|
| Autoru |
Poruka |
|
Okano
|
|
rang
Pridružio se: 06 Dec 2012, 22:57
Postovi: 3122
|
Zašto Srbi minut u romingu plaćaju i po 470 dinaraJedan minut razgovora u romingu za građane Srbije u Evropskoj uniji je najmanje duplo, ali i do čak 14 puta skuplji od minute razgovora među građanima dve zemlje članice EU. Prema uredbi Evropskog parlamenta, cena jednog minuta odlaznog poziva u romingu je 29 centi, dolaznog svega osam, a SMS-a devet centi. Jedan minut odlaznog poziva iz neke od evropskih zemalja ka Srbiji, u zavisnosti od toga da li ste u VIP, MTS ili Telenor mreži, košta od 50 do 470 dinara, dok će za one koji se u romingu jave na telefonski poziv račun iznositi od 35 do 117 dinara po minuti.
Minut i do 700 dinara
Cene rominga se drastično povećavaju kada se radi o zemljama van Evrope, tako da minut može da košta i do 700 dinara za pozive iz SAD. Poseban režim važi za Crnu Goru i BiH, jer Telenor i MTS imaju ugovore sa njihovim mobilnim telefonijama, pa tako odlazni i dolazni pozivi koštaju od šest do 10 dinara po minutu, a isto tako se kreće i cena jedne poruke.
Da bi se višestruke razlike u cenama smanjile, a građani Srbije u romingu telefonirali jeftinije nego sada, Ministarstvo spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija i Republička agencija za elektronske komunikacije odlučili su da pokrenu inicijativu pred Evropskom komisijom ne bi li se za naše građane snizile cena rominga.
I dok za sve zemlje članice EU, bilo da zovu iz Španije ili Švedske minut košta isto (nešto više od osam dinara), baš kao i poruka (nešto više od devet dinara), cenovnik usluga naših mobilnih operatora je podugačak.
Na sajtu Ratela postoje čak četiri tabele sa cenama, koje se razlikuju u zavisnosti da li ste pripejd ili postpejd korisnik, potom da li pripadate jednoj, drugoj ili trećoj mobilnoj telefoniji, pa čak i da li iz neke strane zemlje zovete Srbiju ili je to poziv na lokalnom, odnosno nacionalnom nivou.
Kako proći jeftinije
Uprkos „jakim“ cenama rominga postoji zvanična „caka“ za koju mnogi i ne znaju - a uz pomoć koje pozivi mogu da budu znatno jeftiniji. U Telenor mreži ona se ostvaruje pozivanjem *123*+(kod zemlje)(kod mreže)(pretplatnički broj)#, npr. *123*+38163123456#. MTS mreži ova usluga se ostvaruje pozivanjem *102*00(pozivni broj zemlje)(pozivni broj mreže, bez vodeće nule)(broj pretplatnika)#. VIP mobajl tu opciju nema.
Možda najmanje oscilacija ima kada su u pitanju cene SMS-a, jedna poruka koša od 24 dinara za zemlje u okruženju do 30 i čak 40 dinara za ostale. Za postpejd korisnike poruka u MTS mreži je od 18 dinara, koliko je za Albaniju i Belorusiju, do 50 dinara za one koji je šalju iz Andore.
Dolazni pozivi su u proseku od 35 do 55 dinara za većinu evropskih zemalja, a najskuplja minuta ovakvog razgovora je u Lihtenštajnu - 117 dinara.
U većini zemlja EU, odlazni poziv naši operatori naplaćuju od 100 do 150 dinara, s tim što bilateralni sporazumi nekih naših domaćih i stranih operatora utiču na velike razlike u ceni. Tako je minut poziva u romingu iz Danske 110 dinara, dok jedan operator pozive iz Francuske ka Srbiji naplaćuje 470 dinara po minuti.
