|
| Autoru |
Poruka |
|
Passion
|
|
rang
Pridružio se: 19 Sep 2012, 21:59
Postovi: 4951
|
Stomatolozima i arhitektama treba 50.000 evra da isplate studiranje
Student arhitekture ili stomatologije koji živi u garsonjeri, a hrani se u menzi, godišnje uz školarinu potroši skoro 700.000 dinara. Za sedam godina, kolika je prosečna dužina studiranja u Srbiji, ovi troškovi dostignu vrednost jednosobnog stana u Beogradu (4,9 miliona dinara). Tako je zubarima i arhitektama potrebno čak 10 godina rada u struci da otplate troškove studija, a upravo su oni ti koji i najduže čekaju na posao.
Mladim stomatolozima najteže
- Odmah po završetku studija zaposlila sam se u arhitektonskom birou. Međutim, od kad sam pre godinu dana dobila otkaz, ne mogu da nađem posao u struci. Roditelji još nisu vratili sve dugove iz perioda mog studiranja. Radim kao prodavačica za platu od 25.000 dinara mesečno - priča Marija B. (28) iz Niša koja od početka studija živi u Beogradu.
Stomatološki i Arhitektonski fakultet u Beogradu imaju najskuplje školarine u zemlji, a računajući dužinu vremena koju njihovi diplomci provedu čekajući na posao, kao i početne plate koje ih čekaju na radnom mestu, trenutno pružaju najmanju perspektivu od svih fakulteta. Mladi zubar na posao u proseku čeka 5,33 godine, a ako je bio samofinansirajući student, treba mu čak 10 godina rada u ordinaciji da bi otplatio sve troškove studija. To znači da bi tek sa 40 godina mogao da kaže da su njegove studije konačno otplaćene u celosti.
S druge strane, FON i ETF takođe imaju visoke cene školarina (129.000 i 204.000 dinara), ali se s njihovim diplomama posao nalazi u roku od nekoliko meseci, Najveći problem je što država i dalje ne usklađuje studije sa potrebama tržišta rada, pa iz klupa masovno izlaze suficitarni kadrovi koji godinama čekaju na posao. Samo u 2012. godini u Beogradu je upisano 300 brucoša na arhitekturi i 260 na stomatologiji, dok je informacione tehnologije, za kojima postoji najveća tražnja na tržištu, upisalo 340 studenata. Na Beogradskom univerzitetu kažu da se čeka realizacija strategije obrazovanja koja predviđa da država svakom fakultetu uplaćuje novac samo za onaj broj studenata za koji postoji potreba na tržištu rada.
Kako kaže prof. dr Miodrag Popović, prorektor za finansije Beogradskog univerziteta, trenutna izdvajanja države su toliko mala da nijedan fakultet nije u mogućnosti da snizi cenu školarine.
- Jedna polovina novca od školarina odlazi na pokriće materijalnih troškova fakulteta, a druga polovina na plate. Ono što država daje fakultetima nije dovoljno da pokrije ni 50 odsto troškova - ističe Popović.
Prosečni troškovi studenta stomatologije i arhitekture u jednoj godini
Školarina 180.000-240.000
Menza 3.960 dinara x 12 meseci
Dodatno za hranu 9.000 x 12
Stan 15.000 x 12
Prevoz 1.100 x 12
Bioskop, kafići 3.000 x 12
Račun za telefon 1.000 x 12
Sredstva za higijenu 1.200 x 12
Garderoba i obuća 3.000 x 12
Pribor (sveske, olovke) 1.000 x 12
Knjige 5.000 (prosek)
Studentske takse 2.000 (prosek)
UKUPNO 646.120-706.120 dinara Blic
|
|
|
|
|
|
|
Passion
|
|
rang
Pridružio se: 19 Sep 2012, 21:59
Postovi: 4951
|
Patrijarh Irinej služio božićnu liturgiju u Hramu svetog Save
U Sabornoj crkvi u Beogradu u devet sati počela je Božićna liturgija, koju služi episkop hvostanski Atanasije Rakita, u prisustvu patrijarha srpskog Irineja.
