|
| Autoru |
Poruka |
|
Okano
|
|
rang
Pridružio se: 06 Dec 2012, 22:57
Postovi: 3122
|
Svako četvrto domaćinstvo se bavi poljoprivredom Svako četvrto domaćinstvo u Srbiji bavi se poljoprivredom pokazali su danas predstavljeni rezultati popisa poljoprivrede koji je u 2012. sproveden nakon pola veka Direktor Republičkog zavoda za statistiku (RZS) Dragan Vukmirović rekao je da na teritoriji Srbije ima ukupno 631.122 poljoprivredna gazdinstva od kojih su 628.555 porodična gazdinstva, a 2.567 pravna lica i preduzetnici.
Prema rečima direktora RZS, prosečno porodično gazdinstvo u Srbiji koristi 4,5 hektara poljoprivrednog zemljišta, poseduje jedan traktor i gaji jedno grlo goveda, četiri svinje, tri ovce, 26 grla živine i jedno pčelinje društvo. Poljoprivredna gazdinstva koriste, odnosno obrađuju 3,35 miliona hektara poljoprivrednog zemljišta i poseduju 408.734 traktora, rekao je Vukmirović na konferenciji za novinare u Vladi Srbije.
Vukmirović je napomenuo da je u popisu poljoprivrede anketirano 937.210, a bilo je angažovano 6.138 popisivača.
Šef Delegacije Evropske unije u Srbiji Vensan Dežer podsetio je da je EU podržala pripremu i sporovođenje popisa poljoprivrede u Srbiji sa sumom od devet miliona evra. Akter
|
|
|
|
|
|
|
Okano
|
|
rang
Pridružio se: 06 Dec 2012, 22:57
Postovi: 3122
|
Vlada daje pozajmicu pirotskom Tigru PIROT, 2. februara 2013. (Beta) - Ministar finansija i privrede Mladjan Dinkić izjavio je u subotu prilikom posete kombinatu "Tigar" u Pirotu da će Vlada Srbije sledeće nedelje obezbediti kratkoročnu pozajmicu vrednu 200 miliona dinara, kako bi firma isplatila dve zaostale zarade i doprinose i da radnici mogu da overe zdravstvene knjižice.
"Mi ćemo takodje obezbediti odgovarajuću garanciju Fonda za razvoj u iznosu od 15 miliona evra kako bi se izvršio reprogram kompletnih dugova 'Tigra', obezbedila sredstva za obrtni kapital i kako bi porudžbine koje 'Tigar' ima u izobilju mogle da se realizuju u punoj meri što bi omogućilo fabrici da izadje iz finansijskih problema koji je prate od prošle godine", rekao je Dinkić posle sastanka sa rukovodstom fabrike, opštine Pirot i sindikata.
On je dodao da "Tigar" može računati i na kredit Evropske investicone banke u vrednosti od četiri miliona evra.
"Bitno je da skupe kredite banaka koje 'Tigar' ima zamenimo povoljnim pozajmicama banaka sa odredjenim grejs periodom, kako bi ove godine ta sredstva mogla biti uložena u kupovinu repro materijala i povećanje rasta izvoza. Očekujemo da će ove godine izvoz 'Tigra' iznositi oko 65 miliona evra",rekao je Dinkić, dodajući da Vlada pomaže preduzeću kome je teško.
(Beta, 02.02.2013)
|
|
|
|
|
|
|
Okano
|
|
rang
Pridružio se: 06 Dec 2012, 22:57
Postovi: 3122
|
Akcije NIS 100 odsto vrednije za pet godina Cena akcije Naftne industrije Srbije na Beogradskoj berzi bila je u petak 838 dinara, a pre nekoliko dana dostigla je iznos od čak 910 dinara, što je duplo veći iznos u odnosu na 2008. godinu kada su se one pojavile na Berzi.
Tadašnja cena NIS-ove akcije na berzi bila je 506 dinara, a najniža cena prošle godine iznosila 532 dinara u maju.
NIS je 2008. godine prodat ruskoj kompaniji "Gasprom" u sklopu međudržavnog sporazuma dve zemlje.
