|
| Autoru |
Poruka |
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
Prazne klupe gase zanate Desetinama odeljenja srednjih škola preti gašenje jer je upisano manje đaka od propisanog broja. U Vršcu primljena četiri pekara, u Trgovištu jedan konobar, u Beogradu dva obućara  MAŠINSKE, hemijske, kožarske, poljoprivredne i još neke srednje stručne škole u Srbiji moraće da ugase desetine odeljenja, jer je u njih upisano manje od 15 đaka. Iako je Ministarstvo prosvete, kada je poništena mala matura, obećalo da nijedno dete neće biti oštećeno, a sada niko nema objašnjenje šta će se desiti sa učenicima koji su upisali odeljenja koja će biti ugašena.
U Vršcu su upisana četiri pekara, u Trgovištu jedan konobar, u Beogradu dva obućara i jedan galanterista, u Leskovcu pet krojača... Stručno uputstvo o formiranju odeljenja kaže da bi više profila moglo da bude spojeno u jednu učionicu, ali ne i kako će se organizovati stručna nastava. U Grockoj, na primer, predviđeno je odeljenje od 30 trgovaca, a upisana su četiri.
- Ne znamo kako ćemo rešiti problem. Po zakonu ne smemo da formiramo odeljenje manje od 15 đaka, a Ministarstvo prosvete nam nije poslalo novo uputstvo - kaže za „Novosti“ Selimir Radosavljević, direktor Srednje škole u Grockoj. - Možemo jedino da predložimo deci da se opredele za neki drugi smer. Dodatni su problem ponovci, koji po zakonu moraju da budu upisani na isti obrazovni profil. Znači, ako je neki trgovac ponavljao prvi razred, a sada ne formiramo odeljenje prvaka, naći ćemo se u nerešivoj situaciji.
Među školama koje će izgubiti i po nekoliko odeljenja najbrojnije su mašinske. Za mnoge profile, posebno zanate, širom Srbije nije se prijavio nijedan đak. A, kako bi rešili problem odeljenja u koja je upisano po nekoliko đaka, u utorak su se sastali direktori svih 15 mašinskih škola u Beogradu.
- Uputstvo o formiranju odeljenja koje nam je Ministarstvo prosvete poslalo pre cele ove situacije sada nije održivo. Njegova primena dovela bi do gašenja nekih škola. Zato moramo tražiti neko novo rešenje - objašnjava Goran Cvijović, direktor Vazduhoplovne akademije.- Zajednica mašinskih škola Beograda pokušaće da pronađe konkretna rešenja i zatražićemo sledeće nedelje od Ministarstva da ih usliši.
Sa druge strane, navodi, problem imaju i škole koje su morale da upišu dva-tri odeljenja više, jer mnoge nemaju ni toliko nastavnika, niti klupa i stolica. Dodatni problem, kaže, biće običaj da Ministarstvo prosvete velikom broju dece, nakon upisa, odobri molbu za premeštanje u željenu školu.
- Vazduhoplovnoj akademiji već je stiglo 60 zahteva za premeštanje iz drugih škola. Ako ih Ministarstvo odobri, to će značiti dva odeljenja manje u nekim drugim školama - objašnjava Cvijović.
- Prošle godine bilo je oko 3.000 zahteva za premeštanje, a tu najviše trpe upravo mašinske škole. „Tehnoart“ je, recimo, u avgustu ostao bez jednog odeljenja, jer su deca otišla u druge škole.
Zbog toga, smatra, Ministarstvo mora da zauzme čvrst stav i ne dozvoli premeštanja. TEHNOLOŠKI VIŠKOVI
NEKI ljudi će zbog ovakvog rasporeda đaka i gašenja odeljenja sigurno ostati bez posla. Trudimo se da pronađemo najbolji model, koji ćemo predložiti Ministarstvu - otkriva Dragan Matijević, predsednik Unije sindikata prosvetnih radnika.
- Potrebno je da sistem postane fleksibilniji, a ne da se godinama školuju kadrovi mimo bilo kakvih procena stanja na tržištu rada. Novosti
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
Vakcinacija: Jedna doza, pet zaštita Primena novog kalendara vakcinacije, koja je trebalo da počne, odložena pet meseci. Uvode se takozvane viševalentne, savremenije ali i višestruko skuplje vakcine  OBAVEZNA vakcinacija za decu po novom kalendaru sprovodiće se od sledeće godine, saznaju „Novosti“. Iako je novi Pravilnik o imunizaciji trebalo da se primenjuju od poslednjeg dana ovog meseca, primena je odložena za pet meseci. Jer, tek treba da se nabave vakcine koje dosad nisu ni bile na tzv. pozitivnoj listi lekova o trošku osiguranja.
