|
| Autoru |
Poruka |
|
Okano
|
|
rang
Pridružio se: 06 Dec 2012, 22:57
Postovi: 3122
|
Štrajk upozorenja prosvetara  Oko 30.000 prosvetnih radnika iz 600 škola koje su članice Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije danas održavaju štrajk upozorenja, u toku kojeg đaci neće imati prvi čas u prepodnevnoj i poslepodnevnoj smeni.
Na konferenciji za novinare u Beogradu, predstavnici sindikata izneli su tri zahteva: da se ograniči broj učenika na 25 u jednom odeljenju, odloži primena sistema finansiranja po učeniku do 2020. godine i uvede obavezno srednje obrazovanje. Sindikat je štrajkove upozorenja zbog "katastrofalnog stanja u obrazovanju" najavio i za 30. maj i 4. jun i pozvao predstavnike drugih sindikata prosvete da im se priključe. Izvor:Pink
|
|
|
|
|
|
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
O pretplati, Vučić vs. Dinkić Beograd -- Aleksandar Vučić rešen je da ispuni obećanje o ukidanju pretplate, ali u Vladi navode da u budžetu nema novca za finansiranje javnih servisa RTS i RTV.  Ovo pitanje dovodi do Vučićevog neslaganja sa ministrom finansija i privrede Mlađanom Dinkićem, piše "Danas".
"TV pretplata, kao što sam i obećao građanima Srbije, biće ukinuta, jer ja ne pripadam onom tipu ljudi koji je 12 godina obmanjivao građane Srbije i bavio se samo marketinškim trikovima. To je naša obaveza od koje nećemo odustati“, objavio je juče Aleksandar Vučić na svom Tviter nalogu.
Kako navodi "Danas", za finansiranje Radio-televizije Srbije određeno je da će biti potrebno godišnje iz budžeta izdvajati 60 miliona evra, dok je za Radio-televiziju Vojvodine utvrđena cifra od 20 miliona evra.
Međutim, prema saznanjima tog lista, nakon razgovora predstavnika Ministarstva kulture sa ministrom finansija i privrede Mlađanom Dinkićem zaključeno je da u ovom trenutku nema dovoljno sredstava za javne servise u budžetu, zbog čega se razmišljalo da se odustane od te ideje i zadrži RTV pretplata u nekom obliku.
"Danas" piše i da mu je u Vladi Srbije potvrđeno da su sredstva u budžetu ograničena i da nema prostora za izdvajanje novca za javne servise.
List, međutim, navodi da juče u Ministarstvu finansija ni od ministra Mlađana Dinkića nisu mogli da dobiju odgovor da li je moguće i koliko izdvojiti sredstava iz budžeta za javni servis.
Inače, zbog drastičnog pada naplativosti pretplate, za "Danas" je potvrđeno od izvora u RTS da Vlada Srbije ovoj medijskoj kući već tri meseca uplaćuje pomoć u iznosu od 1,8 miliona evra mesečno.
Neslaganje ministra finansija Mlađana Dinkića i prvog potpredsednika Vlade Aleksandra Vučića po ovom pitanju, inače, nije prvo razmimoilaženje u mišljenjima Dinkića sa ostalim članovima Vlade Srbije i koalicionim partnerima, napominje list.
Kako "Danas" navodi, Dinkić je nedavno najavio takozvani "porez za bogataše“, odnosno dodatni porez na drugu nekretninu, ali se od toga već sledećeg dana iznenada odustalo. Dinkić je objasnio da se od toga odustalo posle "poziva građana“ na osnovu kojih je shvatio da bi taj porez pogodio i one kojima prvobitno nije bio namenjen.
List podseća i da je Vučić pre neki dan u intervju za NIN rekao da je "ekonomija njegova noćna mora“.
"Danas" navodi i da predsednik parlamenta Nebojša Stefanović nije bio prisutan kada je bila zakazana rasprava o setu poreskih zakona u Skupštini Srbije, nego je sednicu vodila Vesna Kovač, potpredsednica parlamenta iz Dinkićevog URS-a, a ta rasprava je, na kraju, bila odložena.
B92
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
Dan mladosti slave i danas Širom nekadašnje Jugoslavije u znak sećanja i danas se obeležava Dan mladosti, 25. maj, kao dan rođenja nekadašnjeg doživotnog predsednika SFRJ Josipa Broza Tita  Širom nekadašnje Jugoslavije u znak sećanja u subotu se obeležava Dan mladosti, 25. maj, kao dan rođenja nekadašnjeg doživotnog predsednika SFRJ Josipa Broza Tita.
