1497. Italijanski moreplovac Amerigo Vespuči krenuo je na prvo putovanje u Novi svet. Doplovio je do obale Brazila i Hondurasa, uveren da je otkrio novi kontinent izmedju Evrope i Azije.
1655. Britanci su od Španije preuzeli Jamajku koja je pod španskom vlašću bila 161 godinu.
1760. Rodjen je francuski oficir Klod Žozef Ruže de Lil koji je 1792. napisao reči i melodiju francuske himne "Marseljeza".
1774. Kralj Francuske Luj XV umro je od malih boginja. Presto je nasledio kao petogodišnjak 1715, posle smrti pradede Luja XIV. Poražen u Sedmogodišnjem ratu (1756-63) kao saveznik Austrije protiv Prusije i Velike Britanije, mirom u Parizu 1763. bio je prisiljen da posede u Severnoj Americi i Indiji preda Velikoj Britaniji. Njegova vladavina dovela je Francusku na prag revolucije.
1844. Načelnik Ministarstva prosvete u srpskoj vladi, Jovan Sterija Popović, uputio je svim okružnim načelstvima dopis da se starine šalju u Narodni muzej. Ovaj datum smatra se danom osnivanja Narodnog muzeja u Beogradu, mada je akt o osnivanju donet u septembru.
1865. Trupe Unije zarobile su u Američkom gradjanskom ratu predsednika Konfederacije Džefersona Dejvisa
1871. Francuska i Nemačka potpisale su sporazum u Frankfurtu kojim su Alzas i Lorena ustupljeni Nemcima.
1881. Krunisan je rumunski kralj nemačkog porekla Karol I Hoencolern, prvi kralj Rumunije.
1894. Rodjen je američki kompozitor i dirigent Dimitri Tjomkin. Poznat je i kao autor filmske muzike ("Tačno u podne", "Rio Bravo", "Starac i more").
1923. Izmedju Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca i Grčke sklopljena je Konvencija o osnivanju Slobodne zone u Solunu, kojom je na 50 godina Kraljevini pripala carinska uprava. Novi aranžman izmedju Jugoslavije i Grcke potpisan je 1975. u Atini, s važnošću od 10 godina.
1933. U Berlinu, ispred Rajhstaga, nacisti su spalili više od 25.000 knjiga (Marksa, Frojda, Brehta, Ajnštajna ...), najavljujući na taj način "novo razdoblje u istoriji nemačke kulture".
1940. Vinston Čerčil je postao britanski premijer, pošto je Nevil Čembrlen, potpisnik Minhenskog sporazuma, podneo ostavku.
1940. Nemačka je bez objave rata napala Holandiju, Belgiju i Luksemburg, a Velika Britanija je posle nemačke invazije na Dansku, zaposela bivšu dansku koloniju Island.
1941. Hitlerov zamenik Rudolf Hes spustio se padobranom u Škotsku sa namerom da počne mirovne pregovore. Uhapšen je i kraj rata je proveo u britanskom zatvoru. Na sudjenju u Nirnbergu 1946. osudjen je za ratne zločine na doživotnu robiju.
1945. Sovjetske trupe u Drugom svetskom ratu zauzele su Prag; Saveznici su preuzeli Rangun od Japanaca.
1960. Američka nuklearna podmornica "Triton" završila je 84-dnevno putovanje oko sveta.
1977. Umrla je američka filmska glumica Džoan Kraford, jedna od najvećih holivudskih zvezda 1930-ih godina 20. veka, dobitnica Oskara 1945. za film "Mildred Pirs".
1979. Umrla je Ita Rina, najpoznatija jugoslovenska filmska glumica izmedju dva svetska rata, koja je slavu stekla filmom "Erotikon". Ušla je u svetsku enciklopediju filma.
1981. Fransoa Miteran postao je predsednik Francuske pobedivši u drugom krugu Valeri Žiskar D'Estena.
1988. SAD su stavile veto na rezoluciju Saveta bezbednosti UN kojom je Izrael osudjen za invaziju na jug Libana.
1993. Više od 200 tajlandskih radnika poginulo je u požaru koji je zahvatio fabriku igračaka u provinciji Nakon Patom.
1994. Nelson Mandela izabran je za predsednika Južne Afrike i postao prvi crnac predsednik te zemlje.
1994. Italijanski medijski magnat Silvio Berluskoni postao je predsednik italijanske vlade u koju su, prvi put od Drugog svetskog rata, ušli neofašisti.
1995. Svetska zdravstvena organizacija u Ženevi saopštila je da bi uzročnik smrtonosne epidemije u Zairu mogao biti virus ebola.
1997. U zemljotresu u istočnom Iranu poginulo je najmanje 1.560 ljudi.
2001. Jugoslovenska skupština ratifikovala je Sporazum o specijalnim, paralelnim vezama SRJ i Republike Srpske koji su 5. marta u Banjaluci potpisali predsednici SRJ i RS, Vojislav Koštunica i Mirko Šarović.
2002. Bivši agent FBI Robert Hansen osudjen je u Americi na doživotnu robiju, zbog prodaje Moskvi strogo poverljivih dokumenata, čime je postao špijun koji je naneo najveću štetu u američkoj istoriji.
2002. Umro je Iv Rober, francuski glumac i režiser, koji je najveći domet ostvario filmovima "Visoki Plavi Čovek sa Jednom Crnom cipelom" i "Rat dugmadima".
2003. Sud u Jemenu osudio je na smrt Abeda Abdula Razaka Kamela zbog ubistva tri američka baptistička misionara i ranjavanje jednog, u decembru 2002. godine u jednoj bolnici u gradu Džibla.
2005. Egipatski parlament odobrio je ustavni amandman kojim je, po prvi put u istoriji ove države, dozvoljeno učešće više kandidata na predsedničkim izborima.
2005. U Berlinu u Nemačkoj, otvoren je Memorijalni centar u spomen šest miliona stradalih Jevreja tokom vladavine nacista.
2006. Za predsednika Italije, jedanaestog po redu posle II svetskog rata, izabran je Djordjo Napolitano i on je prvi bivši komunista na toj funkciji.
2006. Umrla je kolumbijska pevačica Soraja, jedna od prvih koja je pisala i snimala pesme i na engleskom i španskom.
2010. Umrla je Lina Horndžez pevačica koja je probila medjurasne barijere i postala jedna od prvih crnkinja slavnih u Holivudu i na Brodveju.
b92
_________________ Mnogo je ljudi. redak je čovek..
330. Rimski car Konstantin I Veliki proglasio je grčki grad Vizant za novu prestonicu Rimskog carstva. Grad, koji je po njemu nazvan Konstantinopolj (Carigrad) osvojili su Turci 1453. i kao Istanbul bio je prestonica Otomanskog carstva do 1923.
