|
| Autoru |
Poruka |
|
Dade
|
|
rang
Pridružio se: 29 Avg 2012, 20:36
Postovi: 615
|
Meksiko: Prva škola za marijače Škola iduće sedmice počinje sa prikupljanjem prijava i u prvu generaciju biće upisana 72 đaka koji će diplomirati za tri godine. Školarina će koštati oko 190 dolara godišnje MEKSIKO SITI - Jedan kulturni centar u Meksiku otvara prvu školu za marijače.
Marijači muzika je nešto što se tradicionalno prenosi sa kolena na koleno, ali direktorka škole Leticija Soto Flores kaže da postoji potražnja za instruktorima marijačija, prenosi AP.
Kulturni centar Olin Jolictli otvoriće školu 8. oktobra u centru Meksiko sitija, na trgu Garibaldi koji je tradicionalno okupljalište marijači bendova.
Škola iduće sedmice počinje sa prikupljanjem prijava i u prvu generaciju biće upisana 72 đaka koji će diplomirati za tri godine. Školarina će koštati oko 190 dolara godišnje.
U školi, mladi muzičari učiće da sviraju trubu, violinu, gitaru kao i teoriju muzike i istoriju marijači muzike. Novosti
|
|
|
|
|
|
|
Dade
|
|
rang
Pridružio se: 29 Avg 2012, 20:36
Postovi: 615
|
Sve gorelo, a spas ležao u muzeju Šteta od nedavnih požara 50 miliona, a od suše više od milijardu evra. Letelice koje mogu da gase požare godinama stajale u remontnim zavodima Helikopteri i avioni čame pored piste u Batajnici NOVAC za zapošljavanje i opremu 500 vatrogasaca tokom 2013. biće obezbeđen, ali pronalaženje 30 miliona evra za kupovinu novih protivpožarnih letelica je nemoguća misija, saopštio je predstavnik Ministarstva finansija na vanrednoj sednici Republičkog štaba za vanredne situacije. Međutim, general Milan Bjelica je kao alternativno rešenje ponudio popravku i modifikaciju postojećih helikoptera Vojske Srbije od kojih se neki nalaze u - muzeju!
- Zadovoljni smo ovim rešenjem - rekao nam je Predrag Marić, načelnik iz Sektora za vanredne situacije.
- Veoma je važno za Srbiju da pre sledeće sezone požara dobijemo 500 novih vatrogasaca i šest helikoptera, po ceni nižoj od vrednosti jedne nove letelice. Članovi štaba su ova rešenja prihvatili bez ijednog glasa protiv.
Očigledno, prevencija je mnogo jeftinija od 30 miliona evra štete koju su naneli avgustovski požari, odnosno 50 miliona evra, koliko nas, do sada, koštaju požari u 2012. godini. U Sektoru za vanredne situacije nisu želeli da komentarišu gde su do sada bili vojni helikopteri koji će sada biti prepravljeni u vatrogasne.
Većina članova Štaba za vanredne situacije bila je vidno iznenađena informacijom da Srbija godinama poseduje šest letelica kojima trebaju male prepravke da bi mogle efikasno da gase požare.
„Novosti“ saznaju da su najmoćniji među njima dva helikoptera tipa Ka-28, koji su nekada u Vojsci Jugoslavije bili namenjeni za protivpodmorničku borbu. Oni se nalaze U Muzeju vazduhoplovstva, otkako su vraćeni iz Crne Gore, posle raspada državne zajednice SCG. Posle remonta oni mogu biti modifikovani u standardnu letelicu Ka-32 za gašenje požara.
Ministarstvo odbrane raspolaže i sa dva ispravna helikoptera Mi-17MT kojima nedostaje instalacija za podesnu kuku za vedro za nošenje vode, ali ova tehnička intervencija može da izvede u Srbiji. Takođe, Ministarstvo odbrane poseduje i dva helikoptera Mi-8 koji su trenutno na remontu posle koga mogu biti angažovana za gašenje požara.
Ukupna investicija za prenamenu helikoptera u vatrogasne letelice, koje mogu i da transportuju ljude i opremu i služe za evakuaciju, iznosi 97.000 dolara, a šteta od požara se meri desetinama miliona evra.
DAČIĆ: PLAĆAMO SKUPU CENU
Premijer Ivica Dačić, koji je i komandant Repubičkog štaba za vanredne situacije, precizirao je da je u 2012. godini zabeleženo 18.115 požara na otvorenom prostoru. U njima je izgorelo je 20.238 hektara šume, 8.549 hektara livada i niskog rastinja, 260 hektara voćanjaka i vinograda i 1.602 hektara strnih useva, ali to je samo deo tragičnog bilansa izazvanog prirodnim nepogodama.
- Samo šteta od suše je veća od milijardu evra, a videćemo na kraju da li će biti milijardu i po - rekao je Dačić.