Božićnoj liturgiji prisustvuju predsednik Srbije Tomislav Nikolić sa suprugom Dragicom, članovi njegovog kabineta, predsednik Skupštine grada Beograda Aleksandar Antić i brojni građani.
Ponoćna liturgija u Hramu svetog Save
Božićna liturgija počela je u ponoć u Hramu svetog Save u Beogradu. Ponoćnom liturgijom započela je proslava Božića, praznika rođenja Isusa Hrista, najradosnijeg događaja u hrišćanskom svetu. Srpska pravoslavna crkva Božić slavi tri dana.
Božićnu svetu arhijerejsku liturgiju je služio patrijarh Irinej, a prisustvovali su premijer Srbije Ivica Dačić i visoki državni zvaničnici, predstavnici hrišćanskih verskih zajednica i princ Aleksandar Karađorđević sa porodicom.
Oko punog hrama okupili su se građani i vernici koji slave Božić. Poglavar Srpske pravoslavne crkve zapalio juče je zapalio badnjak u Crkvi Aleksandra Nevskog u Beogradu.
Patrijarh Irinej je u božićnoj poslanici pozvao sve ljude da pokažu više dobre volje i istakao da u današnje vreme izgleda kao da je sve na prodaju, pa i ljudsko dostojanstvo. Irinej je pozvao sve Srbe da ne zaborave svoj jezik i veru, ma gde živeli.
Patrijarh je ukazao na težak položaj Srba na Kosovu i na probleme sa kojima se suočavaju vernici Orhidske arhiepiskopije u Makedoniji.
Božić je porodični praznik i slavi se u kući. Smatra se da bi tog dana svi koji su tokom godine bili u svađi, trebalo da se izmire i oproste uvrede.
Osim Srpske pravoslavne crkve, Božić 7. januara proslavljaju Ruska pravoslavna crkva, Jerusalimska patrijaršija, Sveta Gora, starokalendarci u Grčkoj i egipatski Kopti, koji poštuju stari - Julijanski kalendar. Blic
|
|
|
|
|
|
|
Okano
|
|
rang
Pridružio se: 06 Dec 2012, 22:57
Postovi: 3122
|
Sedam decenija od smrti Nikole TesleDanas se navršava se 70 godina od smrti Nikole Tesle, jednog od najvećih inovatora u istoriji. Jedan od najblistavijih umova u istoriji poslednje godine života proveo je povučeno družeći se, kako izgleda, najviše sa golubovima. Pošto je ovaj svet napustio u jeku Drugog svetskog rata na samom početku 1943. godine, Tesla je 12. januara 1943. sahranjen na njujorškom groblju, posle opela služenog u srpskoj katedralnoj (sabornoj) crkvi svetog Jovana Bogoslova na Menhetnu.
Opelo je tada u ime Srpske pravoslavne crkve u SAD služio prota Dušan Šukletović, starešina hrama Svetog Save, dok je njujorški biskup Mening služio uvodnu i poslednju molitvu na engleskom jeziku.
Muzej Nikole Tesle koji je nedavno obeležio 60 godina rada i koji poseduje oko 160.000 originalnih dokumenata, više od hiljada publikacija (knjiga i časopisa) i preko 1.200 istorijsko-tehničkih eksponata, od decembra 1952. godine smešten u Krunskoj ulici u reprezentativnom zdanju sagradjenom 1929, po projektu Dragiše Brašovana, čuva, između ostalog, i (stilizovanu) urnu sa njegovim posmrtnim ostacima.
Arhivska gradja iz Tesline zaostavštine je 2003. upisana u registar UNESKO-a "Pamćenje sveta". Teslina zaostavština dopremljena je u Beograd na osnovu odluke američkih sudskih vlasti, pošto je za jedinog naslednika proglašen njegov nećak, jugoslovenski diplomata Sava Kosanović.