Centralna manifestacija uvek je bila na tadašnjem stadionu JNA u Beogradu, gde su pioniri, omladinci i pripadnici svih rodova vojske i mornarice izvodili slet, a Titu je uručivana štafeta koja je polazila svaki put iz drugog mesta i iz druge republike, ali je uvek masovno i s radošću dočekivana u glavnim gradovima nekadašnje Jugoslavije.
Po pravili Štafetu mladosti Titu su, uz prigodnu čestitku sa željama za dug život i dobro zdravlje, uručivali najbolji omladinci i omladinke.
Inače, nošenje štafete trajalo je pune 42 godine, od 1945. do 1987., po ideji omladine Kragujevca, čije je Odelenje za sport i fiskulturu osmislilo masovna omladinska štafetna trčanja širom Jugoslavije.
Prva Štafeta mladosti pošla je iz Kumrovca, Titovog rodnog mesta, a svake naredne godine ona je polazila iz drugog grada, iz druge republike, obeležavajući datume i događaje iz istorije jugoslovenskog naroda.
Prvu štafetu predao je Titu Mika Tripalo, tadašnji predsednik CK Narodne omladine Jugoslavije, a poslednju, sedam godina posle Titove smrti, kada je održana završna proslava Dana mladosti, "pionirka širokog osmeha" Rejmonda Broćaj iz Gnjilana, koja je štafetu uručila Haimu Redžepiju, tadašnjem predsedniku Omladine Jugoslavije.
Posljednji slet na stadionu JNA, za života Josipa Broza Tita, održan je 25. maja 1979. godine.
I ove godine tradicionalno Titov grob u "Kući cveća" u Beogradu posetiće veliki broj poštovalaca njegovog lika i dela, kao i Muzej istorije Jugoslavije koji se nalazi u sklopu tog memorijalnog kompleksa.
U Kumrovcu, Titovom rodnom gradu u hrvatskom Zagorju, biće održana tradicionalna proslava Dana mladosti pod slogom "U mladosti je radost – u radosti je mladost".
I u gradovima širom Bosne i Hercegovine Dan mladosti će biti obeležen prigodnim manifestacijama, a društvo "Josip Broz Tito" iz Sarajeva položiće cveće i vence na titovu bistu u parku Kampusa Sarajevskog univerziteta. Novosti
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
Roditelji: Budućnost dece je u inostranstvu Čak tri četvrtine roditelja za odlazak dece u inostranstvo. Stručnjaci i dalje odlaze iz zemlje. Školovanje svakog doktora nauka državu košta 250.000 evra  OD zabrinjavajuće statistike da 75 odsto studenata želi da ode iz zemlje, još dramatičniji je poslednji podatak koji kaže da isto toliko roditelja bolju budućnost za svoje dete vidi u inostranstvu. Svega 29 odsto majki i 23 odsto očeva želi da im deca ostanu u Srbiji.
Povećava se i broj odraslih koji bi želeli da spakuju kofere i odu. Tako bi više od polovine muškaraca želelo da se iseli, a 42 odsto žena ima istu takvu nameru. Među mladima - 57 odsto devojaka i 66 odsto mladića bi emigriralo.
Ovo su podaci istraživanja „Rodni barometar“, autorke Marine Blagojević Hagson, sa Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja.
Zbog krize i polupraznih džepova, broj onih koji žele da odu se ne smanjuje. Među pola miliona ljudi, koji su za protekle dve decenije napustili Srbiju, bar 50.000 su visokoobrazovani stručnjaci. Ponajviše Americi, Kanadi, Engleskoj i Nemačkoj poklonili smo oko 6.000 doktora nauka. Na školovanje svih njih, prema procenama Vladimira Grečića, saradnika Instituta za međunarodnu politiku i privredu, država je potrošila čak 12 milijardi evra. Celokupno obrazovanje jednog doktora nauka košta oko 250.000 evra.A koliko je broj od 6.000 doktora nauka koji su otišli u svet ogroman, najbolje se meri podacima Republičkog zavoda za statistiku koji kažu da u Srbiji godišnje doktorira od dvoje-troje, pa do četrdeset ljudi u jednoj oblasti - elektrotehnici, ekonomiji, fizici...
Dekan Ekonomskog fakulteta u Beogradu, prof. dr Branislav Boričić kaže da diplomirani ekonomisti, recimo, obično idu zarad nastavka školovanja, na master studije, pa se tokom godinu dana mnogi predomisle i ostanu.
A među onima koji su otišli, ipak, ima i povratnika. Jedan od njih je dr Bojan Radak, direktor Instituta „Vinča“. On je devedesetih godina, kada i desetine njegovih kolega iz „Vinče“, otišao u Englesku, pa u Ameriku, ali je odlučio da se vrati.