Po novom kalendaru deca će se vakcinisati protiv 10 zaraznih bolesti, kao i do sada, ali će se manje puta bockati, jer se pojedinačne vakcine zamenjuju tzv. viševalentnim, koje istovremeno štite od više vrsta zaraza.
Tako će se od 1. januara sledeće godine koristiti kombinovana vakcina protiv pet bolesti, od kojih se sada deca pojedinačno vakcinišu.
Novi kalendar obaveznu vakcinaciju u Srbiji približava evropskim standardima, ali je, po mišljenju mnogih, možda preambiciozan za zemlju koja ima svega 250 evra za zdravstvo godišnje po stanovniku. Taj trošak je dosad padao na roditelje, ali samo one koji su za svoju decu hteli, i mogli, da ovezbede savremenije vakcine od onih koje pokriva zdravstveno osiguranje. Sad kombinovane vakcine treba da se finansiraju iz kase zdravstvenog osiguranja.Trenutno zaštita pojedinačnim vakcinama je protiv pet bolesti: difterije, tetanusa, velikog kašlja, dečje paralize i oboljenja izazvanih hemofilusom influence B, kasu zdravstvenog osiguranja košta oko 1.900 dinara po detetu.
Kombinovana vakcine „pentaksin“ koja istovremeno štiti od svih tih bolesti je gotovo duplo skuplja i u apotekama košta 3.395 dinara. A, Srbiji godišnje treba više od 100.000 doza samo ove vakcine. Stručnjaci, međutim, veruju da vakcine mogu da se nabave po nižoj ceni od one u apotekama.
- Prema ugovorenim cenama kombinovane vakcine na tenderima u zemljama u okruženju, ne očekuje se značajnije povećanje cene koštanja vakcina za program obavezne imunizacije - kaže dr Goranka Lončarević, šef odseka za imunizaciju u Institutu za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“.
GOTOVO SVI SE VAKCINIŠU
VEĆINA dece u Srbiji primi sve vakcine predviđene kalendarom obavezne vakcinacije. Prema evidenciji Instituta „Dr Milan Jovanović Batut“, obaveznoj vakcinaciji se odazove oko 90 do gotovo 98 odsto mališana. LISTA BOLESTI
U SRBIJI je obavezna imunizacija dece protiv tuberkuloze, dečje paralize, velikog kašlja, difterije, tetanusa, hepatitisa B, oboljenja izazvanih hemofilusom influence tip B, malih boginja, rubeole i zaušaka. A, po kliničkim indikacijama i protiv oboljenja izazvanih streptokokom pneumonije, meningokokom i virusom gripa. Novosti
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
Sve manje usvajaju decu U Srbiji opada broj usvojiteljskih porodica, iako je dug red zainteresovanih za proširenje porodice. Parovi traže gotovo isključivo zdravo dete, predškolskog uzrasta, određenog porekla  BRAČNI parovi koji nameravaju da usvoje dete mahom imaju isti zahtev - zdravu bebu srpske nacionalnosti. Izbirljivost i isključivost mnogima je zato uskratila šansu da uživaju u podmlatku, jer većina mališana koji čekaju nove mame i tate ne zadovoljavaju ove „kriterijume“. Nedovoljnom broju usvojenja dodatno kumuje i država slabim interesovanjem za ovu temu.
U ovom trenutku 800 parova se nada da će im socijalni radnici dati šansu da se iskažu kao staratelji, dok je s druge strane samo 80 mališana u završnoj fazi pripreme za usvajanje.
- Gotovo niko ne želi romsku decu, iako je većina mališana upravo ovog porekla - kaže Zoran Jović, direktor Centra za socijalni rad u Nišu. - Uslov im je i da dete bude zdravo, a najmanje trećina dečaka i devojčica koji su spremni za usvojenje imaju smetnje u razvoju, tako da je veoma teško udovoljiti porodicama.
Jović kaže da je ekonomska kriza dovela do toga da je svake godine sve manje zahteva, nisu retki slučajevi u kojima su kandidati u međuvremenu ostali bez posla ili zatvorili firmu:
- Pare nisu najvažniji uslov pri odabiru usvojitelja, ali se očekuje da imaju redovne i dovoljne prihode kako bi se adekvatno brinuli o novom članu. U poslednje vreme mnogi zahtev zamrzavaju dok ne prođe kriza.U centrima za socijalni rad širom Srbije objašnjavaju da im se i dalje najčešće javljaju parovi koji su potrošili godine u pokušajima da postanu biološki roditelji. Većina ih je u poznoj petoj deceniji, ali sa željom da im dete bude mlađe od tri godine, uprkos tome što zakon izričito zabranjuje ovoliku starosnu razliku. U skoro 90 odsto slučajeva nemaju toleranciju prema drugim religijama.
