|
| Autoru |
Poruka |
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
Oprez s lekom "cialis", na tržištu se pojavio falsifikat U saopštenju Ministarstva zdravlja se navodi da je to način kojim se vrši prodaja falsifikovanih, odnosno lažnih lekova i lekova čija kontrola kvaliteta nije obavljena  BEOGRAD - Ministarstvo zdravlja Srbije apelovalo je na građane da ne kupuju lekove putem mejla i mobilnog telefona zato što je kupovina lekova putem mejla i mobilnog telefona Zakonom o lekovima i medicinskim sredstvima zabranjena.
U saopštenju Ministarstva zdravlja se navodi da je to način kojim se vrši prodaja falsifikovanih, odnosno lažnih lekova i lekova čija kontrola kvaliteta nije obavljena.
Na osnovu prijave prodaje leka putem mejla na kojoj su radili inspektori Ministarstva unutrašnjih poslova, inspektori za lekove i medicinska sredstva obavili su uzorkovanje lekova, a Nacionalna kontrolna laboratorija Agencije za lekove i mediicnska sredstva Srbije (ALIMS) izvršila je vanrednu kontrolu kvaliteta koja je utvrdila da uzorci ne odgovaraju propisanim zahtevima za identifikaciju.
Lek za potenciju "cialis" 4h100 mg s oznakom proizvođača Icos, Lilly, Velika Britanija, serije 05668, s rokom trajanja do aprila 2015. godine je falsifikovan, odnosno lažni je lek koji se kao falsifikat pojavljivao na teritoriji Srbije 2009. i 2010. godine, o čemu je Ministarstvo zdravlja informisalo javnost.
Lek "cialis" tablete 10h100 mg i tablete 10x50 mg sa oznakom proizvođača Eli Lilly And Company LTD, bez broja serije i roka trajanja zaplenjen kod fizičkog lica koje je vršilo njegovu distribuciju takođe je falsifikovan. I lek "cialis" tablete u metalnim kutijama s 10 tableta serije 20130110, roka trajanja 09.01.2016. godine bez oznake proizvođača je falsifikovan, odnosno radi se o lažnom leku, navodi se u saopštenju Ministarstva zdravlja.
Novosti
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
Odštete za duševni bol skuplje od života Uprkos apelu novinskih udruženja, mediji i dalje prinuđeni da plaćaju enormne odštete. Do sada dodeljene naknade kreću se do milion dinara  UPRKOS najavama udruženja novinara da će oštro odgovoriti na sve drakonskije kazne protiv medija, koje bukvalno prete njihovom gašenju, tužbe sa enormnim odštetnim zahtevima i dalje pljušte, a sudovi ih neselektivno prihvataju.
Tako je protiv lokalnih medija u toku 30 postupaka, a odštetni zahtevi se kreću do pet miliona. U Beogradu je samo pred Prvim osnovnim sudom u toku 400 postupaka fotoreportera koji traže naknade od medija koji su preuzeli sa agencija njihove fotografije i potpisali samo agencije, ali ne i njih.
Do sada dodeljene naknade, po rečima advokata Dragana Lazarevića, kreću se do milion dinara. Koliko su nerealne najbolje govori podatak da su domaći sudovi dodeljivali 200.000-300.000 dinara porodicama koje su izgubile najmilije u oružanim sukobima tokom devedesetih!
Kako kaže advokat Gorica Lazić, bilo je i slučajeva da sud ne odredi naplatu duševnih patnji u saobraćajnim nesrećama ako bol, po njegovoj proceni, nije bio veliki. Tako ispada da su ljudski život i strah od gubitka života jeftiniji od uvređenosti koju neko oseti kad otvori novine i pronađe tekst o sebi koji mu se ne dopada. „Bečejski mozaik“ tužio je zato Srbiju Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu.
- Svojevremeno smo objavili tekst u kom je novinar izneo primer lokalnog policajca koji je gurao pištolj u usta privedenima. Osuđeni smo na 150.000 dinara osnovne odštete, plus troškovi postupka, ne zato što je policajac demantovao da je gurao pištolj, već što smo napisali da je „radnik policije“, a nismo naveli čin, i zato što je novinarka iznela vrednosni stav da je takav akt povod za lustraciju - kaže Vlada Filipčev, glavni i odgovorni urednik i direktor.Presudu Opštinskog suda u Bečeju potvrdio je i novosadski Okružni, pa je medij 2007. uložio predstavku u Strazburu, koja je prihvaćena.