- Učinićemo sve da neutrališemo posledice suše. Novosti
|
|
|
|
|
|
|
Dade
|
|
rang
Pridružio se: 29 Avg 2012, 20:36
Postovi: 615
|
Tesla munjama osvaja Kanadu Nemanja i Jovana Jevremović oživeli patente srpskog genija. Aparati napravljeni po dokumentaciji velikog naučnika Jovana Jevremović na vratima sobe velikog naučnika u hotelu u Njujorku Kada se naredne nedelje u galeriji "Taneti Evan" u kanadskom gradu Kitčeneru bude na magnetnom kolu zavrtelo veliko mesingano jaje, zapraštaće varnice iz transformatora od milion volti i upaliće se na stotine neonskih sijalica. Ovim vatrometom boja u zgradi "Gugla" biće otvorena prva izložba "živih" Teslinih patenata. Njihovi autori su Nemanja i Jovana Jevremović, inženjeri i zaljubljenici u Nikolu Teslu, koji žive u Kanadi.
- Publici ćemo prikazati Teslin minijaturni sistem za proizvodnju i prenos struje, Teslinu zemljotres mašinu za ispitivanje prirodne frekvencije materijala, set tri radio prijemnika sa dva radio predajnika i Teslin muzički transformator da se sa munjama svira muzika. Cilj je da zainteresujemo mlađi svet za Teslu - rekao nam je Nemanja Jevremović, koji vredno radi na pripremi aparata za izložbu.
Ovaj 40-godišnji Beograđanin je kao dečak počeo da se interesuje za Nikolu Teslu, kao student je u Kanadi o njemu dosta učio, da bi se pre desetak godina osmelio da sam počne da izrađuje aparate po nacrtima velikog naučnika.
- Sve je krenulo kao kućna zanimacija i hobi 2002. godine, a onda sam odlučio da izradu Teslinih aparata muzejske vrednosti pretočim u biznis. Otvorio sam firmu "Teslina projektna laboratorija" sa ciljem da mlade Kanađane upoznam sa naučnom zaostavštinom Nikole Tesle. Izradio sam ukupno 14 aparata i uređaja, koje držim kod kuće i u firmi. U njihovom dizajnu pomaže mi supruga Jovana - objašnjava svoj rad Nemanja Jevremović.
Kako kažu naši sagovornici, u Kanadi postoji veliko interesovanje za Nikolu Teslu, a njegov spomenik na Nijagarinim vodopadima godišnje posećuje čak milion ljudi.  U naučno-zabavnom poslu oživljavanja dela srpskog genija, kako ga nazivaju Jevremovići, njihov najveći partner je Muzej Nikole Tesle u Beogradu, njegov direktor Vladimir Jelenković i majstori za oživljavanje Teslinih projekata Radomir Putnik i Bane Juranović, koji su za ovu izložbu uradili specijalno mesingano jaje.
- Moj primarni rad je baziran na bežičnom prenosu električne energije, projektu koji Tesla nije uspeo da dovrši zbog nedostatka para. I koji nam je ostavio u nasledstvo kad sazremo kao društvo i shvatimo da je prirodno bogatstvo mnogo veće od moćnih industrijalaca i njihovih interesa - kaže Jevremović, koji je, kao saradnik muzeja u Beogradu, jedan od šestorice naučnika koji imaju pristup Teslinoj tajnoj arhivi.
Specijalni gost izložbe biće Les Drajsdel, vajar koji je sagradio Teslin spomenik na Nijagarinim vodopadima, i koji će predstaviti tri nove statue srpskog naučnika i pronalazača.
NOVA KNjIGA
-PiŠem knjigu "Priroda u zatočeništvu - Teslin oscilator", koja će izaći do kraja godine. Biće interesantna i ljudima koji nisu tehnički obrazovani. Planiram da je predstavim u Njujorku 6. januara, prilikom obeležavanja 70 godina od Tesline smrti - otkriva Nemanja Jevremović.
DOKTOR ZA ČIPOVE
Nemanja Jevremović je rođen 1971. u Beogradu. Školovao se u Sarajevu, odakle je emigrirao u Kanadu 1995. godine. Diplomirao je elektroniku na Konestoga koledžu 2001, specijalizovao dizajn čipova i mikroelektronike. Radi u firmi "Veckam". Oženjen je i ima sina Demijana. Novosti
|
|
|
|
|
|
|
Dade
|
|
rang
Pridružio se: 29 Avg 2012, 20:36
Postovi: 615
|
Rzav: Bore se za"srpski Amazon" Žitelji varoši Sveti Ahilije pokazali da se ne mire sa izgradnjom brane na Rzavu. Jedina preostala reka u Srbiji koja je potpuno čista i nezagađena u celom svom toku  ŽITELJI Arilja još jednom su pokazali da se ne mire sa izgradnjom akumulacije Svračkovo na Velikom Rzavu. Ekološko udruženje, u saradnji sa opštinarima i Narodnom bibliotekom, upriličilo je izložbu najlepših fotografija jedine preostale reke u Srbiji koja je potpuno čista i nezagađena u celom svom toku. U objektivu tridesetak autora ovekovečeni su bukovi, kanjoni, virovi i mirne matice, sve ono što će zauvek nestati sa lica zemlje ako se nasred "srpskog Amazona" nađe betonska brana visoka 68 metara sa veštačkim jezerom dugačkim devet kilometara.