Timovi koji određuju ko ispunjava uslove ne mare mnogo za prohteve parova i ne žele da im „udovoljavaju“. Ni na zamerke da su procedure duge i komplikovane, mnogo se ne obaziru.
- Nama je interes deteta u prvom planu, a ne želje bračnih parova. Procedure nisu duge onim kandidatima koji su se pokazali kao podobni staratelji - kaže Dragan Vulević iz Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike.
Najviše dece je usvojeno 2008. kada je 149 mališana dobilo novi dom. Od tada je sve manje usvojenja, ali bi od sledeće godine broj usrećenih porodica mogao biti veći.
- Od početka ove godine je usvojeno 71 dete i to je poboljšanje, ali je i dalje nedovoljno dobro - tvrdi Vulević. - U martu je zatraženo da se stručnjaci u centrima za socijalni rad širom Srbije razbude i aktiviraju i preispitaju koliko je dece, mlađe od deset godina, smešteno po institucijama i hraniteljskim porodicama. Utvrdili smo da ih je 890. Izvesno je da nisu sva podobna za usvajanje, ali je sigurno da bi mnoga među njima, već naredne godine, mogla naći novi dom.
VAŽNA RAZLIKA U GODINAMA
RAZLIKA u godinama između usvojitelja i dece ne sme da bude manja od 18, niti veća od 45. Naš zakon dozvoljava usvajanje i pojedincima, ali se u praksi uvek daje prednost potpunim porodicama. U slučaju da je par različitog nacionalnog porekla, odluka će prevagnuti u korist onih iste nacionalnosti. KARAKTER ISPRED NOVCA
Prilikom procene koji su kandidati najbolji za usvajanje presuđuju lična svojstva partnera, motivacija za usvojenje, ali i koliko im je skladan brak... Psiholozi i socijalni radnici vode brojne poverljive razgovore u kojima se pretresa i detinjstvo kandidata, bliska prošlost, planovi za budućnost, vezanost za širu familiju... Novosti
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
U Srbiji napušteno 1.600 sela! Pošast bele kuge preti da u sledeće dve decenije zatvori čak 1.200 naselja i dodatno smanji broj stanovnika. Oko 200.000 nenastanjenih seoskih kuća rešile bi probleme svih podstanara  NAJVERNIJE mušterije prodavnica u gotovo svakom selu u Srbiji su - momci. Pivom prekraćuju letnje večeri. Dobri su u zbijanju šala, odlični u fudbalu. Nisu lenji, ali nemaju ni posebnog razloga da se lome od rada. Za loš život uglavnom krive državu, selo od koga je i "bog digao ruke" i lopovsku vlast. I obavezno žene. One koje su svoju sreću pronašle u gradu, a oni i u petoj deceniji ostali - neoženjeni.
Gotovo da nema sela u Srbiji u kojoj se danas ne može videti slika vremešnih momaka u dokolici. Nije ni čudo kada od Horgoša do Preševa živi, prema podacima Odbora za selo SANU, čak 260.000 neoženjenih muškaraca mlađih od 50 godina. Neudatih žena daleko je manje, a i u petoj deceniji burmu sanja njih oko 100.000. Čestiti i pošteni, verni selu i očevini, ali nesnađeni u sadašnjosti i otpisani za budućnost tek "momci veterani" postali su ogledalo demografske slike Srbije.
Retki brakovi, mali broj dece, ogromne migracije ka gradovima koji se smatraju kolevkom boljeg i lakšeg života čine samo deo razloga zbog koga je na mapi Srbije čak 1.500 naselja u kojima se godišnje ne rodi nijedno dete. Koliko je situacija alarmantna pokazuju i podaci da je oko 1.600 sela gotovo potpuno napušteno, 700 naselja ima manje od 100 žitelja, a da je čak stotinu njih sa manje od pet stanovnika. Predviđanja su još gora: u narednih 15 do 20 godine promaja bele kuge oduvaće još 1.200 naselja.