Život jednog od najblistavijih umova u istoriji
Nikola Tesla rođen je 10. jula 1856. u Smiljanu, u Lici, tada Vojna granica u sklopu Austrije. Rođen je u porodici Milutina Tesle, sveštenika Srpske crkve (tada Karlovačka mitropolija). Njegova majka Đuka potiče iz takođe svešteničke porodice Mandić iz okoline Gračaca. Školovanje je započeo u rodnom Smiljanu, nastavio u Gospiću i Karlovcu, studirao je u Gracu i Pragu, ali studije nikada nije priveo kraju. Pre 1884. godine, kada se zaputio u SAD, radio je u Mariboru, Pešti, Strazburu i Parizu. Evropu je napustio u nadi da će mu u Njujorku, tada čuveni pronalažac i industrijalac Tomas Alva Edison, za čiju firmu je radio još u Parizu, pomoći da realizuje svoje tehničke inovacije.
U Edisonovoj firmi ostao je, međutim, manje od godinu dana i već 1885. osnovao je u Njujorku vlastitu kompaniju "Tesla" kada je i započeo izradu prvih modela predviđenih za korišćenje naizmenične struje - inovacija koja je preobrazila svet. Edison je, inače, bio veliki protivnik Teslinog izuma, pošto je u proizvodnju jednosmerne struje prethodno uložio veliki kapital.
Tih godina je u novosadskom "Braniku" pojavio se prvi tekst, na srpskom, o Teslinim izumima, autor teksta naziva ga tada "srpski Edizon".
U Evropu iz SAD-a Tesla je odlazio u dva navrata, a u jedinoj poseti Beogradu bio je od 1. do 3. juna 1892. godine. Tokom posete u svečanu audijenciju primio ga je tadašnji kralj Srbije Aleksandar Obrenović, i tom prilikom dobio je Orden Svetog Save drugog stepena. Teslinim imenom nazvana je merna jedinica za magnetnu indukciju.
U hotelu "Njujorker" proteklog vikenda priredjena je Tesla - memorijalna konferencija radi obeležavanja 70 godina od smrti Tesle u hotelu gde je naučnik proveo poslednjih 10 godina života i preminuo na Božić, 7. januara 1943.
Na listi učesnika konferencije bio je i Metju Inmen, bloger i strip autor koji je pomogao da se u rekordnom roku prikupi 1,3 miliona dolara za otkup Tesline laboratorije Vardenklif na Long Ajlendu koja bi trebalo da bude pretvorena u naučni centar.
Sam Tesla bio je izvor inspiracije brojnim književnicima, filmskim i drugim umetnicima. O njemu su napisane brojne knjige a na velikom platnu igrali su ga mnogi od Dejvida Bovija do Džona Si Rajlija. Trenutno je u pripremi film "Tesla vladar sveta" gde bi čuvenog naučnika trebalo da igra Kristijan Bejl. 24 Sata
|
|
|
|
|
|
|
Passion
|
|
rang
Pridružio se: 19 Sep 2012, 21:59
Postovi: 4951
|
"Samo nas selo može spasti"
Dragan Jovičić iz sela Gojna Gora pod planinom Maljen napunio je 90 godina i zagazio u desetu deceniju života. Iza sebe ima brojno potomstvo među kojima četvoro unučadi i petoro praunučadi. Već 17 godina živi sam. Nema nikakvu penziju, pa ni onu "seljačku" koja iznosi oko 9.000 dinara.
Dragan Jovičić, žitelj Gojne Gore pod Maljenom
Kao i mnoge prethodne i prvi dan 2013. godine deda Dragan proveo je radno - u štali, muzeći krave. Živi od prodaje mleka, sira i kajmaka. Svoj radni dan ova vitalna starina završava uz TV dnevnik kada se i na pedesetak koraka od kuće čuju njegovi glasni komentari na politička događanja u zemlji.
Kažu da će ova godina biti bolja za srpski narod?
- Iskustvo i pamet mi govore da nekog velikog boljitka neće biti. Mnogo je toga upropašćeno da bi se popravilo za jednu godinu. Bojim se da će mnogo snegova još pasti dok Srbiju ne ogreje sunce, a boljitka nema dok se ne oporavi srpski seljak.
Kako je seljaku bilo ranije?
- Seljaku nikada nije bilo lako. Za vreme kralja se živelo mirnije, ali bez ikakve udobnosti. Selo je najviše propalo za vreme Tita kada su mladež terali u gradove i fabrike. U fabrikama se ne pravi lebac. Propadanje je nastavljeno i nakon Tita. Bio sam se ponadao u taj 5. oktobar, ali izgleda da se tada ispililo najviše lopova.