- Po evropskim standardima, osudi podležu uvreda i kleveta, ali ne i iznošenje vrednosnog stava, što naše sudije ne znaju - kaže advokat Dragan Lazarević. - I u poslednje vreme sve je više tužbi protiv lokalnih medija, koji jedva preživljavaju.
Razni lokalni moćnici potplaćuju siromašne Rome i druge da tuže medije. Medij za tužbu, kako objašnjava Lazarević, mora da plati taksu i do 100.000 dinara. Kada novine dobiju spor, one ne mogu da naplate taksu od onog ko je izgubio jer su najsiromašniji oslobođeni plaćanja troškova. Pet takvih tužbi i mediju preti zatvaranje! Dešavalo se ovo u Vojvodini i na jugu Srbije.
I beogradski elektronski medij morao je da plati odštetu jer je objavio zvanično saopštenje sa sajta kanadske ambadsade, u kom Kanada nudi nagradu za informacije o licima koja se traže zbog ratnih zločina. Dvojica sa spiska su tužili medij i dobili u prvom stepenu.
- Sudstvo se posle reforme ne snalazi kad su u pitanju zakoni o javnom informisanju i o autorskim pravima, i gradi sudsku praksu od nule - kaže Gorica Lazić. - To sve koriste pojedine advokatske kancelarije, koje sada tragaju za fotografijama koje su objavili elektronski mediji poslednjih godina, pa svuda gde je potpisana samo agencija - tuže.
Cena novinske fotografije je od 10 do 50 evra, ali su ovde zahtevi po 1.000 evra i naviše, jer autori dokazuju da je njihovo delo „originalna duhovna tvorevina“. Doneto je nekoliko prvostepenih presuda na štetu medija.
NI PRESUDA NE UTIČE
Lokalne medije lako na sudu dobijaju i kriminalci. - Izgubili smo spor kad nas je tužio čovek kog je prozvao javni tužilac zbog iznude i otmice. Uprkos tome što smo citirali tužioca i što je čovek kasnije za to delo osuđen na 3,3 godine, sud je zaključio da smo prekršili presumpciju nevinosti - kaže Vlada Filipčev. Novosti
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
Mala matura 26. i 27. avgusta Đaci osmog razreda, koji zbog bolesti ili drugih razloga nisu polagali malu maturu u junu, izaći će na taj ispit 26. i 27. avgusta, iako je ovogodišnji završni ispit poništen  BEOGRAD - Đaci osmog razreda, koji zbog bolesti ili drugih razloga nisu polagali malu maturu u junu, izaći će na taj ispit 26. i 27. avgusta, iako je ovogodišnji završni ispit poništen, a upisivaće se u srednje škole na osnovu uspeha u šestom, sedmom i osmom razredu.
Prema podacima iz školskih uprava, polaganju završnog ispita pristupiće oko 1.500 učenika, a među njima su i odrasli polaznici Projekta "Druga šansa", rečeno je Tanjugu u Ministarsatvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.
Svi ovi đaci moraju izaći na malu maturu da bi imali dokaz o završenoj osnovnoj školi, iako je ovogodišnji završni ispit poništen zbog "provaljivanja" testova.
U srednjim školama ima skogo 13.000 slobodnih mesta u mašinskim, hemijskim, građevinskim, tekstilnim obrazovnim profilima.
Osmaci će polagati srpski (maternji) jezik i matematiku, a u srednje škole upisivaće se, kao i njihovi vršnjaci koji su upis obavili u julu, na osnovu uspeha u šestom, sedmom i osmom razredu.
Samo učenici koji imaju potvrde lekarske okružne komisije i na osnovnu njihovih preporuka, moći će da se upišu u škole preko broja utvrđenog konkursom, podsećaju iz Ministarstva.
To znači da će deca koju je bolest sprečila da polažu ispit u junu, moći da se prijave za škole koje su mogli i tada da upišu, prema broju bodova, a moći će i da idu u odeljenja u kojima već postoji maksimalnih 30 učenika.
