|
| Autoru |
Poruka |
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
ODLAZAK KRALJA AFRIKE: Umro Nelson Mandela! Bivši predsednik Južnoafričke Republike i jedan od najvećih boraca za ljudska prava preminuo je u 95. godini JOHANEZBURG - Nelson Mandela, bivši predsednik Južnoafričke Republike i jedan od najvećih boraca za ljudska prava preminuo je u 95. godini. Vest o smrti potvrdio je predsednik Džejkob Zuma, rekavši da je Mandela preminuo u svom stanu u 20.50 po lokalnom vremenu, okružen članovima porodice. "On se sada odmara...on sad (počiva) u miru", rekao je Zuma.
"Naša nacija je izgubila svog najvećeg sina", dodao je on.
Mandela (95) je iz bolnice, gde je proveo skoro tri meseca zbog plućne infekcije, otpušten 1. septembra i od tada se nalazio u svojoj kući u predgrađu Johanesburga.
Mandela, ikona borbe protiv aparthejda, proveo je 27 godina u zatvoru pre nego što je postao prvi crni južnoafrički predsednik.  Južnoafrički predsednik je saopštio da će Mandela biti sahranjen uz najviše državne počasti i naložio da zastave budu spuštene na pola koplja od sutra, 6. decembra, pa do posle sprovoda. On je pozvao građane Južne Afrike da se prisete "vrednosti za koje se Madiba borio".
Biografija
Bivši predsednik Južne Afrike Nelson Mandela je rođen je 18. jula 1918. godine i bio je revolucionarni vođa i državnik čijim naporima je okončan represivni režima aparthejda u toj zemlji. Kao student, 1942. godine, prikljucio se Afričkom nacionalnom kongresu (ANC), organizaciji koja se borila za prava većinskog crnog stanovništva u Južnoj Africi.
Postao je jedan od glavnih organizatora od početka nenasilne borbe protiv aparthejda. Pošto ta politika nije urodila plodom, Mandela je zauzeo stav da jedino oružana borba može oboriti politiku aparthejda vladajuće bele manjine. Organizovao je vojno krilo ANC-a i započeo kampanju sabotaža, ali ubrzo su Mandela i njegovi drugovi uhapšeni i osuđeni na doživotni zatvor.
U zatvoru je bio izolovan, ali je njegovo dugogodišnje robijanje postalo simbol borbe protiv aparthejda, a vlada Južne Afrike našla se pod pritiskom međunarodne zajednice da ga pusti na slobodu. Pušten je 1990. godine i s tadašnjim južnoafrickim predsednikom Frederikom de Klerkom započeo je pregovore o mirnom okončavanju aparthejda i podele vlasti sa crnačkom većinom. Za te napore Mandela i De Klerk su 1993. godine dobili Nobelovu nagradu za mir. ANC je 1994. godine pobedio na izborima, a Mandela je proglašen za prvog crnog predsednika Južne Afrike.  Dužnost je obavljao do 1999. godine. Iako je njegov mandat bio obeležen dramatičnim porastom stope kriminala i širenjem epidemije HIV-a, mnogi hvale njegovu politiku nacionalnog pomirenja i vernost demokratskim institucijama. Nakon odlaska s vlasti se posvetio humanitarnom radu i postao jedna od najpopularnijih i najprepoznatljivijih ličnosti - simbol savremenog sveta
Moralni autoritet današnjeg vremena
Mnogi su ga smatrali i jednim od retkih univerzalnih moralnih autoriteta današnjeg vremena. Njegovo poslednje pojavljivanje u javnosti je bilo u aprilu 2009. godine tokom izborne kampanje vladajuće partije, Afričkog nacionalnog kongresa. Mandela je imao problema sa plućima još od poslednjih godina koje je proveo u zatvoru, od 1988. godine, a 2001. godine mu je otkriven rak prostate, ali je od njega uspeo da se oporavi.