483. Rodjen je vizantijski car Justinijan I Veliki, koji je tokom vladavine (od 527) nastojao da obnovi jedinstvo Rimskog carstva sa sedištem u Carigradu. Zaslužan je za kodifikaciju rimskog prava.
1686. Umro je nemački fizičar i pronalazač Oto fon Gerike. Prvi je demonstrirao vakuum, izumeo je vazdušnu pumpu, vazdušnu vagu i barometar.
1745. Francuske trupe pobedile su Britance u bici kod Fontenoa i preuzele Holandiju od Austrije.
1778. Umro je engleski državnik Vilijam Pit Stariji, jedan od pokretača Sedmogodišnjeg rata (1756-63) posle kojeg je Britanija postala kolonijalna sila.
1824. Britanske snage preuzele su Rangun u Burmi.
1867. Londonskim ugovorom zagarantovana je samostalnost i neutralnost Luksemburškog Vojvodstva.
1896. Rodjen je jugoslovenski kompozitor Josip Slavenski, profesor Muzičke akademije u Beogradu. U težnji ka oblikovanju nacionalnog izraza, spojio je elemente muzičkog folklora pojedinih balkanskih naroda s modernom evropskom muzičkom tehnikom ("Simfonija orijenta", "Haos", "Heliofonija", "Simfonijski ep").
1888. Rodjen je američki kompozitor Irving Berlin. Proslavio se kao autor zabavne muzike, a njegova pesma "Vajt Krismes" ubraja se i danas u bestselere američkog tržišta ploča.
1904. Rodjen je španski nadrealistički slikar Salvador Dali, jedan od najvećih slikara 20. veka. Radio je i kao kostimograf i scenograf u filmovima španskog režisera Luisa Bunjuela (Louis Bunuel) "Andaluzijski pas" i "Zlatno doba".
1931. Propast najveće austrijske banke Kredit-Anstalt označila je početak finasijskog kolapsa centralne Evrope.
1949. Sijam je promenio ime u Tajland; Izrael je primljen u UN.
1968. U nastojanju da okonča žestoke sukobe studenata sa policijom, francuski premijer Žorž Pompidu učinio je ustupke studentskim zahtevima.
1973. Uspostavljeni su diplomatski odnosi Savezne Republike Nemačke i Demokratske Republike Nemačke, čime je okončano razdoblje nepriznavanja DR Nemačke kao suverene države.
1981. Umro je popularni rege pevač Bob Marli.
1987. Indijski premijer Radjiv Gandi stavio je Pendjab pod federalnu kontrolu zbog pobune Sika.
1988. U Moskvi je umro britanski novinar i dvostruki agent Harold Adrijan Rasel, "Kim" Filbi, jedan od najuspešnijih špijuna u sovjetskoj obaveštajnoj službi.
1992. Zbog umešanosti jugoslovenske vojske u sukobe u Bosni, ministri inostranih poslova EZ doneli su odluku da povuku ambasadore iz Beograda i zatražili suspendovanje članstva SR Jugoslavije u OEBS-u.
1992. Tokom pozorišnih susreta "Joakim Vujić" u Kruševcu umro je srpski glumac Jovan Milićević.
1996. Američki putnički avion DC-9 se srušio u močvaru Everglejds na Floridi ubrzo po poletanju s aerodroma u Majamiju. Poginulo je svih 110 putnika i članova posade.
1997. Superkompjuter kompanije IMB "Duboko plavo" pobedio je svetskog šampiona u šahu, ruskog velemajstora Garija Kasparova, u meču od šest partija.
2000. Indija je dočekala svog milijarditog stanovnika - u državnoj bolnici Safdarjang u Nju Delhiju rodjena je devojčica.
2002. Umro je Džo Bonano poznat pod imenom "Džo Banana", jedan od osnivača američke mafije, koji nikada nije osudjivan tokom desetina godina koliko se nalazio na čelu "pet porodica" koje su se bavile organizovanim kriminalom.
2003. Potpredsednik Demokratske partije socijalista (DPS) FilipVujanović izabran je za predsednika Crne Gore. Drugi predsednički mandat osvojio je na izborima 6. aprila 2008.
2004. Umro je Fil Gerš, jedan od najpoznatijih holivudskih agenata, koji je decenijama zastupao vodeće holivudske zvezde, uključujući Hemfrija Bogarta, Dejvida Nivena i Džejmsa Mejsona.
2006. Umro je Flojd Paterson, nekadašnji svetski šampion u teškoj kategoriji, koji je 1956. u 21-oj godini nokautirao Arčija Mura i tako postao najmladji bokser koji je ikada stekao tu titulu
b92
_________________ Mnogo je ljudi. redak je čovek..
Danas je ponedeljak, 12. maj, 132. dan 2014. Do kraja godine ima 233 dana.
1820 - Rodjena je engleska medicinska sestra Florens Najtingejl, utemeljivač profesije medicinskih sestara, čiji se rodjendan obeležava kao medjunarodni Dan medicinskih sestara. U Krimskom ratu polovinom 19. veka organizovala je bolnice pri britanskom ekspedicionom korpusu i znatno je reformisala sanitetsku službu i negu ranjenika i bolesnika. Zahvaljujući tome, smrtnost u britanskim poljskim bolnicama smanjena je sa 40 na dva odsto. Otvorila je prvu školu za medicinske sestre, a njene učenice su posle Prvog svetskog rata - u kojem su lečile srpske vojnike - pomogle osnivanje takve škole u Beogradu, iz koje je prva generacija medicinskih sestara izašla 1924.
1842 - Rodjen je francuski kompozitor Žil Emil Frederik Masne, profesor Konzervatorijuma u Parizu, čija sentimentalna dela izražavaju francusku gradjansku romantiku. Komponovao je više od 20 opera, uglavnom s lirskom tematikom, u kojima je dočarao osećajne heroine i lirsko-patetične muške tenorske likove. Dela: opere "Manon", "Verter", "Don Kihot", "Tais", baletska muzika, oratorijumi, kantate, solo pesme.
1871 - Umro je francuski kompozitor Danijel Fransoa Espri Ober, autor opera u kojima se smenjuju govorne i pevačke deonice. Dela: opere "Fra Diavolo", "Crni Domino", "Bludni sin", "Nema iz Portičija".
1884 - Umro je češki kompozitor, dirigent i pijanista Bedžih Smetana, začetnik i najznačajniji predstavnik češkog muzičkog nacionalizma. Inspirisao se narodnim legendama, istorijom i folklorom. Dela: opere "Prodana nevesta", "Dalibor", "Libuša", "Poljubac", ciklus simfonijskih poema "Moja domovina", gudački kvartet "Iz moga života", klavirske i kamerne kompozicije.