Kosa niske stope rađanja već decenijama povlači otkose i u selima i u gradovima, pa republika godišnje gubi po tridesetak hiljada stanovnika. Seoske sredine, međutim, izložene su i konstantnom pražnjenju još od pedesetih godina. Politika migracija u bivšoj Jugoslaviji iz sela u gradove je preselila čak osam miliona ljudi, što je proces koji u svetu traje i do 150 godina.Da poljoprivreda i jačanje sela može biti pokretač odumrle privrede čuje se često u jeku agitacije za pristupanje EU, koja ima brojne fondove za podsticanje poljoprivredne proizvodnje. To je i najčešći argument zastupnika teze da je pod šljivom i ključ demografskog oporavka Srbije. To smatra i sociolog Mirjana Jelić Drobnjak, koja napominje da ozbiljno ulaganje u ruralna područja može da popravi tamnu sliku srpske populacije.
- Nije reč samo o privredi, nego i o izgradnji puteva, unapređenju zdravstvene zaštite, kulture, prosvete - objašnjava ona. - Prvi korak je zaustaviti strahovit demografski pad, posle čega treba razvijati svest ljudi o potrebi za potomstvom. To traži temeljan i dugoročan rad, koji je do sada izostajao, ali i ozbiljna izdvajanja iz budžeta.
Svaki, pa i demografski potencijal sela, niko ne spori. O tome najbolje govori da je oko 50.000 kuća stalno, a čak 145.000 privremeno nenastanjeno. To je dovoljno da Srbija reši problem podstanara i ljudi bez krova nad glavom. Oko 400.000 hektara neobrađenog poljoprivrednog zemljišta, i hiljade praznih štala, može da bude izvor hrane za stotine hiljada ljudi. Sve to do sada nije bilo dovoljno da život počne da buja i van gradskog asfalta.
Činjenica je da 60 posto ukupnog stanovništva Srbije živi u gradovima, a da se populacija sve više koncentriše oko Beograda, Novog Sada i Niša. Prema statističkim i privrednim analizama šansu za rast imaju jedino naselja u dolini Morave i duž značajnih puteva. Da ostala nemaju mnogo šanse ukoliko se nastave postojeći trendovi upozorava i Ivan Marinković iz Instituta društvenih nauka. On podseća da je bitka za gradove izgubljena, a da predstoji bitka za varošice i sela.
- I veliki gradovi poput Niša ili Novog Sada uskoro će da počnu da beleže stagnaciju broja stanovnika - objašnjava Marinković. - Malobrojna sela, udaljena od puteva ili većih gradova, posledica su i prevelikog broja naselja koji postoji u Srbiji. Stanovništvo Republike koje broji 7,1 milion ljudi živi u čak 4.700 naselja. Na primer, Leskovac obuhvata čak 300 naselja sa veoma malim brojem žitelja.
Da su jedan od glavnih razloga za lošu demografsku sliku Srbije migracije koje su sela ostavile u rukama staraca kažu i u Odboru za selo SANU. Da bi se u ruralna područja vratio život, kako objašnjavaju, potrebna je ozbiljna rešenost države.
- Potrebno je napraviti raskid sa dosadašnjom praksom da istiskivanja mladih iz sela i poljoprivrede. Država mora mnogo više da investira u poljoprivredu, ali i saobraćajnu i komunalnu infrastrukturu sela - navodi profesor Milovan Mitrović i ističe da bi država trebalo da podrži zadružne oblike organizaovanja poljoprivrednika, koje bi pomoglo njihov opstanak i razvoj posla.
*****
PRIRODNI PRIRAŠTAJ ZAVISI I OD RELIGIJE
DA je pad broja stanovnika pojava koja se beleži u svim razvijenim društvima, a da nasuprot tome, probleme sa natalitetom nemaju samo zemlje sa visoko razvijenom religijskom svešću, smatra profesor Miroljub Jevtić, urednik časopisa "Politikologija religije". On smatra da loši životni uslovi, nizak standard i nedovoljna pomoć države porodicama nisu pravo objašnjenje za demografski sunovrat ka kome klizi Srbija.
- To potvrđuje podatak da najveći broj neudatih i neoženjenih osoba živi i Beogradu - na Vračaru i Starom gradu - gde su uslovi života najbolji. Suprotno, najmanje momaka i devojaka je u siromašnoj Žitorađi - objašnjava Jevtić.
Prema njegovim rečima, povećanje nataliteta je u tesnoj vezi sa religioznošću građana, što potvrđuju loši demografski trendovi u većini država opredeljenih za sekularizam. Direktna veza između finanasijske situacije u državi i porasta broja dece - ne postoji.