Kamatica
|
|
|
|
|
|
|
Okano
|
|
rang
Pridružio se: 06 Dec 2012, 22:57
Postovi: 3122
|
Godišnje nas zakinu za 100 evra na skrivenim troškovima Građanin Srbije godišnje u proseku plati oko 100 evra za razne usluge banaka, pozivanje kol-centra mobilnog operatera, razna uverenja i punomoćja koje izdaju sudovi i opštine, a da i ne primeti kako su mu te pare izbijene iz džepa.  Ako biste samo u toku jednog meseca podigli pet čekova u banci, platili banci za održavanje tekućeg računa, bar dva puta pozvali mobilnog operatera, u opštini podigli punomoćje da dete možete sami da vodite na more, a u sudu vam zatreba uverenje da niste osuđivani, moraćete da na svim ovim mestima ostavite više od 1.000 dinara.
Ne postoji adresa kojoj građani mogu da se požale što plaćaju za usluge na koje i ne računaju da bi ih neko mogao naplatiti. Taj trošak mogu da izbegnu jedino ako se dobro raspitaju u kojoj banci ili kod kog mobilnog operatera su “skrivene naknade” najjeftinije.
Zoran Nikolić, potpredsednik Nacionalne organizacije potrošača, kaže za “Blic” da je najvažnije da potrošači budu obavešteni o onome što plaćaju, tako da sami mogu da odluče da li će koristiti neku uslugu.
- Možda je nekome mnogo da da, na primer, 20 dinara svaki put kad uzme isečak o stanju na računu i spreman je da ode do drugog bankomata gde se to ne naplaćuje. U nekim evropskim zemljama je već uvedeno da bankomat upozorava klijenta ako će mu naplatiti to što novac podiže preko uređaja banke u kojoj nema otvoren račun - kaže Nikolić.
Pojedine banke naplaćuju i naknadu za prijavu nestanaka dokumenta od 50 dinara, a po pravilu se od klijenta naplaćuje i slanja opomena za prekoračenje. Od početnih 220 dinara za prvu opomenu, naknada raste na 550 dinara za drugu, a potom se povećava za po 110 dinara za treću i četvrtu. Samo ovaj namet, u Srbiji plaća nekoliko stotina hiljada ljudi.
Veroljub Dugalić, sekretar UBS kaže da svaki građanin prilikom ulaska u banku, ovlašćenom licu treba da postavi najmanje dva pitanja.
- Prvo je šta sve plaćam za određenu uslugu, a drugo koliko će me to koštati - kaže Dugalić. On napominje da banke mogu da naplaćuju samo one usluge koje su predviđene Zakonom o zaštiti korisnika bankarskih usluga, a da je visina dozvoljenih naknada je ostavljena poslovnoj politici svake banke. Visina naknade zavisi od toga koliko je neka od tih usluga, kaže Dugalić, profitabilna za određenu banku. Blic online
|
|
|
|
|
|
|
Okano
|
|
rang
Pridružio se: 06 Dec 2012, 22:57
Postovi: 3122
|
Ima li spisku kraja: Uvozimo čak i šljive Možemo da hranimo pola Evrope, ali smo 2012. u inostranstvu nabavili 45.000 tona svežeg povrća.  Na trpezama je sve manje plodova koji su proizvedeni u našoj zemlji.
Godišnje za zeleniš koji imamo u svojim povrtnjacima i voćnjacima "damo“ bar 150 miliona dolara. U trgovinskoj razmeni sa svetom jedino u agraru beležimo suficit, ali i dalje izdvajamo značajnu sumu "zelenih novčanica“ za uvoz poljoprivrednih proizvoda iz sveta.
Ne štedimo devize ni za luk, pasulj, kupus, šljive, jabuke, šećer. Na dugačkoj listi proizvoda koje Srbija uvozi su čak i krompir i pasulj.
Prema rečima Vladimira Šobota, direktora sektora operacije "Veletržnice“, paradajz stiže iz Italije i Turske, kupus iz Kine, jabuke iz Poljske, dok lubenice najviše uvozimo iz Albanije.
U vodećim trgovinskim lancima, pak, kažu da kada domaća proizvodnja ne zadovoljava njihovu potražnju, prinuđeni su da nabavljaju uvozni zeleniš i voće.