Konkurs za najlepšu fotografiju Rzava trajao je dva meseca, u konkurenciji za nagrade našla su se ostvarenja tridesetak autora iz cele Srbije, a žiri u kome su bili Jovan Živković (urednik "Moje planete"), Dragan Bosnić (autor knjige "Čudesna Srbija") i Zoran Krstić (fotograf iz Kraljeva), odlučio je da prvu nagradu dodeli Vladimiru Mijailoviću iz Požege za fotografiju Velikog Rzava kod sela Radoševo. Druga nagrada pripala je Jaši Josimoviću iz Bograda za fotografiju Rzava kod čuvene Šljunkare, a treće mesto zauzeo je Momčilo Dimitrijević iz Arilja, autor fotografije nastale u selu Roge.
- Mi nemamo pravo da odustanemo od borbe za spas Rzava, ne možemo prihvatiti nečiju ideju da smo poslednja generacija koja će uživati u jedinstvenoj lepoti reke. Izložbom fotografija želeli smo da pokažemo da će, kada mašine uđu u korito reke, za sva vremena, nepovratno nestati jedinstvena lepota - rekla je Nataša Milivojević, predsednica Ekološkog urduženja, ističući da će borba za spas reke, još odlučnija i angažovanija, biti nastavljena. - Svaka naša akcija poziv je upomoć, apelujemo na sve ljude u Srbiji koji nam mogu pomoći da sprečimo katastrofu, da to učine.
Ekolozi ističu da postoje alternativna rešenja za vodosnabdevanje "žednih" opština zapadne Srbije, ali je uprkos svim argumentima izgradnja brane proglašena "nacionalnim interesom". Država se zasad ne obazire na veliku tragediju - da posle izgradnje brane, Rzava neće biti. Sumnjaju da su alternativna rešenja odbačena olako, bez ozbiljnih studija, jer projekat izgradnje Svračkova košta "paprenih" 6,3 milijarde dinara.
Do sada je JP "Rzav" kao nosilac posla završio izgradnju pristupnog puta dugog 2,8 kilometara, gotov je i most preko reke dugačak 44 metra, kao i strujni dalekovod za gradilište, potrošeno je 286 miliona dinara... Uskoro, počeće gradnja same brane, mašine će preseći vodeni tok i započeti iskopavanje temelja. Ariljci sa druge strane, nisu spremni da kažu zbogom jednoj od najlepših reka u Evropi, žele da je sačuvaju za svoju decu i unuke.
Ako ne uspeju, pod betonskom grdosijom na Rzavu naći će se 20 miliona kubika vode. Oko novog veštačkog jezera u malinarskom kraju, biće zabranjena upotreba pesticida i herbicida, promeniće se mikroklima. U slučaju incidenta grad bi bio potopljen za 2,8 minuta, jer je brana na višoj koti, a remont brane koji mora biti urađen za 35 godina koštaće koliko i sama akumulacija Svračkovo. U donji tok Rzava ispod brane, biće puštana ledena voda, radi očuvanja biološkog minimuma. Nestaće dva bisera, dve jedinstvene banje, Visočka i Roška. Ova druga je izvor mineralne vode 80.000 godina. Nestaće plaže: Sonjine čari, Bosa noga, Uski vir, Viseći most, Urjak, Šljunkara, Đurića vodenica...
VODA U ČAŠI NAJVREDNIJA
U JP "Rzav" imaju svoje argumente za izgradnju brane, kažu da su sve radili u skladu sa propisima i ističu da je pijaća voda za 200.000 ljudi važnija od "romantičarske ideje" o zaštiti i očuvanju "srpskog Amazona". Novosti
|
|
|
|
|
|
|
Dade
|
|
rang
Pridružio se: 29 Avg 2012, 20:36
Postovi: 615
|
Jagodina dobila izlaz na more Jagodina je od ponedeljka i zvanično postala vlasnik dva hektara zemlje na grčkoj morskoj obali u mestu Keramoti, preko puta ostrva Tasos  JAGODINA je od ponedeljka i zvanično postala vlasnik dva hektara zemlje na grčkoj morskoj obali u mestu Keramoti, preko puta ostrva Tasos. Predsednik grčke opštine Hrisopulija Savas Mihalidis predao je kolegi iz Jagodine Draganu Markoviću Palmi u mestu Keramoti dva hektara zemlje na morskoj obali, na kojoj će Jagodina izgraditi turistički kompleks, koji će najvećim delom koristiti đaci i studenti iz Jagodine.