Rusima je pripalo 51 odsto, a ostatak akcijskog kapitala pripao je državi, zaposlenima i građanima kojima su podeljene besplatne akcije.
Tržišna kapitalizacija NIS-a na Beogradskoj berzi je 146, 5 milijardi dinara, odnosno nešto više od 1, 3 milijarde evra.
"Gasprom" je danas vlasnik više od 56 odsto akcijskog kapitala, a država Srbija ima skoro 30 odsto vlasništva.
Na listi najvećih akcionara, pored "Gasproma" i države, nalaze se vlasnici kastodi-računa kod Unikredit, Erste, Vojvođanske banke, kompanije Awll communication i Julius bear multipartner.
autor: IJ izvor: Tanjug/Novi Magazin
|
|
|
|
|
|
|
Okano
|
|
rang
Pridružio se: 06 Dec 2012, 22:57
Postovi: 3122
|
Srbija: Lidl dovodi i druge velike igračePrisustvo Lidla na tržištu Srbije podstaći će dolazak i drugih velikih igrača u sektoru trgovine. Povećana ponuda uticaće na konkurenciju i stabilnost cena Prisustvo Lidla na tržištu Srbije podstaći će dolazak i drugih velikih igrača u sektoru trgovine koji će uspeti da, kroz povećanu ponudu i konkurenciju, utiču na stabilnost cena, izjavio je Tanjugu državni sekretar u Ministarstvu spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija Dragovan Milićević.
U Srbiju će, kako se očekuje, nemački internacionalni diskontni lanac Lidl doći krajem iduće godine, što će omogućiti domaćim potrošačima povoljnu kupovinu po diskontnim cenama, nižim između 20 i 40 odsto od prosečnih tržišnih.
Kako je Milićević istakao, država ne može da kontroliše cene, ali može da poboljša konkurenciju i stimuliše priliv svežeg kapitala i dolazak novih trgovaca.
"Ako hoćemo da razvijamo tržišnu privredu ne možemo da imamo neke administrativne kontrole cena. Država može da zaustavi rast cena kroz tržišnu intervenciju iz Robnih rezervi, ali je pitanje sa kojim količinama, a da se ne naruši sloboda tržišta", objasnio je državni sekretar.
Prema njegovim rečima, tržište Srbije je još u nekoj fazi restruktuiranja i redistribucije pa veliki trgovci čekaju povoljan momenat za dolazak.
PROBLEMI Njima je problem pad kupovne moći, prilično plitko tržište Srbije i mali potencijal maloprodaje od tri milijarde evra godišnje, ali će najavom Lidla verovatno još neki da dođu, što će se povoljno odraziti na cene, mišljenja je Milićević.
On je upozorio da najviše rastu cene hrane zbog prošlogodišnje suše pa su neophodne investicije u poljoprivredi, posebno u domenu navodnjavanja i povećanja prinosa.
Milićević je istakao da potrošači u Srbiji najviše kupuju hranu i piće na koje odlazi više od 40 odsto kućnog budžeta, zatim sredstva za ličnu i kućnu higijenu, a ostali proizvodi - bela tehnika, nameštaj, garederoba znatno manje.
Kupovna moć potrošača u Srbiji će biti veća sa rastom zarada i privredne aktivnosti, što neće biti brz proces, tvrdi Milićević.
Sekretar Udruženja Privredne komore Srbije za trgovinu Gordana Hašimbegović rekla je za Tanjug da u Srbiji posluju belgijski "Delez" i nemački "Metro keš end keri" koji su među najvećim trgovinskim lancima na svetu, dok velikih priznatih i poznatih diskontnih lanaca i dalje nema na našem tržištu.
"Srbija je jedna od malobrojnih zemalja u Evropi u kojoj nema diskontnih trgovinskih lanaca, dok ovi trgovci posluju u skoro svim državama regiona Hrvatskoj, Bugarskoj, Sloveniji, Mađarskoj, Rumuniji, Grčkoj", istakla je Hašimbegović.
