|
| Autoru |
Poruka |
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
Sombor: Ugroženo 400 miliona evra Menadžment Fabrike akumulatora „Sombor“ negira optužbe radnika u štrajku i poziva ih da se vrate na posao. Optužbe da pokrajinska i gradska vlast podstiču štrajk i dovode u pitanje proizvodnju  MENADŽMENT fabrike akumulatora „Sombor“ koja posluje u sastavu "Farmakom MB" energično je u nedelju demantovao spekulacije o masovnom otpuštanju radnika koji štrajkuju već 60 dana.
Na vanrednoj konferenciji za novinare u somborskoj fabrici, članovi menadžmenta fabrike optužili su i gradske i pokrajinske vlasti da su upleteni u organizaciju štrajka.
Zamenik generalnog direktora Koncerna "MB Farmakom" Saša Živanović pozvao je vlasti sa svih nivoa da, umesto političkih prepucavanja preko leđa privrede, upotrebe svoj autoritet pre svega u formiranju pozitivnog poslovnog ambijenta.
- Koncern "MB Farmakom" zapošljava 3.800 ljudi i više od 80 odsto svoje proizvodnje plasira u četrdesetak zemalja na svim kontinentima - rekao je Živanović.
- Od momenta kada je u sastav koncerna ušla i Fabrika akumulatora u Somboru isplatili smo neto zarada u visini 90 miliona evra, država je na ime obaveza dobila 72 miliona evra, a banke na ime kamata i obrade kreditnih linija preko 130 miliona evra. I to u situaciji kada imamo na 400 miliona evra potpisane ugovore sa inopartnerima.Živanović je dodao da ni dug prema radnicima nije sporan, deo je i pored štrajka već rešen.
- U ovom momentu dugujemo jednu i po zaradu, ali ako se zaista želi bilo kakav napredak, neophodno je da se nastavi sa radom - poručio je Živanović, i dodao da je FAS bila suočena sa situacijom da zbog štrajka kasni isporuka akumulatorskih baterija za "belarus" traktore.
I prema tvrnji Milenka Maglova, izvršnog direktora fabrike, lokalna samouprava i pokrajinske vlasti imaju važnu ulogu u organizovanju protesta i van prostorija poslodavca. On je naveo da o tome svedoči i najnovija odluka lokalnog parlamenta da pomogne u prevozu štrajkača u Beograd, kao i poziv da se ovim radnicima pridruže i zaposleni iz drugih preduzeća u ovom gradu.
- Nedavno smo postigli dogovor o nastavku sa svim stranama - kaže Maglov. - Bili su ovde predstavnici Pokrajine i Grada, kao i predstavnici štrajkača. Dogovor smo te večeri stavili na papir, ali već narednog jutra štrajkači su nas obavestili da od dogovora nema ništa, da se vraćaju na maksimalističke zahteve, "sve ili ništa".
Maglov tvrdi da je rukovodstvo primenilo mirnu medijaciju, razgovore u socijalno-ekonomskom savetu, ali je bilo suočeno sa odbijanjem svakog dogovora mimo ultimatuma.- Na minimum procesa rada nas kao firmu od strateškog značaja za zemlju obavezuje zakon, ali i upozorenje Ministarstva odbrane i Ministarstva rada - istakao je Maglov.
- Bili smo prinuđeni da organizujemo proizvodnju kako znamo i umemo, a prema onima koji su prekoračili zakonske okvire u izražavanju nezadovoljstva, preduzeli smo mere koje nam, opet po zakonu, stoje na raspolaganju - kazao je Maglov, i uputio kritiku i "pojedinim službenicima PU Sombor", koji su, po njegovim rečima, uvodili štrajkače u krug fabrike, koji su, zatim, upućivali pretnje kolegama koji su započeli rad posle protesta.
Mišenje Maglova deli i generalni direktor FAS Vojin Rašić:
- Neka mi neko odgovori da li je to normalno da neko u situaciji u kojoj se nalazi Srbija i cela njena privreda zbog jednog dana kašnjenja isplate zarada već sutradan organizuje štrajk? - zapitao je Rašić. STIPENDIJE DECI RADNIKA
ZAMENIK generalnog direktora "MB Farmakom" Saša Živanović podsetio je da je FAS već ranije, 2008. godine, bio u sličnoj situaciji, ali je tada lako postignut dogovor sa sindikatom da se privremeno smanje zarade za 30 odsto.
