|
| Autoru |
Poruka |
|
Okano
|
|
rang
Pridružio se: 06 Dec 2012, 22:57
Postovi: 3122
|
Nove ekonomske sile biće Indonezija i Nigerija Američka banka "Goldman i Saks" predviđa da će za 40-ak godina 11 zemalja koje su trenutno u senci sadašnjih članica BRIK postatati ekonomije sa najvećim privrednim rastom, bacivši u zasenak sadašnje najrazvijene zemlje sveta  Budući "šampioni" privrednog rasta biće između ostalih Indonezija, Nigerija, Meksiko, Filipini i Turska.
U grupi od 11. najvećih budućih rastućih privreda navedene su dalje Južna Koreja i Bangladeš. Poljska, Čile, Ukrajina i Katar su takođe na toj listi jer su te zemlje ogromnih potencijala i koje po oceni konsultanske firme "Ernst i Jang" očekuje lepa budućnost.
BRIKS čine Brazil, Rusija, Indija, Narodna Republika Kina i Južnoafrička Republika. "Ernst i Jang" je takođe napravio svoju listu 25 zemalja sa rastućim ekonomija uvrstivši zemlje koje će ove godine ostvariti privredni rast od 4,5 odsto, a sledeće 5,5 odsto, što je dvostruko više od prosečnog rasta svetske ekonomije.
Zajednička karateristike dolazećih ekonomskih sila je ta što te zemlje predstavljaju "antitezu" sadašnjih razvijenih zemalja u nekoliko domena.
Za razliku od Italije, Japana i Kanade čije stanovništvo stari a samim tim i domaća potražnja pada, Indonezija i Turska, na primer, imaju ogromnu populaciju mladih koja teži povećanju standarda i koja je motor privrednog razvoja.
Prema proceni banke HSBC, oko tri mijarde ljudi će se do 2050. pridružiti sadašnjoj srednjoj klasi sa godišnjim prihodom između 3.000 i 15.000 dolara, a polovina njih biće stanovnici zemalja u usponu.
Prosečna starost stanovnika vodeće nacionalne privrede u svetu SAD je trenutno 39 godina, NR Kine 35 godina, a Filipina samo 23 godina, što jasno govori o ogromnom potencijalu u pogledu budućih potrošača zemalja sa mladom populacijom.
Indonezija će u 2012. ostvariti privredni rast od šest odsto, Filipini 5,5, Čile pet odsto, dok će Brazil morati da se zadovolji sa 1,5 odsto jer privreda najveće latinoameričke države u velikoj meri zavisi od izvoza.
Privreda Indonezije je daleko manje ranjiva na ekonomske spoljne potrese jer 50 odsto domaće potrošnje podmiruje domaćom proizvodnjom. Ove godine Indonezija je uložila milijarde dolara u popravku puteva, aerodroma, što je u velikoj meri dosada kočilo strana ulaganja u zemlju. Indonezija će 2020. biti deseta najmoćnija ekonomija sveta, a šesta 2030, prema oceni britanskih ekonomista.
Prema prognozi ekonomista "Ernst i Janga", 11 dolazećih ekonomija sveta imaju i slabe tačke kao što su korupcija i socijalna nejednakost koji predstavljaju kočnicu njihovog razvoja.
"Svedoci smo velikog pomeranja težišta svetske tražnje koje sada ide ka zemljama u usponu, budućim pokretačima ekonomskog rasta", zaključila je Karen Vard, ekonomista banke HSBC za kanadski list "Pres".
Izvor : AKTER
|
|
|
|
|
|
|
Passion
|
|
rang
Pridružio se: 19 Sep 2012, 21:59
Postovi: 4951
|
Prosečna novembarska zarada 42.395 dinara
Prosečna neto zarada, isplaćena u novembru, u Srbiji iznosi 42.395 dinara i u odnosu na zaradu isplaćenu u oktobru, nominalno je veća za dva odsto, kao i realno, objavio je danas Republički zavod za statistiku.
Prosečna novembarska neto zarada, bila je nominalno veća za 10,5, a realno manja za 1,3 odsto, nego i istom mesecu 2011. godine.
U periodu januar- novembar, prosečna neto zarada je nominalno bila veća za 9,1, a realno za 2,2 odsto, nego u istom periodu lane.
Prosečna bruto zarada u novembru iznosi 58.914 dinara i u odnosu na prosečnu zaradu u oktobru, nominalno i realno je veća za dva odsto.