Od 2011. godine u više navrata je hospitalizovan zbog ozbiljnih respiratornih infekcija, a 2012. je podvrgnut hirurškoj intervenciji zbog abdominalnih tegoba. Proveo je 18 dana u bolnici krajem 2012. godine, a ove godine je, u veoma ozbiljnom stanju, upućen u bolnicu u martu i aprilu, a zatim i junu. kurir
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
Preminula Ružica Sokić Srpsko glumište ostalo bez jedne od svojih najsjajnijih zvezda. "Ništa nisam uradila protiv svoje duše, ništa nisam ni ponela sa sobom, osim praznih ruku..."  OtiŠla je skitnica, dobra i naivna duša, plemenito srce - kako je svoje junakinje s društvene margine opisivala sama Ružica Sokić. Za sebe je govorila da je najgore glumila glumicu. Izlazila je u ring i bez sujete hvatala se ukoštac sa sobom i likom, trošila se i patila. Umrla je, a vest o njenoj smrti iznenadila je sve: i sa 79 godina, do poslednjeg daha izgarala je na sceni, vedra i nasmejana, nepresušne energije i želje za igrom, za životom. Plemenita, dobra duša imala je uvek lepu reč za sve. Otimala je od zaborava one koji su otišli pre nje, nesebično koristeći svaku priliku da podseti na neka velika imena i ostvarenja, na one koje su mimoišle nagrade i priznanja, po čijem radu je nepravedno pala prašina nemara i zaborava. Kolegama je bila divan partner, novinarima sjajan sagovornik, publici - omiljena glumica...
Rođena je 1934. godine u Beogradu kao kći trgovca i suvlasnika lista "Pravda" Petra Sokića. Još kao dete učestvovala je u dramskoj grupi Radio Beograda, a kasnije se upisala na Akademiju za pozorišnu umetnost u Beogradu, na kojoj je diplomirala 1958. godine.
- Ne znam da li sam imala drugu misao osim glume. Spontano sam se uputila ka tim zvezdama, još od škole i raznih sekcija. Nanjušila sam glumu vrlo rano, bežeći od brutalne stvarnosti. Bila je za mene spas. Od trenutka kad sam upisala Akademiju kod profesora Joce Kujundžića, moj život i svet je samo scena - prisećala se u jednom razgovoru za naš list Ružica Sokić. - U početku sam dosta patila što sam igrala neke ružne žene s društvene margine. Nedostajala mi je klasika. Ali, nekako intuitivno sam shvatila da je glumac najbolji kad igra domaćeg pisca. Zato sam zaplakala kad sam pročitala poruku Nebojše Romčevića: da sam ružica u reveru našeg pozorišta.Sam početak njenog teatarskog života obeležila je predstava Soje Jovanović "Uspomena na dva ponedeljka". Prvi stalni angažman bio je u Savremenom pozorištu, a već od 1962. godine s nekim kolegama i Bojanom Stupicom, krenula je u avanturu zvanu Atelje 212. Prva predstava - komedija nepoznatog autora, u režiji Vlaste Radovanovića. Igrala je na scenama gotovo svih beogradskih teatara, ali je ceo svoj radni vek (37 sezona) provela u Ateljeu, kao jedan od temelja i zaštitnih znakova kuće u najslavnijem periodu njene istorije:
- Kada igraš kraljicu, igraš čoveka - govorila je Ružica. - Ipak, nisu svi glumci isti. Neki su veoma skloni da glume i u životu, u pozi i sa idejom da rade nešto posebno, da imaju mogućnost da traže nešto više i od života i od okoline. Ja to ne volim. Velike glumice kao što su Mira Stupica i Olivera Marković u privatnom životu su uvek opuštene i prirodne.
Ružica je jedna od poslednjih istinskih zvezda našeg glumišta, podjednako velika u teatru, filmu i na televiziji. Glumila je u četrdesetak filmova, bavila se i pedagoškim radom, a u istoriji teatra ostaće za pamćenje njene uloge: Hani ("Ko se boji Virdžinije Vulf"), Mileva ("Krmeći kas"), Gospava ("Čudo u Šarganu"), Baronica Štetin ("Kod lepog izgleda"), Ludmila ("Grobljanska"), Mir Jam ("Ranjeni orao"), Žuta ("Žuta"), Julija Varadi ("Korešpodencija"), Hana ("Iz života kišnih glista"), Šarlota ("Bergmanova sonata“), Majka ("Janez"), Tijana ("Velika drama"), Žanka ("Žanka Stokić"), Meri ("Dugo putovanje u noć")... Na pitanje u kakvim ulogama je bila najbolja, bez razmišljanja je svojevremeno odgovorila:
- Između smeha i suza. U tom svetu sam, čak i bukvalno, provela najveći deo karijere. Takva je bila Romčevićeva "Grobljanska", jedna od mojih najdražih uloga. Mislim i na ceo opus Ace Popovića, Siniše Kovačevića. Jedno vreme igrala sam više na TV nego u pozorištu. Ako nešto izdvajam, to je sigurno "Devojka sa tri oca" Brane Crnčevića. Sa sigurnošću mogu da kažem da me je baš ova uloga lansirala u orbitu.  Predstave Žanka i Tri sestre
Otvoren pogled i onaj nezaboravni, kikotav smeh obasjali su zauvek mnoge naše TV serije, filmove, predstave. Drugi su je hvalili, a ona je, kao i svi istinski veliki umetnici, u sebe sumnjala:
- Celog života sam se kinjila težeći savršenstvu. Uvek sam bila samokritična, tražila od sebe više nego što mogu da dam. Najbolje su mi uloge one s kojima sam se najviše mučila. Sve što je išlo lako, bilo je dobro, ali ne najbolje.