- Ovde sam da vam zvanično predam deo placa koji se prostire na dva hektara zemlje. To je poklon Hrisopulija Jagodini, za izgradnju turističkog kompleksa. Ova zemlja je sada vaša - rekao je Mihalidis na svečanosti.
Na poklonjenoj zemlji Marković je postavio zastavu Srbije, a Mihalidis, simbolično, zastavu Jagodine.
- Ovo je veliki dan za Jagodinu i Srbiju, jer je Srbija ovim činom zvanično izašla na more - istakao je Marković, zahvaljujući Hrisopuliju u ime Srbije i Jagodine.
Marković je rekao da će investitori iz Srbije na ovom delu grčke obale izgraditi hotel, a najveći deo tog turističkog kompleksa koristiće đaci i studenti iz Jagodine.
- Kada završimo administrativne poslove, dostavićemo vam projekte da vidite kako će izgledati hotel i turistički kompleks koji će u Keramoti biti izgrađeni - kazao je Marković. On je podsetio da je samo ove godine u Grčkoj, o trošku grada, letovalo oko 1.500 maturanata srednjih škola iz Jagodine.
Jagodina i Hrisopuli povelju o bratimljenju su potpisali 2008. godine, a prijateljski odnosi traju oko 15 godina.
Jagodina je Hrisopuliju, 2008. godine, poklonila hektar zemljišta u Industrijskoj zoni na Koridoru 10 za izgradnju privrednih objekata. Novosti
|
|
|
|
|
|
|
Dade
|
|
rang
Pridružio se: 29 Avg 2012, 20:36
Postovi: 615
|
Poštar izgradio fontanu u školi Još jedan podvig Filipa Filipovića iz Kuršumlije: za đake isturenog odeljenja škole "Drinka Pavlović" kupio rančeve, pribor, doveo vodu u školu, uredio dvorište i sagradio fontanu  MLADI poštar iz Kuršumlije Filip Filipović (29), prošlogodišnji dobitnik priznanja našeg lista "Najplemenitiji podvig", zbog nesebične pomoći meštanima sela uz admdinistrativnu liniju i oko Kuršumlijske banje u kojoj radi kao upravnik i jedini poštar, nedavno je napravio još jedan podvig. Zahvaljujući ovom mladom poštaru, desetak đaka isturenog odeljenja kuršumlijske Osnovne škole "Drinka Pavlović" pohađaće ove godine nastavu u lepšem i prijatnijem ambijentu. Osim što im je kupio rančeve, sveske i sav ostali školski pribor, ovaj mladi poštar doveo je vodu u školu, uredio je školsko dvorište i u njemu sagradio česmu i fontanu.
- Pošto gotovo dve godine, od kada radim u pošti, učenici nisu imali vodu u školi, rešio sam da im pomognem. Kada sam rešio pitanje vode, uz pomoć nekoliko prijatelja i meštana uredio sam školsko dvorište koje je sada zahvaljujući fontani dobilo sasvim novi izgled - priča Filip, i dodaje:
- Česma koju smo napravili, osim đacima služiće i meštanima. Zahvaljujući akciji prikupljanja pomoći za meštane banje i okolnih sela uz administrativnu liniju, koju su svesrdno podržale i "Novosti", nabavio je pokućstvo i osnovne životne namirnice za najugroženije porodice.
- Pošto je osamdesettrogodišnjem Radoslavu Ristiću iz zaseoka Krtok, koji živi sam u kući bez struje i vode, šporet na drva bio nedostižan, od prikupljenog novca kupili smo mu šporet, dok smo jednoj porodici u Šatri sa dvoje male dece kupili krevete. Ostalim porodicama, pre svega sa malom decom, ali i onima koje imaju nekog bolesnog člana, nabavili smo pakete sa prehrambenim namirnicama i sredstvima za higijenu.
VRATIO DECI NADU
OD sredstava prikupljenih u jednomesečnoj akciji, Filip je uz pomoć Udruženja za negovanje tradicije "Stefan Nemanja" iz Kuršumlije organizovao dvodnevnu ekskurziju za dvadesetak mališana iz banje i okolnih sela.
