|
| Autoru |
Poruka |
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
Vrednost građevinskih radova opala za 45,7 odsto U drugom kvartalu ove godine, vrednost izvedenih radova građevinskih firmi iz Srbije opala je za 45,7 odsto u odnosu na isti period 2012. godine U drugom kvartalu ove godine, vrednost izvedenih radova građevinskih firmi iz Srbije opala je za 45,7 odsto u odnosu na isti period 2012. godine, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku.
Od ukupne vrednosti izvedenih radova u drugom kvartalu, vrednost radova na teritoriji Srbije iznosi 86,8 odsto, a u inostranstvu 13,2 odsto.
Posmatrano prema oblastima, najveću građevinsku aktivnost zabeležili su izvođači iz Beogradske oblasti, čak 53,3 odsto od ukupne vrednosti izvedenih radova. Slede Južnobačka oblast sa 8,1 odsto i Raška sa 3,7, dok se učešća ostalih oblasti kreću od 0,2 do 3,6 odsto.
Vrednost ugovorenih radova srpskih građevinara u drugom kvartalu opala je za 11,3 odsto u odnosu na isti period, prošle godine. novosti
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
Školarcu četvrtina plate Početak septembra izvući će roditeljima najmanje 10.000 dinara iz avgustovske koverte. Ranac od 3.000 do 6.000, vodene boje do 1.500... U megamarketima odloženo plaćanje  PRVI septembar je za mnoge roditelje najskuplji dan u godini, naročito za one koji u školu šalju više od jednog đaka. I ovog septembra „odneće“ im značajan deo avgustovske zarade. Iako više ne kupuju sve udžbenike za najmlađe osnovce, moraće da dodaju one koji nisu u osnovnom kompletu, a koji je besplatan. Najveća stavka posle knjiga je školski pribor, a za sve što je đaku potrebno, od gumice do torbe, neophodno je minimum 10.000 dinara, što je otprilike četvrtina prosečne plate u Srbiji (po statistici poslednja, iz juna, iznosila 41.820 dinara).
Veliki trgovinski lanci već početkom avgusta su izašli sa ponudama, a torbi, svezaka, drvenih bojica i olovaka već ima i na pijačnim tezgama. Kvalitet i cene školskog pribora su izuzetno šaroliki, a u zavisnosti od proizvođača, na primer, vodene boje koštaju od 60 do čak 1.500 dinara. I drvene bojice se mogu platiti 60 dinara, ali ima i deset puta skupljih. Od debljine novčanika zavisi i gde će biti obavljena kupovina pred prvi septembar.Veliki trgovinski lanci su već poručili drugu turu školskog pribora, a knjižare će robu tražiti tek u poslednjoj nedelji avgusta - kaže Ljiljana Trojanović, iz kompanije „Amfora“, koja se bavi uvozom i distribucijom školskog pribora. - U velikim marketima postoji mogućnost odloženog plaćanja, na rate, pa se roditelji mnogo češće odlučuju da pazare u njima. Najtraženiji artikli su gumice, olovke i sveske, a u mnogo manjoj meri se kupuju rančevi. Najviše se prodaju školske torbe sa likovima Supermena za dečake, dok devojčice uglavnom biraju Helou Kiti i princeze.
Obična sveska A5 formata se može kupiti već za 12, ali i za 250 dinara. Najpovoljnije je kupovati sveske u kompletima, jer im takva pakovanja od pet do deset komada spuštaju cenu, ali takav izbor đacima i nije baš omiljen, jer ne mogu da biraju korice. Sveske sa Diznijevim junacima i ostalim omiljenim popularnim likovima školaraca su značajno skuplje i za njih treba izdvojiti minimum 43 dinara po komadu, i to na akciji.