Da je sve bilo dobro, pa i najbolje, svedoče dve "Sterijine nagrade" za glumu, dve "Zlatne arene" u Puli, tri nagrade za životno delo ("Dobričin prsten", "Pavle Vuisić", "Branislav Nušić"), među prvima je osvojila i priznanje našeg lista "Žanka Stokić". Lična sećanja na slavne dane i ljude objedinila je u knjizi "Strast za letenjem". A strasno je celog života letela ova retka ptica, retka čak i u sopstvenom glumačkom jatu:  Otkad znam za sebe, zaljubljena sam u slobodu. Slobodni sam strelac celoga života. Ništa nisam uradila protiv svoje duše. Nijedan kompromis. Ako sam postigla uspeh i žrtvovala sam se. Ostala sam bez dece. U mom hodanju uzbrdo nije bilo mesta ni za šta drugo, osim glume. Ništa nisam ni ponela sa sobom, osim praznih ruku...
KOLEGE I RUŽICI
Mira Banjac, glumica: Pregorela za teatar OČAJNA sam, preteško mi je. Još se nisam oporavila od smrti Pere Kralja, a stigla je vest o Ružici. Često smo se čule telefonom... Pregorela je za pozorište, terajući neku svoju i tuđu pravdu. Mnogo smo zajedno igrale. Bila je od onih retkih glumaca koji su znali da pitaju posle predstave: "Kaži, da li je bilo dobro"... Velika glumica u vreme Mire Trailović i Ace Popovića. Volela je Simovića i veoma se zalagala za njegovo "Čudo u Šarganu" Siniša Kovačević, dramski pisac: Sveštenica glume
- AKO je neko pozorište doživljavao s potpunom posvećenošću, bila je to Ružica Sokić. Ona je sveštenica srpske glume. Velika na svaki način. Imao sam sreću da smo mnogo sarađivali, a sad mi se čini da je moglo i trebalo više. Ipak, verujem da će joj tamo biti bolje. Brana Crnčević će za nju napisati nastavak "Devojke s tri oca", a ona će imati glavnu ulogu. Svi njeni prijatelji, Zoran, Aligrudić, Taško, Pepi Laković, Rade Marković, igraće u nastavku. Imaće i ko da izrežira, a ima i publike...  BAŠ sam potresena, mnogo mi je teško. Igrale smo u jednoj od mojih prvih predstava u Ateljeu, "Viktor ili deca na vlasti", legendarnoj TV drami "Nameštena soba", filmu "Žuta". Jedna je od najvećih i najboljih u istoriji glume, posvetila joj je ceo svoj život. Mnogo se radovala svakoj ulozi. Ružica je bila osoba bez godina, gorela je nekom večnom vatrom u svetu umetnosti. Mislite da takvi ljudi ne odlaze, uvek ste u šoku kad čujete ovakvu vest, iako je smrt neumitna za sve... Ljiljana Blagojević, glumica: Posveta
- RUŽICA je bila podjednako velika u komedijama i u dramama, što pokazuje da je jedna od retkih velikih glumica našeg pozorišta. Obožavala sam njen smisao za humor, njenu snagu da se bori i da traje, njenu pripadnost svom narodu i neverovatnu modernost u glumačkom izrazu. "Veliku dramu" Siniše Kovačevića u kojoj je doskora igrala, u subotu 21. decembra - posvećujemo njoj.  Ivana Vujić, reditelj: Persona teatralis
- BILA je pozorišna i filmska zvezda, kakvih više nema. U vreme kada je biti zvezda značilo da je neko čitav život posvetito ovoj profesiji. Zapravo, bila je prva zvezda Ateljea 212, igrala je u predstavama koje su osnovale taj teatar, između ostalih "Ko se boji Virdžinije Vulf". Pripadala je istinskoj eliti ove pozorišne kuće. Do poslednjeg trenutka gladijatorski se borila za svaku odigranu ulogu. Napisala je i knjigu sećanja, redovno posećivala izložbe, književne večeri, premijere. Potpuna persona teatralis i jedan od stubova kulture ovog grada, ne samo posmatrač, već njegov aktivni učesnik. Poslednje što mi je nadavno rekla bilo je: "Dođi, imam neke ideje.  Ivana Dimić, upravnica Ateljea 212: Kamen temeljac
