65. novosti
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
Srbiji premlad, Americi dobar Milan Stoiljković, još jedan Nišlija na postdoktorskom usavršavanju na Jejlu koji gradi svoju karijeru u inostranstvu. Trenutno je u timu koji radi na razvoju leka protiv Alchajmerove bolesti  Nakon odluke da se Lazar Krstić, diplomac sa Jejla, angažuje kao ministar finansija, ova američka visokoškolska ustanova našla se u žiži domaće javnosti. Nije nepoznato da se srpska pamet rasula svuda po svetu, a jedan od njih je i Milan Stoiljković (37), koji je na postdoktorskom usavršavanju na prestižnom univerzitetu i bavi se istraživanjima u oblasti neurofarmakologije.
Milan je diplomirao na Medicinskom fakultetu u Nišu sa prosečnom ocenom 10. Tokom studija bio je stipendista gradskih i republičkih fondova za talentovane studente. Posle osnovnih studija dve godine je proveo na usavršavanju u SAD, na Univerzitetu Ilinois u Čikagu, gde je realizovao jedan deo istraživanja svoje doktorske teze. Od 2006. godine radi kao asistent na katedri za Farmakologiju sa toksikologijom Medicinskog fakulteta u Nišu, gde je stekao i titulu doktora medicinskih nauka. Sada je na plaćenom odsustvu
- Nakon dve godine provedene na Univerzitetu Ilinois vratio sam se iako sam imao mogućnosti da ostanem i izgradim akademsku karijeru. Međutim, dočekala me je sujeta, ili nerazumevanje onih koji odlučuju na fakultetu. Ali ukazala se nova prilika da nastavim da se bavim istraživanjima u oblastima koje me primarno zanimaju i za koje sam se opredelio, a to su neuronauke i farmakologija, odnosno lečenje oboljenja nervnog sistema - priča Milan.Poziv da dođe na Jejl za njega je predstavljao veliku privilegiju, ali i izazov.
- Ovde sam deo tima koji u saradnji sa jednom američkom farmaceutskom kućom radi na razvoju leka protiv Alchajmerove bolesti. Za ovu bolest još ne postoji adekvatan lek koji bi sprečio njen nastanak ili makar usporio razvoj, a od koje, prema najnovijim procenama, u svetu boluje oko 36 miliona ljudi - pojašnjava ovaj perspektivni naučnik.
Čitajući komentare na vest o dolasku Lazara Krstića u Srbiju stekao je, priča, utisak da su ljudi kod nas isuviše pesimistični, čini mu se da su prestali da veruju da će se nešto promenaiti i da će stvari krenuti nabolje.  Milan Stoiljković Ta apatija i defetizam je nešto što je na mene ostavilo najjači utisak. Možda toga nismo ni svesni dok ne pogledamo stvari sa distance. Trenutno mi je teško da razmišljam o povratku, ali ja nisam došao ovde sa namerom da se nikada ne vratim - kaže Milan. - Zaista želim da se situacija kod nas promeni, verujem da je to moguće i svakako bih voleo da i lično na neki način doprinesem.Milan nam prenosi da na Jejlu profesori, bez obzira na ugled ili poziciju, ne pokazuju sujetu niti sputavaju mlađe kolege koje počinju akademsku karijeru.
- Kod nas to još uvek nije tako, što potvrđuje i moje lično iskustvo. Nakon završenog fakulteta, i pored toga što sam bio student generacije, nisam mogao da se zaposlim u svom gradu pune dve godine, zato sam prvi put i otišao. Kada sam se vratio i doktorirao, onemogućeno mi je da napredujem iako sam ispunjavao sve uslove. Objašnjeno mi je da sam još mlad i da nemam dovoljno iskustva da budem biran u zvanje docenta. Međutim, to „skromno“ iskustvo koje imam bilo je dovoljno da me profesor sa Jejla pozove da budem deo njegovog tima.