Zbog krađe testova, juče je u Prvom osnovnom sudu u Beogradu bilo zakazano saslušanje u istrazi četvoro osumnjičenih, ali je odloženo za drugu polovinu avgusta, jer su osumnjičeni od istražnog sudije tražili da odbranu iznesu u prisustvu izabranih branilaca.
Ova afera u javnosti je pokrenula pitanje odgovornosti ministra prosvete Žarka Obradovića, čiji je predlog da se izabere novi ministar obrazovanja juče prihvatilo Predsednistvo SPS-a. Novosti
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
Novi Sad: Diplome pune grešaka Skandal na Odseku za anglistiku Filološkog fakulteta u Novom Sadu. U diplomama čak mešane ćirilica i latinica, slovnih grešaka "na pleve"  BIVŠI studenti Odseka za anglistiku Filozofskog fakulteta u Novom Sadu na diplome stečenog obrazovanja čekali su pune dve godine. Ogorčenje zbog kašnjenja dokumenta, koji su morali da plate 12.000 dinara, zamenilo je još veće, jer su diplome koje su im uručene - pune slovnih i pravopisnih grešaka, a onaj koji ih je sačinjavao brkao je latinicu i ćirilicu.
- Mi smo filolozi i pravopis bi trebalo da nam je na prvom mestu. Kako da apliciramo za poslove sa ovakvom nakaradnom diplomom - ogorčena je Ljiljana Gačić, jedan od svršenih studenata s diplomama s greškom. - Mene je sramota, ali smo se preko „Fejsbuka“ skupili i svi ćemo se žaliti. Izgleda kao da sam dokument nabavila u „sekondhendu“.
U dokumentu dilomiranih filologa engleskog ponavljaju se reči, permutuju slova, a engleski tekst je vrlo loš, jer, kako smatraju svršeni studneti, jasno se vidi da prevodilac ne poznaje stručnu terminologiju.
- Planiram da nastavim školovanje u inostranstvu pa me sramota da pošaljem diplomu sa lošim engleskim a završila sam anglistiku - kaže Milica Srdić. - Kao mesto rođenja napisali su Municipality of grad Sombor. Reč „grad“ uopšte nije prevedena. Kada su slovima upisivali bodove, za 40 su napisali fourty umesto forty. Takođe, u diplomi piše da se nastava odvijala na srpskom, a završili smo engleski.
Student prodekan Filozofskog fakulteta Strahinja Inić, rekao je da nije primljena još nijedna zvanična žalba.
- Obavešteni smo o propustima i povodom toga sam kontaktirao sa dekanatom i studentskom službom, ali i nezadovoljnim studentima - rekao je Inić. - Međutim, ne znam kako je moglo doći do ovakvih propusta.  GREŠKE U DIPLOMI
NA Odseku za anglistiku zaposleno je sedam lektora. Ipak, greške u diploma su se desile, a neke od njih su: „obajašnjenje“, „semestrara“, ponavljanje iste reči jedne za drugom, za sklonosti jednom se koristi reč propensities, drugi put capabilities, veliko slovo posle zareza za zajedničku imenicu, Municipality of grad... Na ćirilično pisanom dokumentu, latinicom su pisane oznake ispred broja diplome. Novosti
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
Cigara i čašica preči i od hleba Istraživanja pokazuju da svaki treći Srbin puši, a da je svaki šesti alkoholičar. U Srbiji ima oko dva miliona zavisnika od nikotina  ALKOHOL je u srpskoj tradiciji pratilac svih događaja. I slavlja i nesreća. A godine iza nas nosile su puno stresa, ostajalo se bez posla, jedva sastavljao kraj sa krajem, raspadali se brakovi i porodice, “pucalo” se psihički, pa opet posezalo za čašicom. Uz nju, obavezna je cigareta. I ovo su neki od razloga što u Srbiji ima oko 300.000 alkoholičara i oko dva miliona zavisnika od nikotina!
Stručnjaci, psiholozi, lekari smatraju da nema sistemske borbe države naročito protiv alkoholizma.