- JEDAN je od velikana zbog kojih je Atelje postao slavan. Kamen temeljac umetničkog postojanja ovog pozorišta. Njen odlazak za sve nas je veliki gubitak. Čuvene su uloge u "Žutoj", "Čudu u Šarganu", "Bori Šnajderu"... Povodom 60 godina rada, Ivana Vujić je njoj u čast postavila na našu scenu i predstavu "Plej Popović". ] JEDNA ŽELJA
- DOŠLO je vreme muzičkog i fizičkog teatra, to nije za mene. Ja i kad idem po ravnom, padnem... U stvari, morala bih da razmislim šta bih danas poželela. Sve mi je staro poznato, od novog ne bih znala šta ću. Nikada nisam imala bolesnih ambicija. Ne bih se ni danas otimala za uloge. Samo da budem spokojna. Ali, htela bih još malo da ove moje mučenice provedem kroz život i uživam u njima. Teško mi je da ništa ne radim. Čini mi se da u sebi imam više materijala nego što mi treba. Nemam cilj, mada imam još veliku želju - izjavila je prošle godine u razgovoru za naš list, na današnji dan, Ružica Sokić. novosti
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
Sky
|
|
Pridružio se: 07 Mar 2013, 11:46
Postovi: 259
|
Sahrana Ružice Sokić 24. decembra u Aleji zaslužnih građana
Komemoracija povodom smrti proslavljene srpske glumice biće održana istog dana u pozorištu Atelje 212 
Komemoracija povodom smrti glumice Ružice Sokić biće održana u utorak 24. decembra u 12 sati u Ateljeu 212, najavilo je danas to pozorište.
Na skupu sećanja na slavnu glumicu, koja je preminula juče u Beogradu u 79. godini, govoriće Siniša Ubović, Ivana Vujić, Renata Ulmanski, Žarko Jokanović, Gordan Mihić i Mira Banjac.
Sahrana će biti istog dana u 14 sati u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu.
Ružica Sokić je rođena 1934. godine u Beogradu, gde je 1958. diplomirala glumu na Akademiji za pozorišnu umetnost. Igrala je raznovrstan repertoar u pozorištu i snimila više od 180 filmova i TV serija.
Među njenim najpoznatijim ostvarenjima su “Bokseri idu u raj”, “Užička republika”, “Kad budem mrtav i beo”, “Žuta”, “Tesna koža”…
Objavila je knjigu sećanja “Strast za letenjem”.
Dobitnica je brojnih priznanja, među kojima i nagrada Udruženja dramskih umetnika Srbije za životno delo “Dobričin prsten” 2011. godine.
(Telegraf.rs/Tanjug)
|
|
|
|
|
|
|
casual
|
|
*
Pridružio se: 24 Sep 2012, 00:31
Postovi: 9053
|
ode Ruzica. bila je zaista odlicna glumica. Skoro cela ta generacija glumaca na cijim sam serijama i filmovima odrastao je otisla...
|
|
|
|
|
|
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
Годишњица убиства Зорана Ђинђића Навршило се 11 година од убиства премијера Србије и лидера ДС-а Зорана Ђинђића. Ђинђић је био први премијер Србије после пада режима Слободана Милошевића 2000. године.  Данас се навршава једанаест година од убиства премијера Србије и лидера Демократске странке Зорана Ђинђића, који је убијен испред седишта Владе Србије 12. марта 2003. године. првом саопштењу после убиства премијера, Влада Србије је као организаторе и починиоце атентата означила криминалце из такозваног земунског клана, а као коловође групе идентификовала некадашњег команданта распуштене Јединице за специјалне операције (ЈСО) Милорада Улемека Легију, као и вође кринималног земунског клана Душана Спасојевића Шиптара и Милета Луковића Кума.