VIZA ZA AMERIKU
- Viza za oba moja odlaska u SAD bio je moj CV - kaže Milan. - Ni prvi put kada sam bio u Čikagu, a ni sada, niko iz naše zemlje me nije slao na usavršavanje, niti sam ovamo dolazio po nekom od programa razmene. Oba puta sam sam sebi stvarao prilike da dođem, a sve zbog želje za usavršavanjem. PET NAUČNIH PROJEKATA
Za izuzetan uspeh na studijama i u naučnom radu Milan je više puta nagrađivan. Dosad je bio istraživač u pet naučnih projekata. Objavio je više od 50 radova u renomiranim naučnim časopisima. Koautor je i dvaju univerzitetskih udžbenika. Član je Njujorške akademije nauka i američkog Društva za neuronauke. novosti
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
Ostarili bez stana U Srbiji živi najmanje 300.000 podstanara, a samo ih u Beogradu ima 140.000. U Novom Sadu najveći procenat domova pod kirijom. U unutrašnjosti situacija bolja _620x0.jpg) VIŠEDECENIJSKI priliv stanovništva iz sela u gradove, krah stambenih fondova u društvenim preuzećima i nizak standard građana razlozi su što u Srbiji pod tuđim krovom živi najmanje 300.000 podstanara. Dok se hiljade ljudi zlopate plaćajući kirije, gotovo 600.000 domova u republici nema stanare.
Najviše ljudi bez sopstvenog stana živi u Beogradu, gde je u različitim oblicima zakupa gotovo 140.000 stanova, što čini oko 12 odsto ukupnog broja stambenih jedinica. Procenat je još veći u Novom Sadu, gde je čak 15 odsto domova pod kirijom. Glad za stanovima, međutim, postoji samo u velikim gradovima, dok je u manjim mestima u unutrašnjosti situacija sasvim obrnuta. U Vlasotincu, Žitorađi, Merošini, Doljevcu i Žabarima izdato je tek oko jedan posto kuća i stanova.
U Udruženju “Velegrad” koje okuplja građane bez sopstvenog krova nad glavom kažu da je realan broj podstanara u Beogradu i većim gradovima veći nego što to pokazuje statistika.
- Veliki broj stanara pod pritiskom stanodavaca koji strahuju od poreza nije prijavio zakup - kaže advokat Mirko Mirković. - Isti je slučaj i sa većinom onih koji su popisivačima rekli da žive kod rođaka. Veliki je broj praznih stambenih objekata koji su oglašeni za zakup, ali u koje zbog visoke cene kirije stanari ne ulaze.Mirković zato predlaže da država razmotri oporezivanje viška stambenog prostora. To bi doprinelo ravnomernijem odnosu broja stanova i ljudi bez sopstvenog krova.
Dobar deo armije podstanara čine bivši zaposleni u nekadašnjim društvenim gigantima, koji su od svojih plata izdvajali procenat za stambene fondove. Propašću firmi i ukidanjem fondova umesto željenih stanova njima je ostalo samo pusto mesto na stambenoj rang-listi. Danas su to uglavnom penzioneri koje prati večiti podstanarski usud.
- Osam zaposlenih je izdvajalo novac da bi jedan njihov kolega dobio stan - ističe Žarko Grubić zadužen za stambenu problematiku u “Velegradu”. - Nama je načinjena dupla nepravda - stanove nismo dobili, a država ništa nije učinila da nas obešteti.
U Srbiji je počev od 1992. godine otkupljeno više od 700.000 stanova gotovo za badava. Zajedno sa 300.000 stambenih kredita i zajmova, ukupno se milion srećnika lagodno skućilo. U svojinu je tako prešlo, kako se procenjuje, oko 80 miliona kvadrata stambenog prostora. Relikt prošlosti čini i 40.000 zakupljenih stanova koji su nekada bili u društvenoj svojini, ali nikada nisu otkupljeni. Njihovi korisnici postali su zakupci, koji stanuju na neodređeno vreme i plaćaju kiriju nižu od tržišne.