- Najviše stručnjaka, i to starosti između 35 i 40 godina, otišlo je devedesetih - priča Radak. - Odlučio sam da se vratim kada sam shvatio da to što imam u Srbiji ne mogu da nađem nigde drugde. Tamo dobijete neki novi kvalitet života, ali izgubite ono što ste imali pre.
Za mnoge emigrante, sudeći prema životu koji žive, odlazak iz Srbije bio je velika greška.
NAJBROJNIJI
VEROVATNO najveći „rasadnik“ stručnjaka koji su kupili kartu u jednom pravcu jeste beogradski Elektrotehnički fakultet. Procenjuje se da je oko 2.000 njihovih diplomaca otišlo u svet. - Samo u San Francisku Udruženje bivših studenata ETF broji oko 900 članova - kaže Vladeta Marjanović, predsednik udruženja i jedan od naših najuspešnijih ljudi u Americi. On dodaje i da bi bilo dobro kada bi matica imala bolje veze i više koristila znanje i uticaj ljudi koji su otišli. Novosti
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
Ambasador pozvan u MSP zbog lažne reportaže o Srbiji Osim što je pustio u svet iskrivljenu sliku o Srbima, francuski Drugi program je stavio na ispit i odnose dveju država. Novinari platili dvojici mladića da odglume krijumčare  NE verujem da novinari francuske državne televizije nisu znali da nemaju posla sa pravim krijumčarima već praktično sa glumcima-naturščicima. A imali su tezu unapred i nastojali su, ne da je provere, već da je „dokažu“ - kaže profesor Zoran Jevtović, sociolog medija sa Niškog univerziteta povodom skandala koji je izazvala reportaža o navodnom švercu oružja iz Srbije u Francusku. - Međutim, ovde nije bitan sam prilog, već trenutak kada je objavljen i namera. Ne verujem u slučajnosti.
Osim što je pustio u svet iskrivljenu sliku o Srbima, francuski Drugi program je stavio na ispit i odnose dveju država. Zbog lažiranog priloga ambasador Francuske Fransoa Gzavije Denio je u ponedeljak bio pozvan u Ministarstvo spoljnih poslova Srbije, a kontaktirano je i sa policijskim atašeom u ambasadi Francuske.
Sporna reportaža emitovana je u martu, a ambasada Srbije u Parizu tada je zatražila od policije da proveri navode iz priloga, ali je istraga otišla u sasvim drugom smeru - ispostavilo se da je reč o insceniranoj novinarskoj priči sa lažnim akterima. Umesto trgovaca oružjem inspektori su pronašli sitne kriminalce koji su ih glumili u TV-prilogu.Francuski novinari Frank Ženzoa i Reži Mate u februaru su došli u Srbiju da snime reportažu o ilegalnoj trgovini naoružanjem. Saradnik im je bio ovdašnji novinar Aleksandar M. koji je za 300 evra trebalo da pomogne da nađu krijumčare spremne da pred kamerama svedoče o svojim nedelima. On ih je povezao sa rođakom Nenadom Mirkovićem i kumom Žarkom Blagojevićem koji su za 800 evra pristali da odglume krijumčare naoružanja.
Blagojević je od oca i tasta pozajmio dva pištolja, a od novca francuskih novinara kupili su i automatsku pušku. Zatim su maskirani, ispred srpske zastave, „svedočili“ o navodnom krijumčarenju. Pištolje su kasnije vratili vlasnicima, a pušku prodali za 100 evra.
- Prilog francuske televizije se ne može posmatrati tek kao primer novinarske neprofesionalnosti - smatra profesor Predrag Simić, bivši ambasador Srbije u Parizu. Ovo nije prvi put da se u Francuskoj govori o švercu oružja sa Balkana, ali i da je u delu javnosti propaganda protiv Srbije i dalje jaka.
- To dolazi, pre svega, od dela francuske levice i nekih profesora univerziteta - kaže Simić. - Objavljeno je mnogo knjiga i radova koji se negativno odnose prema Srbiji. Počev od knjiga sa naslovom poput „Srpski nacionalizam od Vuka Karadžića do Radovana Karadžića“, preko teza da je Holokaust u Srbiji bio strašniji nego u Hrvatskoj, do doktorske disertacije koja tvrdi da je Francuska izabrala pogrešnog saveznika na Balkanu u Prvom svetskom ratu. Taj pokret je dosta snažan, a istaknutu ulogu u njemu imaju Anri Levi i Bernar Kušner.
Profesor Jevtović sa Filozofskog fakulteta u Nišu kaže da je mnogo manipulativnih priloga u savremenom novinarstvu.