Влада Србије је, такође, саопштила да је тог дана требало да буде потписан налог за хапшење чланова "највеће организоване групе на простору бивше Југославије", како је означен земунски клан.
Ђинђић је у једном од последњих интервјуа пред убиство, а након неуспелог атентата 24. фебруара 2003. године на ауто-путу испред Београдске арене, демантовао тврдње да је са такозваним "црвеним береткама", припадницима ЈСО, склопљен договор да 5. октобра 2000. помогну у збацивању Слободана Милошевића у замену за "неко право изнад закона".
Неколико сати након убиства Ђинђића проглашено је ванредно стање у земљи, које је трајало до 22. априла, када је укинуто на предлог Владе Србије.
Ђинђић је сахрањен 15. марта у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду, уз присуство више од 70 страних државних делегација. У погребној поворци на улицама Београда било је више стотина хиљада грађана.
У полицијској акцији "Сабља" ухапшен је атентатор на премијера, бивши помоћник команданта ЈСО Звездан Јовановић његови помагачи и још неколико припадника те јединице, као и већина припадника земунског клана и других криминалних група у земљи и расветљена нека неразјашњена убиства из претходних година.  У августу 2003. године, подигнута је оптужница против 44 особе за учешће у убиству премијера Ђинђића, а први на листи окривљених, Милорад Улемек Легија, предао се српским властима 2. маја 2004. године.
Суђење оптуженима за убиство премијера Ђинђића почело је 22. децембра 2003. године у Окружном суду у Београду, у Одељењу за борбу против организованог криминала. Они су 23. маја 2007. године оглашени кривим и првостепеном пресудом осуђени на укупно 378 година затвора.
За организовање убиства премијера на 40 година затвора осуђен је бивши командант "црвених беретки" Милорад Улемек. На исту казну осуђен је и Звездан Јовановић, непосредни извршилац убиства и бивши Улемеков заменик. Те пресуде потврдио је и Врховни суд Србије 29. децембра 2008. године.
Зоран Ђинђић рођен је 1. августа 1952. године у Босанском Шамцу. Са супругом Ружицом, која је правник, има двоје деце.
Студије филозофије почео је у Београду, али је био ухапшен и осуђен на годину дана затвора, заједно са групом студената из Загреба и Љубљане, који су се супротстављали ауторитарном режиму.
По завршетку студија, нигде у земљи није могао да добије посао, па је отишао у Немачку, где је докторирао на Универзитету у Констанци, а у Југославију се враћа тек после 12 година и пада Берлинског зида.
Zoran Djindjic1.jpg
У Демократској странци био је од 1989. године, као један од њених оснивача и њен најутицајнији председник.
После победе опозиције на локалним изборима, 1997. године, и после сукоба са Милошевићевим режимом, постао је први градоначелник Београда који није био члан комунистичке партије.
Током 2000. године био је главни стратег и организатор кампање опозиције, која се завршила 5. октобра одласком Милошевића са власти.
У јануару 2001. године, постао је први српски премијер, који иза себе нема комунистичку прошлост.
У експозеу који је поднео посланицима Народне скупштине Србије навео је да је Србија у претходних десет година била препуштена "на милост и немилост бруталним интересним групама унутар земље и међународним интересима споља, али да је то време прошло 5. октобра".
"Србија је узела своју судбину у своје руке, а данашњи дан у симболичном смислу разумемо као 6. октобар, као почетак спровођења националног консензуса за корените промене", рекао је тада Ђинђић.