- Pitam zašto sada nema ni trunke strpljenja - rekao je Živanović, i dodao da uz redovne isplate zarada zaposlenima na svakih nedelju dana FAS isplaćuje i sve studentske stipendije deci radnika bez obzira na to da li su im roditelji u štrajku ili ne. NOVI SINDIKAT
MEDIJIMA se obratio i Srećko Krička, predsednik novoformiranog reprezentativnog sindikata "Nezavisnost", čijih oko 200 pripadnika nisu u štrajku.
- Mi smo formirali ovaj sindikat kada smo shvatili da Samostalni, čiji smo do tada bili članovi, vode ljudi koji ne žele zaista da rade - rekao je Krička.
- Smatramo da svaki problem treba da rešimo u fabričkom krugu, da moramo pokrenuti proizvodnju, pa se onda imamo i čemu nadati. Novosti
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
Gorenje: Sedamsto radnih mesta u proizvodnji Zajedničko ulaganje Vlade Srbije i „Gorenja“ u proširešnje proizvodnje u fabrikama slovečanke firme u Valjevu, Zaječaru i Staroj Pazovi. Investicija vredna 22 miliona evra  Vicepremijer Aleksandar Vučić i Mlađan Dinkić, ministar finansija, u ime Vlade Srbije, i sa druge strane Branko Apat, član Uprave „Gorenja“, potpisali su u ponedeljak u Zaječaru predugovor koji predviđa zajedničko ulaganje u proširenje proizvodnje u fabrikama „Gorenja“ u Valjevu, Zaječaru i Staroj Pazovi. Uz sadašnjih 1.300, u naredne tri godine biće zaposleno još dodatnih 700 radnika.
- „Gorenje“ je u Srbiji investiralo 100 miliona evra i izvozi 90 odsto proizvodnje - kazao je Dinkić. - I upravo stoga Vlada Srbije će do 31. januara 2015. godine uložiti 15 miliona evra i na taj način postati manjinski vlasnik svih fabrika „Gorenja“ u našoj zemlji. Taj novac će, pre svega, biti iskorišćen za proširenje proizvodnje i modernizaciju fabrike mašina za pranje veša u Zaječaru, u koju će, u naredne dve godine, zajednički biti investirano 22 miliona evra.
Kako se čulo, samo u Zaječaru posao će dobiti 200 novih radnika, a fabrika će proizvoditi sopstvene mašine za pranje i sušenje veša, ali i brenda „Panasonik“, sa kojim je „Gorenje“ pre nekoliko dana potpisalo ugovor o strateškom partnerstvu.
- Plan je da se u Zaječaru godišnje proizvodi do 450 hiljada veš-mašina godišnje, a najveći deo proizvodnje biće namenjen izvozu - precizirao je Dinkić.
Ulaganje Vlade Srbije i „Gorenja“ predviđa povećanje proizvodnje u svim fabrikama u našoj zemlji sa 108 miliona evra u prošloj, na 230 miliona evra u 2013. Planirano je i povećanje izvoza sa 95 miliona u 2012. na 210 miliona evra do 2016. godine. „Gorenje“ se predugovorom obavezalo da će najmanje 40 odsto komponenti i repromaterijala nabavljati direktno od domaćih preduzeća, čime će, indirektno, takođe biti povećan broj radnih mesta.
Vicepremijer Vučić je potpisivanje predugovora sa „Gorenjem“ ocenio kao dobar dan za Srbiju i istakao da ova Vlada nema prečeg posla nego da otvori nova radna mesta.
Novosti
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
Jat odustao od “boinga“ Pošto je dobar deo postojeće flote osposobljen za saobraćaj, nacionalna aviokompanija se neće upustiti u iznajmljivanje dva „boinga”. Do kraja meseca „Jat” će imati 14 aviona u saobraćaju Nacionalna aviokompanija definitivno je odustala od iznajmljivanja dva "boinga" za sezonu pošto je dobar deo postojeće flote osposobljen za saobraćaj, saznaju "Novosti". Do kraja nedelje stiže još jedan lizovani ATR tako da će "Jat ervejz" saobraćati sa sedam svojih "boinga", četiri ATR i iznajmljenim avionom "Aviogeneksa".