I NEMCI ŽIVE POD KIRIJOM
KIRIJU za stan plaća svaki treći stanovnik Evropske unije - pokazuje istraživanje o svojini stanova u EU, obavljeno 2011. godine. Najveći broj stanova u vlasništvu je u Rumuniji, gde čak 96,6 odsto stanara ima tapiju na svoje ime. Slično je u Litvaniji i Hrvatskoj. Najveći broj građana koji žive u tuđim stanovnima zabeležen je u Nemačkoj, gde svega 53,4 posto popisanih živi u sopstvenom domu. Najniži udeo vlasnika stambenih nekretnina, samo 43,8 odsto, evidentiran je u Švajcarskoj, koja je takođe obuhvaćena istraživanjem kao članica Evropskog ekonomskog prostora. novosti
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
Izbeglicama umesto kuća nudili milostinju Izbeglice ignorisale poziv za otkup stanova u Hrvatskoj jer je protiv interesa Srba. Pitanje stanarskih prava će se ubuduće rešavati pred Savetom Evrope  IZBEGLICE u Srbiji, kojima je ponuđen otkup stanova u Hrvatskoj, očigledno nisu bile zainteresovane za ovu „trgovinu“ jer se od 32.000 potencijalnih kandidata prijavilo svega njih 6.000. Rok za dostavu dokumenata, produžavan već šest puta, upravo je istekao, a udruženja izbeglih su ovu akciju ocenila kao potpuni debakl. Razlog za ovakav loš odziv našli su u tome što su izbeglice iz Hrvatske procenile da „Program stambenog zbrinjavanja“ nije u interesu prognanih Srba, ne zadovoljava ni minumum njihovih zagarantovanih prava, a suprotan je i Bečkom sporazumu o sukcesiji koji su zajednički potpisale i Srbija i Hrvatska, a aminovala ga EU.
Zato u Asocijaciji izbegličkih i drugih udruženja Srba iz Hrvatske kažu da je pravi čas da naša država konačno odustane od Programa stambenog zbrinjavanja i predlažu da se rešavanje ovog problema prenese u Savet Evrope. Prvi korak im je iniciranje razgovora pred Skupštinskim odborom za Srbe u regionu gde će se o daljim potezima dogovarati predstavnici Komeserijata za izbeglice, Kancelarije za dijasporu, Ministarstva spoljnih poslova... Program stambenog zbrinjavanja nije imao nikakavog efekta, a takav se rezultat očekivao od samog početka jer izbeglice nisu pokazivale nikakvo interesovanje da u njemu učestvuju. U ponuđenom programu nema ni reči o vraćanju oduzetih stanarskih prava ni o pravičnoj kompenzaciji kao što je garantovano Bečkim sporazumom o sukcesiji - kaže Milojko Budimir, predsednik Asocijacije. - A Bečki sporazum ima veću pravnu snagu i od ovog Programa i od domaćih zakona.
On podseća da je u Bečkom sporazumu o sukcesiji, tačnije u Aneksu G, zapisano da svim građanima moraju da budu vraćena njihova prava koja su imali na dan 31. decembra 1990. i da su ugovori sklopljeni pod pritiscima ništavni:
- I SE je Rezolucijom iz januara 2010. potvrdio da su stambena prava imovinska i samim tim se ne mogu oduzmati jer su nepovrediva - dodaje Budimir i objašnjava da je naša država uprkos tome naknadno pristala na lošiji sporazum koji se danas pokazao kao debakl. Program stambenog zbrinjavanja ima socijalni karakter, a ne pravni i kao takav nije prihvatljiv.