1888 - Velika Britanija je uspostavila protektorat nad Severnim Borneom i Brunejom.
1899 - Održana je Osnivačka skupština "Prvog srpskog društva za igru loptom". Skupština je održana u "Trgovačkoj kafani" a na inicijativu Huga Bulija, koji je i doneo prvu fudbalsku loptu u Beograd i Andre Nikolića, tada ministra inostranih dela.
1918 - Rodjen je američki inženjer Džulijus Rozenberg, koji je sa suprugom Etel 1953. kao prvi civil u SAD osudjen na smrt zbog špijunaže, navodno zbog odavanja Sovjetskom Savezu atomskih tajni. Kazna je izvršena uprkos kampanji širom sveta da im bude poštedjen život.
1933 - Rodjen je Andrej Voznesenski, ruski literata, pesnik i prozaista. Pripadao je pesničkoj avangardi "generacije šezdesetih". Bio je dopisni član francuske Akademije Malarme, počasni akademik nekoliko medjunarodnih akademija, potpredsednik PEN centra Rusije. Dela:"Parabola", "Mozaik", "Antisvetovi", "Ahilovo srce", "Pogled", "Iskušenje", "Kazino Rusija".
1935 - Umro je poljski državnik maršal Jozef Klemens Pilsudski, prvi predsednik Poljske od 1918. do 1922. i inicijator rata protiv sovjetske Rusije 1920. i 1921. Godine 1926. Pilsudski je uspostavio vojnu diktaturu koja je trajala do njegove smrti.
1947 - Posle godinu dana snimanja prikazana je "Slavica", prvi jugoslovenski igrani film posle Drugog svetskog rata. Režiser i scenarista bio je Vjekoslav Afrić, snimatelj Žorž Skrigin, a tumači glavnih uloga Irena Kolesar, Marjan Lovrić i Ljubiša Jovanović.
1949 - Zvanično je ukinuta sovjetska blokada Zapadnog Berlina, započeta krajem juna 1948, pošto su i zapadni saveznici i Sovjetski Savez shvatili besmislenost beskompromisnog suprotstavljanja.
1967 - Umro je engleski pisac Džon Mejsfild. Suptilan poeta koji je često prikazivao grubost i sirovost života. Pisao je i dramska dela u rimovanom dvostihu. Dela: pesme "Balade s mora", "Soneti", "Večno milosrdje", "Polja zelenkada", "Lis Rejnard", drame "Veliki petak", "Kralj Filip".
1992 - Skupština srpskog naroda u Bosni i Hercegovini je donela je na zasedanju u Banja Luci odluku o formiranju Vojske Republike Srpske i potvrdila je odluku predsedništva Srpske republike BiH od 7. aprila o osnivanju novinske agencije Srna.
1994 - Umro je škotski političar Džon Smit, lider britanske Laburističke partije, pod čijim je vodjstvom stranka, posle 15 godina u opoziciji, znatno ojačala. To je njegovom nasledniku Toniju Bleru obezbedilo "odskočnu dasku" za povratak laburista na vlast 1997.
1994 - Palestinska policija je prispela na Zapadnu obalu u okviru priprema da od Izraela preuzme grad Jerihon, sedište palestinske autonomije u toj oblasti.
1995 - Vlasnici "Rokfeler centra" u Njujorku, iza kojih je stajao japanski kapital, objavili su bankrotstvo tog gigantskog poslovnog centra.
1997 - Predsednik Rusije Boris Jeljcin i čečenski vodja Aslan Mashadov potpisali su sporazum o obustavi neprijateljstava u ruskoj republici Čečeniji, koji su čečenski separatisti ubrzo prekršili.
2002 - Bivši predsednik SAD Džimi Karter doputovao je u Havanu u privatnu posetu, kao američki političar najvišeg profila otkad je 1959. Fidel Kastro revolucijom preuzeo vlast na Kubi.
2003 - U terorističkom napadu kamionom punim eksploziva dvojice čečenskih islamskih bombaša-samoubica, na zgradu sedišta lokalne vlasti i Federalne službe bezbednosti u mestu Znamenskoje na severu Čečenije poginulo je najmanje 59 ljudi.
2003 - U više koordiniranih samoubilačkih bombaških napada na stambene četvrti za strance u glavnom gradu Saudijske Arabije Rijadu, za koje je odgovornost preuzela islamistička teroristička organizacija Al Kaida, ubijeno je 34 ljudi, uključujući najmanje sedam Amerikanaca.
2006 - Izmedju 150 i 200 ljudi poginulo je u eksploziji naftovoda na periferiji Lagosa, najvećeg grada u Nigeriji.
2007 - U eksploziji bombe na pijaci u turskoj luci Izmir povredjeno je 15 ljudi. Bomba je bila pričvršćena za bicikl, ostavljen na pijaci u četvrti Bornova. Procenjeno je da iza terorističkog akta stoji kurdska PKK. Izmir je, posle Istanbula, najveća luka u Turskoj, ali i veliki turistički centar.
2007 - Najmanje 27 ljudi je poginulo, a više od 100 je ranjeno u pakistanskom gradu Karačiju, u najžešćoj razmeni vatre od početka političke krize koja se pretvorila u otvoren sukob izmedju vladinih snaga i opozicije, nakon što je pakistanski predsednik Pervež Mušaraf smenio predsednika Vrhovnog suda.
2008 - Umrla je je Irena Sendler, poljska socijalna radnica koja je iz varšavskog geta spasla oko 2.500 jevrejske dece. Tokom Drugog svetskog rata radila je u varšavskom zdravstvenom centru, i u periodu izmedju oktobra 1940. i aprila 1943. uz pomoć svog tima od oko 20 ljudi, od nacista je iz varšavskog geta uspela da izbavi oko 2.500 jevrejske dece i potom ih je, do daljnjeg, zbrinula u sirotištima, bolnicama ili manastirima.
2008 - U razornom zemoljotresu koji je pogodio kinesku provinciju Sečuan, poginulo je 68.000 ljudi, a preko 288.000 je povredjeno. Zemljotres, koji se osetio u gradovima na hiljade kilometara udaljenim od epicentra, poput Pekinga, Šangaja, Hongkonga i Bankoka, najsmrtonosniji je od 1976. kada je u gradu Tangshanu, nedaleko od Pekinga, život izgubilo 243.000 ljudi.
2008 - Umro je američki pop umetnik Robert Raušenberg. Postao je slavan 50-ih 20.v. baveći se paralelno slikanjem, vajanjem, štampom, fotografijom i performansima. Prošao je put od apstraktnog ekspresionizma do pop arta. Bio je prvi američki umetnik koji je osvojio prvu nagradu na Bijenalu u Veneciji 1964.