Takođe, do kraja meseca u flotu nacionalne aviokompanije, iz hangara "Jat tehnike", stići će još jedan "boing" i jedan ATR. Tako će "Jat" imati 14 aviona u saobraćaju, a to je broj letelica sa kojim je i planiran letnji red letenja. Inače, "Jat" ovih dana ima oko 6.000 putnika dnevno. Novosti
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
Izveštaje firmi kontrolisaće NBS Ako se usvoji amandman SNS-a na Zakon o računovodstvu, finansijske izveštaje preduzeća više neće dostavljati Agenciji za privredne registre, već Narodnoj banci Srbije  PREDUZEĆA svoje finansijske izveštaje više neće dostavljati Agenciji za privredne registre, već Narodnoj banci Srbije. Ovo će biti jedna od novina koju donosi Zakon o računovodstvu ukoliko amandman sa ovim predlogom, koji su predložili naprednjaci, dobije podršku većine poslanika. Na sednici Odbora za finansije u sredu, zahvaljujući glasovima SNS i opozicionog SPO, ova izmena je "prošla".
Amandman naprednjaka uzburkao je strasti i u vladajućoj koaliciji. Regionalisti na Odobru nisu podržali ovaj predlog, dok su socijalisti ostali uzdržani. Protiv su bile i demokrate. Glavni argument URS i DS protiv ove izmene je taj da će se time dodatno opteretiti privreda, budući da će privredni subjekti u praksi slati duple izveštaje. Jer, kako su naveli, postoje drugi zakonski propisi prema kojima su pravna lica već u obavezi da izveštaje dostavljaju Agenciji.
I predstavnik Ministarstva finansija Zlatko Milikić usprotivio se u sredu na sednici Odbora usvajanju ovog amandmana:
- Sada se stvara jedna situacija u kojoj će privredni subjekti dvostruko morati da dostavljaju izveštaje. Bolje je rešenje da APR, po službenoj dužnosti, prosleđuje sve finansijske izveštaje NBS bez naknade.
Poslanik SNS Zoran Antić rekao je da je najbolje rešenje da se svi finansijski izveštaji šalju u bazu podataka NBS, budući da je uloga centralne banke da se stara o stabilnosti finansijskog sektora:
- Da bi to mogla da ispuni potrebni su joj relevantni podaci. Možda se javlja kontradiktornost sa drugim zakonima, ali se i to može uskladiti.
Aleksandar Senić iz DS smatra da NBS želi da pribavi nadležnosti APR koje, kako kaže, nema nijedna centralna banka u EU:
- To postoji još samo u Belgiji. Nemamo ništa protiv toga da NBS ima relevantne podatke, ali zašto preko leđa privrede. Očigledno SNS želi da udovolji želji guvernerke.
IMA VREMENA ZA ISPRAVKU
PREDSEDNICA Odbora za finansije Vesna Kovač (URS), koja je glasala protiv tog amandmana, smatra da je takav predlog "korak unazad u procesu reformi".
- Ne mislim da je to loša namera, više je možda stvar nerazmišljanja. Mislim da ima vremena da do četvrtka razmislimo o tome i učinimo ono što je najbolje. Novosti
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
NIS: Milijarde u investicije Naftna industrija Srbije prošle godine uložila za 40 odsto više nego 2011. godine. Ova kompanija je najavila ulaganje od 500 miliona evra iz sopstvenih izvora  Naftna industrija Srbije povećala je u prvoj polovini ove godine investicije za 41 odsto u odnosu na isti period prošle godine i ta ulaganja su iznosila 24,1 milijardu dinara, izjavila je Aleksandra Samardžić, direktor interne revizije u NIS na predstavljanju Izveštaja o održivom razvoja NIS u 2012.
Ona je najavila nova ulaganja u naredne tri godine od oko 500 miliona evra iz sopstvenih izvora, kako bi ta kompanija ostvarila cilj da postane lider u jugoistočnoj Evropi.