За време његовог мандата покренут је процес демократизације друштва и коренитих економских и социјалних реформи у Србији.
rts.rs
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
Trile
|
|
rang
Pridružio se: 21 Maj 2012, 10:05
Postovi: 23789
|
|
_________________
Omnia Tempus Habent
|
|
|
|
|
|
|
UtherPendragon
|
|
Razarač
Pridružio se: 10 Okt 2012, 20:36
Postovi: 6089
|
ode maestro
_________________
skriveni tigar pritajeni zmaj
|
|
|
|
|
|
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
Preminuo Gašo Knežević Gašo Knežević, bivši ministar prosvete i redovni profesor Pravnog fakulteta u Beogradu, preminuo u 61. godini. Komemoracija povodom njegove smrti biće u ponedeljak u 10 časova na Pravnom fakultetu, a opelo i sahrana istog dana u 12 časova na Novom groblju u Beogradu.  Bivši ministar prosvete, redovni profesor Pravnog fakulteta u Beogradu Gašo Knežević preminuo je jutros u 61. godini, potvrđeno je RTS-u u Dekanatu Pravnog fakulteta.
Knežević je rođen 15. septembra 1953. godine u Beogradu, gde je Pravni fakultet završio 1976. godine sa prosečnom ocenom 9,56.
Doktorirao je 1987. godine sa tezom "Merodavno pravo za trgovački ugovor o međunarodnoj prodaji robe", takođe na Pravnom fakultetu u Beogradu. U dva navrata boravio je na specijalizaciji u Hagu.
Od 1978. do 1980. godine radio je u Okružnom privrednom sudu u Beogradu, a od 1980. godine bio je zaposlen na Pravnom fakultetu Beogradskog univerziteta.
Na Fakultetu je započeo karijeru kao asistent-pripravnik i prošao je kroz sva zvanja do zvanja redovnog profesora. Uža specijalnost bila mu je međunarodno privatno pravo, uz učešće u raznim oblicima nastave i ispita u porodici građanskog i građanskog procesnog prava. Bio je prodekan za finansije u periodu od 1991. do 1993. godine.
Bio je arbitar je u Spoljnotrgovinskoj arbitraži pri Privrednoj komori i visoki predstavnik Srbije u Stalnom mešovitom komitetu za pitanja sukcesije.
U periodu od četiri godine držao je kurseve iz oblasti međunarodnog trgovačkog i međunarodnog građanskog procesnog prava na Institutu u Budimpešti i bio profesor po pozivu na Centralnom evropskom univerzitetu. Rukovodio je i Kursom o Evropskom sudu pravde, u okviru Akademske alternativne obrazovne mreže.
Održao je veliki broj predavanja u okviru kurseva ljudskih prava, koje je organizovao Beogradski centar za ljudska prava.
Početkom 2000. godine dao je otkaz na Pravnom fakultetu, u znak protesta zbog kadrovske politike Fakulteta. Od tada pa do kraja oktobra iste godine bio je advokat. Odlukama Nastavno-naučnog veća Pravnog fakulteta pozvan je da se vrati na Fakultet, što je i prihvatio.
Od oktobra 2000. do kraja januara 2001. bio je ministar za visoko i više obrazovanje u prelaznoj vladi Republike Srbije.
Od 25. januara 2001. do marta 2004. godine u vladi premijera Zorana Đinđića bio je ministar prosvete i sporta.
Osnivač je i član Saveta Beogradskog centra za ljudska prava. Kao autor ili koautor objavio je sedam knjiga. Autor je i velikog broja članaka i učesnik brojnih savetovanja u zemlji i inostranstvu.
Za sobom je ostavio suprugu i dvoje dece.
Komemoracija povodom smrti Gaše Kneževića biće u ponedeljak u 10 časova na Pravnom fakultetu, a opelo istog dana u 12 časova na Novom groblju u Beogradu. Sahrana će biti u 12.30. rts.rs
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
Senka
|
|
Vječita sanjalica
Pridružio se: 18 Apr 2012, 12:07
Postovi: 45922
|
Odlazak Jezdimira Uskokovića
Glumac Dušan Poček preminuo je 18. marta u Beogradu u 82. godini. Rođen 16. maja 1932. u Beogradu, Poček je karijeru započeo 1960.
GLUMAC Dušan Poček preminuo je 18. marta u Beogradu u 82. godini.