Najjednostavniji rančevi, bez aplikacija, koštaju oko 600 dinara, a oni koji mnogo više privlače đake, sa raznim dečjim junacima, staju od 3.000 do 6.000 dinara. Slične su i cene torbi koje se ne nose na leđima, već se vuku, a koje lekari preporučuju. PERNICE, REZAČI, LENJIRI
RODITELJI koji žele da budu ekonomični i da ne rasipaju novac mogu izračunati da li im se isplati da kupuju prazne pernice ili one na „tri sprata“ u kojima već postoji osnovni pribor. Trostruka pernica, u kojoj se već nalaze drvene bojice, flomasteri, olovka, lenjir i rezač može se kupiti već za 500, a najskuplje su oko 3.500 dinara. novosti
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
Ivan Simič: Samo Vlada oprašta dugove Prvi čovek Poreske uprave Ivan Simič o blokadama velikih dužnika i nevoljama Kompanije „Simpo“. Ako se napravi presedan u naplati poreza, to će značiti da niko ne mora da plaća porez  BLOKADA računa kompanije „Simpo“ iz Vranja, zbog poreskog duga od 4,76 milijardi dinara, zavisiće od odluke Vlade Srbije. Prema rečima Ivana Simiča, direktora Poreske uprave Srbije, poreski dug celog sistema „Simpa“, u kome se osim matičnog nalazi još deset zavisnih preduzeća, iznosi 5,7 milijardi dinara.
- Sačekaćemo odluku Vlade da bi se videlo šta i kako dalje - rekao je Simič, dodajući da Poreska uprava još radi po sistemu „nulte tolerancije“, što znači da firma koja ima garanciju može da uđe u reprogram duga, a blokadu računa može, mimo toga, da spreči jedino zaključak Vlade, što je iznad zakona i Poreske uprave.
Direktor Poreske uprave Srbije istakao je i da se odluka Ministarstva finansija čeka i za postupanje u slučaju poreskog duga „Galenike“ iz Beograda. Prema preseku stanja za prvih šest meseci, ova kompanija duguje 113,5 miliona dinara na ime neplaćenog poreza.
Na pitanje šta će da radi ako bude pod političkim pritiskom da se neka preduzeća ne blokiraju, Simič kaže da, ako Vlada Srbije donese neki zaključak, on tu nema šta da odlučuje, odnosno onda neće blokirati račune obveznika. Ali ako to zavisi od njega, i ako nema reprograma duga - računi će svakako biti blokirani.
Amnestija poreskih obveznica bila je samo jedna od tema jučerašnjeg sastanka privrednika i računovođa sa čelnim čovekom Poreske uprave Srbije.
Milan Knežević, potpredsednik Asocijacije malih, srednjih preduzeća i preduzetnika, istakao je da je Poreska uprava konačno počela da ubira poreze od svih, što je njena ustavna funkcija.- Ako se napravi presedan u naplati poreza, da samo jedan ne mora da plati, to će značiti da ni svi mi ne moramo da plaćamo porez - poručuje Knežević.
- Ako se danas napravi presedan sa „Simpom“, „Galenikom“ ili KK Partizanom, to će otvoriti Pandorinu kutiju i vraćamo se u prošla vremena. Ne možemo amnestirati u beskonačnost one koji ne plaćaju, a istovremeno šikanirati nekoga zbog duga od 10.000 dinara.
JASAN STAV
„SIMPO“ je zaključkom Vlade s početka 2010. godine, zaštićen od prinudne naplate za neplaćene poreze i doprinose sve do okončanja privatizacije kompanije. Ovaj zaključak usvojen je za mandata Mlađana Dinkića na mestu ministra ekonomije i regionalnog razvoja, koji se, uoči rekonstrukcije Vlade, na mestu ministra finansija, čvrsto zalagao za nultu toleranciju u naplati poreza. „Simpo“ će ili da plati porez ili postaje vlasništvo države, poručivao je svojevremeno Mlađan Dinkić.
Računi „Simpa“ su u blokadi od petka zbog duga od 7,77 miliona dinara, dok je prinudna naplata zbog poreskog duga još uvek nemoguća. OPERATIVAC NA DELU
U OPERATIVNOST prvog čoveka Poreske uprave u ponedeljak su imali prilike da se uvere svi prisutni na skupu, a među prvima Goran Aleksić, generalni direktor Poslovnog udruženja drumskog saobraćaja „Srbijatransport“ i računovođa Melita Popović iz Pančeva. Simič je Aleksiću, posle navoda o zloupotrebama u drumskom saobraćaju, odmah zakazao sastanak „u sredu u 13 časova“, dok je zbog problema na koje je ukazala Melita Popović, Simič najavio skoru posetu filijali Poreske uprave Pančevo.
- Ići ćemo tamo zajedno, dajte mi, molim vas, odmah vaš broj telefona - javno je zatražio Simič. novosti
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
Poreska uprava: Opomene Simpu i Galenici pred blokadu Ministarstvo je dalo rok Simpu da se najkasnije do četvrtka javi Poreskoj upravi. Simpo: Nismo primili opomenu od Poreske uprave, pripremamo predlog za regulisanje duga  BEOGRAD - Poreska uprava uputila je opomene pred blokadu računa kompanijama Simpo i Galenika, saopštilo je danas Ministarstvo finansija i privrede.