KUPILI DVA STANA
PREMA podacima Komeserijata za izbeglice, u poslednjem pozivu javilo se samo 150 izbeglih građana. A od 6.000 onih koji su pristali da otkupe stanove, do sada je to pošlo za rukom samo dvojici.  UCENJUJU POVRATKOM
PROGRAM za otkup stanova u Hrvatskoj podrazumeva i da izbeglice moraju da potpišu izjavu pod krivičnom i materijalnom odgovornošću da će se vratiti u Hrvatsku i da ne smeju da imaju imovinu u Srbiji - kaže Milojko Budimir. - Kakve veze ima da li neko ima kuću u Srbiji i da to bude osnov da mu ne vrate njegovo u Hrvatskoj? To je diskriminatorski potez i naša zemlja ne sme da pristaje na njega. Naročito ne danas kada je Hrvatska ušla u EU i mora da poštuje njene odredbe. novosti
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
Pet novih predmeta na maturi Nacionalni prosvetni savet usvojio predlog za promenu koncepta polaganja ispita. U trećem testu gradivo iz biologije, fizike, hemije, geografije i istorije  OSMACI koji su u ponedeljak stupili u novu školsku godinu maturu će na proleće polagati po novom konceptu. Pored zadataka iz srpskog i matematike, oni će rešavati i treći test koji će biti kombinacija gradiva pet predmeta - fizike, hemije, biologije, geografije i istorije.
Predlog da i treći test uđe u maturski ispit u utorak je usvojen na sednici Nacionalnog prosvetnog saveta (NPS). Da li će maturanti na proleće polagati i dodatne zadatke zavisi od ministra prosvete Tomislava Jovanovića, koji ima poslednju reč o ovom pitanju. Ukoliko se u Nemanjinoj upali zeleno svetlo, kombinovani test maturantima donosiće maksimalno 20 bodova, koliko će zajedno vredeti testovi iz matematike i srpskog, odnosno maternjeg jezika. Uspeh iz osnovne škole, kao i do sada, donosiće najviše 60 bodova.
Predsednica Nacionalnog prosvetnog saveta Desanka Radunović kaže da će novi koncept završnog ispita biti pravi pokazatelj znanja koje su deca stekla u osnovnoj školi. Ona kaže da kombinovani test, iako će sadržati gradivo iz pet predmeta, decu neće puno opteretiti.- Standardi na osnovu kojih će biti napisani testovi neće biti bazirani na detaljima ili širokom gradivu čije savladavanje podrazumeva bubanje - objašnjava Radunović. - Ključ će biti u razumevanju suštine gradiva. Zato će najveći deo testa da čini znanje na osnovnom nivou koje će lako da savlada najveći broj dece. Visok nivo znanja biće potreban samo u malom delu testa.
Novine u polaganju mature pripremio je Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, koji je i tvorac standarda na osnovu koga će biti napisani testovi. Ova ustanova, zajedno sa Ministarstvom prosvete i drugim ustanovama, moraće u sledećih nekoliko meseci da ponudi odgovore na niz pitanja koja se tiču zbirki za pripremu ispita, broja pitanja, načina bodovanja, ali i niza tehničkih detalja.
Da novi model završnog ispita neće doneti ništa dobro ni maturantima niti školskom sistemu smatra Branislav Pavlović član NPS iz Sindikata obrazovanja Srbije.
- Spremanjem ispita iz čak sedam predmeta deca će biti preopterećena, a roditelji izloženi dodatnim troškovima - objašnjava Pavlović. - Koncept je loš i do sada nigde u svetu nije primenjen. Školska godina je već počela, a niko nema konačan odgovor kako će matura definitivno da izgleda. Reč je o nedovršenom projektu, i veliko je pitanje da li će on biti zaokružen do proleća sledeće godine. STRANI JEZICI
NISU PROŠLI
PODRŠKU Nacionalnog prosvetnog saveta novi koncept mature dobio je iz drugog puta. Na prošloj sednici ovo pitanje je skinuto sa dnevnog reda, a od Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja je zatražena radna verzija testova. U konačnom predlogu nije prošla ideja da se u kombinovani test uvrste umetnosti i strani jezici. - Zavod je dobro izbalansirao standarde znanja i pitanja na testu - kaže član NPS Mirjana Ćirić. - Ovaj posao je dobro urađen, ali za uspeh koncepta treba pažljivo i temeljno napisati i testove novosti
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
Vrdnik: U školi prekrečili „Kosovski boj“ Skandalozna sudbina murala u školi „Milica Stojadinović Srpkinja“ u Vrdniku. Bivša dirktorka: Uklonjen je jer je plašio decu  VRDNIK - Čuveni mural „Kosovski boj“ dimenzija 5 puta 2,5 metara, koji je davne 1964. godine naslikao akademski slikar Voja Stamenić, na zidu jedne učionice u Osnovnoj školi „Milica Stojadinović Srpkinja“, pregletovan je i prekrečen u leto 2007. godine, po naredbi tadašnje direktorke škole Alenke Oreščanin, protiv koje je bila podignuta optužnica. Sudski proces je obustavljen jer je zastareo, a jedina nada jeste da će se pojaviti restaurator koji će ga ipak vratiti u život.