Zar je baš tako?
- Jašta more! Pa, da nije, zar bi bilo ovoliko hapšenja. Ma, krali su svi koji su bili u vlasti, pelješili su Srbiju kako su hteli... Sada ih moderno zovu tajkunima, a u selu su ih vazda nazivali lopovima.
Kažu da ste ranije verovali Tadiću?
- Jesam, glasao sam za Tadića i prevario sam se. Ispostavilo se da nije baš bio za predsednika, a oko sebe je imao mnogo onih koji su radili za svoj džep. Takvih je bilo i oko Koštunice i Đinđića.
A oko Vučića i Nikolića?
- Verujem da oni mogu dosta toga da urade, oštro su krenuli u obračun sa lopovima, ali videćemo šta vreme nosi. Tu nema velike pameti. Lopove treba kazniti prema količini novca koji su pokrali, oduzeti im sve što su nezakonito stekli i novac uložiti u srpsko selo.
Na koji način?
- Kroz povoljne kredite za nabavku mehanizacije, obnavljanje domaćinstava, podsticanje poljoprivredne proizvodnje...Jer, dok ne svane srpskom seljaku, neće ni Srbiji. A sada je baš taj trenutak, rekao bih istorijski, koji treba iskoristiti.
Očekujete li da će nam u tome pomoći Evropska unija?
- Nemam ništa protiv udruživanja sa Evropom. Uostalom, koliko znam, iz Evrope nam je do sada došlo mnogo para, neki pominju milijarde, mada malo ko zna u šta je sve to uloženo. Vesti
|
|
|
|
|
|
|
Truth and Pain
|
|
rang
Pridružio se: 04 Jul 2012, 21:49
Postovi: 946
|
Bolničari i kuvari za Evropu U Novom Pazaru posao čeka 300 medicinskih sestara, u Tutinu 160, a u Leposaviću i Zubinom Potoku po stotinu, a u Nemačkoj i drugim zemljama nedostaje ovaj kadar. Nakon što su prošlog i ovog leta uspešno sproveli stručnu i solidno plaćenu praksu studenata iz Raške u Nemačkoj, mahom građevinske, metalske i medicinske struke, udruženje Reintegracija iz Novog Pazara, koje ima odličnu saradnju sa ambasadom Nemačke u Beogradu i mnogim državnim institucijama u ovoj zemlji, planira da u 2013. godini u zemlje Evropske unije na rad pošalje 1.000 nezaposlenih iz Novog Pazara, Sjenice, Tutina, Nove Varoši, Raške, Leposavića, Zubinog Potoka i drugih okolnih gradova.
- U stalnom smo kontaktu sa nemačkom i ambasadama drugih država EU u Beogradu, ali i sa biroima rada i mnogim firmama i ustanovama u ovim državama. Naš cilj je da ljudi ne idu rade na crno, ne prijavljuju se kao azilanti i ne doživljavaju po Evropi neprijatnosti, već da, uz našu pomoć i savete odu legalno i tamo ostanu što duže - kaže Kadrija Mehmedović, predsednik Reintegracije.
Dosad je udruženje zapošljavalo uglavnom visokostručan kadar potreban Evropskoj uniji, u međuvremenu su dobili informacije da su im potrebne medicinske sestre i bolničari, kuvari i dobri majstori mašinske struke.
- U saradnji sa Nacionalnom službom zapošljavanja došli smo do podataka koliko nezaposlenih ima na području Sandžaka, severnog Kosmeta i dela zapadne Srbije i zaključili da samo u Novom Pazaru posao čeka 300 medicinskih sestara, u Tutinu 160, a u Leposaviću i Zubinom Potoku po stotinu. Ima i nezaposlenih, a vrlo dobrih kuvara, takođe i vrsnih majstora mašinske struke sa kojima ćemo narednih dana obaviti razgovor, oni koji znaju bar malo nemačkog mogli bi, u firmama sa kojima godinama sarađujemo, odmah da dobiju posao, ostali će najpre morati na učenje jezika, uglavnom nemačkog, pa tek potom u Evropu - naglašava Mehmedović.