Prema njenim rečima, njaveći evropski trgovinski diskontni lanaci su Carfour, Tesko, Svarc čiji je deo i Lidl, Aldi, Rewe, Aućan, Edeka Centrale, E. Leklerk i Ahold.. Novosti
|
|
|
|
|
|
|
Okano
|
|
rang
Pridružio se: 06 Dec 2012, 22:57
Postovi: 3122
|
Online kupovina: Naručio netbuk, dobio - cepanicuNenad Petrović iz Beograda silno se iznenadio kada mu je na kućnu adresu stigla cepanica umesto netbuka koji je poručio preko sajta Kupujem-prodajem. Prevareni Beograđanin se oglasio juče na pomenutom sajtu gde je opisao svoju situaciju i okačio sliku cepanice teške preko dva kilograma koja ga je koštala 12.100 dinara, a koja je stigla post-ekspresom na njegovu kućnu adresu. Međutim, oglas je danas izbrisan.
Petrović kaže da mu se tokom jučerašnjeg dana javilo nekoliko ljudi iz Vojvodine i Niša koji su na sličan ili isti način nasamareni kupujući na pomenutom sajtu i da je sasvim moguće da su "žrtve" iste osobe, piše Mondo.
U oglasu je napisao i da se prodavac zove Saša Kostić, da je iz Bačke Topole, a da često koristi i nadimak Kosina. On je "prodavcu" otvoreno fizički zapretio ukoliko mu se ne javi u toku jučerašnjeg dana i vrati mu novac.
Petrović je rekao da je bio šokiran kada je otvorio kutiju i video da se u noj nalazi drvo i da je odmah reagovao.
- Nisam mogao da verujem. Otišao sam u poštu i zamolio ih da zustave pošiljku sa novcem, ali su mi rekli da to nije moguće i da odem u policiju. Tako sam i uradio, ali su i u policiji isprva bili nezainteresovani za moj slučaj. Rekli su mi: Zašto kupuješ preko Interneta - požalio se Nenad.
Ipak, policajci su ipak napisali prijavu i naveli da se radi o prevari, ali Petrović kaže da ne očekuje da će prevaranta goniti jer se radi o maloj sumi.  Prevareni mladić je, kako kaže, pokušao da dobije prodavca na telefon koji je bio postavljen na sajtu, ali je on bio nedostupan. - Nadam se da će mi u pronalaženju prevaranta pomoći žiro račun na koji sam uplatio novac, a koji su mi dali u pošti. Važno mi je da se raskrinkaju takve prevare - iskren je Petrović koji je već pokušao da dodje do telefona ili IP adrese prodavca.
- Bilo je nekoliko sumnjivih naloga prodavaca iz Bačke Topole koji su kao i pomenuti Kostić sami sebi dali ocene, ali su oni takođe, izbrisani. Takođe, obratio sam se za pomoć i sajtu "Kupujem –prodajem" ali su me oni usmerili na aplikaciju u kojoj treba da napišem broj oglasa prodavca, što ja nisam mogao jer je oglas izbrisan. Kamatica
|
|
|
|
|
|
|
Sleepy
|
|
rang
Pridružio se: 06 Jul 2012, 16:11
Postovi: 847
|
Elektroprivreda Srbije pred bankrotom Elektroprivreda Srbije je u teškoj finansijskoj situaciji i kompaniji preti bankrot već u martu ili aprilu, saopšteno je u pres službi EPS-a.
Kako se navodi, do bankrota će doći ukoliko Upravni odbor (UO) kompanije što pre ne donese neophodne odluke o finansijskoj konsolidaciji kompanije.
U toj kompaniji napominju da je na sednici UO EPS-a koja je juče trebalo da bude održana, ali je otkazana, na dnevnom redu trebalo da bude odobrenje zajma kompaniji od oko 300 miliona evra, neophodnih za finansijsku stabilizaciju kompanije.
Sve je dovedeno u pitanje i EPS će imati velikih finansijskih problema, ako ne u martu, onda u aprilu, ističu u toj kompaniji.