***Život da vam se smuči: Možete li i da pretpostavite kakve sve gadosti uvozimo?
Izvor: Novosti, S media foto: guliver/Thinkstock
|
|
|
|
|
|
|
Okano
|
|
rang
Pridružio se: 06 Dec 2012, 22:57
Postovi: 3122
|
Mi vama mitraljeze, vi nama otpišete dugDelegacija Ministarstva odbrane Libije koja je protekle nedelje boravila u Srbiji, zainteresovana je da nastavi nekada uspešnu saradnju sa našom vojnom industrijom.
U okviru oficijelne posete Libijci su posetili i Zastavu Oružje, a šef delegacije Kalid Mohamed al Šarif na fabričkom strelištu je, saznaje se, pucao iz Zastavinog mitraljeza M 84 (jednog od najboljih u svetu), najnovije domaće vojne puške M 21, rađene po sistemu kalašnjikov i NATO kalibru od 5,56 milimetara, zatim dalekometne snajperske puške ''crna strela“, te iz pištolja CZ 999.  Nakon toga je istakao da bi obnavljanju saradnje trebalo da prethodi regulisanje međusobno neispunjenih ugovornih obaveza iz ranijeg perioda.
Mada Al Šarif nije precizirao o kojim je obavezama reč, nije nepoznato da je Srbija, u vreme međunarodnih sankcija, naftu kupovala od Kine i Gadafijeve Libije, od koje je nastavila da se snabdeva i posle petooktobarskih promena, kao i da prema obe zemlje postoji i ozbiljan dug.
Uoči prošlogodišnje promene vlasti u Libiji, započeli su pregovori o ekonomskoj saradnji u okviru kojih je bilo reči da se deo starog duga, koji po nekim procenama dostiže do 200 miliona dolara, izmiri isporukom Zastavinog vojnog naoružanja. Naša fabrika je, s druge strane, krajem prethodne decenije, posredstvom jedne domaće firme, imala ugovoren izvoz pešadijskog oružja u Libiju, u vrednosti od preko 30 miliona dolara.
Država je, međutim, stopirala taj aranžman, jer je iza njega, prema informacijama nadležnih, stajao srpski trgovac oružjem koji je još od 2002. na „crnoj listi“ Ujedinjenih nacija, zbog prodaje oružja pojedinim afričkim zemljama koje su pod međunarodnim embargom.
U Zastavinoj fabrici oružja ističu da je dobro što su kontakti sa Libijom obnovljeni, ali da je još uvek rano govoriti o količinama i vrednosti eventualnog izvoza u tu zemlju.
"Libijci su očito zainteresovani da ponovo kupuju Zastavino oružje, ali će do eventualnog ugovora o isporuci sigurno još nekoliko puta da posete našu fabriku", kažu u Zastavi Oružju, naglašavajući da ta fabrika ipak može da očekuje dugotrajni poslovni aranžman sa Libijom.
Do tada, kragujevački oružari imaju posla preko glave. Menadžđment fabrike tvrdi da se u pogonima radi danonoćno, te da, uprkos tome, fabrika jedva uspeva da odgovori na tražnju. Za ovu godinu već je ugovoren izvoz vredan između 40 i 45 miliona dolara, što je najbolji jednogodišnji finansijski bilans kragujevačke fabrike ikada.
Najznačajnije tržište je američko, na kojem se proda čak oko 75 odsto svetske produkcije lovačkog, sportskog i oružja za ličnu odbranu, a iz ovogodišnjih aranžmana kragujevačka fabrika isporučiće robu vrednu oko 32,5 miliona dolara pa će njihovi proizvodi u tom delu sveta biti prisutniji nego ikada u 160 godina dugoj istoriji fabrike, prenosi Danas. Vesti online
|
|
|
|
|
|
|
Okano
|
|
rang
Pridružio se: 06 Dec 2012, 22:57
Postovi: 3122
|
Srbija: Život sa 240 dinara dnevno Na hranu i piće odlazi veći deo prosečnih primanja porodica. Žitelji na jugu Srbije za jedan obrok mogu da izdvoje samo 67 dinara.