Ministarstvo je dalo rok Simpu da se najkasnije do četvrtka, 22. avgusta, javi Poreskoj upravi sa zahtevom za pretvaranje poreskog duga u kapital države ili da svoj poreski dug od 5,76 milijardi dinara izmire na drugi način, u skladu sa zakonom.
Ukoliko kompanija Simpo i ovaj put ne izvrši svoju zakonsku obavezu, Poreska uprava će već u petak, 23. avgusta, blokirati njihov račun i prinudno naplatiti poreski dug.
Menadžment Galenike danas je obavestio ministarstvo da je ta državna kompanija spremna da izmiri svoj poreski dug u iznosu 213,3 miliona dinara i da će odmah početi sa sukcesivnim uplatama poreskog duga do njegovog konačnog izmirenja. Međutim, ukoliko Galenika ne izvrši tu obavezu, Poreska uprava će, u skladu sa zakonom, blokirati i njihov račun.
Ministarstvo finansija i privrede i Poreska uprava na taj način nastavljaju da striktno sprovode nultu toleranciju na neplaćanje poreza koju je uveo ministar Mlađan Dinkić, navedeno je u saopštenju.
SIMPO: NISMO PRIMILI OPOMENU OD PORESKE UPRAVE
Kompanija Simpo ad saopštila je večeras da od Poreske uprave nije primila nikakvu opomenu zbog poreskog duga i istakla da intenzivno radi na pripremi predloga za celovito regulisanje duga kompanije.
"Povodom današnjeg saopštenja Ministarstva finansija, proverom dokumentacije u kompaniji, konstatovali smo da Simpo ad danas nije primio nikakvu opomenu od strane Poreske uprave Srbije", rečeno je u saopštenju Simpa u kome se navodi da su za tu opomenu saznali iz sredstava informisanja.
U saopštenju Simpa se navodi da se u kompaniji intenzivno radi na pripremi predloga za celovito regulisanje duga kompanije i dodaje da "pored 30 miliona evra koje je Simpo preneo državi u vidu besplatnih akcija, urednog plaćanja PDV-a i akciza, Simpo priprema predlog za celovito regulisanje poreskog duga".
"Kao neopravdanu ističemo prozivku u pogledu visine poreskog duga, jer je značajan deo istog regulisan Zakonom o privatizaciji i stavljen u takozvani otpust, te ne postoji zakonska obaveza njegovog plaćanja pre okončanja procesa privatizacije" kažu u Simpu. novosti
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
Poljaci ugasili fabrike, pa dobili posao sa Kolubarom Kakva je pozadina ugovora između poljske kompanije „Kopeks“ i basena Kolubara i šta o tome kažu radnici i rukovodioci. Zatvorili tri kolektiva u sastavu nekada moćne niške Mašinske industrije. Posao vredan 29 miliona evra  NA međunarodnom tenderu koji je sproveden u okviru EPS, konzorcijum „Kopeks“ iz Poljske dobio je posao vredan oko 29 miliona evra za izradu tračnih transportera za budući Površinski kop „Polje C“ Rudarskog basena „Kolubara“.
Ugovor je potpisan i posao se već realizuje, ali ova vest ima i svoju pozadinu jer je isti „Kopeks“ kupio i u roku od dve godine zatvorio tri fabrike iz sastava Mašinske industrije (MIN) koje su se do privatizacije, 2007. godine, bavile istim poslom. Sindikalisti optužuju da su ove fabrike namerno oterane u likvidaciju, dok direktor „Kopeks“ MIN AD Nikola Ilić kaže da će se deo posla, nekih pet miliona evra ipak odraditi u Nišu.
Jula 2007. godine „Kopeks“ iz Katovica je privatizovao tri preduzeća iz sastava MIN, MIN „Fitip“, MIN „Oprema“ i MIN „Mont“ koji su upošljavali više od hiljadu radnika. U roku od dve godine sve tri fabrike su likvidirane, a radnici se bore da dobiju makar dividende jer nisu dobili otpremnine, niti su imali pravo na socijalni program.