2009 - Umro je Mladen Srbinović, akademik, jedan od najznačajnijih srpskih slikara 20. veka. Učio je od velikana srpske i svetske umetnosti kao što su Nedeljko Gvozdenović, Ivan Tabakovića, Kosta Hakman, Ljubica-Cuca Sokić. Uporedo sa slikarstvom i grafikom, radio je i mozaike i predloške za tapiserije. Izradio je mozaike za zid u svečanoj sali SIV-a (sada Palata Srbija) kao i za zdanja niza drugih institucija, poput zgrade Radio televizije Beograd u Košutnjaku, crkve Svetog Nikole u Rumi, Invest banke u Beogradu ili oltarske pregrade u manastiru Žiča. Nosilac je brojnih medjunarodnih i domaćih priznanja.
b92
_________________ Mnogo je ljudi. redak je čovek..
1619. Po nalogu princa Morisa od Nasaua pod optužbom za religioznu subverziju pogubljen je holandski državnik Johan fan Oldenbarnevelt , osnivač moderne holandske države.
1717. U Beču je rodjena austrijska carica, češka i madjarska kraljica Marija Terezija, naslednica Karla VI od 1740, jedna od najznačajnijih ličnosti dinastije Habsburga.
1787. Prvi brodovi sa robijašima krenuli su iz Engleske prema novoj koloniji Australiji koja je tada Engleskoj služila kao kažnjenička kolonija.
1792. Rodjen je italijanski sveštenik Djovani Mastai Fereti, od 1846. papa Pije IX . Za vreme njegovog kontifikata, najdužeg u istoriji rimokatoličke crkve (31 godina i 236 dana), prestala je da postoji Crkvena država (1870). Najveći njen deo ušao je u sastav Kraljevine Sardinije, dok je papska država svedena na nekadašnji Patrimonij.
1795. Rodjen je slovački filolog i istoričar Pavel Jozef Šafarik, jedan od osnivača slavistike. Bio je direktor srpske gimnazije u Novom Sadu od 1819. do 1833. ("Srpska čitanka").
1798. Rodjen je slikar Konstantin Danil, jedan od najvećih srpskih slikara 19. veka, predstavnik srpskog bidermajera.
1830. Osnovana je Republika Ekvador, a za prvog predsednika izabran je Huan Hoze Flores.
1840. Rodjen je francuski pisac Alfons Dode autor trilogije o zgodama Tartarena Taraskonca, remek dela francuske humorističke proze. Veliki uspeh donela mu je zbirka pripovedaka "Pisma iz mog mlina".
1846. Kongres SAD je formalno objavio rat Meksiku, mada su borbe u Kaliforniji započele nekoliko dana ranije.
1848. U Sremskim Karlovcima je počelo zasedanje "Majske skupštine" na kojoj su delegati 175 crkvenih opština iz Vojvodine i Srbije izabrali Josifa Rajačića za patrijarha, a pukovnika Stevana Šupljikca za vojvodu. Skupština je 15. maja proglasila Srpsko Vojvodstvo, ali austrijska i madjarska vlada nisu priznali srpsku autonomiju.
1851. Rodjen je srpski pisac i lekar Laza Lazarević ("Prvi put s ocem na jutrenje", "Sve će to narod pozlatiti", "Na bunaru", "Školska ikona", "On zna sve", "U dobri čas hajduci", "Verter").
1862.Rodjen je srpski pisac Janko Veselinović, autor romana Hajduk Stanko" sa tematikom iz Prvog srpskog ustanka i pripovedaka i romana iz seoskog života ("Slike iz seoskog života", "Seljanka").
1881. Rodjen je Dimitrije Tucović, vodja socijalističkog pokreta u Srbiji. Bio je jedan od organizatora prve Balkanske socijaledmokratske konferencije (1910), a na kongresu Internacionale u Kopenhagenu (1910) odlučno se suprotstavio imperijalističkoj politici zvanične Austrije. Objavio je oko 600 radova u domaćim i stranim listovima. Poginuo je 20. novembra 1914. u Kolubarskoj bici ("Zakonsko osiguranje radnika", "Zakon o radnjama i socijalna demokratija").
1882. Rodjen je francuski slikar Žorž Brak koji je s Pablom Pikasom 1905. osnovao kubistički pokret.
1887. U Beogradu je osnovana Provizorna opservatorija Velike škole. Osnivanjem Republičkog hidrometeorološkog zavoda Srbije 1947. Opservatorija je postala njegov sastavni deo.
1888. U Brazilu je ukinuto ropstvo.
1914. Rodjen je američki bokser Džoe Luis prvak sveta u teškoj kategoriji od 1937. do 1949, kada se povukao.
1930. Umro je norveški polarni istraživac i diplomata Fritjof Nansen, dobitnik Nobelove nagrade za mir 1922. Kao visoki komesar Društva naroda rukovodio je repatrijacijom ratnih zarobljenika nakon Prvog svetskog rata.
1931. Umro je srpski kompozitor i horovodja Josif Marinković, član Srpske kraljevske akademije. Njegove solo pesme i mnoge horske kompozicije uz pratnju klavira poseban su doprinos srpskoj muzici. Bio je dirigent beogradskog pevačkog društva "Obilić".
1949. Prvi britanski mlazni avion "Kanbera" izvršio je prvi probni let.
1961. Umro je američki filmski glumac Gari Kuper, dobitnik Oskara za filmove "Narednik Jork" i "Tačno u podne".
1968. U Parizu su počeli zvanični pregovori predstavnika Severnog Vijetnama i SAD o okončanju rata u Vijetnamu.
1981. Na trgu Svetog Petra u Rimu u atentatu je ranjen papa Jovan Pavle II. Atentator Mehmed Ali Agdža je uhapšen. Pušten je iz zatvora nakon 20 godina i u junu 2000. predat Turskoj.
1990. U Zagrebu na stadionu u Maksimiru na fudbalskoj utakmici zagrebačkog "Dinama" i beogradske "Crvene zvezde" dogodio se krvavi obračun navijača ova dva kluba.
1994. Ministri inostranih poslova SAD, EU i Rusije postigli su u Ženevi saglasnost o zajedničkoj strategiji u rešavanju bosanskog konflikta.
1999. Peru i Ekvador su potpisali dokument o razgraničenju, okončavši posle šest decenija spor zbog kojeg su te zemlje tri puta ratovale.
1999. U 97. godini života umro je Džin Sarazen jedan od samo četiri golf igrača koji su osvojili četiri glavna profesionalna kupa u golfu.