SRBI “TRGOVCI ORGANIMA“
ZBOG slike koja se u Francuskoj stvara o Srbiji prašina se podigla i pre dve godine posle emitovanja igranog filma „U kavezu“. Scenarista i reditelj Jan Gozvan i pisac Gijom Leman očigledno su bili inspirisani „žutom kućom“ i pričom o trgovini organima na Kosovu, ali su odlučili da zamene uloge krivaca i žrtava. Tako su u filmu trgovci organima postali Srbi, a njihove žrtve kosovski Albanci. Novosti
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
Radnici se sami bore za svoja prava Novosti" istražuju: Zaposleni sve češće samostalno vode bitku za osnovna prava. Prvo sebi odsecali prste i štrajkovali glađu, a sada sabotiraju poslodavce  NEZADOVOLjNI zbog malih plata, kratke pauze i ubitačnog tempa rada, radnici kragujevačke fabrike automobila na karoserijama tridesetak „fijata 500l“ ispisali su poruke šefovima: „Ruso, povišica“ ili „Žabari, bežite iz Srbije“. Zasad se zna da je u „pisanju“ poruka korišćen - metalni predmet.
U „Fijatu“ i dalje ćute, ali događaj je skrenuo pažnju javnosti na položaj najamnika u Srbiji. I niko ne zna može li se radnički gnev izliti i po drugim delovima kola koja silaze s traka i koliko će se pojaviti sličnih „sabotera“ po drugim firmama.
Slava Đoković, čelnik ASNS u kragujevačkoj fabrici, žali se na odnos Italijana prema sindikalnom organizovanju.
- Postoji „slika“ sindikata, ali ne i onih koji štite pojedince. Verovao sam da je komunizam nešto najgore, ali sada stičem utisak da smo u periodu robovlasništva.
Ljudi kojima se ne poštuju osnovna prava krenuli su u pojedinačne akcije kako bi poslodavcima ukazali na loš položaj. A sve je više onih koji bi mogli imati razloga da započnu solo prodor do plata, doprinosa, uskraćenih odmora...
Svaki treći radnik, odnosno njih 650.000 ide na posao, a ne prima ništa. Od toga, čak 480.000 su kod privatnika i čekaju platu po dva meseca. Tu je i armija od bar 500.000 ljudi koji za puno radno vreme dobijaju minimalac - 20.010 dinara. Pristaje se na sve, pa čak i na potpisivanje blanko otkaza pri zapošljavanju. Protesti i štrajkovi su se pokazali neefikasnim. Lane je bilo samo 200 „pobuna“, a jedva pola se završilo na radost radnika.- Izgubili smo poverenje u sve vođe, pa i sindikalne - kaže sociolog Dušan Mojić sa Filozofskog fakulteta u Beogradu. - Zato se bunt svodi na pojedinačne akcije i drame koje mogu biti radikalne. Takav obrazac bi se mogao ponavljati, jer nezadovoljni radnik imitira drugog nezadovoljnog koji je pokazao revolt.
Mojić ne veruje da će „ispadi“ poprimiti šire razmere. Jer, ljudi su fokusirani na puko preživljavanje, strahuju od gubitka radnog mesta, prekršajnih, krivičnih prijava... S tim se slaže i profesor na FPN Zoran Stojiljković koji, umesto pojedinačnih akcija, očekuje nekoordinisane proteste i to najpre u sivoj zoni i u privatizovanim firmama:
- Sve je manji okvir u kojem mogu da se ostvare prava. Ograničavaju se protesti, a predlažu se nove ideje oko zapošljavanja, poput onoga da probni rad traje tri godine ili da dvoje ljudi dele jedno radnom mesto! Uz to, sve je češća neravnoteža moći zaposlenih i sindikata s jedne strane i dela poslodavaca među kojima je sve više miljenika vlasti.
Predsednik SSSS Ljubisav Orbović prihvata i da su sindikati delom odgovorni što su radnici uzeli pravdu u svoje ruke. On, ipak, kaže da su problemi nastali i dolaskom stranaca koji očekuju rad po evropskim normama, a nude „afričku“ platu:
- Ne podržavam sabotaže, ali odavno sam najavio da će toga biti, posebno što su pri kupoprodaji firmi prodavani i radnici, a da se nisu znali uslovi rada. Ne pomažu tu ni štrajkovi glađu, jer se vlasnici na to ne obaziru.
ČEKAJU I PO 25 PLATA
U KRUŠEVCU više od 3.000 radnika, zaposlenih u proizvodnji, radi uz višemesečno kašnjenje plata. Zbog očajne situacije u privredi Samostalni sindikat traži hitnu sednicu sa predstavnicima lokalne samouprave, sindikata, ali i predstavnika nadležnih ministarstava.
- Radnici štrajkovima pokušavaju da dođu do plata, a kada se potpiše sporazum, poslodavac ne poštuje dogovor - navodi Milenko Mihajlović, predsednik Samostalnog sindikata.