Novembarska bruto zarada bila je nominalno je veća za 10,7 odsto, a realno manja za 1,1 odsto, u odnosu na isti mesec lane.
Prosečna bruto zarada, isplaćena u periodu januar-novembar, nominalno je veća za 9,1 odsto, a realno za 2,2 odsto, negi u istom periodu prošle godine.
Blic
|
|
|
|
|
|
|
Passion
|
|
rang
Pridružio se: 19 Sep 2012, 21:59
Postovi: 4951
|
Mućke sa lekovima 300 miliona evra
Tokom 2011. godine u nezakonito sprovedenim nabavkama utrošeno je oko 47 milijardi dinara, od čega su gotovo tri četvrtine činile nabavke lekova bez raspisanog tendera, navedeno je u izveštaju Državne revizorske institucije o obavljenoj reviziji ove godine.
- Od ukupnog iznosa neregularnosti u javnim nabavkama, samo kod apoteka uočene su nepravilnosti u iznosu od više od 33 milijarde dinara, a oko osam milijardi odnosi se na javna preduzeća - rekao je juče Radoslav Sretenović, predsednik DRI, predstavljajući rezultate revizije.
Najveći deo nepravilnosti, oko 85 odsto učinjen je ugovaranjem nabavki bez raspisanog tendera, dok se manje od dva odsto nezakonitih nabavki odnosi na nabavke sprovedene po hitnom postupku.
Revizori su utvrdili da nijedna od 34 samostalne apoteke nije sprovodila postupak javnih nabavki, a to su radile samo četiri od 44 apoteke koje posluju u sastavu domova zdravlja. Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje (RFZO) revizori su zamerili i da nije vršio kontrolu nabavke lekova, kao i da nije iskazao prihode od participacije za pružene usluge u iznosu od šest milijardi dinara.
U Ministarstvu zdravlja, kao i u RFZO, međutim, demantuju da je u nadležnosti Fonda kontrola sprovođenja javnih nabavki u zdravstvenim ustanovama.
- Što se tiče ustanova koje su ostvarile prihod od participacije, njima su za isti iznos umanjena sredstva koja dobijaju od Fonda - kažu u RFZO.
Sretenović je rekao da je zbog nepravilnosti DRI podneo zahteve za pokretanje prekršajnog postupka protiv 30 odgovornih u Ministarstvu vera i dijaspore, Ministarstvu pravde i 16 javnih preduzeća i najavio podnošenje krivičnih prijava iduće godine.
Zbog neuplaćenih doprinosa i poreza na zarade u izveštaju su „prozvani“ GSP Beograd, koji nije uplatio 1,4 milijarde dinara, i javno preduzeće „Standard“ iz Jagodine koje duguje oko 270 miliona dinara. Takođe, ukazano je i na povećanje plata mimo sistematizacije i stručne spreme kod 21 lokalne samouprave, Agencije za kontrolu letenja i RFZO, na šta je potrošeno ukupno oko 1,2 milijarde dinara.
Revizijom je uvrđeno i da je u završnom računu budžeta iskazana 5,1 milijarda dinara manje obaveza po osnovu zaduženja kod poslovnih banaka za podsticaje građevinskoj industriji, a za 4,8 milijardi dinara umanjene stvarne obaveze Ministarstva za infrastrukturu i energetiku prema izvođačima radova na izgradnji koridora 10 i koridora 11.
U narednih mesec dana, biće objavljeni i izveštaji o poslovanju TE-KO „Kostolac“, koji se nakon isteka roka žalilo na predlog izveštaja DRI, kao i preduzeća „Srbijagas“, kod kojeg se DRI suočio sa kompleksnom kompanijom i opstrukcijom „onih koji su zaduženi za dostavljanje dokumenata“.
Potreban zakon o javnom dugu
Revizijom je utvrđeno da je javni dug na kraju 2011. iznosio 15,47 milijardi evra ili 51 odsto BDP, dok su prema podacima Uprave za javni dug iskazane 992 milijarde manje. Za tu neusklađenost nisu utvrđene sankcije, a DRI će početkom 2013. godine predložiti novi zakon o javnom dugu kojim bi se utvrdila jedinstvena metodologija za utvrđivanje visine duga. Blic
|
|
|
|
|
|
|
Okano
|
|
rang
Pridružio se: 06 Dec 2012, 22:57
Postovi: 3122
|
Doneto rešenje o stečaju JugoremedijePrivredni sudu u Zrenjaninu doneo je rešenje o pokretanju stečaja zrenjaninske fabrike lekova Jugoremedija Rešenje je doneto po predlogu Hipo Alpe Adrija banke.