Slikar Stamenić, koji je šezdesetih godina radio kao nastavnik likovnog u ovoj školi u Vrdniku, želeo je da taj mural bude sećanje na mural „Kosovski boj“ koji je nestao u izgorelom manastiru Vrdnik 1776. godine. Stamenić 1965. godine odlazi u Ameriku, a samo osam godina kasnije, njegov mural na školskom zidu, rađen tada zemljanim bojama, prekrečen je. Kao jedan od razloga direktorka je navela da je on plašio decu, jer je prikazano puno krvi. Nažalost, nikada nije bio zaveden kod Zavoda za zaštitu spomenika kulture, ali su oni znali za njega - kaže Cveja Erkman, koji je tada bio predsednik Školskog odbora.
Zaposleni u školi te jeseni bili su zaprepašćeni onim što je urađeno sa muralom. Zbog pobune među nastavnicima i Vrdničanima, direktorka je smenjena, a protiv nje je podneta krivična prijava. U školi i dalje veruju da će se „Kosovski boj“ vratiti na školski zid.
- Obnova je moguća, ali da bi se delo pokojnog Stamenića spaslo, morali bi biti angažovani stručnjaci - restauratori. Mi imamo žarku želju da on jednog dana osvane na zidu, ali sredstva za njegovu obnovu nemamo - ističe Goran Žugić, direktor ove škole.
Bivša direktorka, protiv koje je postupak obustavljen, u međuvremenu je unapređena u Pokrajinskom sekretarijatu za obrazovanje, a danas je nastavnica u osnovnoj školi u Novom Sadu.Već 1991. godine „Kosovski boj“ je ponovo „otkriven“, tadašnji nastavnik likovnog - slikar Konstantin Gušić radio je četiri puna meseca dok mural nije restauriran. Tako obnovljen „Kosovski boj“ je „živeo“ 16 godina i bio ponos kako učenika tako i Vrdničana, da bi 2007. godine tadašnja direktorka škole Oreščaninova angažovala molere i naredila da se mural pregletuje i prekreči.  PREKINUTO ZBOG ZASTARELOSTI
SUDSKI proces protiv Alenke Oreščanin je prekinut jer je zastareo. Predmet je promenio dvoje sudija u Osnovnom sudu u Sremskoj Mitrovici, a Dragana Barbatesković, sudija, kaže: - Taj sudski predmet sam dobila pred samu njegovu zastarelost. Nikad nije utvrđena vrednost oštećenog predmeta, što je trebalo da bude u optužnici. Predugo je trajala istraga i podizanje optužnice - kaže Barbatesković, sudija Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici. novosti
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
Izvršitelji na brzinu zaradili 78 miliona Ministarstvo pravde počelo nadzor nad privatnim izvršiteljima, od kojih su se neki enormno obogatili. Lane su kancelarije obrađivale gotovo 100.000 predmeta  PROŠLO je nešto više od godinu dana otkako su u Srbiji počeli da rade prvi privatni izvršitelji, i za to vreme neki su se enormno obogatili, dok su drugi na korak od zatvaranja kancelarija. Ko je kako profitirao i da li je bilo korupcije prilikom dodele predmeta pojedinim kancelarijama, utvrdiće nadzorna komisija Ministarstva pravde. Ona je pre dve nedelje počela redovni nadzor i već izvršila prve kontrole u Vranju i Leskovcu. Kao najkrupniji „zalogaj“ ostaće im Beograd i Novi Sad.