Na dnevnom redu sednice UO EPS-a trebalo je da bude i izbor javnog snabdevača strujom, što je obaveza EPS-a u skladu za zaključkom Vlade Srbije o restrukturiranju kompanije i sa odredbama zakona o energetici. VESTI
|
|
|
|
|
|
|
Okano
|
|
rang
Pridružio se: 06 Dec 2012, 22:57
Postovi: 3122
|
Dinkić: MMF stiže u maju Ministar finansija i privrede Mlađan Dinkić izjavio je da je sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) dogovoreno da pregovori o novom aranžmanu Srbije i te finansijske institucije počnu u maju.  Dinkić je za novi broj nedeljnika NIN rekao da je umereni optimista u pogledu novog aranžmana sa MMF-om, a da ga ohrabruje "blag oporavak industrijske proizvodnje iz decembra, kao i januarski budžetski deficit manji od planiranog".
Do odlaganja pregovora sa MMF-om, kako NIN nezvanično saznaje, došlo
je na zahtev te institucije, i to iz dva razloga. Prvi razlog je, piše nedeljnik, što je pre aprila nemoguće sagledati sve rezultate iz prvog tromosečja ove godine, posebno zbog brojnih poreskih izmena.
Drugi razlog je želja MMF-a da u jednu spoji dve misije - redovnu, koja analizira stanje u javnim finansijama, i misiju koja će pregovarati o novom aranžmanu sa Srbijom. Blic online
|
|
|
|
|
|
|
Sleepy
|
|
rang
Pridružio se: 06 Jul 2012, 16:11
Postovi: 847
|
NBS: Izbori bi još dozidali cene Vanredni izbori povećali bi neizvesnost u domaćoj privredi, kaže Veselin Pješčić, viceguverner. Pad inflacije tek na proleće, ukazuju u NBS 
VANREDNI parlamentarni izbori povećali bi neizvesnost u domaćoj privredi, uslovili bi odlaganje investicija i priliv kapitala iz inostranstva, što bi se verovatno odrazilo i na devizni kurs u smeru slabljenja dinara, kaže Veselin Pješčić, viceguverner NBS.
On podseća na to da je Srbija relativno skoro imala izbore, koji su uticali negativno na ekonomska kretanja.
- Svi znamo kakve su bile posledice tih izbora što se tiče makroekonomskih kretanja - kaže Pješčić. - Imali smo pogoršanje platnog bilansa, oštre depresijacijske pritiske na kurs, usporavanje priliva direktnih stranih investicija i izostanak priliva portfolio investicija.
Kada je reč o inflaciji, najveći udar cena očekuje nas krajem marta ove godine. Prema proceni Narodne banke Srbije, inflacija će dostići svoj vrh od gotovo 14 odsto upravo idućeg meseca, da bi od aprila počela da pada i svela se na maksimum 5,5 odsto do kraja godine.
- U narednom periodu očekujemo dalji rast međugodišnje inflacije, pre svega kao posledicu niske baze i rasta regulisanih cena - kaže Veselin Pješčić. - Poskupljenje struje od 12 odsto uticaće na rast inflacije za 0,8 procentnih poena. Očekuje se da od drugog kvartala inflacija počne da pada i da se krajem godine vrati u granice dozvoljenog odstupanja od cilja.
Neizvesnost ove projekcije, prema njegovim rečima, tiče se kretanja cena hrane i regulisanih cena, koje kroji država. Takođe, na domaću inflaciju odražavaju se i kretanja u međunarodnom okruženju, pre svega svetske cene nafte i primarnih poljoprivrednih proizvoda.
Novosti
|
|
|
|
|
|
|
Okano
|
|
rang
Pridružio se: 06 Dec 2012, 22:57
Postovi: 3122
|
Traži se 1.000 stručnjakaNa samu ideju šeika iz Ujedinjenih Arapskih Emirata da bi kod nas mogao da izgradi takvu fabriku nametnulo se pitanje – da li Srbija ima dovoljno inženjera za visoke tehnologije 
Još nije potpisan ni predugovor za investiciju iz Ujedinjenih Arapskih Emirata u izgradnju fabrike čipova u Srbiji, a već se razmatra glavni uslov koji bi naša zemlja morala da ispuni – da ima dovoljno stručnjaka koji bi u toj fabrici radili.