- Suština priče je bila da se ugase naše fabrike da bi bilo posla za Poljake. Pre privatizacije smo odlično poslovali jer imamo specifičnu proizvodnju transportnih traka, prenosnika i dizalica. Naš program je bio tražen i imali smo odlične reference. Sve je to uništeno u rekordnom roku - ukazuje Dejan Jovanović, bivši radnik i sindikalista koji se grčevito borio da ukaže nadležnima na navodne nepravilnosti. - MIN „Fitip“ je trebao u 2008. godini da podeli dividendu akcionarima zbog dobrog poslovanja. Ta dividenda nikada podeljena nije, a nama je rukovodstvo izrazilo tri meseca nakon dobrog poslovanja da smo u gubitku 120 miliona dinara. Takođe u 2008. godini prodato je više od 3.000 tona otpadnog čelika, gvožđa i drugog repromaterijala koji se nalazio na prostoru tri firme, a o tome akcionari nisu imali podataka koliko je para uzeto i gde je novac završio.
Nikola Ilić, direktor u novom preduzeću „Kopeks“ MIN AD, kaže da u ovom trenuktu niški mašinci ne bi mogli samostalno da dobiju veliki projekat transportnog sistema od EPS-a. Pojašnjava da trenutno udeo niškog „Kopeksa“ u celom sistemu „Lopeksa“ grupe manji od jedan posto njihovog ukupnog obrta.
- Posao je dobila poljska kompanija koja ima 40 fabrika u celom svetu i sve potrebne reference - kaže Ilić koji se ogradio da je on od nedavno direktor tako da mu nisu poznati događaji neposredno nakon privatizacije.
- Biće posla i za naših 200 metalaca, a oko pet miliona evra realizovaće se u našoj fabrici.
DUGAČAK SPISAK OPTUŽBI
SINDIKALISTI nabrajaju sve „grehe“ većinskog vlasnika o kojima su obavešteni nadležni organi.
l Kupio polovnu auto-dizalica iz 2002. godine na konto ulaganja u preduzeću MIN „Mont“, na kojoj je prekucan i broj motora i šasije.
l U Fitipu kupio mašinu za dubinsko bušenje na Tajlandu, a prikazuje cenu kao da je kupljena u Nemačkoj.
l Otpustio 131 radnika dva dana po isteku kupoprodajnog ugovora, iako je program za otpuštanje radnika tražio tri meseca ranije od Republičkog zavoda za zapošljavanje Niš... novosti
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
Prevara Benetona Ogroman novac uložen za dolazak poznate italijanske kompanije u Niš, ali od toga malo vajde. Miloš Delibašić: Za 116,9 miliona evra država je mogla da dobije 10.000 radnih mesta  ZA nešto više od tri miliona evra, koliko je italijanska kompanija „Beneton“ pre dve godine platila tekstilnu fabriku „Niteks“, od države je dobila zemljište, poslovni prostor i keš u vrednosti od 116,9 miliona evra.
Italijanski investitor je trebalo da u roku od tri godine uposli 2.700 radnika, ali trenutno radi njih 1.000 koje nije angažovao on nego njegovih desetak kooperanata.
U nekadašnjoj tekstilnoj fabrici, koja je imala 15 zaokruženih tehnoloških celina, od prediva do konfekcije, trenutno radi 50 radnika koje je „Beneton“ angažovao da farbaju džempere. Ostali radnici, oko 1.000 ili „približno 1.600“, prema podacima niške Filijale NSZ, rade za „Anri“, „Nisear“, „Nora Serbia“, „Planet System“, „Tuscan Family“, „Tessil, Martyte“, „Olipias Knitting“ koji su u stvari kooperanti iz Hrvatske, Rumunije i Grčke.
Pored jeftine radne snage, radnicima se isplaćuje od 5.800 do 17.000 dinara mesečno, a od države poslodavci dobijaju subvencije po devet hiljada evra, s tim da nemaju obavezu da sa radnicima produže ugovor duže od šest meseci.- Naša država je dovela „Beneton“, ali „Beneton“ nije kupio „Niteks“ - smatra Miloš Delibašić, dugogodišnji rukovodilac u ovoj niškoj fabrici i dobar poznavalac prilika u ovom kolektivu.
- Po svim zakonima ekonomije, država je mogla za 116,9 miliona evra da dobije 10.000 radnih mesta, a ne samo 1.000. Zemljište i atraktivna lokacija u ovom trenutku vrede 24 miliona evra, u funkciji je bilo 65.000 kvadrata čija je tržišna vrednost 40 miliona evra, a država se odrekla dugovanja od 22 miliona evra i platila 4,6 miliona evra za otpremnine radnicima.