U Novom Sadu je jedna izvršiteljka već podnela zahtev resornoj Komori da je ispišu sa spiska izvršitelja. I dok u komori tvrde da je to zato što joj je muž dobio dobro plaćen posao u inostranstvu, njene kolege kažu da je pravi razlog sasvim drugačiji. Navodno, i ovu damu, ali i mnoge njene kolege, obeshrabrila je činjenica da je jedan izvršitelj iz istog grada dobio od tamošnjeg komunalnog preduzeća „Informatika“ neverovatnih dvadesetak hiljada predmeta naplate zaostalih računa od građana. S obzirom na to da „komunalci“ za svaki predmet vrednosti do 30.000 dinara moraju da plate avans od 3.900 dinara, to znači da je samo od ovog avansa, nezavisno od rezultata svog rada i naplate troškova izvršenja, dotični zaradio neverovatnih 78 miliona dinara!
Ništa bolja situacija, kažu izvršitelji, nije ni u Beogradu, gde je sedam-osam kancelarija dobilo po 6.000 predmeta, mahom od „Elektorodistribucije“ i „Infostana“, a ostale ni 3.000. Da je situacija alarmantna uočili su i u Ministarstvu pravde i državne uprave. Ministarstvo će u narednom periodu nastaviti sa obavljanjem nadzora i doneti konkretne mere kako bi se sprečila monopolska pozicija određenih kancelarija i povećala odgovornost u radu izvršitelja - rekao je ministar pravde Nikola Selaković. - Takođe, sami izvršitelji u saradnji sa Ministarstvom i svojom Komorom, moraju da stvore sliku kod građana da oni predstavljaju produženu ruku države, a ne da ih narod doživljava kao uterivače dugova.
I dok su u četvrtak u upravi Komore izvršitelja samo ponavljali da nema monopolizacije, članstvo širom Srbije u panici je kako će ubuduće biti deljeni novi predmeti naplate dugovanja za struju. Jer naplatu više neće vršiti EDV, „Elektrovojvodina“, „Elektroistok“ i druge, već novo javno preduzeće „EPS snabdevanje“. Pošto se, po zakonu, poslovi dodeljuju kancelarijama gde je i sedište poverioca, a u ovom slučaju to je glavni grad, izvršitelji se plaše da će samo beogradske kolege, i to njih nekolicina „odabranih“, dobijati ogromne avanse.
U Ministarstvu pravde još kažu da je u toku rad na izmenama i dopunama ZIO, koje će bliže propisati nadležnosti, ali i odgovornosti izvršitelja:
- Tako će biti sprečene razne zloupotrebe i nezakonite radnje, jer je u praksi uočen problem raspodele predmeta među izvršiteljima.
Inače, mnogi gradovi, poput Bora, Zaječara, Vršca, Pančeva, Kikinde, Kruševca, Kraljeva, Novog Pazara, Požege ili Užica još nemaju dovoljno ili nemaju nijednog izvršitelja. Prema izveštaju koji su prošle godine podneli Ministarstvu pravde i državne uprave, izvršitelji u onim gradovima u kojima uopšte postoje, imali su 98.402 predmeta u radu. Oni su uglavnom slali opomene za neplaćene račune, ali je bilo i prinudnih naplata blokadom računa. Plenidbe imovine zbog struje ili vode, srećom, nije bilo. NEMA IH DOVOLJNO
IZVRŠITELjI su u naš pravni sistem uvedeni Zakonom o izvršenju i obezbeđenju, a trenutno je u toku rad na njegovim izmenama. Prvih 59 je startovalo prošlog juna. Trenutno u Srbiji ima 109 izvršiteljskih kancelarija, a potrebano je 347 - jedna na 25.000 stanovnika. novosti
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
Jagodina: Obuka specijalizovane jedinice Civilne zaštite U Vatrogasnom domu u Jagodini u ponedeljak će početi obuka pripadnika Specijalizovane jedinice Civilne zaštite za zaštitu od požara  U Vatrogasnom domu u Jagodini u ponedeljak će početi obuka pripadnika Specijalizovane jedinice Civilne zaštite za zaštitu od požara, saopstila je u subotu Informativna služba Policijske uprave u Jagodini.