Kako pišu Večernje novosti u Srbiji se prosečno na namirnice troši 21.612 dinar mesečno ili oko 43 odsto porodičnih prihoda. Prema toj računici, svaki član domaćinstva mesečno mora da se ishrani sa 7.204 dinara, što znači da dnevno na raspolaganju za doručak, ručak i večeru ima 240 dinara. Po obroku - 80 dinara.
Tako pokazuju statistički podaci o troškovima tročlanih porodica u Srbiju. Na jugu Srbije, međutim, situacija je još "tužnija". Tamo domaćinstva u gradovima za hranu odvajaju 48,6 odsto, a u selima čak 51 odsto svojih primanja. Ovakva matematika kaže da svaki član seoske familije mesečno za hranu može da da samo 6.502 dinara. Dnevno mogu da odvoje 202 dinara, a po obroku 67 dinara. Za nešto više od 200 dinara moguće je kupiti pola hleba, pola kilograma krompira, toliko jabuka i 400 grama najjeftinijeg mesa sa kostima.
Pre dve godine svaki član porodice mesečno za hranu na raspolaganju je imao 8.546 dinara, odnosno 285 dinara dnevno. Na obrok mogao je da potroši 95 dinara.
“To što se u Srbiji najveći deo kućnog budžeta izdvaja za zadovoljenje egzistencijalnih potreba samo po sebi govori tome u kolikoj se krizi živi. Južni deo Srbije raspolaže nižim prihodima, slabija je kupovna moć, i logično je da u odnosu na sever zemlje skoro 10 odsto više mesečnih primanja usmeravaju na hranu”, smatra Saša Đogović, ekonomista, i dodaje da takvi parametri kod nas važe već godinama.
U potrošačkim organizacijama tvrde da je realna situacija još dramatičnija, posebno u unutrašnjosti zemlje.
“U Srbiji se o standardu ne može ni govoriti, već o bukvalnom preživljavanju. O tome mogu da pričaju građani iz razvijenih dražava, koji uz kvalitetnu hranu mogu od svojih primanja da plate odmor, kupe knjigu, posete pozorište, bioskop i priušte sebi trenutke opuštanja”,. kaže Petar Bogosavljević, predsednik Pokreta za zaštitu potrošača.
Od ukupno raspoloživih sredstava, 94,3 odsto čine prihodi u novcu, a 5,7 odsto su prihodi u naturi. Domaćinstva sa gradskog područja u Srbiji lane su mesečno raspolagala sa 53.666, a ostala sa 48.399 dinara. Prosečni prihodi od penzija od 30,2 odsto "opasno" se približavaju platama od svega 33 odsto. Na Jugu Srbije za oko pet osto veći su prihodi porodica najstarijih sugrađana od onih u radnom odnosu.
izvor: Novosti
|
|
|
|
|
|
|
Okano
|
|
rang
Pridružio se: 06 Dec 2012, 22:57
Postovi: 3122
|
Ljajić: Država ne utiče na cene
Ljajić je izjavio da uvođenje socijalne korpe nije populistički potez i da država ne reguliše cene na tržištu, već da ta akcija pokazuje društveno odgovorno poslovanje kompanija
"Ovo je pokušaj da u uslovima ekonomske i socijalne krize obezbedimo namirnice po što pristupačnijim cenama" rekao je Ljajić.
On je naglasio da su se država i Vlada izvukle iz koncepta socijalne korpe, da ne bi bili tuženi za populizam i ostavili kompanijama da promovišu društvenu odgovornost, a kako je naveo, taj koncept odgovara i trgovcima i potrošačima.
Kako je ocenio, trgovci su na ovaj način povećali promet, za neke robe i do 30 odsto, a potrošači su dobili niže cene.
"Mi ništa više od ovog u datim okolnostina ne možemo da preduzmemo" rekao je Ljajić.