Sve je to „Beneton“ dobio za tri miliona evra! Po ugovoru treba da investira 43 miliona evra, ali nisam siguran da će se to i ostvariti. Videćemo kakav će biti rasplet...
Lokalna samouprava je platila još milion evra za rušenje i raščišćavanje terena da bi Italijani gradili nove hale. Međutim, pre godinu dana na toj lokaciji otkriveno je arheološko nalazište, pa su radovi zaustavljeni da bi se zaštitila istorijska baština! GDE JE TAČNA ADRESA
NA sajtu „Beneton Serbija d.o.o Niš„ stoji niška adresa, Pantelejska 58, ali je jedini kontakt broj telefona i faksa u Beogradu. Sa tog broja javila se osoba koja je pojasnila „da smo dobili knjigovodstvenu agenciju koja je nekada radila za ‘Beneton’ i da nisu više njihovi klijenti“. Direktor je Flavio Simoneti, a njegov zamenik je Fabio Sartori. U Filijali NSZ u Nišu su nam, u dopisu, naveli da je „Beneton“ zaposlio „približno 1.600 radnika“. U prethodne tri godine ova kompanija je, sa svojim kooperantima, isključivo koristila aktivnu meru „obuka na zahtev poslodavca“, i po tom programu je angažovano dosad 660 osoba. Poslodavac obučava polaznike, zasniva radni odnos sa njima i zadržava ih u radnom odnosu najmanje šest meseci po završetku obuke.- Poslodavac plaća 5.800 dinara mesečno svakom polazniku tokom trajanja obuke - pojasnili su iz NSZ. novosti
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
Dinkić u ponedeljak sa rukovodstvom Simpa i Poreske uprave Ministar finansija i privrede Mlađan Dinkić pozvao je rukovodstvo Simpa i direktora Poreske uprave na sastanak u ponedeljak, 26. avgusta, na kojem bi se dogovorilo trajno rešenje za regulisanje ogromnog poreskog duga ove kompanije  Ministar finansija i privrede Mlađan Dinkić pozvao je rukovodstvo Simpa i direktora Poreske uprave na sastanak u ponedeljak, 26. avgusta, na kojem bi se dogovorilo trajno rešenje za regulisanje ogromnog poreskog duga ove kompanije.
To bi istovremeno omogućilo i kontinuitet proizvodnje preduzeća i siguran posao za radnike, navodi se u saopštenju, i dodaje da je rukovodstvo Simpa prihvatilo poziv ministra Dinkića.
Sva preduzeća u Srbiji, mala i velika, državna i privatna, moraju imati potpuno isti poreski tretman, i zato je neophodno da se i kompanija Simpo, u skladu sa zakonom, konačno uvede u sistem redovnog plaćanja poreza i doprinosa, navodi se u saopštenju.
Ministarstvo finansija i Poreska uprava na čelu sa direktorom Ivanom Simičem, uspeli su da sa stoprocentnim uspehom uvedu nultu toleranciju na neplaćanje poreza i taj princip se i ubuduće mora poštovati bez izuzetaka.
To je, pre svega, u interesu 5.000 radnika u Simpu, koji treba da imaju posao, plate, ali i redovno uplaćene sve doprinose, kako bi ostvarili sigurna primanja i onda, kada steknu pravo na zasluženu penziju, navedeno je u saopštenju. novosti
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
I Beograd spušta rampu Skoplju Posle otezanja Makedonije da ukine zabranu za uvoz srpskog žita, spremne recipročne mere. Ministarstvo poljoprivrede: Primorani smo da ograničimo uvoz makedonskog vina, grožđa i paradajza  IAKO je prošlog meseca dogovoreno da Makedonija ukine uredbu koja ograničava uvoz pšenice iz Srbije, naši susedi ponovo su se oglušili o dogovor. I dok srpski poljoprivrednici, zbog sporne uredbe, trpe velike ekonomske štete, makedonski izvoznici zarađuju u našoj zemlji, naročito na sezonskom povrću i lubenicama. I dok naša vlada i dalje samo najavljuje mere reciprociteta, stručnjaci napominju da smo sa reakcijom već zakasnili i da je velika šteta načinjena. Ipak, uz Ministarstvu poljoprivrede tvrde da će Makedonce najviše zaboleti ograničenje uvoza vina i grožđa koje pristiže.