Raspoloživi podaci Ministarstva zdravlja pokazuju da je svaki treći stanovnik Srbije pušač, a da je oko 40 odsto šesnaestogodišnjaka probalo cigarete. Između 10 i 15 odsto odraslog stanovništva Srbije ima dijagnozu - alkoholičara. Po broju ispijenih litara na četvrtom smo mestu u Evropi, a po komadima popušenih cigareta takođe prednjačimo.
Prema informacijama iz Klinike za pulmologiju KCS, svakog dana u Srbiji se popuši 68 miliona cigareta, a nakon tog užitka ostane čak - šest tona opušaka!Prosečan srpski zavisnik od alkohola ima 45 godina i pije da bi - rešio probleme. Ovo je podatak sa nedavno održanog okruglog stola u okviru Nacionalnog kongresa Udruženja psihijatara.
- U Srbiji se godišnje po stanovniku popije oko 11 litara alkohola, što je svrstava na visoko četvrto mesto u Evropi, dok je svetski prosek oko šest litara - podatak je Zajednice klubova lečenih alkoholičara u Srbiji. - Procenjuje se da na globalnom nivou između 10 i 15 odsto punoletnog stanovništva čine alkoholičari, kao i da je muškaraca među njima tri puta više od žena. U proseku, srpsko domaćinstvo troši šest odsto svog budžeta na alkohol.
Prema rečima dr Marija Sarajlije, psihijatra iz beogradske Specijalne bolnice za bolesti zavisnosti u Drajzerovoj, u Srbiji još ne postoji jasna svest o tome da je alkoholizam bolest, a ne porok.
- Najnovije istraživanje Instituta za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut” pokazalo je da više od 40 odsto stanovnika Srbije svakodnevno konzumira alkohol - kaže Sarajlija. - Svaki četvrti srednjoškolac redovno pije alkohol. Ovi podaci govore da je u pitanju epidemijska zastupljenost ovog poremećaja. Zabrinjava i da se tek oko deset odsto alkoholičara leči u nekoj od nadležnih institucija. Brine i sve mlađi uzrast kada se porodica obolelog javlja za pomoć.
Poslednji takav slučaj iz Drajzerove je devojčica stara devet godina koja svakodnevno popije i do litar piva!
Čak 81 odsto srednjoškolaca u Srbiji je do svoje sedamnaeste godine pilo alkohol, a njih 73 odsto to uobičajeno radi prilikom izlazaka u grad i druženja. Iskustvo pijanstva je imalo 68 odsto mladih u Srbiji i Crnoj Gori i svaki drugi u BiH.
Ovo je podatak nedavnog istraživanja Specijalne bolnice za bolesti zavisnosti “Vita” iz Novog Sada, na uzorku od 914 srednjoškolaca, prosečne starosti 17 godina, iz Srbije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine.- Rizični oblici ponašanja kod srednjoškolaca u Srbiji, konzumiranje pre svega alkohola i cigareta, nešto su izraženiji u odnosu na ispitanike iz BiH i Crne Gore - kaže Milan Vlaisavljević, direktor “Vite”. - Prvi problem je generalno blagonaklon stav prema alkoholu u našoj kulturi, gde mladi često prvi put probaju alkohol u krugu porodice. Drugi je što je to deo naše tradicije, prateći momenat skoro svakog događaja, a tu je i dostupnost alkohola, uprkos propisima da maloletni ne mogu da ga kupe.
Kako Vlaisavljević kaže, nema sistemske borbe koja treba da krene od države, i previše se očekuje od porodice, a ona je izgubila snagu koju je nekada imala. Deca su prepuštena ulici i sebi, sve češće posežu za alkoholom, ali i drugim opijatima.
Po zakonu, maloletnici ne mogu da kupe ni cigarete, međutim, svaki drugi ispitani srednjoškolac u Srbiji probao je cigarete, od čega je njih 56 odsto nastavilo redovno da puši.
U Ministartsvu zdravlja kažu da poslednjih godina vode ljutu bitku sa pušenjem. Rezultat je taj da u proseku pušači izduvane dnevno od četiri do osam cigareta manje nego pre uvođenja zakona i poskupljenja cigareta. Tako je u 2011. jedanaest odsto osoba smanjilo broj popušenih cigareta, u 2012. godini 16 odsto. Iz Saveta Srbije protiv pušenja kažu da je smanjen za 12 odsto broj mladih pušača, onih u školama.