On je dodao da "nisu izmislili toplu vodu" sa konceptom socijalne korpe, jer ta akcija postoji na sličan ili isti način u mnogim zemljama, kao i u Evropskoj uniji.
Ljajić je naveo da se za sada za učešće u socijalnoj korpi, koje je dobrovoljno, prijavilo sedam trgovinskih lanaca i devet proizvođača, a da se pregovara sa još dva trgovca.
Trgovinski lanci ponudili su od početka aprila u svojim radnjama proizvode iz socijalne korpe po cenama nižim i do 30 odsto za određene proizvode prehrane i kućne hemije.
Ljajić je rekao i da je pre nekoliko dana razgovarao sa predstavnicima švedskog proizvođača nameštaja IKEA, koji planira da otvara robne kuće u Srbiji, i da je dogovoreno da oni sami saopšte kad i na koji način kreću da posluju u Srbiji.
"Evidentno je da će oni početi da rade u Srbiji, a sami će obavestiti javnost kada će to biti" rekao je Ljajić. Akter
|
|
|
|
|
|
|
Okano
|
|
rang
Pridružio se: 06 Dec 2012, 22:57
Postovi: 3122
|
Za mesec dana realizacija kineskog kredita za put BEOGRAD, 9. aprila 2013. (Beta) - Ministar gradjevinarstva i urbanizma Velimir Ilić izjavio u utorak da očekuje da će za mesec dana početi realizacija kineskog kredita od 340 miliona dolara za izgradnju dela auto-puta duž "koridora 11".
"Sve je spremno i predato kineskoj Eksim banci koja treba da odobri kredit", rekao je Ilić je novinarima posle dodela prvih dozvola firmama za izdavanje "energetskih pasoša".
Naveo je da Ministarstvo finansija Srbije pregovara sa Eksim bankom o tome da se kredit odobri bez inicijalnih sredstava koja treba da obezbedi Srbija. Ta sredstva nisu predvidjena u ovogodišnjem državnom budžetu, a ako se postigne dogovor, biće obezbedjena naknadno.
Ilić je kazao da je potrebno da se kineske kompanije koje će raditi na izgradnji auto-puta, oslobode plaćanja PDV i carine.
Kineska "Šandong haj-spid grup" trebalo da gradi auto-put od Obenovca do Uba i od Lajkovca do Ljiga, na osnovu predugovora sklopljenog sa Vladom Srbije.
(Beta, 09.04.2013)
|
|
|
|
|
|
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
Ruskim kreditom vraćamo stare dugove Sredstva koja će uskoro, po danas potpisanom sporazumu o kreditu sa Ruskom federacijom, biti uplaćena u budžet nećemo koristiti za tekuće potrebe, već za vraćanje starih dugova na koje danas plaćamo visoke kamate, kaže za "Blic" ministar finansija i privrede Mlađan Dinkić.  Kredit o kom smo danas potpisali sporazum uzimamo na deset godina, uz dve godine grejs perioda i fiksnu kamatu od 3,5 odsto. Na dugove prema Londonskom klubu, a koje ćemo u drugoj polovini godine u potpunosti izmiriti, plaćamo kamatu od 6,75 odsto, kaže za "Blic" ministar finansija i privrede Mlađan Dinkić.
Juče su, kaže ministar finansija, pokrenuti i razgovori o mogućem proširenju lista roba na koje se, prema važećem Sporazumu o trgovini sa RF, u prometu između dve zemlje ne plaća carina,.
- Premijer Medvedev je obećao da će ruska strana razmisliti o mogućnosti da se u našoj saradnji utvrdi kvota za automobile na koje se u međusobnoj trgovini neće plaćati carina. Tražili smo da se slično učini i za šećer, sir i cigarete, objašnjava Dinkić.
Kako je izvoz u Rusku federaciju povećan skoro za 50 odsto u odnosu na isti period prošle godine, sa ruskim partnerima razgovarano je i o drugim projektima koji bi omogućili lakši plasman naših roba na tržište Ruske federacije.