- NIS u je prošloj godini investirao 50,8 milijardi dinara što je za 48 odsto više nego 2011 - rekla je Aleksandra Samardžić. - Ostvarili smo dobit od 49,5 milijardi dinara. Najveća investicija NIS lane je bila u Rafineriji nafte u Pančevu u koju je uloženo oko 550 miliona evra. Ukupna zaduženost prema bankama je smanjena za 10 odsto sa 446 na 403 miliona dolara.Proizvodnja nafte i gasa u 2012, kako se čulo, iznosila je 1.694.000 tona, što je za 11 odsto više nego 2011. Zabeležen je pad obima prerade za devet odsto, dok je prometa bio manji za osam odsto u velikoprodaji i 15 odsto u maloprodaji.
Ukupan promet je iznosio 2.395.000 tona. Broj zaposlenih u NIS lane je za 11,1 odsto bio manji nego 2011.
- NIS će i ove godine nastaviti investicije i širenje u regionu - kaže direktorka Samardžić.
- Naša kompanija je već otvorila prve benzinske stanice pod brendom "Gasprom" u Rumuniji, Bugarskoj i BiH, a pod brendom "NIS petrol" u Republici Srpskoj, dok se istražna bušenja, osim u Srbiji, izvode i u Mađarskoj i Republici Srpskoj.
Ova kompanija će nastaviti i ulaganja u energetske projekte i obnovljive izvore energije, kao što je projekat vetroparka "Plandište".
DIVIDENDE DO 30. NOVEMBRA
- Od neto dobiti biće podeljeno 25 odsto, što iznosi 12,36 milijardi dinara - kaže Jelena Miljuš, direktor sektora NIS za odnose sa investitorima.
- Trenutno ima oko 2.400.000 akcija, a bruto dividenda je 75,83 dinara po akciji. Isplata divideni, odlučio je odbor direktora NIS biće okončana najkasnije do 30. novembra ove godine, a tačan datum odrediće generalni direktor NIS Kiril Kravčenko. Novosti
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
EPS: Strože kazne za lopove Elektromreža Srbije (EMS) i Elektroprivreda Srbije (EPS) podnele su predlog za izmenu krivičnog zakona, kako bi se krađe i namerna oštećenja na energetskim objektima  Elektromreža Srbije (EMS) i Elektroprivreda Srbije (EPS) podnele su predlog za izmenu krivičnog zakona, kako bi se krađe i namerna oštećenja na energetskim objektima, koja su kod nas sve učestlija, ozbiljnije tretirala i osuđivala.
Cilj je smanjenje broja oštećenja dalekovoda i energetskih postojenja, čega ima sve više u Srbiji, rekao je stručnjak za bezbednost u EMS-u Borislav Čornij.
Na meti nisu samo postrojenja EMS-a i EPS-a nego i Rudarsko topioničarski basen Bor, kada je nedavno, zbog krađe kablova bio ugožen život 55 rudara i 14 srednjoškolaca, podsetio je stručnjak tog preduzeća.
"Većina dela, poput krađa i oštećenja delova energetskog sistema zakonski se tretira samo kao teška krađa, što ne odgovara ozbiljnim posledicama koje ova dela imaju na ukupan elektro-energetski sistem,“ rekao je Čornij, istakavši da je sadašnja kaznena politika za takva dela loša i ne doprinosi smanjenju takvih slučajeva.
On je istakao da je praksa u EU da se takva dela osuđuju na osnovu ugrožavanja elektro-energetskog sistema, pa je samim tim trend krađa i oštećenja njihovih sistema daleko manji nego kod nas.
"I sistem prijavljivanja ovakvih dela je takođe na mnogo većem nivou u EU nego kod nas, pa ovom prilikom želimo da apelujemo na građane da nam, kada uoče, na vreme prijavljuju oštećenja naše opreme, jer će na taj način pomoći očuvanju redovnog snabdevanja strujom svih potrošača, a pre svega bolnica, obdaništa, privrednih subjekta..“, kazao je Čornij.
On je dodao da je i u susednim zemljama ova vrsta kriminala u porastu, što je posledica i teške ekonomske situacije.