2005. Na prvoj medjunarodnoj donatorskoj konferenciji za obnovu i očuvanje kulturnog nasledja na Kosovu, održanoj u Parizu u organizaciji UNESKO-a, prikupljeno je deset miliona dolara.
2007. Na takmičenju za pesmu Evrovizije u Helsinkiju pobedila je predstavnica Srbije Marija Šerifović sa pesmom "Molitva".
b92
_________________ Mnogo je ljudi. redak je čovek..
1316. Rođen je Karlo IV Luksemburški, kralj Češke od 1346, rimsko-nemački car od 1355. U Pragu je osnovao prvi univerzitet u srednjoj Evropi (1348).
1610. Verski fanatik ubio je u Parizu francuskog kralja Anrija IV, prvog monarha iz dinastije Burbona.
1643. Na francuski presto došao je četvorogodišnji Luj XIV nakon smrti oca Luja XIII. Regentkinja je bila njegova majka Ana Austrijska, ali je stvarnu vlast imao kardinal Mazaren.
1796. Engleski lekar Edvard Džener uspešno je vakcinisao protiv velikih boginja jednog osmogodišnjeg dečaka i označio početak moderne imunologije.
1811. Paragvaj je proglasio nezavisnost od Španije.
1900. U Parizu su otvorene druge moderne Olimpijske igre, na kojima su prvi put učestvovale žene.
1912. Umro je švedski pisac Avgust Strindberg, jedan od najznačajnijih i najuticajnijih dramskih pisaca 20. veka ("Gospođica Julija", "Otac").
1932. U Londonu je umro srpski političar, istoričar i ekonomist Čedomilj Mijatović, član Srpske kraljevske akademije. Kao šef srpske diplomatije potpisao je 1881. tajnu konvenciju sa Austro-Ugarskom. Prvi je u Srbiji počeo da izučava privrednu istoriju.
1940. Tokom pregovora o predaji holandske vojske u Drugom svetskom ratu, nemački bombarderi razorili su dve trećine Roterdama. Poginulo je oko hiljadu ljudi, a 80.000 je ostalo bez kuća.
1948. Proglašena je država Izrael, osam časova pre okončanja britanskog mandata u Palestini. Prvi predsednik nove države postao je Haim Vajcman, a premijer David Ben Gurion.
1955. U Varšavi je potpisan ugovor o osnivanju Varšavskog pakta. Ugovor su potpisale Albanija, Bugarska, Mađarska, Nemačka Demokratska Republika, Poljska, Rumunija, SSSR i Čehoslovačka.
1968. Komunistička vlada u Čehoslovačkoj na čelu sa Aleksandrom Dubčekom objavila je početak širokih društvenih reformi, poznatih kao "Praško proleće". Reforme su prekinute već u avgustu, ulaskom sovjetskih trupa u Prag.
1973. Lansirana je prva američka vasionska laboratorija "Skajlab I".
1989. Vođa peronista Karlos Menem postao je predsednik Argentine, pobedivši na izborima kandidata vladajuće Radikalne partije Eduarda Angelosa.
1991. Samoubistvo je izvršila Đang Čing, udovica kineskog lidera Mao Cedunga, jedan od vođa "Kulturne revolucije" (1966-1976).
1992. Glavnoj ulici u Beogradu, ulici Maršala Tita, posle 47 godina promenjen je naziv u Ulicu srpskih vladara. Naziv je kasnije promenjen u kralja Milana.
1998. Umro je američki pevač i filmski glumac Frenk Sinatra, koji je svetsku slavu stekao nizom muzičkih hitova kao što su "Stranci u noći" i "Njujork, Njujork". Dobitnik je Oskara za ulogu u filmu "Odavde do večnosti".
1999. U vazdušnim udarima NATO na SR Jugoslaviju pogođena je kolona izbeglica kod sela Koriša na Kosovu. Poginulo je 87 osoba, među kojima je najveći broj dece.
2001. Savet NATO odobrio je povratak jugoslovenske vojske i policije u sektor B Zone kopnene bezbednosti na administrativnoj granici između Kosova i Srbije, počev od 24. maja.
2001. Lider koalicije desnog centra Silvio Berluskoni pobedio je na parlamentarnim izborima u Italiji i potom formirao 59. italijansku vladu od 1945.
2002. Na donatorskoj konferenciji u Njujorku, koju su pokrenule UN za prikupljanje pomoći za obnovu Srebrenice, koja je tokom rata u BiH bila enklava pod zaštitom UN, obećano 5,2 miliona dolara za obnovu tog grada.
2003. Pred Tribunalom u Hagu počelo je suđenje grupi bivših oficira snaga bosanskih Srba (Vidoje Blagojević, Dragan Obrenović, Dragan Jokić) optuženih za zločine u Srebrenici u julu 1995. Četvrti optuženi Momir Nikolić je nakon priznanja krivice i nagodbi sa Tužilaštvom, izuzet iz postupka.
2003. Irački zvaničnici su saopštili da je iz masovnih grobnica u toj zemlji otkopano preko 2.200 tela, žrtava režima Sadama Huseina.
2003. Alžirska vojska je oslobodila 17 evropskih turista, koje su oteli islamski militanti i držali ih dva meseca u Sahari.
2003. Posle blizu četrdeset godina planiranja i debata, otpočeli su podzemni radovi na zaštiti Venecije od tonjenja.
b92
_________________ Mnogo je ljudi. redak je čovek..
1536 - Engleski sud je proglasio krivim za preljubu i incest Anu Bolen (Anne Boleyn), drugu ženu kralja Henrija VIII (Henry), i njenog brata lorda Rošfora (Rocheford) i osudio ih na smrt.
1571 - Tatari su osvojili i zapalili Moskvu.
1767 - Đenova je prodala Francuskoj ostrvo Korziku.
1773 - Rođen je austrijski državnik knez Klemens Meternih (Metternich) najuticajnija ličnost u Evropi tokom gotovo 40 godina, koliko je bio na mestu ministra inostranih poslova i kancelara Austrije (1809-48). Smatra se oličenjem apsolutističkog režima. Sa ruskim carem Aleksandrom I osnovao je Svetu alijansu čiji je osnovni cilj bio gušenje nacionalnih pokreta u Evropi.
1796 - Trupe Napoleona Bonaparte ušle su u Milano.
1847 - U Italiji je umro irski političar Danijel O'Konel, zvan Osloboditelj (O'Connell). Kao član britanskog parlamenta uspeo je da prisili britansku vladu da prihvati zakon o emancipaciji katolika (1829). Smatra se jednim od najboljih govornika 19. veka.
1848 - U Beču je izbio ustanak protiv apsolutističkog režima koji je primorao vladu da povuče oktroisani ustav donet 25. aprila i da raspiše izbore.