- Obišli smo znamenitosti Kruševca i okoline, a na decu je poseban utisak ostavio obilazak zoološkog vrta i Muzeja voštanih figura u Jagodini. Za pokazanu plemenitost Filipu su se mališani zahvalili pismom opisujući ga kao junaka koji je uneo nadu u njihove mlade živote. Novosti
|
|
|
|
|
|
|
Dade
|
|
rang
Pridružio se: 29 Avg 2012, 20:36
Postovi: 615
|
Oplenac: Povratak kneza 6. oktobra Jelisaveta Karađorđević o prenosu posmrtnih ostataka kneza Pavla, kneginje Olge i brata Nikole. Ekshumacija u Lozani 28. septembra. Pre sahrane kovčezi će biti izloženi u Sabornoj crkvi  DVE decenije trajala je moja borba da u Srbiju vratim posmrtne ostatke oca, kneza Pavla, majke, kneginje Olge i brata Nikole. I evo taj dan, 6. oktobar se bliži, a ja sam srećna i veoma ponosna što će moj otac biti sahranjen uz najveće državničke počasti i što će konačište mojih najdražih uskoro biti mesto koje našoj porodici i pripada - Crkva Svetog Đorđa. I to u danu kada obeležavamo stogodišnjicu izgradnje crkve na Oplencu.
Ovo u razgovoru za "Novosti" potvrđuje princeza Jelisaveta Karađorđević, posle vesti da je Vlada Srbije odobrila prenos posmrtnih ostataka članova njene porodice iz Lozane na Oplenac u kriptu Crkve Svetog Đorđa. Posebno su je, priznaje, obradovala uveravanja predsednika Srbije Tomislava Nikolića, koji je i predsednik organizaciononog odbora, da će se sahrana obaviti uz sve počasti koje pripadaju jednom šefu države, kao što je bio namesnik knez Pavle Karađorđević.
- Došlo je vreme da se knez vrati među pretke, u zavičaj - kaže princeza. - Smatram da moj otac, koji je zbog istorijske nepravde u izgnanstvu umro, to zaslužuje. I kad se činilo nemogućim, maštala sam o danu da moje drage vratim i sahranim na Oplencu. Moj san se ostvaruje. Srećna sam i jer se ovom događaju raduje srpski narod, ne samo u zemlji nego i u inostranstvu.
Ekshumacija je zakazana za 28. septembar u osam časova ujutru na groblju u Lozani. Ovom događaju, osim princezine dece, ćerki Kristina i Katarine i sina Nikole, i brata Aleksandra, ovlašćenih predstavnika grada Lozane i lokalnog sveštenika, prisustvovaće i članovi srpske delegacije koju će odrediti Vlada. Planirano je da kovčezi sa posmrtnim ostacima u Srbiju stignu 4. oktobra uveče. Narednog dana, 5. oktobra, biće izloženi u Sabornoj crkvi u kojoj su se u oktobru 1923. venčali knez Pavle i kneginja Olga. Sahrana je 6. oktobra u kripti, posle liturgije, a posmrtni ostaci biće sahranjeni jedan pored drugog (mesta br. 23, 24 i 25).  - Prenos posmrtnih ostataka troje članova dinastije Karađorđevića košta 23.000 švajcarskih franaka - kaže kneginja. - Nadam se da će država ispuniti obećanje i pomoći da se sahrana posmrtnih ostataka obavi dostojanstveno. Ako ta pomoć izostane, sama ću finansirati troškove.
Protokol prenosa posmrtnih ostataka najbližih članova njene porodice odrediće Vlada Srbije, ali princeza uz podršku članova svoje najbliže porodice i prijatelja uveliko se priprema za ovaj, kaže, veličanstven događaj.
- Osim brojnih ličnosti iz političkog, javnog, kulturnog života i crkvenih velikodostojnika, očekujemo i dolazak članova kraljevskih porodica - govori princeza. - Uputili smo već dvadeset poziva i, da ne bude zabune, oni će snositi troškove svog boravka u Srbiji.
Ćerka kneza Pavla Karađorđevića podržava inicijativu dvora za prenos sedmoro počivših članova dinastije.
- Bilo je inicijativa da se obavi zajednička sahrana na Oplencu, ali to zahteva veliku proceduru. Ja sam utrla put i nadam se da će i oni biti sahranjeni u otadžbini, na mestu koje ima istorijsku simboliku, pored slavnih predaka.
RASUTI PO SVETU
POSMRTNI ostaci još nekoliko članova kraljevske dinastije nalaze se van zemlje - ostaci kralja Petra su u crkvi u Čikagu, a kraljice Marije na kraljevskom groblju u Vindzoru. Kraljica Aleksandra sahranjena je na kraljevskom groblju Tatoj kraj Atine, a kraljević Andrej u Kaliforniji. Novosti
|
|
|
|
|
|
|
Dade
|
|
rang
Pridružio se: 29 Avg 2012, 20:36
Postovi: 615
|
Dunavom plovi u gondoli Italijan Vitorio Orio zaplovio je iz Beča u svojoj gondoli na put koji će ga odvesti 300 kilometara nizvodno do Budimpešte  VENECIJA - Italijan Vitorio Orio zaplovio je danas iz Beča Dunavom u svojoj gondoli na put koji će ga odvesti 300 kilometara nizvodno do Budimpešte.