Prema najavama Mlađana Dinkića, ministra finansija i privrede, investicija kompanije „Mubadala” trebalo bi da vredi čak četiri milijarde evra. Poređenja radi, celokupan nivo direktnih stranih investicija je u 2012. godini iznosio oko 1,2 milijarde. Najavljena investicija je, stoga, ogromna. Obećano je i da će u budućoj fabrici raditi 1.000 ljudi. Zato je sasvim opravdano pitanje – da li imamo toliko inženjera za visoke tehnologije.
– Sve je na samom početku. Čekamo upitnik sa pitanjima koji su nam najavili. On će biti veoma detaljan i na osnovu njega sagledaće situaciju u Srbiji i odlučiti da li smo pogodan domaćin za tu investiciju. Ali, činjenica je da je ta firma, koja je u vlasništvu investicione kompanije „Abu Dabija”, jedan od lidera na tržištu kompjuterskih čipova i da oni traže lokaciju za novu investiciju – kaže za „Politiku” Jasna Matić, specijalni savetnik ministra finansija za ekonomiju znanja i konkurentnost, potvrđujući da je reč o izuzetno velikoj investiciji, od nekoliko milijardi dolara, i zapošljavanju oko 1.000 ljudi.
– Neće svi biti inženjeri, ali sigurno da hoće u većem procentu i mnogo više nego u klasičnim proizvodnim pogonima, jer je reč o visokotehnološkoj proizvodnji. Tako da će naš najveći izazov biti da pokažemo da imamo tehnološki, naučni i istraživačko-razvojni kapacitet. To će biti izazov i za univerzitete, institute i sve one institucije koje bi trebalo da omoguće da se ovde razvijaju proizvodi koji će pratiti najnovije tehnološke inovacije – objašnjava Jasna Matić, i dodaje da imamo relativno kvalitetno tehničko obrazovanje, veliki broj stručnjaka što nas je i dovelo u situaciju da razgovaramo sa potencijalnim investitorima.
– U Srbiji imamo softverski kadar, a manje je onih koji sa bave tehnologijom pravljenja samog čipa. Odnosno više je onih koji programiraju, a za samu izradu silikonskog čipa ima manje stručnjaka. Slično je u celom svetu – navodi ona.
Koliko tačno u Srbiji ima inženjera visokih tehnologija teško je navesti, jer kako su nam rekli u Ministarstvu prosvete i nauke, ne postoji jedinstvena baza podataka o tome. Zato su predstavnici vlade počeli da obilaze fakultete kako bi saznali koliko u Srbiji ima stručnjaka za buduću fabriku čipova.
– Predstavnici vlade su bili kod nas da razgovaraju o tome. Uvek kada dođe investitor, on traži vezu sa univerzitetom kako bi znao kakva je situacija, koliko je kadar stručan, koliko stručnjaka imamo, ali i kakvi su naši planovi za ubuduće, odnosno da li ćemo i u narednom periodu školovati kadrove koji su im potrebni i u kom broju – kaže Branko Kovačević, dekan Elektrotehničkog fakulteta i bivši rektor Beogradskog univerziteta.
On smatra da Srbija ima dovoljno kadrova za najavljenu investiciju iz Ujedinjenih Arapskih Emirata.
– Mislim da imamo stručnjake za tu investiciju. Fabrika je rutinska stvar i tu se automatizovano proizvodi. Bitno je projektovanje čipova, istraživački deo i rad na inovacijama. Tako da mi imamo dovoljno kadrova za to, ali je broj studenata na takvim studijama neophodno stalno povećavati. Konačno, tu je i dijaspora u kojoj ima mnogo naših ljudi koji rade na vrhunskim pozicijama i može se uspostaviti saradnja i sa njima kako bi se ispunili svi uslovi za ovu veliku investiciju – objašnjava Kovačević.