ALKOHOLIČARI SVE MLAĐI
Ukupan broj alkoholičara je konstantan prethodnih decenija, ali se profil alkoholičara promenio. Ranije su zavisnici od čašice bili oni u petoj deceniji života, a danas je najveći broj alkoholičara mlađih od 30 godina koji se leče na klinikama! PUŠAČI I ODVIKAVANJE
Najveći broj pušača je u populaciji između 30 i 60 godina, dok je bivših pušača najviše među starijom populacijom - iznad 60 godina. Od 120 koji pokušaju da se odviknu u toku godine, desetina uspe. I Detoksikološki savet Srbije protiv pušenja ima sve više onih na odvikavanju, a 80 odsto su dame. Doktor Vesna Mandrapa, iz Centra za odvikavanje u beogradskom domu zdravlja “Stari grad”, napominje da je za 10 odsto povećan broj ljudi koji se javljaju u njihov preventivni centar za odvikavanje od pušenja. PRVI PUT U KUĆI
Istraživanje govori da su mladi u 76 odsto slučajeva alkohol probali u svojoj kući i da su ih “poslužili” roditelji, bake, deke. Mladi piju u grupi, takmičarski, s namerom da se opiju. Čak u 80 odsto slučajeva ispijanje se kod mladih završava opijanjem. Onima koji uđu u problem alkoholizma najčešće se to događa oko 21. godine, dok se između 25. i 27. javljaju na lečenje. U Srbiji mladi od 11. do 13. godine, pokazuju podaci, dvostruko više piju nego njihovi vršnjaci u Evropi. Novosti
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
Gazde više traže fizikalce Stručnost nije garancija da će se naći posao, pokazuju podaci Službe za zapošljavanje. Poslodavci u junu tražili više od 2.000 radnika sa osnovnom školom  VEĆ na izmaku strpljenja i svake nade da će se ikada zaposliti, poziv da dođu na novo radno mesto u junu su dobila 622 „srećnika“ koji su na birou rada čekali punih deset godina. Ugovor za stalno potpisalo je, međutim, samo njih 83, dok su ostali pristali i na privremene i sezonske poslove, nepotpuno radno vreme ili pak na određeni rok.
U junu su sa evidencije nezaposlenih izbrisana 25.752 prezimena, koliko je ljudi našlo posao. Gotovo isto toliko je odlučilo da odustane i da se više ne „čekira“ kod svojih savetnika na birou, jer su procenili da od toga nema vajde. U istom mesecu je na biro stigao 33.841 novi nezaposleni, među kojima 12.530 nikada ranije nije radilo, dok ostali imaju iskustvo i sa poslom i sa gubitkom radnog mesta.
Dok privreda ne stane na noge, teško je očekivati da se bitnije smanji lista od preko 760.000 nezaposlenih u zemlji, ali tome u prilog svakako neće ići njihova kvalifikaciona struktura - više od 200.000 prijavljenih na birou nema ama baš nikakav zanat u rukama.
Što, opet, paradoksalno, danas može biti i prednost - poslodavaci su u junu tražili najviše fizikalaca. Vlasnicima preduzeća bilo je potrebno 2.079 nekvalifikovanih radnika, bez ikakve stručne spreme. U istom mesecu je, od ove službe, zatražen samo po jedan doktor, nastavnik likovnog, inženjer mašinstva, pravnik, menadžer, bibliotekar, internista... Početkom leta posao je dobilo i 87 gerontodomaćica, pet roštiljdžija, 208 prodavaca, 90 krojača, 46 obućara, 34 kelnera, 29 automehaničara, 28 pekara, 23 bolničara...Ipak, među svima koji su se u junu zaposlili, ugovor za stalno je potpisao tek svaki četvrti, odnosno svega 5.030 građana. Neki su svoju šansu čekali samo tri meseca (takvih je 928), njih 1.056 između jedne i dve godine, 405 od tri i pet...
Bolje prolazno vreme imali su kandidati koji su pristajali na posao sa određenim trajanjem, pa je takve ugovore potpisalo njih 10.497, a više od polovine je to učinilo u roku od godinu dana od datuma kada su se prvi put prijavili na biro.