U Reintegraciji ističu da zainteresovanima pomažu i oko nostrifikacije diploma, pribavljanja potrebne dokumentacije, prevoda, učenja jezika.... Sa nekim firmama iz Nemačke imaju dogovor da se svi troškovi pripreme za odlazak u ovu zemlju plate naknadno, kad radnici koji pristignu iz Srbije počnu da rade i prime prve plate.
Udruženje Reintegracija osnovano je pre 10 godina sa ciljem da pomogne porodicama koje su, pošto su boravile na crno, proterivane iz Nemačke i drugih zemalja Evropske unije. Kada je žiteljima Srbije omogućeno da u Evropu putuju bez viza Reintegracija je počela da se bavi i pomaganjem onima koji odlaze na rad u Evropu, čak i i pomogla nekim proteranim porodicama da se vrate tamo gde su godinama boravili i radili.
Život bez briga
U Evropi trenutno boravi oko 50.000 Sandžaklija, samo od ukidanja viza, otišlo je između 15.000 i 20.000 žitelja Sandžaka. Odlaze i dalje, ređe na crno, mnogo češće kod rođaka i prijatelja uz svu potrebnu dokumentaciju i poštovanje propisa Evropske unije. Vesti online
|
|
|
|
|
|
|
Truth and Pain
|
|
rang
Pridružio se: 04 Jul 2012, 21:49
Postovi: 946
|
|
|
|
|
|
|
Okano
|
|
rang
Pridružio se: 06 Dec 2012, 22:57
Postovi: 3122
|
Potrošnja sedativa: Statistika varaZvanični podaci pokazuju da je smanjena potrošnja sedativa, u praksi je suprotno. Tablete za smirenje u našoj zemlji pije više od 1,3 miliona stanovnika UPOTREBA sedativa u Srbiji smanjena je, izgleda, samo na papiru. Dok zvanična statistika pokazuje da je broj kutija, iz grupe anksiolitika, izdatih prošle godine manji za gotovo trećinu u odnosu na 2011. godinu, stručnjaci upozoravaju da se u praksi ništa nije promenilo, i da je broj zavisnika sve veći. Jer, narod je našao načina da ”prevari sistem” i da se, dovijajući se na razne načine - od nemanja recepta, do dolaženja do njega preko drugih lekara - snađe.
Lekove za smirenje u Srbiji, o trošku osiguranja, pije više od 1,3 miliona stanovnika. I svi oni, da bi dobili terapiju, moraju da imaju nalaz psihijatra. Izabrani lekar, po propisima koji važe već više od godinu dana, može da propiše lek na tri meseca. Kada prođe taj rok, jedina adresa za sedativ jeste psihijatrijska ustanova.
Prema zvaničnim podacima Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, prošle godine je izdato 6.932.840 kutija lekova, dok su lekari 2011. godine propisali 9.437.778 kutija sedativa. Iz kase Fonda izdvojeno je prošle godine 602.333.701 dinar, a 2011. godine 825.250.548 dinara.
- Propisivanje sedativa nije se značajno smanjilo, možda tek za procenat - kaže dr Vesna Vujičić, direktor DZ ”Savski venac”. - Do tri meseca ove lekove propisuje lekar opšte prakse, a posle moraju kod psihijatra ili neuropsihijatra. Povećano je samo učešće građana u participaciji.
U apotekama kažu da je jedan od ”omiljenih” načina da se lek kupi mimo propisa izveštaj specijaliste, najčešće interniste, i to bez recepta koji izdaje izabrani lekar.
- Benzodijazepini stvaraju zavisnost i ona nastaje zbog nekritične primene u vidu samolečenja - upozorava profesor Medicinskog fakulteta dr Ivan Dimitrijević, načelnik Odeljenja za bolesti zavisnosti Klinike za psihijatriju KCS. - Pacijenti sami uzimaju ove lekove, doziraju koliko oni misle da treba i upadaju u zamku pozitivnih efekata. Tada postaju zavisni o sedative. Fizičku zavisnost stvaraju i lekari koji propisuju ove pilule kao pomoćna sredstva u lečenju hipertenzije, srčanih problema ili želudačnih smetnji. Tako dodatna terapija postaje zapravo glavna.