Vlada Makedonije donela je početkom jula zvaničnu odluku da uvoz srpske pšenice i brašna veže za kupovinu domaće pšenice i brašna. Po toj odluci, za kilogram uvezene pšenice iz drugih zemalja, pa tako i iz Srbije, makedonskim uvoznicima je naloženo da moraju da kupe tri kilograma domaće pšenice, a za kilogram brašna četiri kilograma pšenice iz domaće proizvodnje. Pošto Makedonci žito u značajnoj meri kupuju jedino od naših proizvođača, na srpsku poljoprivredu se ovaj postupak najviše i odrazio.
Ovo, inače, nije prvi put da Makedonija ograničava uvoz robe iz Srbije. Naime, već četvrtu godinu zaredom susrećemo se sa istim problemom. Prema mišljenju Milana Prostrana, savetnik za poljoprivredu u Provrednoj komori Srbije, očigledno je da zemlje potpisnice CEFTA nisu još uvek spremne da u potpunosti otvore svoje tržište. Srbija u Makedoniju prilično dinamično izvozi, za samo pet meseci ove godine izvezli smo 270.000 tona i to je napunilo njihove silose, pa su se verovatno uplašili da neće biti dovoljno mesta za domaće proizvođače - napominje Prostran. - Osim toga, ni Makedonija nije jedina zemlja koja je ovakve uredbe donosila. Prošle godine smo imali problem sa Bosnom, zato što su ograničili uvoz brašna i piva.
Srpska i makedonska strana postigle su dogovor, još 20. jula, da se deo uredbe koji se odnosi na ograničavanje uvoza pšenice ukine do 15. avgusta, a brašna do 1. septembra. Međutim, naši susedi još uvek nisu ispoštovali ono što su sami predložili.
Odgovor na to zbog čega Srbija još uvek ne reaguje na makedonski embargo kod uvoza pšenice i brašna, potražili smo u Ministarstvu poljoprivrede.
- Želeli smo da izbegnemo trgovinski rat, koji nikada nije dobro rešenje ni za jednu stranu, ali i mi moramo da zaštitimo domaće proizvođače - tvrdi Danilo Golubović, državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede. - Do sada smo bili tolerantni, međutim, makedonska strana očigledno krši dogovor o slobodnoj trgvoini. Nismo želeli da na svoju ruku donosimo mere reciprociteta prema makedonskom izvozu, već smo odlučili da probleme rešavamo kroz institucije CEFTA. Pošto do sada naši susedi nisu ukinuli odredbu o ograničenju uvoza naših poljoprivrednih proizvoda, primorani smo da reagujemo i da mi ograničimo uvoz makedonskog vina, grožđa, ali i paradajza.I agroekonomista Drago Cvijanović poručuje da je, ukoliko nema dogovora, recipročna mera za makedonske izvoznike jedino rešenje. Poznato je, kako on kaže, da mnoge zemlje u svetu koriste takozvane vancarinske barijere, koje omogućavaju ograničenje uvoza.
- Naša zemlja se do sada nije bavila tim merama, međutim, neophodno je da i mi zaštitimo svoje poljoprivrednike - kaže Cvijanović. - Nisam za to da država čuva monopol nijednom proizvođaču, ali kod nas poljoprivrednici imaju i te tako sitnu proizvodnju, a naročito oni koji se bave uzgojem povrća, pa tako makedonski uvoz stvara našem paradajzu dosta problema. Ukoliko oni čuvaju svoje, trebalo bi i mi naše seljake da zaštitimo.
U Privrednoj komori Makedonije smatraju da CEFTA sporazum nije prekršen, jer postoje klauzule po kojima se domaća privreda tako može štititi do 200 kalendarskih dana, a taj rok, kako kažu, još uvek nije prošao.  ŽITO ZA PARADAJZ
SRBIJA je prošle godine u Makedoniju izvezla 44.000 tona brašna i 55.000 tona pšenice. Suficit u razmeni sa ovom zemljom, kada su u pitanju prehrambeni proizvodi, bio je prošle godine 22 miliona dolara, a našim južnim susedima izvozimo, osim žita, najviše mleka, mesa i voća, a naročito malina. Sa druge strane, od njih najviše kupujemo grožđe, vino, paprike, paradajz i jabuke. novosti
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
Bor: Godišnje po 120.000 tona bakra Američka kompanija „Friport Mekmoran” zainteresovana je da prošire kapacitet topionice u Boru na osnovu geoloških istraživanja o rudi bakra u okolini grada.  AMERIČKA kompanija „Friport Mekmoran“, jedna od najvećih rudarskih korporacija u svetu, zatražila je od Vlade Srbije informaciju da li je moguće proširiti kapacitet topionice koje se trenutno gradi u Boru - saznaju „Novosti“.