Reč je o 30 budućih pripadnika voda Specijalizovane jedinice CZ za zaštitu od požara.
Za Pomoravski okrug, koga čine Jagodina, Ćuprija, Despotovac, Paraćin, Svilajnac i Rekovac, planirano je formiranje jedinica CZ za protivožarnu zaštitu, spasavanje na vodi i od vode, pružanje prve pomoći, spasavanje iz ruševina i uz logističku podršku, izjavio je načlenik Odeljenja za vanredne situacije PU Goran Kušić.
On je dodao da je najvažnija Specijaliozovana jedinica za zaštitu od požara.
Civilna zaštita u Pomoravskom okrugu ima 149 pripadnika, u proseku 25 po opštini a plan je da se ove godine obuče i opreme za pomoć Vatrogascima, MUP, Ministarstvu odbrane, Javnim preduzećima kao što su "Srbijašume" i "Srbijavode", istakao je Kušić. novosti
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
Vraćen profesor posle nefer otkaza Beograd -- Posle šest i po godina dokazivanja da nije pogrešio, profesor biologije u Četvrtoj beogradskoj gimnaziji, Veljko Čobanski, sudskom presudom vraćen je na posao  Pošto je ukazao na neprimereno ponašanje svojih učenika, direktorka škole najpre ga je suspendovala, a potom i otpustila.
Profesor bilogije u Četvrtoj beogradskoj gimnaziji Veljko Čobanski radio je u školi 28 godina. A onda je na roditeljskom sastanku upozorio roditelje da deca koriste drogu.
U školi su, objašnjava profesor, ocenili da je poremetio odnose u porodici iznošenjem neproverenih podataka. Ni šest i po godina nakon suspeznije nije se pokajao.
Mada mu nije bilo lako jer je često bio bez sredstava za život, profesor Čobanski kaže da bi ponovo isto postupio.
"Apsolutno bih isto postupio jer to me je i održalo sve ovo vreme. Smatram da nisam kriv pošto sam radio u interesu dece. Mislio sam da će ishod biti pozitivan, osećao sam da nisam jednostavno kriv", rekao je Čobanski.
Početku školske godine radovao se više od đaka. Poslednjih šest godina, profesor skoro da nije imao kontakt sa kolegama, ali ga nisu zaboravili.
"Bio sam prijatno iznenađen, ove kolege koje me poznaju naravno izljubili smo se, rukovali, tako da je bilo dosta neočekivano, ja sam prilično pod stresom ušao u zbornicu", priča profesor Čobanski.
Njegovo mesto u međuvremenu je popunjeno, pa je prihvatio rad u školskoj biblioteci. Profesor Čobanski pokrenuo je postupak za naknadu štete i nada se da će mu biti isplaćene sve zaostale zarade.
"Svako je dobio, dobiću i ja, to je nešto što mi pripada", rekao je profesor.
Tadašnja i sadašnja direktorka škole, koja je pre šest godina pokrenula disciplinski postupak odbila je da komentariše presudu i povaratak kolege na posao. b92
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
Pomoć traži 630.000 siromašnih Centrima za socijalni rad se svake godine prijavljuje sve više onih koji su ugroženi. Na spisku 142.524 građanina više nego pre pet godina. Uglavnom traže novac. Sve veći udeo dece  SVAĐE u porodici, razvodi, teško siromaštvo... samo su neki od glavnih razloga zbog kojih su građani Srbije kucali na vrata centara za socijalni rad. Pre samo pet godina stručnjacima se za pomoć obratilo 489.179 dece i odraslih, dok je u prošloj godini to učinilo njih čak 631.703. Za ovoliko uvećanje korisnika najveći krivac je uglavnom - novac.