Povećanom broju ovih krivičnih dela u Srbiji doprinosi i neregulisanost tržišta otkupa sekundarnih sirovina, jer se ne preispituje poreklo bakarnih cevi ili čeličnih profila na otkupnim mestima.
Bolje regulisanje otkupa sekundarnih sirovina, strože kažnjavanje svih koji učestvuju u krađama bakarnih kablova, uzemljenja i čeličnih stubova sa dalekovoda, doprineli bi manjim rizicima po ljudske živote i boljoj efikasnosti elektro-energetskog sistema, naglasio je Čornij.
"Svakako da cenimo napore koje državne institucije čine u osuđivanju ovakvih dela, ali bi trebalo prioritetno doneti adekvatne zakone i pokrenuti sve istražne radnje, sa ciljem otkrivanja svih koji su umešani u krađe i oštećenja elektro mreže i na taj način i narušavanja bezbednosti svih nas", poručio je Čornij. Novosti
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
Javni dug Srbije smanjen na 18,9 milijardi evra Javni dug Republike Srbije smanjen je u junu za 69,3 miliona evra, tako da je na kraju meseca iznosio 18,9 milijardi evra, odnosno 57,4 odsto BDP. Građani zaduženi 601 milijardu dinara  Javni dug Republike Srbije smanjen je u junu za 69,3 miliona evra, pa se Srbija tako treći mesec za redom razdužuje.
Nivo javnog duga na dan 30. juna iznosio je 18,9 milijardi evra, navodi se na sajtu Ministarstva finansija i privrede.
Učešće javnog duga u bruto domaćem proizvodu na kraju juna iznosilo je 57,4 odsto.
Razduživanju Srbije u junu najviše su doprineli otplata dospelih državnih hartija od vrednosti, kao i otplata obaveza prema domaćim i stranim bankama.
Zaduženost građana Srbije po bankarskim kreditima minimalno je povećana u prvoj polovini godine - za 0,4 odsto, na oko 601,89 milijardi dinara, objavilo je u nedelju Udruženje banaka Srbije.
Tokom juna dug stanovništva prema bankama povećan je za 1,3 odsto, sa 594,1 milijardi dinara na 601,89 milijardi.
U prvih šest meseci ove godine pad je zabeležen kod potrošačkih, stambenih i kredita za refinansiranje, a rast kod gotovinskih i poljoprivrednih kredita.
Kod gotovinskih kredita zabeležen je rast od 8,4 odsto, na 179,54 milijarde dinara, potrošački krediti smanjeni su za 10,8 odsto, na 28,68 milijardi, a krediti za refinansiranje za 5,9 odsto, na 26,79 milijardi.
Stambeni krediti su od januara do juna smanjeni za 2,3 odsto, na 335,3 milijarde dinara, a poljoprivredni krediti su povećani za pet odsto, na 31,56 milijardi.
Tokom juna kod svih vrsta kredita zabeležen je neznatan rast, osim kod kredita za refinansiranje koji su opali za 0,1 odsto.
U proteklom mesecu kašnjenje građana u otplati kredita povećano je na 4,9 odsto, u poređenju sa 4,8 odsto na kraju maja. Novosti
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
Dupli porez za građevinske firme koje rade u inostranstvu Bez sporazuma o izbegavanju dvostrukog oporezivanja, plaćaju se dažbine u dve zemlje  IZMENAMA Zakona o porezu na dohodak građana najviše su pogođeni građevinari. Angažovanje naših radnika u inostranstvu mnoge će koštati više nego dosad. Nova pravila predviđaju da preduzeća podmiruju porez na čitav iznos zarade, a ne samo na deo koji se isplaćuje u Srbiji. Neimari, međutim, namet podmiruju i u stranoj državi, pa će im, ukoliko ne postoji sporazum o izbegavanju dvostrukog oporezivanja, biti jeftinije da angažuju lokalnu radnu snagu, a ne da vode zaposlene odavde.
U Ministarstvu finansija objašnjavaju da se nije menjala poreska stopa. Izmene zakona znače veću osnovicu.