Radnici Korporacije „Trajal“ koja upošljava 1.880 radnika skoro svakog meseca protestuju dok se ne isplate zarade. U HI „Župa“ 335 zaposlenih čeka 25 zarada! Nezadovoljstvo je kulminiralo prošle nedelje kad se čuvar Zoran Đidić odlučio na štrajk glađu. IMK „14. oktobar“ radnicima duguje deset i po plata. MLADI TO NE TOLERIŠU
Kroz fabriku je prošlo više hiljada Italijana i većina je korektna - priča jedan od starijih radnika kragujevačke fabrike „Fijat“.
- Uvek je bio sporan neko od nadobudnih. Mi stariji radnici se ne obaziremo na te, koji ostavljaju utisak da nas ponižavaju. Mi to ignorišemo, ali mladi - to ne dozvoljavaju. Verujem da su oštećeni automobili mali problem u odnosu na ono što tinja u fabrici. Drugačija je priča mlađeg radnika:
- Moji drugari i ja padamo u nesvest od rada za tri stotine evra. Deset, dvanaest sati - nije problem. Nije loše, ali ne valja. Sve to naučimo i radimo, a onda nam dođe neko kretenče „bez pertli“ da nam objasni. I još provocira. Mnogo je nas, koji u tom slučaju požele da im se... Novosti
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
Apoteke troše zadnje zalihe Pacijenti s receptima poslednjih dana uzalud obilaze farmaceute u potrazi za lekom. Većina od 37 ustanova još nije ni ugovorila nabavku  DRŽAVNE apoteke troše poslednje zalihe najtraženijih medikamenata, a pojedini diuretici, antibiotici, sedativi, antidepresivi, preparati protiv epilepsije, reumatskog artritisa, osteoporoze ili zgrušavanja krvi ne mogu da se nađu - „ni za lek“. Pacijente koji idu od jedne do druge apoteke i izlaze sa nerealizovanim receptima, sve nekako podseća na devedesete godine.
U Apoteku „Beograd“, koja je prva sprovela javnu nabavku 1.175 vrsta lekova i medicinskih pomagala, počele su da stižu isporuke, ali mnogih lekova još nema.
- Insulini su stigli 20. maja, citostatici i lekovi za HIV pozitivne 23. maja, a isporuke lekova obuhvaćenih hitnom javnom nabavkom su počele u sredu - kaže, za „Novosti“, Dragana Simić, direktor Apoteke „Beograd“.
- Očekujemo da će narednih dana u 124 naše apoteke stići svi lekovi izuzev onih kojih na tržištu nema zbog problema u proizvodnji „Srboleka“, „Jugoremedije“ i „Galenike“ ili uvoza. Već sledeće nedelje započećemo otvoreni postupak javne nabavke kojim se obezbeđuju lekovi do kraja godine.
Mr Milana Dučić, iz Centra za informacije o lekovima Apoteke „Beograd“, kaže da je stigao diuretik „spirinolaktron“, „aminofilin“ za terapiju astme, „fosevans“ za lečenje osteoporoze, antipsihotik „rispolet“. Pacijenti, međutim, ne mogu da nađu „amiodaron“ protiv srčane aritmije, beta blokator „bisoprolol“ i „monodipin“, koji se propisuju kardiovaskularnim bolesnicima, kao ni „enelapril“ za terapiju hipertenzije. Ovi lekovi se zvanično ne vode kao deficitarni, jer je ostala poneka kutija.
Broj deficitarnih lekova se povećava jer je većina apoteka 1. aprila obustavila nabavke kad je počela primena Zakona, kojim je nepoštovanje procedure definisano kao krivično delo. Njihov zahtev da se do sledeće godine izuzmu iz primene Zakona nije uvažen, pa se kasno krenulo. Mnoge od 37 apotekarskih ustanova su još u postupku pripreme tendera, pa i ako ne bude žalbi, prve isporuke teško da mogu da očekuju pre druge polovine juna.Među apotekarima ima i onih koji nisu dozvolili da dođe do nestašice, ali sada strepe od krivične prijave.