I dok su neki podizali svoju dokumetaciju sa biroa, drugi su se prijavljivali. U junu se u evidenciju NSZ upisalo najviše mašinaca - njih čak 4.396. Dokumentaciju je predalo i 2.104 elektrotehničara, 1.266 tekstilaca, 920 građevinara, 1.105 saobraćajnih radnika, 3.035 trgovaca u ugostitelja, 3.509 pravnika i ekonomista, 11.801 nastavnik...
Jaz između ponude i potražnje sve je dramatičniji, pa poslodavci imaju ogroman izbor u odabiru kandidata. Tako im je, na primer, bilo potrebno svega 15 veterinara, a na raspolaganju im je bilo njih 3.585, posao su ponudili samo dvojici metalurga iako ih je „na čekanju“ 2.163. Tražena su samo 22 hemičara, a biro ih ima 13.752, nudili su posao četvorici od ukupno 769 staklara, 26 od 4.789 grafičara, 11 od ukupno 3.194 stomatologa...
ZABRINJAVA NEZAPOSLENOST MLADIH
NajviŠe zabrinjava nezaposlenost mladih. Poslu se sada nada čak 142.400 onih koji su između dvadesete i tridesete godine i još 96.720 onih koji imaju između 30 i 34 godine. - Stopa nezaposlenosti među mladima je prešla 50 odsto i posledice takvog nepovoljnog odnosa će svi osetiti - kaže Mlađan Kovačević, ekonomista. - Samim tim što nemaju posao, nakon školovanja njihovo i znanje i veštine blede, ne stiču nikakva nova iskustva i ne napreduju, pa su sve manje konkurentni na tržištu rada i, kada i dođu do posla, poslodavci su njima poprilično nezadovoljni. Novosti
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
Penzije i plate nikad niže Najniže plate i penzije se sve više obezvređuju, a one najviše, kojima raspolaže manjina, i dalje rastu. Pola miliona radnika prima minimalac, dok njihovi direktori podižu do deset puta deblje koverte .jpg) RADIO sam u saveznim organima, a u penziju sam otišao pre 23 godine. U odnosu na taj period, sve se promenilo nagore. Tada je plata čistačice bila pet puta manja od ministarske, a danas, primera radi, najviše plate u Upravi za kontrolu letenja idu i do 10.000 evra mesečno dok čistačice i dalje dobijaju siću - kaže Zoran Dulović iz Novog Sada (74).
On kaže da su sličnu sudbinu doživele i penzije jer je 1990. godine, kada je postao penzioner, podizao novac u vrednosti od 1.370 maraka, a danas - 400 evra, dakle tri puta manje. U njegovim prvim penzionerskim danima, prihodi su mu bili 10 puta veći od poljoprivrednih penzija, a danas dobija jedva četiri puta više od zemljoradnika.
- Položaj i radnika i penzionera je neuporedivo lošiji nego pre dvadeset godina. Tada sam bio grof, a danas se svega odričem. Ovim putem ćemo svi doći do prosjačkog štapa - priča Dulović.
Stanovništvo u Srbiji se, očigledno, raslojava. U Republičkom zavodu za statistiku su izračunali da od 1.023.044 zaposlenih kod pravnih lica (u privrednim društvima, preduzećima, ustanovama, zadrugama i organizacijama), čak 46.201 ne dobija ni dinara, 34.934 prima manje od 20.010 dinara koliko je zakonski minimum, a 41.578 se vrti oko minimalca. S druge strane, 55.302 dobija između 120.000 i 150.000 dinara i još 36.809 najmanje 1.500 evra mesečno. Pre 2000. godine nisu postojale tolike razlike među platama, ali od tada je sve veći jaz između najviših i najnižih zarada - priča Ivica Cvetanović, predsednik Konfederacije slobodnih sindikata i dodaje da istovremeno ogromna većina zaposlenih dobija najmanje moguće iznose, dok manjina ubire kajmak. - Naročito se zloupotrebljava minimalac. Iako je zakonom predviđeno da zarada od 20.010 dinara može da se isplaćuje kratkoročno, odnosno samo u slučaju kada preduzeće padne u krizu, u Srbiji oko pola miliona radnika faktički radi za ovaj novac iako poslodavaci imaju dobru zaradu. Tome se mora stati na put.