Kako prenosi agencija AFP, 71-godišnji gondolijer, koji je na tradicionalnom venecijanskom čamcu 2001. prešao Lamanš i plovio rekom Hadson, napredovaće u ritmu od 60 do 70 kilometara dnevno. Njegova prva stanica biće glavni grad Slovačke, Bratislava, gde bi trebalo da stigne večeras.
Orio će u svojoj gondoli putovati sam, a ukoliko bude raspoložen, možda će zapevati i neku serenadu dok bude veslao do svog cilja.
Oriova plovidba Dunavom u gondoli, prve ove vrste u istoriji ove reke, trajaće oko pet dana. Očekuje se da vremešni gondolijer, kojeg će njegov tim za podršku pratati u motornom čamcu, stigne u mađarsku prestonicu u utorak.
Snimak putovanja, pokrenut u korist italijanske fondacije koja pomaže deci oboleloj od raka, moćiće da se vidi na JuTjubu.
Među prethodnim Oriovim podvizima su plovidba od Bazela do Amsterdama i od Venecije do Vatikana gde je neobičnog gondolijera primio papa.
Orio je izabrao Dunav za svoj poslednji projekat kao "simbol jedinstva različitih nacija i naroda", objasnili su njegovi sponzori. Novosti
|
|
|
|
|
|
|
Dade
|
|
rang
Pridružio se: 29 Avg 2012, 20:36
Postovi: 615
|
Pakleni uslovi kineskih radnika na proizvodnji iPhone5 "Smrdi kao smeće i ljudski znoj. Ispred svake sobe su gomile smeća. Kada sam otvorio svoj ormarić iz njega su počele da beže buba-švabe", napisao je novinar koji se zaposlio u fabrici korporacije Fokson  ŠANGAJ - Novinar kineskog dnevnika "Šangaj ivning post" zaposlio se u fabrici korporacije "Fokskon“ u Tai Juanu i otkrio u kakvim užasnim uslovima žive i rade zaposleni u postrojenju koje proizvodi dugo očekivani novi model mobilnog telefona iPhone5, američke kompanije "Apple“.
Fabrika koju je odabrao postala je poznata po masovnom štrajku radnika u martu, a novinar je zbog, kako je rekao, loših uslova za rad, u njoj uspeo da provede samo 10 dana.
Posle sedam dana treninga, počeo je da sastavlja prvi "iPhone5", u mestu gde se planira proizvodnja 57 miliona tih aparata godišnje.
Do posla je došao tako što je kontaktirao kadrovsku službu fabrike, gde mu je rečeno da svako ko je zdrav i poseduje ispravne lične isprave može da se prijavi za posao.
Dok je popunjavao prijavu, radnik osiguranja ponudio mu je pomoć da brže dođe do zaposlenja ako mu da 100-200 kineskih juana (jedan juan vredi oko šest američkih dolara).
Novinar, čiji identitet nije objavljen, nazavo je spavaonicu koju "Fokskon" koristi za svoje zaposlene "noćnom morom".
"Smrdi kao smeće i ljudski znoj. Ispred svake sobe su gomile smeća. Kada sam otvorio svoj ormarić iz njega su počele da beže buba-švabe. Posteljina koju su mi dali bila je prljava", kaže novinar kineskog lista.
Njegova pitanja o velikoj stopi samoubistava instruktori nisu ignorisali, ali nisu bili spremni ni da preterano diskutuju o njima.
"Posle treninga, tražili su da počnemo s radom, iako je već noć. Smemo da odmaramo samo tokom dana. Posle svih intenzivnih treninga i sastanaka, imao sam groznicu i tešku glavobolju. Pre nego što počnem s poslom, tražio sam da posetim bolnicu, ali tu radi samo jedan doktor, koji u isto vreme leči četiri - pet pacijenata", kaže novinar.
Tokom vikenda organizuju se druženja radnika, na kojima se pleše.
"Domaćin zabave je uzeo mikrofon i rekao: 'Svi smo pod prevelikim stresom svakoga dana, a ne smemo da vrištimo dok radimo. Ovde možemo da galamimo do mile volje i da se oslobodimo stresa", navodi se u svedočenju.
Večera se u 23.00, a posle ponoći nastavlja se s radom.
"Poleđina 'iPhone5' pored mene je prolazila svake tri sekunde. Moram je uzeti i označiti četiri mesta na njoj, pa je vratiti na traku za manje od te tri sekunde i bez grešaka. Posle nekoliko sati takvog rada počinje da me boli vrat i mišići u rukama. Novi radnik koji je sedeo preko puta mene bio je iscrpljen i nakratko legao. Supervizor ga je video i kaznio time što je stajao 10 minuta u ćošku, kao nekada u školi. Radili smo non-stop, od ponoći do šest ujutru, ali morali smo da ostanemo duže, jer traka ide i niko ne sme stati. Umirem od gladi i potpuno sam iscrpljen... Konačno smo prestali s radom u sedam ujutru", piše dalje u ispovesti.
Narednog dana šefovi, piše kineski novinar, radnike tretiraju na isti način i svi zaposleni su besni.