- Do kraja aprila nismo znali šta da radimo: da li da nabavljamo lekove po generici (hemijskom sastavu), kao što je od nas po novim pravilima traženo, ili po zaštićenom imenu, na šta nas obavezuje ugovor sa RFZO - kaže Nebojša Jorgovanović iz Udruženja državnih apoteka Srbije. - Za to vreme ja sam morao da nabavljam urgentne lekove, jer nisam mogao da dozvolim da neko od pacijenata umre zato što nema terapiju, i ako to podleže krivičnoj odgovornosti, spreman sam da „stanem na crtu“. Konkretno, mi još iščekujemo saglasnost Uprave za javne nabavke i, čim je dobijemo, raspisaćemo hitnu nabavku za 200 miliona dinara, što bi trebalo da obezbedi redovno snabdevanje za četiri meseca. Naše zalihe su dovoljne za još 10 dana. BROJKE
* 170.000recepata dnevno ispišu doktori
* 90miliona kutija lekova izda se godišnje
*30 milijardi godišnje za lekove na recept Novosti
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
Hoće li devojčice biti vakcinisane protiv raka grlića materice Novosti istražuju: Da li će u Vojvodini biti uvedena kotroverzna vakcinacija maloletnica protiv raka grlića materice. O „pelcovanju ćerki“ Pokrajinski sekretarijat odlučivaće krajem godine. Stručnjaci podeljeni  Vakcinacija maloletnih devojčica, uzrasta od 11 do 14 godina, protiv glavnog uzročnika raka grlića materice, koja bi mogla da uskoro prvo bude primenjena u Vojvodini, na lošem je glasu u Evropi i svetu.
Vakcine su nedovoljno istražene, a zabeleženi su i slučajevi sumnjivih smrti. One jesu u svetu u upotrebi nekoliko godina, ali nezavisni stručnjaci smatraju da je taj period kratak za sagledavanje dugoročnih posledica.
- Imamo u planu program imunizacije devojčica na teritoriji Vojvodine, ali u nabavku vakcina nećemo krenuti dok ne oslušnemo šta roditelji misle - kaže za „Novosti“ pokrajinski sekretar za zdravstvo prof. dr Vesna Kopitović.
Sekretarijat će do kraja godine u domovima zdravlja i školama ovu vakcinaciju predstaviti roditeljima i deci. Posle toga bi se donela odluka o nabavljanju vakcina. U Pokrajinskom sekretarijatu za zdravstvo kao razlog za vakcinaciju navode činjenicu da od karcinoma grlića materice u Srbiji godišnje umre oko 400 žena, a za 1.400 se otkrije da boluje od ove bolesti.U Srbiji su, inače, registrovane dve vakcine protiv HPV (human papilloma viruses - HPV), koji je glavni uzročnik karcinoma - „gardasil“ kompanije „Merk“ i „servariks“ proizvođača „Glakso-Smit-Klajna“. Obe se koriste u Evropskoj uniji, a Evropski centar za kontrolu bolesti (ECDC) preporučio je prošle godine da se uvede vakcinacija za devojčice u Srbiji uzrasta od 11 do 14 godina.
U susednoj Hrvatskoj je ne tako davno počela imunizacija devojčica, a brojni izveštaji i novinski članci spore da postoje dokazi da vakcina sprečava nastanak karcinoma. Zabeležene su i brojne nuspojave.
- Štetni učinci HPV vakcine se prijavljuju državnim agencijama od početka vakcinacije - saopšteno je pre mesec dana za hrvatske medije.
U svetu je od 2006. do aprila 2013. registrovano oko 30.000 negativnih posledica pri upotrebi tih vakcina: od toga 136 smrtnih slučajeva, a 942 trajna invaliditeta, 5.919 pacijenata se nije oporavilo, kod 522 su primećene patološke promene na PAP testu, kod 212 displazija grlića materice a konstatovano je i 62 raka grlića materice.
Podaci britanske agencije za lekove pokazuju da je ukupni broj prijava za jedan od HPV vakcine 24-104 puta veći od bilo koje druge vakcine iz Kalendara vakcinacije.
U Španiji je posle mnogobrojnih prijava sa tržišta povučeno 75.000 doza vakcina protiv HPV.
Indija je 2010 god. suspendovala klinička ispitivanja HPV vakcine posle smrti četiri devojčice. Podnesen je zahtev za oduzimanje licence za tu vakcinu.  Posle smrtnih slučajeva u svetu, za koje se sumnja da su ih izazvale upravo ampule „gardasila“, neprofitna organizacija „SANE Va Inc“ došla je do šokantnog otkrića: vakcina je u velikom broju bočica bila kontaminirana sa rDNA humanog papiloma virusa. To znači da je rDNA u vakcini rezultat genetski modifikovanog genetskog koda HPV koji je dodat u vakcinu tokom proizvodnje.
O brojnim studijama koje nastoje da dokažu da su ove vakcine štetne, dr Vesna Kopitović kaže da „antivakcinalni lobi“ oduvek postoji.
- Koju od ove dve vakcine bismo koristili, odlučiće Agencija za lekove, a potvrda da Vojvodina „ima želju“ za ovakvom prevencijom bila bi da 30 odsto pitanih roditelja pokaže dobru volju za pelcovanje ćerki - kaže ona.