On kaže i da sindikalci nisu protiv da menadžeri koji vode celo preduzeće dobijaju dobre plate i visoke bonuse, ali da je praksa, nažalost, pokazala da se veliki kolač delio i kada je firma bila u minusu, a radnicima prosipane mrvice.
Sve veće razlike su i u penzijskom sistemu. Prema poslednjim podacima Fonda PIO najveća penzija danas iznosi 120.463 dinara, a najmanja je 12 puta manja - 10.149 dinara.
- Standard penzionera se sve više ruši i to je postalo nezaustavljivo - kaže Milan Nenadić, predsednik Saveza penzionera Vojvodine. - Država je garant isplate, ali uprkos tome, realna vrednost penzije sve više pada. Inflacija je veća od procenta usklađivanja pa se sada više od 50 odsto najstarijih nalazi na ivici egzistencije iako su sve vreme, od svojih plata, izdvajali za doprinose.
PADA PLATA
ProseČna zarada isplaćena u prvih šest meseci ove godine je, u odnosu na isti period prošle, realno manja za 4,8 odsto - kažu U RZZS i dodaju da je među radnicima koji nisu primali plate, najviše onih iz prerađivačke industrije (16.385), ali i iz građevinarstva (6.429), zdravstvene zaštite (4.559), trgovine (3.799). BONUSI, STIMULACIJE
Premijerska plata u Srbiji je skoro 173.000 dinara, 167.000 dobija prvi čovek EPS-a, a 176.000 JP „Srbijagasa“, 360.000 RTS-a, 470.000 Telekoma... - Zakonom o ograničenju najviših zarada u Javnom sektoru je propisano da plata direktora ne bi smela da pređe 150.000 dinara mesečno, ali to se odnosi samo na osnovnu zaradu. Na nju se, međutim, mogu dodati naknade za minuli rad, stimulacije, bonusi... - kaže Cvetanović. novosti
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
Zbog Pravilnika deca čekaju na transplataciju srca Opet probijen rok za izmenu pravilnika o lečenju u inostranstvu. Stručnjaci RFZO predali mišljenje o kriterijumima i proceduri  ADMINISTRACIJA je u Srbiji, opet, izgleda, važnija od života! Dok šestoro pacijenata Univerzitetske dečje klinike u Tiršovoj svakog dana čeka da se odobri upućivanje dece na transplantacije srca u strane klinike, u Republičkom fondu zdravstvenog osiguranja nikako „da stignu“ da izmene Pravilnik, u koji treba da ubace jednu jedinu rečenicu!
Prema najavama iz Ministarstva zdravlja, i posle više odlaganja, Pravilnik je trebalo da bude usvojen – u utorak. U RFZO, međutim, saznajemo da dokument nije ni pripremljen!
- Fond će sledeće nedelje usaglasiti stavove sa Ministarstvom zdravlja i ostalim institucijama zdravstvenog sistema i potom pristupiti usvajanju - rečeno nam je u RFZO.
Zašto je rok za usvajanje opet probijen i zašto se na izmenu pravilnika toliko čeka, zvaničnog objašnjenja nema. A i ma kakvo bilo, ono ne bi utešilo roditelje osomogodišnje Tijane Ognjenović, koja u bolnici u Hjustonu, gde je otišla zahvaljujući humanitarnim prilozima, nije dočekala srce donora.- Ljudi urazumite se napokon - apeluje profesor dr Dušan Milisavljević, predsednik Odbora za zdravlje i porodicu u Skupštini Srbije. - Svaki izbugljeni dan za decu koja čekaju transplantaciju srca znači manju šansu za preživljavanje. Potrebno je malo dobre volje. Ovo nije politika, nego borba za život. Lepi su koridori i avioni, ali najlepši je, ipak, život. Nijedno od šestoro dece još nije na listi za organ, a mi se igramo okruglim stolovima. U pravilnik treba da se ubaci samo rečenica kojom će se stvoriti osnov da se na transplantacije upućuju deca do 18 godina. Ovo odugovlačenje je zapravo administrativna i politička igra, a cena može da bude: još neki izgubljen život.
Ono što je bilo do struke, urađeno je. To nam je potvrdio profesor dr Dušan Šćepanović, predsednik Stručnog tima za unapređenje transplantacije organa, koji je oformio RFZO.