- Prosečna Francuskinja rađa manje od dvoje dece, kao i Srpskinja i Norvežanka - kaže Jevtić. - Prosečan broj dece koje rodi majka u siromašnom Bangladešu je 2,8, dok je u prebogatom Bahreinu 2,2. U Saudijskoj Arabiji, gde je islam dominantna religija, žena rađa prosečno 3,4 dece, dok je u hinduističkoj Indiji taj procenat 2,8. Slično, u budističkom Laosu prosek broja novorođenčadi jedne majke je 3,2.
Jevtić navodi i primer SAD. Majke u mormonskoj Juti, poznatoj po praksi da se mlade žene udaju za starije muškarce, prevashodno radi stvaranja potomstva, na svet donose u proseku po 2,6 dece, dok u izrazito liberalnom Vermontu taj procenat je svega 1,6.
- Naučno utvrđena je činjenica da narodima u kojima se neguje širenje sistema vrednosti zasnovanog na sekularizmu i neoliberalizmu ozbiljno preti gašenje - napominje Jevtić.
ROBINZONI 21. VEKA
BEZ gotovo ikakve veze sa civilizacijom u Srbiji živi najmanje 100.000 ljudi. Veza sa najbližim gradom za većinu svodi se na posete lekaru, kupovinu goriva ili neki administrativni posao. U bespućima najčešće žive najstariji, slabog zdravlja i bez obrazovanja. Čak 42.000 domaćinstava gotovo bukvalno je odsečeno od sveta. Novosti
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
Učenici osvojili pet medalja na Olimpijadi iz fizike Svih pet predstavnika Srbije na Olimpijadi iz fizike osvojili su medalje - jednu srebrenu i četiri bronzane. Reč je o učenicima Matematičke gimnazije  BEOGRAD - Svih pet predstavnika Srbije na Olimpijadi iz fizike osvojili su medalje - jednu srebrenu i četiri bronzane, a reč je o učenicima Matematičke gimnazije.
Srebrnu medalju osvojio je učenik Matematičke gimnazije iz Beograda Milan Krstajić, a bronzane - Ivan Tanasijević, Uroš Ristivojević, Luka Bojović, Ilija Burić, svi učenici Matematičke gimnazije, rezultati su 44. Međunarodne olimpijade, koji su danas objavljeni.
Kako je saopšteno iz Društva fizičara Srbije, reč je o izuzetnom uspehu imajući u vidu da se od dosadašnjih 35 učešća naše ekipe na Olimpijadi tek peti put desilo da svi naši učesnici osvoje medalje.
Učesnici Olimpijade su izabrani na osnovu rezultata ovogodišnjeg ciklusa takmičenja iz fizike učenika srednjih škola u organizaciji Društva fizičara Srbije i Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, koji se završio Srpskom fizičkom olimpijadom, održanom od 18-19. maja.
Kako je navedeno, dvonedeljne pripreme olimpijske ekipe su organizovane na Institutu za fiziku i Fizičkom fakultetu od 17- 28. juna.
Vođe ekipe bili su Aleksandar Krmpot i Nenad Vukmirović iz Instituta za fiziku. Novosti
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
UtherPendragon
|
|
Razarač
Pridružio se: 10 Okt 2012, 20:36
Postovi: 6089
|
biram sebi drustvo
_________________
skriveni tigar pritajeni zmaj
|
|
|
|
|
|
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
Kupujemo i ruske helikoptere Naša Vojska, pored ruskih aviona, razmišlja o nabavci helikopterske eskadrile. Potrebni transportni helikopteri, a prva želja je ruski „Mi-171“  SRBIJA je među malobrojnim evropskim državama koja nema nacionalnu helikoptersku službu za traganje i spasavanje. To je jedan od razloga zašto, uporedo sa pregovorima sa Rusijom oko kupovine višenamenskih aviona „mig 29 2M“, u Vojsci Srbije razmišljaju i o nabavci jedne helikopterske eskadrile.
Prema saznanjima „Novosti“, prvi koraci napravljeni su krajem prošle godine, a vojska ima pripremne analize. One su pokazale da bi početne potrebe zadovoljile najmanje četiri nove ili polovne transportne letelice. Jačanje helikopterske flote predviđena je i u dugoročnim planovima razvoja oružanih snaga.
U Vojsci Srbije planove pravdaju mnogobrojnim prednostima koje jedinice sa ovim letelicama imaju u izvršavanju zadataka.