- Vakcinacija bi za pacijente bila besplatna i na dobrovoljnoj bazi.
ČINjENICE
* Vakcina je učinkovita samo za devojčice koje nisu stupile u seksualne odnose
* Samo delimično štiti, jer pokriva samo nekoliko tipova HVP
* „Gardasil“ se može kupiti u Srbiji od 2006, ali se daje isključivo uz potpisanu saglasnost pacijentkinje
* U svetu se ove vakcine testiraju i na dečacima IZAZIVA STERILITET?
DR Slađana Velkov, koja je radila kao lekar u Ujedinjenim nacijama, odrasla je u Srbiji, a sada radi u Saudijskoj Arabiji i duže vreme istražuje negativan uticaj vakcina.
- HPV vakcina sadrži genetski modifikovane viruse, aluminijum u duplo većoj dozi nego kod drugih vakcina, pa i konzervans koji u eksperimentima na miševima izaziva sterilitet kod ženki i atrofiju testisa kod mužjaka, što je dokumentovano u medicinskoj literaturi - kaže ona za „Novosti“.
- Prilikom nabavke vakcina proizvođači se odriču odgovornosti za negativne efekte. Ko je onda odgovoran? Odgovornost za živote naše dece je uvek naša. Preporučujem svima da se dobro informišu pre odluke. Novosti
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
Okano
|
|
rang
Pridružio se: 06 Dec 2012, 22:57
Postovi: 3122
|
Cena hleba "Sava" snižena na 40,90 dinara BEOGRAD -
Beogradska pekarska industrija (BPI) "Klas" snizila je cenu hleba "Sava" i od danas cena tog hleba iznosiće 40,90 dinara po vekni, saopštilo je to preduzeće.
"Smanjenjem želimo da učinimo sve što je u našoj moći da hleb kao osnovna životna namirnica bude dostupan svim građanima. Ni u jednom trenutku nećemo promeniti tradicionalni kvalitet, ni karakteristike najprodavanijeg proizvoda BPI Klas - hleba 'Sava', čija će gramaža, kao i do sada, biti 500 grama po vekni", istakao je generalni direktor Željko Brozović. BPI "Klas" je uprkos konstantnom poskupljenju proizvodnje odlučio da postojeću cenu umanji za 15 odsto. Beogradska pekarska industrija potvrđuje svoju društvenu odgovornost, uvažavajuži sve težu materijalnu situaciju potrošača i dokazuje višedecenijsku brigu prema svim ljubiteljima "Save", navedeno je u saopštenju.
Kako se dodaje, hleb "Sava" BPI "Klas" postoji u ponudi gotovo 25 godina tokom kojih je zahvaljujući standardno visokom kvalitetu zavredio poverenje svih potrošačkih grupa i izdvojio se kao najprodavaniji proizvod na tržištu hleba u Srbiji. RTV
|
|
|
|
|
|
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
Izbeglice iz Hrvatske: Bez prava, a Evropljani Stanovnici Srbije proterani iz Hrvatske, od 1. jula će postati zvanično žitelji EU, ali njihovi problemi ostaju. Ne očekuju privilegije, nadaju se vraćanju imovine, penzijama...  IMAM i putovnicu i domovnicu, ali kuda ću sa njom. Boljeg života za nas nema nigde - kaže Gojko S., izbeglica iz Knina. - Skoro dvadeset godina živim od danas do sutra, sa neredovnom platom i u kućici koju sam u Batajnici sam sazidao. U Krajini mi je ostalo sve. A ja se sve ove godine osećam isto - kao da nigde ne pripadam.
Osim njega, u Srbiji još 45.000 stanovnika ima izbegličku legitimaciju i svi oni će 1. jula, osim ovog, zaraditi još jedan „status“ - građana Evropske unije. Ulaskom Hrvatske u EU, ovdašnje izbeglice bi - makar formalno - trebalo da imaju sva prava kao i Šveđani, Nemci, Španci, Italijani... Malo ko među njima, međutim, zaista i očekuje da im će im 1. jul promeniti živote, makar i za promil.
U Komeserijatu za izbeglice Republike Srbije kažu da će sve porodice koje i danas imaju izbeglički status imati prava kao i stanovnici Hrvatske, ali teško mogu da pobroje koje bi to tačno privilegije mogle da imaju ovdašnje izbeglice. Izvesno je samo da će nešto - još jednom - izgubiti: Novi Zakon o prebivalištu koji je usvojila RH, podrazumeva da izbeglice više neće moći istovremeno da imaju ličnu kartu obe države već će morati da se opredele. S druge strane, dvojno državljanstvo, a samim tim i pasoše će moći da zadrže - objašnjava Jelena Marić, iz Komeserijata. - Očekujemo da će svi zadržati srpsku ličnu kartu jer im je ona mnogo korisnija, a gubitak hrvatske samo će podrazumevati da ne mogu da učestvuju na lokalnim izborima, već samo na parlamentarnim i predsedničkim.