Ta banka je podnela zahtev za pokretanje stečaja Jugoremedije 3. decembra.
Jugoremedija je krajem aprila 2011. godine s tom bankom sklopila ugovor o restrukturiranju kredita, ali nije mogla da ispunjava ugovorene obaveze zbog teških poslovnih problema, uključujući blokadu računa od blizu 700 miliona dinara.
Sudija Gordana Kocić odbila je u četvrtak navode za odlaganje ročišta koje je izneo predstečajni upravnik Radovan Savić.
Izvor: Akter
|
|
|
|
|
|
|
Okano
|
|
rang
Pridružio se: 06 Dec 2012, 22:57
Postovi: 3122
|
Kupci razgrabili srpskog fićuBeograd -- Direktor "Fiat automobila Srbija" Antonio Chezare Ferara izjavio je da su prvih 30.000 automobila fijat 500 L praktično razgrabljeni. Ferera kaže i da u fabrici ne stižu da naprave zalihe.
"Dnevno proizvodimo oko 480 vozila, a na parkingu u ovom trenutku imamo tek oko 400 vozila. I taj kontingent automobila već narednog dana kreće put Evrope. Spremamo i automobil sa sedam sedišta. Taj posao ćemo završiti do polovine naredne godine", istakao je Ferara u intervjuu današnjim "Novostima".
Samo za šest prethodnih meseci, u novoj fabrici u Kragujevcu i kod sedam ključnih kooperanata iz Italije, posao je našlo oko 2.900 radnika, a "Fijat Srbija" je sada spreman da proizvodi vise od 17.000 automobila mesečno, rekao je Ferara.
On je podsetio da je u delu fabrike, poznatijem kao "Karoserija", montirano oko 320 robota, a u ostalim delovima firme još oko 100.
"Tvrdim da to nemaju druge konkurentske fabrike. Čovek može da pogreši, ali ovi kompjuteri najnovije generacije - nikako. Imamo program koji nam potvrdjuje da nam je svaki šraf dobro postavljen. I za to kompjuter izbaciju odgovarajući sertifikat. To prilažemo svakom kupcu - od Amerike do Australije, ako je potrebno", rekao je on.
Za sada se u Kragujevcu ne odustaje od proizvodnje "punta". U pitanju je najprodavaniji "Fijatov" automobil koji je doživeo tri verzije i koji je prodat u skoro sedam miliona primeraka.
"Imamo dobar automobil koji je izuzetno tražen na tržištu severne Afrike - u Maroku, Tunisu i Egiptu", kazao je Ferara i dodao da će "punto" proizvoditi sve dok postoji potražnja.
Izvor : B92
|
|
|
|
|
|
|
Okano
|
|
rang
Pridružio se: 06 Dec 2012, 22:57
Postovi: 3122
|
EPS: Ugovari sa velikim potrošačimaBeograd -- EPS je potpisao ugovore o snabdevanju strujom sa dva velika industrijska potrošača, a u toku su razgovori sa još desetak kupaca. Direktor za trgovinu električnom energijom u EPS-u Dragan Vlaisavljević kazao je da su ugovori potpisani sa Beogradskim elektranama i Rudnikom "Kovin".
"Imamo potvrdu i u ponedeljak ćemo potpisati ugovor i sa Naftnom industrijom Srbije za snabdevanje nove rafinerije u Pančevu", kazao je on i dodao da je Fijat prihvatio ponudu i da će nakon praznika početi ugovaranje za snabdevanje fabrike automobila u Kragujevcu.
Valaisavljević je kazao da je kompanijama koje su tražile ponude za snabdevanje EPS ponudio struju po cenama koje su u proseku za 46 odsto veće od dosadašnjih.
Ta cena električne energije u ugovorima o potpunom snabdevanju je niža od cene konkurenata na srpskom tržištu od 10 do 15 odsto, kazao je Vlaisavljević i dodao da je u Srbiji aktivno oko 20 trgovaca strujom.
Kako je istakao, cena struje ponudjena kompanijama je na nivou cene koju plaćaju domaćinstva u Srbiji.