Dr Dimitrijević naglašava da je dobro uvođenje kontrole kod propisivanja lekova, ali ističe i da postoje razni kanali da bolesnici nabavljaju sami ove lekove.
- U praksi često čujem da pacijenti kažu kako će sami nabaviti lekove - priča prof. dr Dimitrijević. - Ne ispitujemo dalje kako će oni doći do tog leka. Upotreba sedativa nije se značajno smanjila, jer vidim ljude koji imaju problem i zavisni su od ovih medikamenata. Oni će sve učiniti da dođu do tableta za smirenje. Novosti
|
|
|
|
|
|
|
Okano
|
|
rang
Pridružio se: 06 Dec 2012, 22:57
Postovi: 3122
|
30.000 ljudi voze službena kolaSrbija u samom vrhu evropske lestvice po broju vozila koja se koriste o državnom trošku. Osim brojke, problem i dovijanja da se na vožnji zaradi PREMA broju službenih vozila koje koriste državni i lokalni predstavnici vlasti, rukovodioci javnih preduzeća, direktori škola i bolnica, sudije i tužioci, kao i svi drugi koji zvanično spadaju u državne funkcionere, Srbija se nalazi u samom vrhu evropske lestvice.
Najnoviji, u četvrtak objavljeni podaci Agencije za borbu protiv korupcije, pokazuju da se u registru funkcionera nalaze imena skoro 24.000 ljudi (tačnije 23.335), ali, realno, brojka je mnogo veća jer nisu svi prijavljeni.
Isti toliki je i broj službenih kola, a verovatno i veći. Samo Uprava za zajedničke poslove republičkih organa ima nešto više od 300 vozila, plus još oko 8.500 ministarstva, ne računajući resor odbrane, koji sam ima oko 17.500 motornih i priključnih vozila opšte i posebne namene. Ona opšte namene čine 48 odsto tog voznog parka. Što se tiče preostalih ministarstava, najviše kola ima MUP, oko 7.500.
Ovo je daleko više nego što imaju zemlje u regionu. Tako, recimo, Hrvatska ima oko 6.000, a BiH nešto više od 3.500. Brojke u razvijenim zapadnim, a posebno u skandinavskim zemljama, daleko su manje, kaže Damir Okanović iz Srpskog komiteta za bezbednost saobraćaja:
- Niko ne zna pouzdano broj svih službenih vozila kod nas, jer tu spada i po nekoliko desetina kola u svakoj opštini, pa vozila javnih i komunalnih preduzeća, agencija... Nije redak slučaj ni da lokalna samouprava ili ministarstvo pozajme po petora-šestora kola od javnog preduzeća na izvesno vreme.
Samo Beograd, odnosno gradska uprava i javna preduzeća, ima 1.040 službenih kola. Ostali gradovi imaju minimalno još toliko, pa, kad se saberu sva javna i državna kola, brojka sigurno prelazi 30.000.
- Ove astronomske brojke ne čude ako znamo da nam je ceo javni sektor preglomazan i preskup - kaže Đorđe Vuković iz Cesida. - Takozvani spektar ”neophodnih usluga” kod nas bi drastično trebalo saseći. Tu spadaju sekretarice, vozači, službeni automobili i ostalo, na čemu funkcioneri i direktori državnih preduzeća ne štede, jer sve plaća država.
Do oštrih rezova, po Vukoviću, neće doći sve dok postoji partijska država. Jer, posle svakih izbora vlast će morati da udomi sve koji su je tokom predizborne kampanje zadužili - od najviših funkcija do uslužnih delatnosti.
Ipak, najviše para iz državne kase ide na redovno i vanredno održavanje, registraciju, osiguranje, ali i na mnogobrojne zloupotrebe.
- Kada bi neko zagrebao po ovim zloupotrebama, došao bi do frapantnih podataka: od toga kako se istače gorivo iz službenih kola, preko napumpanih faktura za stvarne ili izmišljene auto-delove i popravke, do ”dilova” sa pojedinim servisima, koji nisu najpovoljniji. Tu je i korišćenje službenih kola u privatne svrhe - kaže Okanović.