U Zavodu za socijalnu zaštitu kažu da je čak 295.726 građana od socijalnih radnika dobilo materijalnu pomoć, jer nisu bili u stanju da prehrane ni sebe ni svoju porodicu. Stalna pomoć je podeljena na 91.099 adresa, a jednokratna pomoć uručena je na 106.726 adresa.
- Od 2007. do danas ukupan broj korisnika postepeno raste po svim područjima Srbije, a u odnosu na 2011. je zabeleženo uvećanje od pet odsto - kaže Živorad Gajić, pomoćnik direktora Zavoda. - Ipak, najveći porast korisnika je primećen među onima koji su tražili novčanu pomoć, i takvih je bilo čak 32,9 odsto više nego 2011.Od 10.00 do 30.000 dinara, u proseku, najviše su tražili oni koji su se iznenada našli u teškoj situaciji iz koje sami nisu mogli da izađu, pa su 68.874 familije dobile novac da kupe osnovne životne namirnice, njih 15.138 je dobilo pomoć za popravku krova, plaćanje računa za struju ili vodu, 2.466 za troškove lečenja, 1.848 za saniranje kuće koja je oštećena poplavom ili jakim vetrom... Iz kase centara za socijalni rad plaćeni su besplatni obroci za 399.274 najsiromašnija, 44.600 ih je dobilo pomoć u naturi, a 28.629 je dobilo neku subvenciju...
Socijalne radnike, međutim, brine i sve značajniji udeo dece u ukupnom broju njihovih “klijenata”. Više od polovine onih sa kojima su radili (102.662) imali su životne teškoće vezane upravo za socijalnu i materijalnu ugroženost.
- Na drugom mestu po veličini životnih problema dece su sukobi između roditelja koji se spore oko načina obavljanja roditeljskog prava - dodaje Gajić. - Takvih je bilo čak 25.000, dok su na trećem mestu oni koji su imali problema sa ponašanjem (15.241). Nisu bili retki ni slučajevi zanemarivanja dece (8.829), pa ni porodičnog nasilja, jer je 3.058 maloletnika bilo žrtva ovakvog odnosa u kući.
PUNE RUKE PAPIRA
SOCIJALNI radnici su se tokom prošle godine umnogome bavili papirologijom. Kroz njihove ruke prošlo je ukupno 769.625 raznih zahteva i rešenja iako je u 173 odeljenja centara za socijalni rad zaposleno njih 3.922. Ipak, ovi su radnici samo 46.235 molbi odbacili kao neosnovane i nisu pružili zatraženu pomoć.  SAMO JEDAN ČEK
U centrima za socijalni rad kažu da je među onima koji su dobili novac najviše onih kojim je ček uručen jednokratno (36 odsto). S druge strane, pravo na stalnu novčanu socijalnu pomoć ostvarilo je 30,8 odsto. Vremenski ograničenu novčanu socijalnu pomoć je dobilo 19,6 odsto, a najmanje je bilo onih koji su dobili uvećanu socijalnu pomoć, odnosno njih 13,5 odsto. STARIJI ĆUTE I SAMUJU
MEĐU korisnicima novčane pomoći najmanje su zastupljene starije osobe (12 odsto), iako u centrima za socijalni rad kažu da su po pravilu upravo oni najsiromašniji, najčešće žive sami, izolovani od većih gradova i bez ikakvih srodnika da im pritrče u pomoć. S druge strane, najveće učešće u ukupnom broju korisnika novčane socijalne pomoći imaju odrasle osobe (59,7 odsto) iako je više od 90 odsto radno sposobnih. novosti
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
|
| Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 210 gostiju |
|
Ne možete postavljati nove teme u ovom forumu
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Ne možete monjati vaše postove u ovom forumu
Ne možete brisati vaše postove u ovom forumu
|
|
|