"Svaki put kada neko od nas uzme jedan deo „iPhone5“, bacimo ga na traku i psujemo, kako bismo se oslobodili stresa", piše dalje kineski lažni radnik. Novosti
|
|
|
|
|
|
|
Dade
|
|
rang
Pridružio se: 29 Avg 2012, 20:36
Postovi: 615
|
Zaboravljeni srpski zamkovi Svet je zainteresovan da zaštiti našu baštinu čim prestanemo da je krijemo sami od sebe, kažu arheolozi. Država odlučila da kandiduje Beogradsku tvrđavu za Unesko, a onda na to zaboravila Golubac JEDNA od mnogih rasprava o našoj bogatoj i burnoj prošlosti u kojima Srbija gubi energiju raspravljajući sama sa sobom, jeste i ona o tome koji spomenik kulture najviše zavređuje da se nađe na Uneskovoj listi svetske baštine. Arheolozi kažu da zbog tih najčešće politikantskih nadgornjavanja naša kulturna riznica, iako prebogata lokalitetima od preistorije do modernog doba, ostaje u mraku, ne samo za svetsku već i srpsku široku javnost.
- Ne možemo da očekujemo da svet štiti našu baštinu ako je krijemo sami od sebe - kaže dr Dragana Antonović, predsednik Srpskog arheološkog društva. - Imamo paradoks da država ništa decenijama ne radi na međunarodnoj promociji naših praistorijskih arheoloških lokaliteta i srednjovekovnih tvrđava duž Dunava, a onda se pojavi Unesko i promoviše ih kao deo regionalnog pilot projekta zaštite kulturnog nasleđa Jugoistočne Evrope.
U Centralnom institutu za konzervaciju (CIK) kažu da je prosto neverovatno da vrh države uporno ignoriše najperspektivnijeg kandidata za listu zaštićene svetske kulturne baštine - Beogradsku tvrđavu i Kalemegdan.
- Beogradska tvrđava duže od 2.000 godina u kontinuitetu živi na istom mestu bitno utičući na život savremenika, a istovremeno čuva tragove prošlosti, što je osnovni kriterijum za listu svetske kulturne baštine - kaže prof. dr Mila Popović Živančević, direktor CIK i regionalni koordinator IKOM (Međunarodnog saveta muzeja koji okuplja više od 20.000 najprestižnijih muzejskih ustanova). - Jedini problem je što neko u državi treba da se seti Beogradske tvrđave i kandiduje je za listu Uneska.  Gotovo je zaboravljeno da je Direkcija za informisanje i kulturu Ministarstva spoljnih poslova 23. maja 2007. godine donela odluku da Beogradska tvrđava uđe na Preliminarnu listu svetske baštine Uneska. Tada je Zavod za zaštitu spomenika kulture Republike Srbije uradio stručno obrazloženje za kandidaturu, a Javno preduzeće "Beogradska tvrđava" preduzelo je velike restauratorsko-konzervatorske radove.
Međutim, ta inicijativa je ostala bez rezultata, saznaju "Novosti" u republičkom Zavodu za zaštitu spomenika kulture.
- Tadašnja komisija jeste odlučila da Tvrđavu stavi na preliminarnu listu Uneska, ali iz nekog razloga to nikada nije i zvanično učinjeno - kaže Vera Pavlović Lončarević, direktor Zavoda. - Ne znam ništa detaljnije o tom poslu, jer nisam bila uključena u njega, a niko iz tadašnje nacionalne komisije za saradnju s Uneskom nije član sadašnjeg sastava. Nama Kalemegdanska tvrđava znači mnogo, ali za kandidaturu nije presudan stav javnosti, već stručnjaka. Znate, ima puno tvrđava i manastira, a mi moramo da dokažemo da je naša nešto posebno. Zasad ljudi koji se time bave nisu utvrdili da ona ispunjava kriterijume i smatramo da je bolje da se ona predstavi uz Ušće i Veliko ratno ostrvo kao kulturni pejzaž, miks prirode i kulture.
Nezavisno od stručnjaka, turistički izveštaji pokazuju da stranci u Srbiji smatraju da je Beogradska tvrđava izuzetna i obavezno je posećuju. Na primer, svakog 22. jula grupa mladih mađarskih turista na tvrđavi obeležava godišnjicu odbrane Beograda od Turaka 1456. godine, kojom je komandovao Janoš Hunjadi, kod nas poznatiji kao Sibinjanin Janko. O tome nije bilo pomena u ovdašnjoj javnosti, iako je za probijanje turske opsade bili presudna bitka koju je na reci vodila flota od 40 brodova srpskih šajkaša.