- Potrebni su nam pre svega trasportni helikopteri, koji imaju široku namenu - objašnjavaju u Generalštabu VS. - Nezamenljivi su u trećoj misiji vojske - pomoći civilima u slučajevima poplava, požara i vanrednih situacija. Pojačanje ovim vazduhoplovima podiglo bi nam cenu i u mirovnim misijama. A helikopteri mogu da se koriste i u komercijalne svrhe.Za ove zadatke trenutno u vojsci se koristi manje od 10 ruskih letelica „Mi-8“ i „Mi-17“. Većina ih je stacionirana na Aerodromu „Batajnica“, gde služe za transport opreme i u sanitetske svrhe. Korišćenje ruskih „osmica“ u našoj vojsci od 1968. razlog je što se u vojnim krugovima kao moguće pojačanje uglavnom pominje njegova savremena verzija „Mi-171“.
Da je Srbiji neophodna jača helikopterska flota smatra i Zlatibor Grujić, pilot u penziji i predavač na Vazduhoplovnoj vojnoj akademiji. On podseća da je ideja o nacionalnoj helikopterskoj službi stara više decenija, ali i da ona mora biti oslonjena na vojsku.
- Auto-moto savez je osamdesetih preuzeo dve „osmice“ za trasport povređenih u saobraćaju, ali projekat nije bio dugog veka - objašnjava Grujić. - Oslonac bi trebalo da bude vojska, jer ona ima kadar za obuku i resurse za održavanje letelica. Nabavka helikoptera višestruko bi se isplatila.
Grujić podseća na t oda se helikopteri koriste za borbene zadatke, padobransku obuku, transport opreme, a u civilstvu u građevinarstvu, elektroprivredi, himanitarnom trasportu...
PRAKSA U EVROPI
Hitna helikopterska služba za traganje, spasavanje i transport praksa je u gotovo svim zemljama EU. Baze letelica namenjene za ove zadatke stacioniraju se na udaljenosti od 80-150 kilometara. Koliki je značaj ove službe za transport pacijenata, govori i činjenica da udaljenost od Niša do Beograda helikopter, sa pripremom i poletanjem, preleti za oko sat vremena, dok je sanitetskom vozilu potrebno tri puta više vremena. RUSI RADE I ZA AMERIKANCE
Helikoptere „Mi-8“ i „Mi-17“ koristi više od 50 država na svetu. Ova letelica trenutno se izrađuje u više varijanti sa nebrojeno modifikacija. Zavisno od namene, opreme, i aranžamana vezanih za rezervne delove i održavanja, varira i cena, a ona može da dostigne i više od 10 miliona dolara. Najjača strana letelica je pouzdanost, zbog koje su i SAD od fabrike u Kazanu nedavno kupile za vojsku Avganistana više od 20 letelica. Novosti
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
Srbija - zemlja doseljenika Više od polovine populacije naše zemlje čini stanovništvo iz bivše SFRJ: Iz država bivše Jugoslavije u Srbiju doseljeno 687.948 ljudi. Svaki drugi građanin Srbije ne živi u gradu kome je rođen  MESTO rođenja u Bosni i Hercegovini ima 298.000 stanovnika Srbije, dok je iz Hrvatske došlo tridesetak hiljada ljudi manje. Gradovi i sela u Crnoj Gori mesta su iz kojih je stiglo 69.000, dok se iz Makedonije doselilo oko 42.500 stanovnika.
Ovo su pokazali poslednji obrađeni rezultati popisa stanovništva Srbije koje je na temu migracija ljudi objavio Republički zavod za statistiku. Oni su, između ostalog, otkrili i da je iz država bivše Jugoslavije u Srbiju doseljeno 687.948 stanovnika, ali i da čak svaki drugi građanin Srbije ne živi u gradu kome je rođen. U drugim zemljama, koje ne pripadaju bivšoj SFRJ, rođeno je 82.580 građana Republike.
Najveći priliv življa iz BiH u Srbiju zabeležen je tokom pet ratnih godina, između 1991. i 1995. godine kada je Drinu prešlo oko 70.000 ljudi. Vojna operacija „Oluja“ podigla je u istom periodu talas migracija koji je u Srbiju doveo više od 129.000 Srba iz Hrvatske. Broj preseljenja iz Crne Gore godinama je konstantan, a granicu kod Brodareva godišnje pređe oko 1.000 ljudi.Potraga za diplomom, radnim mestom i boljim uslovima života učinila je da polovina Beograđana i Nišlija u rubrici mesto rođenja ima upisane druge gradove. Stanovništvo je najviše pomešano u Novom Sadu, gde je od 341.625 stanovnika doseljeno čak - 200.000.