- Nije došlo do povećanja opterećenja, već je osnovica za porez za ove zaposlene, koji rade u inostranstvu, izjednačena kao i za sve druge radnike u Srbiji - objašnjavaju u Ministarstvu finansija. - Dosad je poreska osnovica bila zarada koju bi zaposleni ostvarivao u zemlji, a odsad je to zarada koju je stvarno primio i u Srbiji i u inostranstvu. Poreska stopa je, kao i za sve ostale, 10 odsto uz neoporeziv iznos od 11.000 dinara.
Građevinari odgovaraju da će se troškovi za radnike uvećati za dvadesetak odsto. Mnogi će to morati da ukalkulišu u cenu usluge.
- Ionako kuburimo sa poslom, a ovo je dodatni udarac - kaže Goran Rodić, ekspert za građevinarstvo.
- Pored svih muka i borbe da se nešto uradi i pomogne građevinarstvu, koje je godinama u strašno teškom stanju, ono je dodatno ugroženo novim poreskim zakonom. Troškovi poreza su veći. To je tako mali prihod za budžet, a nanosi strašnu štetu našim firmama. Mi pokušavamo da dođemo do posla u inostranstvu, a sada ćemo biti manje konkurentni. Taj trošak mora da se nadoknadi povećanjem cena. Svi se borimo da se naši neimari vrate na tradicionalna tržišta, a onda to urušavamo poreskim zakonima. Nikome se neće isplatiti da vodi ljude iz Srbije.
NAJVIŠE U RUSIJI
PREMA podacima Republičkog zavoda za statistiku, ukupna vrednost radova koje su izvođači iz Srbije izveli u inostranstvu lane je iznosila 17,42 milijarde dinara. Najviše posla je odrađeno u Rusiji, 43,2 odsto, zatim u Kazahstanu 16,2 odsto i Nigeriji - 9,2 odsto.
Ukupan broj radnika iz Srbije koje su naši izvođači u proseku angažovali u inostranstvu je 1.374. Najveći broj radnika radio je u Rusiji, Crnoj Gori i Nemačkoj. Prošle godine najviše radova ugovoreno je u Rusiji, Peruu, Crnoj Gori, Nigeriji i Ugandi. Novosti
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
Inspektori ne kontrolišu skoro trećinu firmi Skoro trećinu firmi u Srbiji tokom poslednih godinu dana nije posetio nijedan ispektor. Najčešće ih kontroliše Inspekcija rada, a najređe - saobraćajna  NAJČEŠĆE ih kontroliše Inspekcija rada, a najređe - saobraćajna. Kod skoro svakog trećeg poslodavca, tokom poslednjih godinu dana, proveravani su ugovori o radu, ali u skoro isti procenat, 30 odsto preduzeća, u istom periodu nije zakoračio nijedan - inspektor.
Ovo su rezultati ankete "Ipsos stratedžik marketinga" rađene za potrebe Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj. Privrednici odgovaraju da je glavni problem što za one koji krše najviše propisa i nanose najviše štete - niko nije nadležan.
- Inspekcije idu tamo gde se ima prestupa. U Srbiji je 108.000 preduzeća i 220.000 preduzetnika, koliko bi trebalo inspektora da ih prečešljaju - smatra Milan Knežević, predsednik Asocijalcije malih i srednjih preduzeća. - Problem je u drugoj stvari, u tome što za one koji čine najveće prekšaje i zloupotrebe niko nije nadležan. Niko nije nadležan za uličnu prodaju na "crno", za kontrolu prihoda estrade, prihoda u sportu. Problem je i što institucije računaju na stalne prihode od kazni. Oni planiraju koliko će godišnje dobiti novca. Redosled stvari bi trebalo da bude da su svi u zakonskim okvirima, da svi plaćaju porez i da smo svi jednaki pred zakonom.Posle radne, u kontrolama je najčešća tržišna inspekcija. Ona je stigla do 23 odsto anketiranih firmi. Slede finansijski i poreski inspektori - u 16 odsto preduzeća. Iz ugla Unije poslodavaca Srbije, neophodna je reforma inspekcijskih službi i uvođenje objedinjene kontrole.
- Svako preduzeće u proseku godišnje proveri 2,46 inspekcije, a svaka obavlja kontrolu zasebno. Provere su kod polovine firmi trajale od dva do pet dana - kaže Dragoljub Rajić, direktor Unije poslodavaca. - Potrebno je uvesti Generalni inspektorat. U Evropi inspektori zajedno obilaza preduzeća, što je jeftinije i efikasnije. Ne postoji ni pravilnik o postupanju inspektora, što je izvor korupcije i zloupotreba. Inspekcije različito tumače propise, a firme tvrde da je to često na njihovu štetu.