1859 - Rođen je francuski fizičar Pjer Kiri (Pierre Curie). Proučavao je magnetizam i radioaktivnost, a sa suprugom Marijom (Marie) otkrio je 1898. polonijum i radijum. Nobelovu nagradu za fiziku 1903. supružnici Kiri podelili su sa Antoan-Anrijem Bekerelom (Antoine-Henri Becquerel).
1886 - Umrla je američka književnica Emili Dikinson (Emily Dickinson). Njene pesme otkrivene su i izdate nakon njene smrti, a tek u 20. veku postala je jedna od najvećih američkih pesnikinja.
1891 - Rođen je ruski pisac Mihail Afanasjevič Bulgakov, autor romana "Bela garda", pretočenog u dramu "Dani turbina" koja je s velikim uspehom igrana u teatru MHAT. Poznat je po satiričnim i groteskno-fantastičnim pripovetkama, i po romanu "Majstor i Margarita".
1914 - Umro je srpski istoričar i književni kritičar Jovan Skerlić, profesor Beogradskog univerziteta, član Srpske kraljevske akademije. Svojim književnim i javnim radom značajno je uticao na kulturni i politički život u Srbiji na početku 20. veka ("Istorija srpske književnosti").
1918 - Prva avionska pošta u svetu krenula je između Njujorka, Filadelfije i Vašingtona.
1923 - Velika Britanija priznala je Transjordan pod emirom Abdulahom (Abdullah) kao nezavisnu državu.
1940 - U SAD su počele da se prodaju prve najlon čarape.
1940 - Kapitulirala je holandska vojska u Drugom svetskom ratu.
1943 - Raspuštena je Komunistička internacionala (Kominterna).
1945 - Nemačke trupe napustile su Jugoslaviju u Drugom svetskom ratu. U četvorogodišnjem ratu poginulo je 1.706.000 ljudi, a zemlja je porušena i opustošena.
1948 - Novostvorenu državu Izrael su napali egipatski avioni, a sa severa i istoka libanske i jordanske trupe.
1955 - U Beču je potpisan Austrijski državni ugovor kojim je okončana desetogodišnja saveznička okupacija, a Austrija postala nezavisna republika u granicama od 1. januara 1938.
1957 - Velika Britanija je izvršila prvu probu hidrogenske bombe u centralnom Pacifiku.
1987 - Umrla je američka filmska glumica Rita Hejvort (Hayworth) holivudski seks simbol četrdesetih godina 20. veka ("Samo anđeli imaju krila", "Đilda", "Dama pod sumnjom").
1989 - Sovjetski predsednik Mihail Sergejevič Gorbačov objavio je u Pekingu kraj kinesko-sovjetskih raskola.
1991 - Edit Kreson (Edith Creshon) postala je prva žena premijer Francuske.
1992 - Hiljade pristalica opozicije u Azerbejdžanu zauzelo je u Bakuu zgradu parlamenta i predsedničku palatu. Narednog dana s vlasti je zbačen predsednik Ajaz Mutalibov koji je potom izbegao u Moskvu.
1992 - Tokom povlačenja Jugoslovenske narodne armije (JNA) iz Bosne, u Tuzli je napadnut vojni konvoj. Poginulo je 49 vojnika.
1996 - Desničarski lider Atal Bihari Vadžpaji (Vajpayee) je postao premijer Indije, pošto je njegova Baratija Džanata partija na parlamentarnim izborima osvojila relativnu većinu. To je bilo prvi put da hindu nacionalista dobije mesto premijera.
1996 - Skupština SR Jugoslavije smenila je guvernera Narodne banke Jugoslavije Dragoslava Avramovića, tvorca privredne reforme koja je početkom 1994. zemlju izvukla iz hiperinflacije. Avramović je prethodnog dana u svom ekspozeu u Skupštini optužio vladu SR Jugoslavije da blokira pregovore sa međunarodnim finansijskim
organizacijama i time gura zemlju u propast.
1999 - Italija je dobila novog predsednika Karla Azelja Ćampija (Carlo Azeglio Ciampi).
2001 - Šef UNMIK-a Hans Hekerup potpisao je u Prištini "Ustavni okvir za samoupravu na Kosovu" i pored protivljenja Srba sa Kosova, koji su smatrali da taj najviši pravni akt pokrajine nije u skladu s rezolucijom UN o njenom budućem statusu.
2002 - Narodna banka Jugoslavije saopštila da je dinar postao konvertibilan u svim tekućim transakcijama sa inostranstvom, po prvi put od 1946, kada je bivša Jugoslavija postala član MMF.
2003 - Haški tribunal za ratne zločine počinjene u Ruandi osudio je na doživotnu robiju bivšeg ministra informacija Eliezera Nijitegeka (Eliezer Niyitegeka) a bivšeg gradonačelnika Lorenta Semanzu na 25 godina zatvora, zbog učešća u genocidu 1994. godine.
2009 - Beogradski radio B92 obeležio je 20 godina rada. Radio i televizija B92 emituju program na celoj teritoriji Srbije, a ta medijska kuća bavi se i izdavaštvom, organizovanjem kulturnih događaja i humanitarnim radom.
b92
_________________ Mnogo je ljudi. redak je čovek..
Na današnji dan 1848. godine proglašena je Srpska Vojvodina.
Skupština predstavnika 175 crkvenih opština vojvođanskih eparhija, zajedno s delegatima iz Srbije - u Sremskim Karlovcima - koja je prethodno, dva dana ranije, izabrala mitropolita Josifa Rajačića za partijarha, a pukovnika Stevana Šupljikca za vojvodu - proglasila je Srpsku Vojvodinu.
Skupština je istakla pravo Srba u Austriji (Ugarskoj) na autonomni politički i kulturni razvoj.
Srpska Vojvodina je obuhvatala Srem, Vojnu granicu u Sremu, Baranju i Bačku s bečejskim i šajkaškim okruzima (takođe deo Granice) i Banat sa Vojnom granicom i kikindskim okrugom.
Austrijska (i Ugarska) vlada proglasile su odluke Majske skupštine nezakonitim, ali je austrijski ustav od 4. marta 1849. potvrdio osnivanje Srpske Vojvodine i Tamiškog Banata, u koje su uključeni Bodroška, Torontalska, Tamiška i Krašovska županija i Rumski i Iločki okrug Sremske županije.
Srpska Vojvodina je dobila status posebne upravne teritorije, a austrijski car je poneo i titulu srpskog velikog vojvode.