- Razgovarali smo9 o mogućnostima saradnje srpskim firmi u izgradnji logističko distributivnog centra u Moskvi, a koji bi služio za smeštaj naših proiizvoda namenjenih prodaji u glavnom gradu Ruske federacije. Takođe, sa predstavnicima najveće ruske banke "Zberbanke", a koja je već na tržištu Srbije razgovarali smo o mogućnostima šire saradnje. Oni planiraju da ove godine na srpsko tržište plasiraju oko 700 miliona dolara, što je vrlo značajno. Deo tih sredstava biće namenjeno za kredite za likvidnost onih firmi koje izvoze na rusko tržište.. Takođe, dogovorili smo da ova banka, zajedno sa Fondom za razvoj, pripremi i finansira projekte koji su namenjeni izvozu u Rusku federaciuju, zaključuje Dinkić. Blic online
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
Okano
|
|
rang
Pridružio se: 06 Dec 2012, 22:57
Postovi: 3122
|
Od uterivača spasa nemaAgencije za naplatu potraživanja mogu da otkupljuju sva dugovanja građana, osim bankarskih. Za prodaju nepodmirenih obaveza važi pravilo: sve što nije zabranjeno - dozvoljeno je
DUGOVANJA građana za bilo koji račun mogu da budu prodata specijalizovanim agencijama za naplatu potraživanja, koje, potom, od dužnika "uteruju" dug. Od toga su jedino zaštićeni kreditni dužnici, i to oni koji su zajmove podigli posle 5. decembra 2011. godine, od kada je u primeni Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga.
- U Srbiji postoji tumačenje da preduzeća za posredovanje u naplati potraživanja mogu da otkupljuju sva, osim bankarskih potraživanja. Kažemo tumačenje, jer u našoj zemlji ne postoji nijedan zakon koji to izričito zabranjuje - rečeno je "Novostima" u jednoj od agencija koje posluju u našoj zemlji.
I dok se agencije "bore" da im se ponovo dozvoli da od banaka otkupljuju i dugove građana, njihove usluge uveliko koriste mobilni teleoperatori.
- Većina naših korisnika u roku plaća svoje dospele račune, ali ima i onih koji kasne sa izmirenjem duga - rečeno je "Novostima" u "Vip mobajlu".
ZAŠTITA NA SUDU KLIJENTI banaka, koji imaju problem sa nekom od agencija za naplatu potraživanja, jedino sudskim putem mogu da traže pravnu zaštitu. Jer, NBS nije nadležna za slučajeve prodaje dugova građana agencijama do 5. decembra 2011. godine. Inače, od 2010. godine do danas Centru za zaštitu korisnika finansijskih usluga pri NBS, upućeno je ukupno 66 pitanja i prigovora, zbog ustupanja duga specijalizovanim agencijama. Međutim, sva ta obraćanja, kako nam je potvrđeno u NBS, odnose se na ugovore zaključene pre početka primene Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga.
- Za manji broj korisnika, kod kojih nije uspela naplata redovnom procedurom, ustupamo potraživanja ovlašćenim agencijama. Period tolerancije kašnjenja u izmirenju dugovanja zavisi od istorije plaćanja svakog pojedinačnog korisnika. Taj period je duži ukoliko svoje račune izmiruje na vreme, pa im se izuzetno desi da zakasne. Period čekanja se skraćuje ako korisnik nije redovan platiša.
"Telenor" svojim dužnicima, sa kojima je u međuvremenu raskinut ugovor, prvo šalje račun sa ukupnim zaduženjima. Po isteku roka za uplatu, dužniku stiže opomena pred utuženje, onda na scenu stupaju ovlašćene agencije, specijalizovane za oblast vansudske naplate. Ako ni oni ne postignu dogovor o izmirenju duga, obraćaju se nadležnim institucijama, sudu ili privatnim izvršiteljima. Trenutno se agencije uključuju nakon proteka roka od 60 dana od neizmirenja računa.