- Ekspertski deo je završen: izneli smo detalje, počev od promene zakona do grešaka koje su dosad pravljene i jasnih kriterijuma za transplatacija srca, jetre i bubrega kod dece i odraslih. To je na stolu direktora RFZO. Dva ugledna kardiohirurga i ja bavili smo se stručnim kriterijumima,recimo, kako se pravi rang-lista. Ne mogu o tome da odlučuju rodtelji. I u kontaktima sa stranim centrima mora da se poštuje procedura. Ako tri centra u inostranstvu kažu da su šanse za šreživljavanje jedan-dva odsto, takav pacijent ne može biti kandidat za transplantaciju. O tome ko će se transplantirati, mora da odlučuje urgentnost stanja, ali i perspektiva pacijenta. To je strašna odluka, ali i roditelji, i ukupna javnost moraju da shvate da tu važi surova selekcija, jer organa nema dovoljno, pogotovo ne za decu. RODITELJI
NE MOGU SAMI
- NE mogu da razumem kako u Ministarstvu zdravlja i RFZO i ne shvataju koliko je problem upućivanja dece na transplantaciju srca u inostranstvo urgentan - kaže prof. dr Dušan Milisavljević. - U utorak me je zvala majka male Anite, Ksenija Balaž, jer su dobili poziv iz Beča i Pitsburga i odgovorno kao profesor tvrdim da takvu komunikaciju sa klinikama mora da vodi država. Ti dopisi iziskuju stručno medicinsko znanje. Ne mogu medicinski laici da komuniciraju sa stranim klinikama jer ne znaju ni šta one predlažu, ni da li zaista toliko košta. Moraju da se promene propisi, da se potpišu ugovori sa klinikama. novosti
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
Dejanović: Kod 70 mališana iz Zajače opala koncetracija olova Ministarka zdravlja Srbije Slavica Đukić Dejanović izjavila je danas da je u Zajači od 75 dece kod 70 mališana došlo do pada koncentracije olova BEOGRAD - Ministarka zdravlja Srbije Slavica Đukić Dejanović izjavila je danas da je u Zajači od 75 dece kod 70 mališana došlo do pada koncentracije olova.
"Dvoje dece je na granici, a samo jedno dete ima višu koncentraciju", rekla je Đukić Dejanović, gostujući u Jutarnjem programu TV Pink.
Problem Zajače je veliki i traje godinama i bilo je konstatovano povećanje koncentracije olova kod dece, rekla je Đukić Dejanović.
Ona je dodala da će svaki roditelj dobiti pisani rezultat u koverti sa spiskom mera za njegovo dete.
Đukić Dejanović je ocenila da je moguće preduzeti sve mere prevencije, redovne kontrole i specijalne postupke i stilove života za decu koja tu moraju živeti.
Na inicijativu Ministarstva zdravlja u Zajači je obavljeno uzorkovanje i analiza krvi dece zbog bojazni da imaju povišen nivo olova. Novosti
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
Niš: Ponovo nema vakcina za bebe U niškom Domu zdravlja ponovo su ostali bez vakcina protiv hepatitisa B koji se daje jednomesečnim bebama U NIŠKOM Domu zdravlja ponovo su ostali bez vakcina protiv hepatitisa B koji se daje jednomesečnim bebama. Direktor Doma zdravlja Milorad Jerkan kaže da su potrošili svih 530 vakcina koje su pre dve nedelje dobili od Instituta za javno zdravlja.
- Naše godišnje potrebe su od 6.000 do 7.000 vakcina ali je problem što je nabavka centralizovana i zavisimo od isporuka iz Beograda, kaže Jerkan. Nestašica vakcina bila je i početkom jula ali su stručnjaci tvrdili da nema mesta panici, jer bebe mogu i kasnije primiti ovu vakcinu.
Roditelji koji ne žele da čekaju mogu je nabaviti u privatnim apotekama po ceni od 925 dinara.
novosti
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
|
| Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 19 gostiju |
|
Ne možete postavljati nove teme u ovom forumu
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Ne možete monjati vaše postove u ovom forumu
Ne možete brisati vaše postove u ovom forumu
|
|
|