- Beogradska tvrđava je u najmanju ruku jedinstvena po tome što je najviše puta rušena i obnavljana fortifikacija u istoriji Evrope - kaže dr Dragana Antonović. - Ona je izuzetna i po tome što je sačuvala u sebi sve tragove civilizacije od vinčanske kulture naovamo. Beogradska tvrđava bila je keltsko utvrđenje, rimski kastrum na limesu, vizantijska tvrđava, ugarska utvrda, srpski prestoni grad, turska logistička baza za osvajanje zapadne Evrope, osmanski granični grad i najzad obnovljena srpska prestonica.
Sagovornik "Novosti" napominje da i druge srpske srednjovekovne tvrđave imaju više nego zanimljivu istoriju, ali da je niko niti priča niti vodi turiste da ih obiđu.
- Kako da vodite ljude da ih zmije izujedaju - ljutito kaže prof. dr Milan Brdar, iz Instituta društvenih nauka. - Pričali su o sređivanju tvrđave Golubac, pa sam letos otišao i - upao u korov do guše. Međutim, nije problem u kosi i lopati, već u glavi, jer u našoj intelektualnoj pseudoeliti vlada habsburški ili ako hoćete neotitoistički mit o tome da je Srbija od srednjeg veka do danas divlja, netolerantna i klaustrofobična. To pokazuje strahovito neznanje takozvane elite, koja se stidi svoje prošlosti jer je ne poznaje.
Naš sagovornik ističe da je Srbija u srednjem veku bila otvorena i uređena zemlja u kojoj su vladali zakoni i koja je zbog bogatstva rudama metala bila jedna od bogatijih i tehnološki naprednijih država.  - Balkan je živeo u multikulturalnom svetu mnogo pre nego što je Zapad smislio tu frazu - kaže prof. Brdar. - U srednjovekovnu Srbiju masovno su dolazili “gastarbajteri”, od nemačkih rudara i vojnika-najamnika, preko dubrovačkih i grčkih trgovaca, italijanskih metalurga, sve do plaćenika Katalonaca, pa čak i Turaka, koji su bili u jedinicama vojske Nemanjića. Sramota je da novine moraju da podsećaju na te činjenice, a ne istoričari kojima je to posao.
Arheolog mr Marin Brmbolić, dugogodišnji rukovodilac istraživanja u manastiru Manasija, koji se nalazi na preliminarnoj listi Uneska, kaže da u svetu nema spora o vrednosti srpskih srednjovekovnih spomenika.
- Unesko je i bez naše pomoći prepoznao podunavske tvrđave kao značajnu kulturnu baštinu, a mi nismo smislili ni virtuelnu turu "Put srpskih tvrđava", nalik već dobro poznatom "Putu rimskih imperatora" - kaže mr Brmbolić. - U Srbiji je čak nemoguće napraviti samo jednu srednjovekovnu kulturno-turističku rutu jer bi bila ogromna, pošto se ovi spomenici nalaze rasuti od manastira Fruške gore do starog grada Rasa i Prizrena. Realno je stvaranje nekoliko regionalnih tura i zaista je čudno što se dosad niko toga nije setio, a još je čudnije što se veoma malo ulagalo u istraživanja i promociju srednjovekovnih srpskih tvrđava iako su lokacije odavno poznate.
KRALjEVGRAD ZA UZOR
Dok se država i stručnjaci ne sete da približe sopstvenu istoriju i srpskoj i stranoj javnosti, kao svetla tačka ostaju "amaterski" poduhvati kakav je Kraljevgrad, izgradnja replike srednjovekovnog grada kraj trđave Maglič, koji je zamislio režiser Emir Kusturica.
- Srpska duhovnost je za vreme vladavine Otomanske imperije sačuvana u manastirima, a što zbog našeg nemara, što zbog istorijskih uslova praktično su iščezli svi naši srednjovekovni gradovi, mada postoji nekoliko utvrda poput Magliča. Moja je pretpostavka, ne naučna nego umetnička, da bi tu i mogao da postoji neki grad koga više nema. Zato i mislim da je na mestu u blizini Magliča moguće podići srednjovekovni grad.
ŠTETU PLAĆA KOMANDANT
SREDNjOVEKOVNI zapisi svedoče da su u Srbiji tvrđave podizane na teško pristupačnim uzvišenjima iznad trgovačkih, zanatskih i rudarskih centara da bi ih štitile, kao i duž spoljnih granica i puteva. "Dušanov zakonik" propisuje da je, kao i u vreme njegovih prethodnika, putnik svetinja, a da strance u slučaju potrebe mora da prati naoružana straža od "grada do grada", odnosno od tvrđave do tvrđave. U slučaju pljačke putnika štetu je morao da nadoknadi zapovednik tvrđave u čijoj su oblasti napadnuti. Novosti
|
|
|
|
|
|
|
|
| Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 16 gostiju |
|
Ne možete postavljati nove teme u ovom forumu
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Ne možete monjati vaše postove u ovom forumu
Ne možete brisati vaše postove u ovom forumu
|
|
|
_620x0.jpg)