Rođen 16. maja 1932. u Beogradu, Poček je karijeru započeo 1960. malom ulogom u filmu Vojislava Nanovića „Bolje je umeti“. Igrao je u velikom broju serija i filmova, među kojima su „Put oko sveta“, „Bokseri idu u raj“, „Ljubav na seoski način“, „Salaš u malom ritu“, „Više od igre“, „Vruć vetar“, „Kamiondžije“...
adbuka oglasiPodesi oglase | Postavi oglas
Za široku poblike bez sumnje će ostati večno upamćen kao Jezdimir Uskoković, lik koji je maestralno tumačio u popularnoj TV seriji „Bolji život“. Uloga hipohondra i večitog mrguda koji je zagorčavao život svojoj „koleginici Koki“ (igrala je Jelica Sretenović) donela mu je ogromnu popularnost. Mada je u to vreme iza njega bilo gotovo tri i po decenije glumačkog staža, „Bolji život“, a kasnije i slična uloga u „Srećnim ljudima“ doneli su mu mesto u galeriji istaknutih glumačkih likova.
Svi oni koji su privatno poznavali Dušana Počeka tvrdili su da nije ni nalik svojim najpoznatijim ulogama. Njegovi prijatelji i kolege u šali su objašnjavali da glumac i njegov najpoznatiji lik dele „interesovanje za medicinu“, jer je Poček, pre akademije, bio student medicine.
U novije vreme odigrao je zapažene epizodne uloge u serijama „Šešir profesora Koste Vujića“ i „Montevideo, Bog te video“. Po želji Počeka, neće biti komemoracije, a sahrana će se obaviti u najužem krugu porodice. Novosti _________________  
|
|
|
|
|
|
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
DA SE NE ZABORAVE
OVO SU NAŠI HEROJI: Oni su simboli otpora Milosrdnom anđelu! Mnogi od njih znali su da je to bio put bez povratka. Tu su i oni čija imena ne znamo: brojni vatrogasci, lekari, pripadnici spasilačkih službi.. U vreme NATO bombardovanja SR Jugoslavije tokom 1999. godine pripadnici tadašnje vojske herojski su se suprotstavili mnogo nadmoćnijem protivniku.
Mnogi od njih znali su da je to bio put bez povratka. Tu su i oni čija imena ne znamo: brojni vatrogasci, lekari, pripadnici spasilačkih službi...
Ovo su samo neki od njih...
Major Ilja Arizanov oboren je prvog dana bombardovanja iznad Drenice. Nakon katapultiranja dva dana probijao se kroz OVK kampove. Pilot Zoran Radosavljević... .I pilot Slobodan Perić oboreni su 26. marta iznad teritorije Bosne i Hercegovine, što nikada zvanično nije potvrđeno.
Potpukovnik Milenko Pavlović bio je pilot Vojske Jugoslavije i komandant 204. lovačko-avijacijskog puka. Poginuo je u borbi sa NATO eskadrilom iznad Valjeva 4. maja 1999. Života Đurić bio je pilot i komandant 241. lovačko-bombarderske eskadrile RV VJ koji je poginuo tokom NATO agresije na SRJ na borbenom zadatku. Posthumno je unapređen u čin potpukovnika. Heroji bitke na Košarama, koja se odigrala od 9 aprila. do 10. juna bili su Graničari i pripadnici 63. padobranske brigade. Bilo je to mesec dana pakla u borbi sa teroristima OVK. protiov terorističke ofanzive OVK.
Operacija "Strela" - borba na Paštriku. Graničari su preživeli tepih bombardovanje B52. od 26. maja do 10. juna. .
Zoltan Dani komandovao je oborio 3. divizionom 250. brigade protivvazdušne odbrane koji je oborio čuveni nevidljivi F117A koji je pao u Buđanovce. Zoltan Dani se danas bavi pekarstvom. Da se ne zaborave i heroji čija imena ne znamo ali su danonoćno bili u stanju pripravnosti da pomognu kad god je zatrebalo.
Setimo se samo kada svi oni su pritekli u pomoć kada je pogođena kineska ambasada... Kada je gađana zgrada MUP... Kada je zverski pogođen voz u Grdeličkoj klisuri... ...kada je pogođen autobus Niš Eskpresa... ..Na svojim radnim mestima su svih 78 dana bili i radnici RTS... One noći kada je gađana njihova zgrada poginulo je 16 radnika te medijske kuće...
Smrt male Milice Rakić koja je poginula od NATO bombi u svojoj rođenoj kući postala je simbol stradanja nevnih... Kurir
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
|
| Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 77 gostiju |
|
Ne možete postavljati nove teme u ovom forumu
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Ne možete monjati vaše postove u ovom forumu
Ne možete brisati vaše postove u ovom forumu
|
|
|