Kako su EKV, Partibrejkersi i Električni orgazam pokušali zaustaviti rat i Miloševiću pokazali srednji prst
Na današnji dan, prije 19 godina, bez dozvole, članovi tri kultna benda - EKV, Električni Orgazam i Partibrejkersi – u kamionu su kružili ulicama Beograda protiveći se ratu, koji se nakon Hrvatske, zahuktavao i u BiH. U njihovoj poruci „Mir, brate, mir“ i „manje pucaj, više tucaj“ zdušno ih je podržao i Ivan Stambolić, istaknuti protivnik Slobodana Miloševića, koji je kasnije otet i likvidiran. Rat, kao što znamo, nisu spriječili, ali vrijedi prisjetiti se akcije „Rimtutituki“, kao tih godina gotovo usamljenog i izoliranog antiratnog krika u kojem se posebno svojim istupima istaknuo Milan Mladenović
Početkom proljeća 1992. godine, članovi kultnih bendova - Ekatarina Velika, Električni Orgazam i Partibrejkersi, dobilo je nesvakidašnji apel iz Centra za antiratnu djelatnost. Naime, ova tri benda pozvana su da sudjeluju u kampanji protiv nasilne mobilizacije. S obzirom da su posebno EKV, ali i Partibrejkersi, već ranije digli svoj glas protiv surovih ratnih događanja, ovaj je poziv označio osnivanje projekta pod nazivom „Rimtutituki“, čime su se otvoreno suprotstavili tadašnjoj vlasti, još jednom protestirajući protiv rata. U holu beogradskog SKC-a dolaze na ideju da snime i singl kojim će širiti antiratnu propagandu. Komponiraju pjesmu „Slušaj 'vamo!“ s ključnim refrenom „Mir, brate, mir“ ,koju izdaje Radio B92, uz dogovor da se ona ne smije naći ni u kakvoj vrsti prodaje. Iz ovog provokativnog songa do danas će ostati zapamćen dio koji poručuje „manje pucaj, više tucaj“.
Provodeći ulične akcije i proteste, pokušavali su barem malo „otopiti“ zabetonirane horizonte i smanjiti rastuće tenzije. Na današnji dan, prije 19 godina, bez dozvole za javni nastup, u otvorenom kamionu, kružili su ulicama Beograda protiveći se ratu, koji se nakon Hrvatske, počeo opasno zahuktavati i u Bosni i Hercegovini. Prolaznicima su dijelili bedževe, majice i letke uz neprestano ponavljanje poruka o besmislenosti rata. U akciji je aktivno participirao i Radio B92 uz čiju je pomoć promotivni singl sa pjesmom „Slušaj 'vamo!“ i objavljen.
Projekt je podržala i Jugoslavenska banka za međunarodnu ekonomsku suradnju - Jumbes, na čelu s Ivanom Stambolićem koji je osigurao novac za koncert, ali i za iznajmljivanje sada već legendarnog kamiona. Isti taj Stamobilić vrijedi napomenuti, šezdesetih godina prošlog stoljeća bio je direktor tvrtke Tehnogas, a zamjenik mu je bio kasniji glavni pobornik rata - Slobodan Milošević. Njihovi putevi razišli su se samo par godina prije rata, kada Milošević naglo skreće ka nacionalističkoj struji i među njima dolazi do otvorenog neprijateljstva. Očekivalo se da će se Stambolić 2000. godine kandidirati za predsjednika tadašnje SR Jugoslavije, ali je uoči izbora otet i od tada mu se gubi svaki trag. Tri godine kasnije njegovi ostaci pronađeni su na Fruškoj Gori, gdje su ga, vjeruje se, po Miloševićevom nalogu likvidirali pripadnici Jedinice za specijalne operacije MUP-a Srbije.
Legendarna i gotovo spontana svirka na kamionu koji je kružio beogradskim ulicama i u jednom trenutku čak ostao bez goriva
Drugi koncert, koji je za razliku od prvog imao i dozvolu za održavanje, dogodio se na Trgu Republike kojim je poslana poruka vlastima "S.O.S. mir ili ne računajte na nas", ponovo u režiji Radija B92. Njihov direktor Veran Matić kaže da se u tom periodu pojavila jaka želja da se zlo zaustavi. “ Najupečatljiviji momenat je ta snažna energija koja se pojavila i koju smo mogli da vidimo, jedna strašna želja da se zaustavi zlo. Ono što smo osećali tada, milslim da je bilo dvostruko - s jedne strane da je moguće zaustaviti rat i da je moguće sprečiti divljaštvo, ali u isto vreme i da to što radimo nije dovoljno. I to smo imali sve vreme tokom svih rataova kao najupečatljiviji događaj“, objašnjavao je kasnije Matić.
Na dodjeli nagrade za grupu godine, dokazani pacifisti, članovi grupe Ekatarina Velika, pozivaju publiku da minutom šutnje odaju počast žrtvama rata, kada se Milan Mladenović na rubu suza, sjetio svojih prijatelja u Zagrebu, Sarajevu, Ljubljani, Dubrovniku, Rijeci, koji su „sada živi, a možda i nisu živi“. Nedugo zatim, kada je projekt „Rimtutituki“ trebao gostovati u Banja Luci, Milan, inače rođeni Zagrepčanin, koji je odrastao u Sarajevu, otkazuje nastup u znak protesta jer je tada srušena najstarija banjalučka džamija.
Singl-ploča „Slušaj 'vamo!“ danas je prava rijetkost i primjerak iste nemaju čak ni svi njeni akteri. Izdana je u oko 2.000 primjeraka. Mnogo godina kasnije, za potrebe snimanja dokumentarnog filma o Ekatarini Velikoj „Kao da je bilo nekad“, lider Partibrejkersa, Zoran Kostić Cane, osvrćući se na projekt „Rimtutituki“, izjavio je: „Među prvima smo im pokazali srednji prst. Odjednom smo mi najgori postali sinonim najboljih. Ljudi su negde odlazili ... Da li na ratište, da li van zemlje … Ne znam .... Mir, brate, mir, to je bila jedina solucija u to vrijeme za nas“.
Bilo kako bilo, pjesma nije uspjela zaustaviti rat, koji je ostavio još uvijek nesagledive posljedice na cijelu regiju. Zaključujući ovu priču, moramo primijetiti kako ostaje nejasno zašto prijedlog da plato ispred Doma omladine, u najužem centru Beograda, ponese ime Milana Mladenovića, ne nailazi na plodno tlo. Inicijativu je nedavno pokrenula Liberalno demokratska partija, a započelo je i skupljanje potpisa građana u tom smjeru. Međutim, mnogi će reći da ima i drugih istaknutih ličnosti koje su zaslužile da neka, ulica, park ili trg dobije njihovo ime, ali ipak postoji ta neka nevidljiva „vaga“ koja mjeri humanost i dobrotu, na kojoj je „među najtežim“ upravo Milan, kao netko tko nije dozvolio da iz jednog beskrupuloznog vremena izađe iz „ljušture ljudskosti“.