Za to vreme, iz Kancelarije za dijasporu saopštili su da Vlada Srbije namerava da uključi stručnjake iz dijaspore „u listu od 1.000 visokostručnih kadrova koji predstavljaju uslov realizacije ugovora za izgradnju fabrike čipova sa kompanijom 'Mubadala' iz Ujedinjenih Arapskih Emirata”.
– Kancelarija za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu će u narednom periodu nastojati da srpski inženjeri za visoke tehnologije u svetu dobiju potrebne podatke i tehničke detalje kako bi mogli da se odazovu apelu matice – navode u Kancelariji za dijasporu, dok u Ministarstvu finansija kažu da su u ovoj kancelariji, ipak, poranili.
– Kancelarija za dijasporu je malo požurila. Nikakvog predugovora još nema i ovo je sasvim početna faza – kažu.
Kompanija „Mubadala” iz Emirata za sada ima dve fabrike čipova u Nemačkoj i Singapuru. Treća se gradi u državi Njujork u Sjedinjenim Američkim Državama.
S. Despotović Politika
|
|
|
|
|
|
|
Okano
|
|
rang
Pridružio se: 06 Dec 2012, 22:57
Postovi: 3122
|
Država otežala kolektivne tužbe potrošačaDok se u Srbiji sprema prva kolektivna potrošačka tužba onih koji su zaduženi u švajcarskim francima stižu nimalo ohrabrujuće informacije. Naime, država je poslednjim izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku „učinila sve da se od takvih tužbi unapred odustane”, kaže dr Petar Milutinović, advokat i pravni zastupnik udruženja IUSTA.
Ovo udruženje nedavno je najavilo namere da podigne kolektivnu tužbu protiv banaka u ime oštećenih dužnika, po sličnom principu kao u Hrvatskoj. Milutinović ističe da postoje objektivni pravni rizici za udruženja za zaštitu potrošača i njihove ovlašćene zastupnikekoja u ime udruženja istupaju u javnosti.
– Suština je to da se, u slučaju da udruženje potrošača ili njihovi savezi ne dobiju spor po tužbi za zaštitu kolektivnih prava, oni izlažu zakonom propisanoj materijalnoj odgovornosti i plaćanju naknade štete koju sud utvrđuje po slobodnoj oceni. To predstavlja direktnu presiju na zainteresovane da povedu kolektivne tužbe – kaže predsednik IUSTE, dodajući da takvo zakonsko rešenje „očigledno nije u funkciji zaštite prava potrošača i u skladu sa objektivnim ciljevima Zakona o zaštiti potrošača i Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga”.
On navodi i druge prigovore na nove propise. Kaže da je jedan od njih da Zakon o parničnom postupku predstavlja procesni zakon koji reguliše radnje i rokove za preduzimanje radnji od strane suda i stranaka u parničnom postupku, te je „krajnje neprihvatljivo da ovaj zakon uređuje pitanja materijalnog prava koja se odnose na odgovorna lica za naknadu štete, uslove odgovornosti i način utvrđivanja visine naknade štete, tim pre što su sva ova pitanja u celini regulisana Zakonom o obligacionim odnosima”, ističe naš sagovornik.
- Smatram da sva udruženja za zaštitu potrošača u Srbiji i njihovi savezi moraju da se udruže radi zajedničkog delovanja i preduzimanja mera da se iz pravnog poretka eliminišu ovakve zakonske odredbe o (ne)zaštiti potrošača koje su očigledno u interesu banaka i trgovaca. Tim pre što su najavljene izmene Zakona o zaštiti potrošača i to je prava šansa da se eliminišu neustavne i nelegitimne zakonske odredbe– ističe Petar Milutinović, predsednik Udruženja IUSTA. Kamatica
|
|
|
|
|
|
|
|
| Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 23 gostiju |
|
Ne možete postavljati nove teme u ovom forumu
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Ne možete monjati vaše postove u ovom forumu
Ne možete brisati vaše postove u ovom forumu
|
|
|