- Svoja potraživanja ne ustupamo trećim pravnim licima, odnosno specijalizovanim agencijama za naplatu potraživanja - kažu u "Telekomu Srbija". - Naplata naših potraživanja obavlja se u postupku koji vode zakonom ovlašćeni organi, sudovi i izvršitelji. U skladu sa Zakonom o izvršenju i obezbeđenju, "Telekom" podnosi izvršiteljima predloge za naplatu telefonskih računa koji nisu plaćeni u poslednjih godinu dana.
Novosti
|
|
|
|
|
|
|
Okano
|
|
rang
Pridružio se: 06 Dec 2012, 22:57
Postovi: 3122
|
Bahatost uzdrmala „Železnice”"Železnice Srbije" za prva tri meseca ove godine uštedele 2,8 milijardi dinara, najviše na kamatama za inokredite. Nenamensko trošenje novca i zloupotrebe odneli bar jedan ruski kredit
ZLOUPOTREBE, nenamensko trošenje novca, nesavesno poslovanje, odneli su "Železnicama Srbije" bar jedan ruski kredit, kaže Dragoljub Simonović, generalni direktor ovog preduzeća. Utvrđena šteta se meri stotinama miliona evra, a crta još nije podvučena pošto novo rukovodstvo i dalje "češlja" papire. Na svaku zatečenu nepravilnost se reaguje, tako da se u prethodnih sto dana na prugama uštedelo 2,8 milijardi dinara.
- Ne smem ni da izgovorim kolika je moguća ukupna šteta, jer još nismo završili kontrolu - navodi Simonović.
- Priča se kako nam Romi kradu vagone, a siguran sam da to rade ljudi iz "Železnice". Mnogi su na železnici napravili unosan privatan biznis. Spremamo i prve krivične prijave, do sada su 434 radnika kažnjena, osam je dobilo otkaz, a 110 premešteno na druga radna mesta. Uhapšeno je 14 ljudi zbog krađe goriva, a otkriveni su tako što su tajno ugrađene sonde za praćenje potrošnje goriva u lokomotivama. Samo za ova tri meseca za 50 odsto smo povećali prihod od naplate karata kod konduktera, što dovoljno govori šta se radilo u prethodnom periodu. Ima i nagrađenih, jer želimo da razdvojimo radnike od neradnika. Plaćamo 460 radnika za pranje vagona, a kakva su nam vozna sredstva putnici najbolje znaju. E, jedan dan će direktori da ih peru, uključujući i mene. Zavisna preduzeća koštaju "Železnice" mesečno 136 miliona dinara. Unutrašnja kontrola je i u tom segmentu počela sa radom.
U prva tri meseca ove godine "Železnice" nisu imale nijedan otkazan putnički voz zbog defekta lokomotive, dok je prošle godine bio otkazan 121 voz. Kašnjenje vozova za prevoz putnika ove godine je smanjeno za 56 odsto u odnosu na isti period lane.
SINDIKATI NE VODE FIRMU PRVI čovek “Železnice“ rekao je da sindikati moraju da se vrate u okvire kolektivnog ugovora. Kako kaže, sindikati ne mogu da vode kadrovsku politiku preduzeća.
Prevezeno je ukupno u prva tri meseca 4,2 miliona putnika, što je 16 odsto više nego u istom periodu 2012. a za sedam odsto više od plana. Od prevoza putnika "Železnice" su u prva tri meseca zaradile 394,5 miliona dinara, ili 13,5 više nego u istom periodu prošle godine.
VIŠE VOZOVA
ZA ruski kredit usaglešeni su svi elementi generalnog ugovora, koji je spreman za potpisivanje - kaže Simonović.
- U junu mogu da počnu radovi, najpre na deonici Pančevo - Beograd. Za sto miliona dolara ugovorili smo nabavku 27 novih ruskih vozova, iako je prethodno rukovodstvo za isti iznos dogovorilo svega 19.
Novosti
|
|
|
|
|
|
|
|
| Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 12 gostiju |
|
Ne možete postavljati nove teme u ovom forumu
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Ne možete monjati vaše postove u ovom forumu
Ne možete brisati vaše postove u ovom forumu
|
|
|