Naše informacije govore da su Amerikanci dosadašnjim geološkim istraživanjima u okolini Bora pronašli oko 200 miliona tona rude bakra, sa prosečnim sadržajem crvenog metala od četiri do šest odsto. O, kakvom je potencijalu reč, najbolje svedoči podatak da se u RTB „Bor“ trenutno eksploatiše ruda sa najviše 0,4 procenata bakra. A uz to, „Friport“ još nije okončao istraživanja.
Navodno, Amerikanci su zainteresovani da se kapacitet topionice proširi sa sadašnjih 80.000, na 100.000 do 120.000 bakra godišnje. Amerikanci računaju da im je daleko jeftinije da rudu prerađuju u Boru, nego da je voze u 400 kilometara udaljenu topionicu u bugarskom gradu Pirdop.
Inače, i jedna švajcarska kompanija, uputila je pismo o namerama menadžmentu RTB u kome su izrazili spremnost da, uz ovu koja se već gradi, započnu izgradnju još jednog takvog postrojenja, vrednog 200 miliona dolara, koje bi godišnje moglo da preradi 30.000 tona bakra. novosti
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
Lidl: Kupujemo zemljište u Srbiji Nemački trgovinski lanac Lidl trenutno kupuje zemljište za markete na srpskom tržištu, a Srbiju ocenjuje kao zemlju povoljnu za investiranje
 BEOGRAD - Nemački trgovinski lanac Lidl trenutno kupuje zemljište za markete na srpskom tržištu, a Srbiju ocenjuje kao zemlju povoljnu za investiranje, rečeno je Tanjugu u toj kompaniji.
"S obzirom da smo u Srbiji krajem 2010. godine registrovali naše preduzeće, naglašavamo da se nalazimo u fazi ekspanzije i kupovine zemljišta za naše markete", izjavila je Tanjugu Jovana Krstić iz sekretarijata za nekretnine Lidla u Srbiji.
Ona je rekla da dosadašnji rezultati ekspanzije tog trgovinskog lanca predstavljaju nastavak ulaganja u srpsko tržište, što je dokaz da su Srbiju prepoznali kao zemlju povoljnu za investiranje.
U Lidlu su potvrdili da su do sada kupili zemljište za markete u Valjevu, Subotici, Novom Sadu, Zrenjaninu, Nišu, Smederevu, kao i u Beogradu, ali nisu mogli da odgovore na pitanje na kojim tačno lokacijama se nalaze ta zemljišta.
"U ostalim gradovima širom Srbije aktivno radimo na realizaciji kupovine zemljišta", rekla je Krstić.
U Lidlu navode i da nisu u mogućnosti da preciziraju mogući datum otvaranja marketa u Srbiji.
"Lidlova politika poslovanja u Evropi je kupovina više zemljišta i istovremeno otvaranje više objekata. Takav način poslovanja preuzet je i u Srbiji", izjavila je Tanjugova sagovornica.
Krstić je rekla da u ovoj fazi poslovanja Lidl ne može da navede detaljnije informacije u vezi asortimana robe, ali da "mogu obećati da će asortiman biti raznovrstan i da će se truditi da zadovolje potrebe i želje budućih kupaca".
Prema ranijim najavama zvaničnika Vlade Srbije, Lidl bi prve markete u Srbiji trebalo da otvori sledeće godine, a u prvoj fazi planirano je otvaranje 15 maloprodajnih objekata od 2.000 kvadrata u 15 srpskih gradova.
Lidl je jedan od najuspešnijih trgovinskih lanaca prehrambenim proizvodima u Evropi, gde je zastupljen sa preko 9.000 prodajnih objekata. novosti
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
|
| Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 24 gostiju |
|
Ne možete postavljati nove teme u ovom forumu
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Ne možete monjati vaše postove u ovom forumu
Ne možete brisati vaše postove u ovom forumu
|
|
|