_________________ 'Music gives a soul to the universe, wings to the mind, flight to the imagination, and life to everything.'
1532 - Španski osvajač Fransisko Pizaro iskrcao se sa malom grupom vojnika na severnu obalu Perua. Savladavši otpor Indijanaca, Španija je 1572. osvojila Peru i držala ga u svom posedu do 1824.
1703 - Umro je francuski pisac Šarl Pero autor čuvene zbirke bajki "Vilinske priče", u kojoj su i "Mačak u čizmama", "Crvenkapa" i "Uspavana lepotica".
1770 - U Versaju su se venčali francuski prestolonaslednik Luj (kasnije Luj XVI) i Marija Antoaneta, kćerka austrijske carice Marije Terezije. Nakon Francuske revolucije 1789. osuđeni su na smrt i pogubljeni na giljotini 1793.
1812 - Turska i Rusija potpisale su ugovor o miru u Bukureš tukojim su za srpske ustanike predviđeni opšta amnestija i pregovori sa turskim vlastima o autonomiji Srbije.
1881 - U okolini Berlina pušten je u saobraćaj prvi električni tramvaj.
1898 - Rođen je srpski pesnik, putopisac i diplomata Rastko Petrović. Pripadao je prvoj generaciji srpskih modernista, a njegova zbirka pesama "Otkrovenje" smatra se jednim od najznačajnijih dela srpske poezije između dva svetska rata.
1898 - Rođena je književnica Desanka Maksimović, jedna od najpopularnijih srpskih pesnikinja ("Pesnik i zavičaj", "Tražim pomilovanje", "Nemam više vremena", "Slovo o ljubavi").
1916 - Potpisan je ugovor o trojnoj anglo-francusko-ruskoj kontroli Palestine radi podele bliskoistočnih teritorija Otomanskog carstva.
1917 - U Jonskom moru kod Krfa utopio se srpski pisac Vladislav Petković Dis, kada je nemačka podmornica u Prvom svetskom ratu torpedovala brod na kome se nalazio ("Mi čekamo cara","Tamnica", "Nirvana", "Možda spava").
1924 - Rođen je gambijski državnik Daud Džavara, osnivac (1959) i lider (od 1960) Narodne progresivne stranke, predsednik Gambije od 1970. do 1994. kada je svrgnut državnim udarom.
1929 - U Holivudu su dodeljene prve nagrade Američke filmske akademije (od 1931. poznate kao Oskar) filmu "Krila", glumici Dženet Gejnor i glumcu Emilu Dženingsu.
1941 - Parlament Islanda ukinuo je ugovor s Kraljevinom Danskom iz 1814. po kojem je zemlja bila pod danskom dominacijom i proglasio nezavisnost. Nezavisna Republika Island proglašena je 17. juna 1944. nakon narodnog plebiscita.
1947 - Umro je engleski biohemičar Frederik Gaulend Hopkins, jedan od osnivača nauke o vitaminima. Sa holandskim lekarom Kristijanom Ajkmanom dobio je 1929. Nobelovu nagradu za medicinu.
1961 - General Park Čung Hi izvršio je vojni udar uJužnoj Koreji. Bio je na vlasti do 1979, kad ga je ubio šef obezbeđenja.
1969 - Sovjetski vasionski brod "Venera 5" približio se Veneri iizbacio sondu koja će slati podatke o toj planeti.
1972 - Predsednici SFRJ i Rumunije Josip Broz Tito i Nikolae Čaušesku pustili su u rad hidroenergetski sistem "Đerdap" na Dunavu.
1972 - Umro je ganski političar i državnik Kvame Nkrumah, prvipredsednik nezavisne Gane (1957). Za doživotnog predsednika proglašen je 1962, ali je državnim udarom 1966. oboren sa vlasti.
1974 - Skupština SFRJ proglasila je Josipa Broza Tita za doživotnog predsednika države.
1974 - Helmut Šmit je postao kancelar Zapadne Nemačke posle ostavke Vilija Branta.
1975 - Japanka Junko Tabei je postala prva žena koja se popelana najviši svetski vrh - Maunt Everest.
1984 - Umro je američki pisac Irvin Šo. Proslavio se romanom "Mladi lavovi" (1949) ("Lusi Kraun", "Dve sedmice u drugom gradu", "Bogataš i siromah", "Veče u Vizantiji").
1989 - Sovjetski predsednik Mihail Gorbačov i kineski lider,Deng Hsijaoping, sreli su se u Pekingu na Prvom kinesko-sovjetskom samitu, čime je i formalo, nakon 30 godina, prekinut "tihi hladni rat" između ove dve najveće komunističke države.
1989 - Automobilom-bombom u Bejrutu ubijen su libanski verski vođa šeik Hasan Halid i još 21 osoba.
1990 - Od raka grla, umro je poznati američki zabavljač Semi Dejvis Junior.
1991 - Britanska kraljica Elizabeta je, tokom zvanične posete SAD-u, postala prva kraljica koja se obratila Kongresu.
1992 - Povlačeći se iz Bosne, JNA je digla u vazduh bihaćki aerodrom pod planinom Plješevicom vredan oko šest milijardi dolara.
1997 - Predsednik Zaira Mobutu Sese Seko napustio je Kinšasu kakojoj su nezadrživo nadirali pobunjenici, čime je okončana njegova 32-godišnja autokratska vladavina.
1997 - Umro je italijanski filmski režiser Đuzepe de Santis, jedan od najznačajnijih predstavnika filmskog neorealizma, nastalog u Italiji u prvim godinama posle Drugog svetskog rata ("Gorki pirinač", "Rim u 11 časova", "Cesta duga godinu dana").
2003 - Umro je američki glumac Robert Stak koji je slavustekao ulogom detektiva Eliota Nesa u TV seriji o borbi protiv mafije "Nesalomivi".
2005 - Usvajanjem zakona u kuvajtskom parlamentu, posle više od 40 godina, žene su dobile pravo glasa i pravo učešća na izborima.
b92
_________________ Mnogo je ljudi. redak je čovek..
Na današnji dan 1917. godine umro je Vladislav Petković – Dis, jedan od naših najtalentovanijih pesnika. Proživeo je život na rubu siromaštva ali je naše živote obogatio prelepom poezijom. Njegova pesma “Možda spava“ nesumnjivo predstavlja jednu od najlepših ljubavnih pesama domaće poezije.
_________________ Mnogo je ljudi. redak je čovek..
Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 11 gostiju
Ne možete postavljati nove teme u ovom forumu Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu Ne možete monjati vaše postove u ovom forumu Ne možete brisati vaše postove u ovom forumu