Ona podseća da je iz Hrvatske u našu zemlju devedesetih preseljeno 350.000 Srba i da je najveći broj uzeo dvojno državljanstvo. Većina ih se skrasila svuda po Srbiji, malo ih je otišlo u beli svet, a tek se neznatni broj vratio u stare krajeve iz kojih su pre dve decenije oterani.
- Nekada smo imali 700 kolektivnih centara širom zemlje i u njima 60.000 stanovnika, a danas imamo 29 kampova u kojim živi 2.400 građana, od kojih je 450 izbeglih iz Hrvatske - kaže Jelena Marić. - Svi će oni u naredne tri godine dobiti trajni smeštaj, a na kolektivne centre će biti stavljeni katanci. I stambeno pitanje 45.000 ostalih izbeglica iz Hratske će takođe biti rešeno u narednih pet godina.
Tako je brigu o prognanim porodicama preuzela Srbija, dok Hrvatska i dalje za njih „ne mari“.
- Možemo samo da se nadamo da će Hrvatska, ulaskom u EU, početi da tretira sve svoje građane na isti način, bez obzira na mesto gde žive - dodaje ona. - A za početak, da će se pozabaviti rešavanjem stanarskog prava, koje je jedno od najvažnijih.
U izbegličkim udruženjima, pak, ne očekuju mnogo od „suseda“ jer se do sada nisu pokazali voljnim da reše pitanja na koja su se sami obavezali kroz razne povelje i deklaracije.
- Ulazak Hrvatske u Evropsku uniju neće sam po sebi rešiti brojne probleme izbeglih i prognanih Srba - kaže Miodrag Linta, predsednik Koalicije udruženja izbeglica i narodni poslanik. - Ključni preduslov za pravično i trajno rešenje naših problema jeste aktivna uloga države Srbije.On kaže da zato sada najviše očekuje od „naših“ i poziva predsednika Narodne skupštine, Nebojšu Stefanovića, da što pre sazove posebnu sednicu na kojoj bi se usvojila Rezolucija o poštovanju ljudskih prava izbeglih i prognanih lica i drugih oštećenih građana iz Hrvatske. Tek sa ovakavom podrškom bi se mogla „pritiskati“ evropska Hrvatska.
- Sada posebno moramo insistirati na rešavanju problema koji se već godinama zanemaruju. A najveći su prespore ekshumacije i identifikacije nestalih lica, oduzete kuće i zemljišta. A nije završena ni obnova porušenih stambenih jedinica - dodaje Linta. - Još nije omogućena ni novčana nadoknada štete za uništenu imovinu. I dalje su izrazito nepovoljni uslovi otkupa za povratnike srpske nacionalnosti koji su stan dobili kroz tzv. Program stambenog zbrinjavanja, a nije rešeno ni pitanje neisplaćenih penzija i devizne štednje. Srpske kuće se oporezuju kao vikendice, ne poštuju se zakonski propisi koji garantuju slobodnu upotrebu srpskog jezika i pisma u opštinama i gradovima gde je učešće Srba preko jedne trećine u ukupnom stanovništvu.
Eto zadatka, dodaju u ovom udruženju, za novu „evropsku“ Hrvatsku. IZBRISAN NAROD
PREMA popisu iz 1991. godine, Republike Hrvatska je imala 4.784.265 stanovnika, a od toga se 581.663 stanovnika (12,2 odsto) izjašnjavalo kao Srbi. Prema popisu stanovništva od 31. marta 2001. godine, u Hrvatskoj je bilo 4.437.460 stanovnika, a od toga „registrovanih“ Srba je bilo 201.631 ili (4,54 odsto). U jednoj dekadi se broj Srba koji živi u Republici Hrvatskoj smanjio za 380.000 ili za skoro dve trećine. SRBIJA DELI KLJUČEVE
U SRBIJI će za 16.780 izbegličkih porodica biti izgrađeno 10.000 stanova, podeljeno 3.580 paketa građevinskog materijala, podignuto 1.200 montažnih kuća i useljeno 2.000 napuštenih seoskih domaćinstva. Sve će to koštati 330 miliona evra i u naredna dva meseca će početi podela prvih ključeva. Novosti
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
|
| Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 18 gostiju |
|
Ne možete postavljati nove teme u ovom forumu
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Ne možete monjati vaše postove u ovom forumu
Ne možete brisati vaše postove u ovom forumu
|
|
|