Da je najveći vojvođanski grad lider po uplivu doseljenog stanovništva najviše je uticala opština Petrovaradin, koja je sa svojih 74 odsto došljaka rekorder u Republici. Severna pokrajina decenijama je na meti migracija, o čemu svedoči i činjenica da su na drugom mestu Sremski Karlovci, u kojima domaće stanovništvo čini svega 39 odsto.
- Rezultati popisa su pokazali da je među doseljenim stanovništvom najveći procenat onih koji su došli iz drugog grada ili naselja. To je gotovo svaka druga osoba koja je promenila mesto boravka - objašnjava Snežana Lakčević, načelnik Odeljenja za popis Republičkog zavoda za statistiku. - Mesta u istoj opštini promenilo je oko deset odsto doseljenika, a nešto manje je onih koji su se preselili u drugu opštinu.
Udeo doseljenog stanovništva u Srbiji od Drugog svetskog rata neprekidno je u porastu. Došljaci su 1948. činili petinu življa u Republici, danas ih je dvostruko više.
ŽAGUBICA SA NAJMANjE DOŠLjAKA
NAJMANjI priliv populacije sa strane beleži opština Žagubica, gde je više od 80 posto autohtonog stanovništva. „Domoroci“ čine više do 70 posto i žitelja Kovačice, Sjenice, Novog Pazara, Malog Crnića, Žabara i Kosjerića. Državljanstvo Srbije ima 99 posto populacije. Dva pasoša poseduje četiri posto stanovništva Republike. Novosti
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
U školama nemaju ni za sapun Novosti istražuju: Čak 57 škola u Srbiji je zbog dugovanja imalo blokiran račun. Opštine ne plaćaju školama, pa mnoge nemaju ni za osnovna sredstva  RAČUN Osnovne škole „Đura Jakšić“ u Zaječaru blokiran je godinama. Nemaju od čega da kupe ni sapun. Sanitarna inspekcija uzalud nalaže hitno krečenje i deratizaciju, vatrogasna da se poprave hidranti i strujna mreža, jer preti požar. Para nema, potvrđuje za „Novosti“ direktor Saša Vojnović.
Na jučerašnji dan 57 škola u Srbiji imalo je blokiran račun. Gomilaju se dugovi za grejanje, struju, vodu, ne mogu đake da pošalju na takmičenja, a nastavnike na obavezne seminare, jer opštine i gradovi plaćaju „na kašičicu“.
- Dugovi zaječarskih škola narasli su na 54 miliona dinara - objašnjava Vojnović. - Ne možemo ni slavinu da popravimo, a tužbe stižu i za neplaćene popravke kopir-aparata. Sanitarna inspekcija iz Niša naložila je da okrečimo školu. Nema para, pa sam završio na sudu i iz svog džepa platio kaznu. I za higijenu tražimo donatore.
Umesto pola miliona koliko je, recimo, potrebno OŠ „Đura Jakšić“ mesečno, za sve račune i troškove, od lokalne samouprave dobiju deseti deo. Zakon obavezuje i da naprave školski sajt, pa mogu da očekuju još jednu kaznu.Problema ima u celoj Srbiji. OŠ „Radica Ranković“ u Lozoviku, kod Bačke Palanke, priča Dragan Matijević, predsednik Unije sindikata prosvetnih radnika, tužili su roditelji učenika koji se povredio tokom nastave. Sud je presudio da isplate 3,5 miliona dinara, škola nema, pa je račun blokiran.
- Svakog dana zovu me kolege iz različitih gradova i žale se na blokadu računa i kašnjenje plata - otkriva Matijević. - Stvar je zakomlikovana novim zakonom, koji nalaže blokadu računa, ako se dugovi ne izmire u roku od 45 dana. A kada je račun blokiran, država ne uplaćuje ni zarade. Tako su nastavnici taoci sistema. Rade svoj posao, a plate kasne zato što neko drugi nije izmirio dugovanja. Negde su krive lokalne samouprave, negde direktori, ali ispaštaju nastavnici.
U pojedinim niškim školama, objašnjava Vlada Milićević, gimnazijski profesor, dešava se da plate kasne nekoliko dana jer je račun škole blokiran zbog duga od hiljadu ili 10.000 dinara.
Prošle godine svaka druga kragujevačka škola bila je u blokadi, jer radnicima nisu isplaćivali troškove prevoza, ali i zbog komunalnih dugova.
- Najveća stavka su milionska dugovanja prema gradskim komunalnim preduzećima - kaže Milan Jevtić, profesor u Politehničkoj školi. - Dešavalo se da ne realizujemo nastavu za vozače, jer nismo imali gorivo za vozila. U školama koje se greju na gas prošle zime mesec dana radijatori su bili ledeni.