KONTROLA RIZIČNIH
PLAN kontrola poreskih inspektora je zasnovan na oceni poreskog značaja i poreskog rizika obveznika, objašnjavaju u Poreskoj upravi.
- To znači da se poreske kontrole ne planiraju po principu sveobuhvatnosti svih poreskih obveznika, već po principu odabira onih obveznika za koje se osnovano, sa velikom verovatnoćom, ocenjuje da posluju suprotno poreskim propisima - kažu poreznici. - U Poreskoj upravi trenutni problem je u broju poreskih inspektora, kao i starosna struktura zaposlenih radnika. VETERINARSKA NAJČEŠĆA
ANKETA otkriva i koji su inspektori najučestaliji. Veterinarski su, zbog delatnosti preduzeća, obišli njih pet odsto. Zato su svaku od tih firmi tokom godinu dana posetili u proseku 13 puta. Komunalna inspekcija zkaucala je na sedam odsto vrata, ali je zato tokom godine kroz ista prošla po devet puta. Novosti
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
Kvalitet robe prema srpskom džepu Proizvodi namenjeni istočnoj Evropi često slabijeg kvaliteta u odnosu na artikle na zapadu. Svetski proizvođači prilagođavaju sastav proizvoda platežnoj moći tržišta  ČOKOLADA poznatog svetskog proizvođača namenjena jugoistočnom tržištu ima isti sastav kao njena „parnjakinja“ koja stiže do zapadnih kupaca. Ali, ima i još jedan dodatak - emulgator E 476. Ova nasumična analiza „Novosti“ u kojima smo deklaraciju čokolade kupljene u Italiji uporedili sa istim proizvodom sa srpskih rafova, samo dodatno podgreva sumnje potrošača koji čvrsto veruju da za svoj novac u Srbiji ne dobijaju isti kvalitet kao kupci u zapadnoj Evropi. Valja napomenuti da u je u srpskim radnjama dostupna i „zapadna“ verzija istog slatkiša, u kome mlečne masti nisu morale da se dodatno „homogenizuju“.
U Srbiji nije urađena nijedna uporedna analiza koja bi pokazala da li su proizvodi koji stižu do domaćih potrošača istog kvaliteta i sastava. Uvoznici, međutim, objašnjavaju da je kvalitet u svakom proizvodu istog nivoa, a da je razlika u sastavu posledica različitih navika i ukusa tržišta.
- Svakom proizvođaču, koji želi da opstane na tržištu, bitno je da prodajnom cenom pokrije troškove - kaže za „Novosti“ dr Jasna Mastilović sa Instituta za prehrambene tehnologije u Novom Sadu. - Logično se može očekivati da neke namirnice koje su kod nas višestruko jeftinije, a prodaju se pod istim nazivom kao i u svetu, imaju drugačiji sastav. Da li je to zaista tako, može da se utvrdi samo analizama.Proizvođači, koji prilagođavaju sastav proizvoda manje platežnom tržištu, nisu za osudu. Ako je, na primer, čokolada dobro deklarisana, i ima kakao delova koliko je navedeno u deklaraciji, proizvođač ništa nije prekršio. On je samo plasirao proizvod na deo jugoistočne Evrope koju je stanovništvo tog dela sveta sposobno da plati. Dok god kvalitet proizvoda odgovara deklaraciji i ne sadrži štetne materije, nije problem.
Udruženja potrošača veruju da domaćim kupcima nije dostupan vrhunski kvalitet.
- Proizvodi na tržištima zapadne i istočne Evrope sigurno nisu istog kvaliteta - kaže Petar Bogosavljević, predsednik Pokreta potrošača. - Postoje različiti nivoi kvaliteta, što se vidi iz deklaracija. Proizvodi se razlikuju jer su različiti zahtevi tržišta i standardi u Evropskoj uniji. Recimo, EU ne dozvoljava uvoz deterdženata sa određenim supstancama koje negativno utiču na okolinu. Njihove zemlje imaju veće zahteve po pitanju kvaliteta od nas.