Kada bi Vlada što pre rešila ovaj problem, uštede u budžetu bile bi ogromne, poručuju iz Srpskog komiteta za bezbednost saobraćaja. Novosti
|
|
|
|
|
|
|
Okano
|
|
rang
Pridružio se: 06 Dec 2012, 22:57
Postovi: 3122
|
Ponovo prevare sa pozivima iz inostranstvaGrađani širom Srbije, i tokom ovih praznika ponovo bili žrtve mnogobrojnih lažnih propuštenih poziva iz inostranstva. Međunarodni brojevi telefonskih krađa najčešće počinju sa +88 KORISNICI mobilnih operatera u Srbiji u četvrtak su ponovo bili žrtve prevara. Nakon što su klijenti „Telenora“ tokom prethodnog meseca primali lažne pozive iz inostranstva, koji su počinjali sa +88 i usijali im račune, pored njih su sada na meti bili i građani koji koriste „Vip“ mrežu. Zato iz domaćih telekomunikacionih kompanija apeluju na klijente da ne uzvraćaju pozive.
Neki klijenti „Vip“ su u četvrtak na svom telefonu dobili su propuštene pozive iz inostranstva koji su počinjali sa +88. Iz ove kompanije kažu da je poruka o nepoznatom broju na aparatu jedan od najčešćih vidova telefonske prevare i da se već dešavala kod mnogih operatera širom Evrope i sveta.
- U „Vipovoj“ mreži u četvrtak je zabeleženo nekoliko slučajeva korisnika koji su dobijali propuštene pozive iz inostranstva sa više brojeva - navode u ovoj firmi. - Zato smo odmah upozorili naše korisnike na moguću zloupotrebu.
Oni koji su ih pozvali - direktno su bili prebačeni na veoma udaljene i skupe destinacije koje su ih prebacivale na roming tarifu. A tako su posle i naplaćivane.
- Ukoliko korisnik odluči da uzvrati poziv ka nepoznatom broju, sistem je podešen tako da ga zadrži na određen period vremena, odnosno ne dozvoljava onome ko je pozvao da prekine razgovor dok god ne potroši određenu sumu novca - objašnjavaju u „Vip“. - Potom, kompleksnim sistemom naplate, prebacuje se na račun osobe koja vrši prevaru.
Operateri nemaju mogućnost da blokiraju ove pozive, između ostalog i zato što svaki put stižu sa novih brojeva. Zato se korisnicima savetuje da budu oprezni i da ne uzvraćaju pozive na nepoznate međunarodne brojeve, pogotovo ako nemaju nikoga u tim zemljama. Novosti
|
|
|
|
|
|
|
Okano
|
|
rang
Pridružio se: 06 Dec 2012, 22:57
Postovi: 3122
|
Dačić nagrađuje hrabrog policajcaIvica Dačić će nagraditi policajca Mikicu Đikića koji je danas u Leskovcu spasao trinaestogodišnjeg dečaka. Predsednik Vlade Srbije i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić nagradiće policajca Mikicu Đikića, koji je danas u Leskovcu, u naselju Obrad Lučić, spasao život 13.godišnjem dečaku koji je stajao na pružnom prelazu u trenutku nailaska voza.
Prema navodima portparola PU Bobana Zdravkovića, policajac je na samo dva metra od lokomotive u pokretu uspeo da skloni dečaka koji se sedeo na šinama.
"Patrola koja se nalazila u ulici Obrada Lučića, dobila je dojavu od građanina da na pružnom prelazu sedi neko dete. Policajci su se našli ispred prelaza kada se spuštala rampa, a voz se približavao. Mašinovođa je uporno svirao. Policajac je istrčao iz automobila I uspeo, bukvalno sekund pre tragedije, da podigne dečaka i baci se sa njim u stranu", rekao je Zdravković za agenciju Beta.
Portparol policije nije hteo da otkrije identitet dečaka, kao ni motive koji su ga naveli na pokušaj samoubistva.
(MONDO/Agencije, foto ilustracija: Guliver/Getty Images/Thinkstock)
|
|
|
|
|
|
|
|
| Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 16 gostiju |
|
Ne možete postavljati nove teme u ovom forumu
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Ne možete monjati vaše postove u ovom forumu
Ne možete brisati vaše postove u ovom forumu
|
|
|