Sreća u nesreći svih ovih škola je što su komunalna preduzeća i elektrodistribucije „meka srca“, pa i pored višegodišnjih dugova ne isključuju struju i vodu. Tako škole u Zaječaru i po pet godina nisu platile odnošenje đubreta, a komunalci ga ipak nose. TABLE NA RASPRODAJI
NAJCRNjI scenario ovih dana preti OŠ „Aleksa Šantić“ u Stepanovićevu kod Novog Sada. Račun im je blokiran dve godine, a za 7. avgust zakazana je licitacija školske imovine. Škola mora da isplati 800.000 dinara nastavniku koji je dobio sudski spor. Škola nema para, a i iz opštine poručuju da ni oni ne mogu da izmire dug. U sličnoj situaciji je i Ekonomska škola „Svetozar Miletić“ u Novom Sadu (na slici), gde su izvršitelji popisali imovinu jer nije plaćena obnova fasade. Novosti
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
Štrajk može, ali u tišini Nacrtom Zakona o štrajku nezadovoljni sindikati koji nisu učestvovali u izradi. Ograničava se mesto, produžava rok za najavu, obavezni miritelji...  AKO uradite sto sklekova, možete da stupite u štrajk - ironična je rečenica kojom sindikati opisuju aktuelni Nacrt zakona o štrajku. Predstavnici radnika koji nisu učestvovali u pisanju ovog dolumenta u isti glas tvrde da su predložena rešenja još jedan udarac radnicima jer im - osim restrikcija koje im sprema novi zakon o radu - Zakon o štrajku oduzima pravo da se glasno požale.
- Prosto je neverovatno da su ovakav zakon, koji najblaže rečeno ima za cilj da spreči štrajk, osmislili i promovišu naše kolege sindikalci - kaže Nebojša Rajković, generalni sekretar Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata i primećuje da se trećina odredbi bavi receptom kako ograničiti pravo na štrajk.
On tvrdi da je Nacrt neusaglašen sa drugim zakonima i da obesmišljava štrajk brojnim preprekama, procedurama i besmislenim vremenskim rokovima:
- Iz nejasnih razloga, propisuje se da štrajk može da počne tek po isteku 12 dana od dana prijavljivanja. Ograničava se i pravo da mesto štrajka bude izvan prostorija jer već postoje zakoni koji uređuju javna okupljanja i nema potrebe da se zabranjuje da komunalci štrajkuju ispred opštine, a medicinari ispred Fonda ili Ministarstva.Predviđeno da u vreme štrajka u svim „delatnostima od javnog interesa“ mora da postoji minimalni proces rada, ali se nigde nijednim propisom ne definište šta sve spada u te delatnosti. Daje se pravni osnov za uvođenje minimuma procesa rada u praktično sve delatnosti.
Poslodavci, međutim, smatraju da je važeći zakon o štrajku, koji je na snazi od 1996, previše tolerantan i da na njega imaju prigovore i strani investitori.
Ipak, Negoslav Jovanović, predsednik Industrijskog sindikata Srbije, podseća da je prvi Predlog zakona o štrajku, koji je imao slične odredbe, napisan još 2006, ali da ni tada nije prošao. Potom se o njemu govorilo opet 2011.
- U međuvremenu su napravljene neke izmene, ali nedovoljne. Suštinske zamerke i dalje ostaju - kaže on i negoduje i na predlog da miritelji postanu obavezni u svim pregovorima. Ukazuje i problem koji će stvoriti propisana saradnja Inspektorata rada i sudova u vezi sa ocenom zakonitosti:
- Poslodavac može da ima svoj sindikat i da u dogovoru sa njim organizuje štrajk i da se namerno ogreši o neke odredbe. Nakon što ga sud oceni kao nezakonit, svi radnici mogu da dobiju otkaz. Tako se ovakvom odredbom poslodavci mogu olako rešavati onih koji im nisu potrebni i to ne može da se spreči. BORBA PROTIV NEVIDLJIVOSTI
SINDIKALCI podsećaju da poljoprivrednike niko ne bi čuo da su ostali na njivi, prosvetare da nisu izašli na ulice, ali i da radnici koji su ležali po prugama, sekli prste i blokirali saobraćajnice ne bi nikada ostavarili prava da se o njima nije pisalo i pričalo. A ovim zakonom štrajk će biti neprimetan. Novosti
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
|
| Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 19 gostiju |
|
Ne možete postavljati nove teme u ovom forumu
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Ne možete monjati vaše postove u ovom forumu
Ne možete brisati vaše postove u ovom forumu
|
|
|