Jedina naznaka uporednog istraživanja kvaliteta je akcija Asocijacije potrošača Srbije. Oni su, pre tri godine, kupili isti prašak za veš u Srbiji, Mađarskoj i Nemačkoj. Prosti prevod deklaracije, pokazao je da srpska verzija ima manje materija koje peru, a više onih koje zagađuju okolinu. U međuvremenu je i naše zakonodavstvo u ovoj oblasti unapređeno, pa je zagađivača manje.
U kompaniji „Prokter i Gemlb“ kažu da se njihovi proizvodi prave u više zemalja, ali da svaka fabrika poštuje iste standarde, bez obzira na to gde se nalazi.- Što se tiče različitih vrsta istog brenda, radi se o različitim formulama, odnosno sastavu, od kojih svaka predstavlja pretežne navike naših potrošača u korišćenju konkretnog proizvoda na određenom tržištu.
Reč o temperaturi pranja, doziranju, količini veša po jednom pranju, tvrdoći vode - kažu u ovoj kompaniji.
- Ove navike i uslovi se potom prevode u specifičnu formulu za taj proizvod i u odgovarajuće uputstvo za njegovu upotrebu.
Dakle, i uputstva za upotrebu za isti deterdžent se razlikuju od tržišta do tržišta. Pridržavanje datog uputstva dovodi do istog rezultata.
U kompaniji ističu da se njihovi proizvodi za srpskog tržište uglavnom prave u EU: Češkoj, Poljskoj, Nemačkoj, Rumuniji, Mađarskoj, Francuskoj, ali i u Turskoj , Ukrajini i Irskoj.
RAZLIKE U EU
SLOVAČKO udruženje potrošača pre dve godine je kontrolisalo kvalitet hrane i pića u osam zemalja članica Evropske unije i otkrilo velike razlike. Upoređene su namirnice sa polica u Nemačkoj, Austriji, Češkoj, Poljskoj, Slovačkoj, Mađarskoj, Rumuniji i Bugarskoj i utvrđeno je da su proizvodi lošijeg kvaliteta namenjeni novim članicama EU. Predsednik Udruženja Miloš Lauko je tada rekao da se ne događa da proizvod lošijeg kvaliteta završi na nemačkom ili austrijskom tržištu, ali zato je uglavnom na rafovima u istočnim zemljama. ANALIZA “NOVOSTI“
POZNATA čokolada proizvedena za tržište EU (100 g), kupljena u Italiji, ima sledeći sastav: šećer, kakao buter, obrano mleko u prahu, kakao masa, surutka u prahu, mlečna mast, mleveni lešnici, emulgator sojin lecitin, aroma vanile i minimum 30 odsto kakaa. Ista takva čokolada na tržištu Srbije može da se nađe samo u pakovanju od 80 i 125 grama. Obe su identičnog sastava i namenjene, u deklaraciji, istim zapadnim zemljama. Srpskim potrošačima je dostupna i ista ta čokolada, ali proizvedena u jednoj istočnoevropskoj zemlji. Ona ima originalnu deklaraciju i na srpskom jeziku. Međutim, u deklaraciji, osim istih navedenih sastojaka, stoji i dodatni emulgator E476. UKUSI POTROŠAČA
PROIZVOĐAČI namirnice prave po ukusu potrošača. Ovdašnji su, na primer, navikli na ukus piva koje pivare spravljaju, između ostalog, i od kukuruza. - Pa, kada neko proba pivo u Nemačkoj, na primer, koje se pravi od čistog slada, kaže da ima drugačiji ukus. Ali, ovdašnji potrošači su navikli na ono što piju ovde - navodi dr Jasna Mastilović. Isto je i sa drugim namirnicama. Umak od paradajza za srpsko tržište „vući“ će više na kečap, za skandinavsko će biti kiseo, dok je za Italijane važan ukus sirovog pradajza... Novosti
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
|
| Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 9 gostiju |
|
Ne možete postavljati nove teme u ovom forumu
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Ne možete monjati vaše postove u ovom forumu
Ne možete brisati vaše postove u ovom forumu
|
|
|