Prema rečima Vlaisavljevića, ugovori o snabdevanju se potpisuju na godinu dana i tokom tog perioda se garantuje cena bez izmena i garantovano je snabdevanje.
"EPS je spreman da snabdeva i Železaru Smederevo ako bude počela da radi punim kapacitetom. Snabdevanje električnom energijom neće biti usko grlo u 2013. godini", kazao je Vlaisavljević.
On je kazao da EPS dobija mnogo pitanja od kupaca koji nisu navikli na otvoreno tržište ističući da se dve trećina pitanja odnosi na to koje obaveze ima Elektromreža Srbije (EMS) prema njima.
"EPS neće nikome naplaćivati neki ekstra trošak za prenos električne energije u odnosu na trošak koji je odredjen. Mi prodajemo robu i naplaćujemo robu, a trošak prenosa električne energije naplacjuje EMS", kazao je on.
Vlaisavljević je ocenio i da su potošači imali dovoljno vremana da se pripreme za otvaranje tržišta i pronalazak snabdevača pošto je Zakon o energetici usvojen u julu 2011. godine.
Kako je naglasio, EPS samo poštuje zakonski okvir koje je odredila država Zakonom o energetici.
Ako bi izašli u susret zahtevima velikih industrijskih potrošača i dali im niže cene, istakao je on, to bi značilo ih EPS subvencioniše, što je suprotno zakonu i evropskim pravilima.
Ukupno 27 kompanija priključenih na visokonaponsku mrežu (110 kilovolti) u Srbiji će od 1. januara morati da traži snabdevača strujom na tržištu.
Medju tim firmama su i zavisna preduzeća EPS-a kao što su Termoelekrane "Nikola Tesla" i Rudarski basen "Kolubara", preduzeća u restrukturiranju kao što su Rudarsko-topiničarski basen "Bor" i Petrohemija, ali i privatne kopanije kao što su cementrare.
Prema Zakonu o energetici, ukoliko ti kupci od 1. januar ne budu imali sklopljene ugovore o snabdevanju morali bi da budu isključeni sa mreže ili da kupuju struju od rezervnog snabdevača, koji još nije odredjen.
Da bi se izbeglo isključenje potrošača Ministarstvo energetike Srbije dalo je poreporuku da potrošači na visokom naponu mogu do 15. januara da sklope ugovore o snabdevanju strujom.
Kompanije koja od 1. januara izlaze na otvoreno tržište troše 9,5 odsto godišnje potrošnje struje u Srbiji, odnosno oko 3,5 gigavat sati.
Veliki industrijski potrošači struje zatražili su postepeno poskupljenje struje i prelazni period od šest meseci za otvaranje tržišta, predvidjeno od 1. januara 2013.
Zakonom o energetici je predvidjeno da od 1. januara 2014. godine snadbdevača na tržištu traže i kupci priključeni na distributivnu mrežu, kojih ima oko 4.000, dok će mogućnost da sami biraju snabdevača domaćinstva i mali potrošači imati od 2015. godine.
Izvor: B92
|
|
|
|
|
|
|
Okano
|
|
rang
Pridružio se: 06 Dec 2012, 22:57
Postovi: 3122
|
U Srbiji će biti najveći stepen ekonomskog rasta
[imghttp://www.beta.rs/ftp/slikeS/daccich-ivicab.jpg][/img]
BEOGRAD, 29. decembra 2012. (Beta) - Predsednik Vlade Srbije Ivica Dačić ocenio je u subotu da će stopa ekonomskog rasta u Srbiji u narednoj godini biti najveća u regionu, a najavio je i početak velikih strukturnih projekata.
"Trebaće nam odredjeno vreme da izadjemo iz ekonomske krize, ekonomski parametri nisu povoljni. Očekujem da ćemo sledeće godine imati najveću stopu ekonomškog rasta u regionu i da počnu veliki strukturni projekti", rekao je Dačić za Radioteleviziju Pink.
On je istakao da je cilj oporavak privrede i stvaranje povoljnog ekonomskog ambijenta za dolazak investitora.
Dačić je istakao da je najmanje uradjeno da se poveća natalitet u Srbiji i podsetio da je to bila prva tačka u njegovom ekspozeu.
Kako je naveo, mora se vratiti dečiji dodatak, ako ne za svako onda za svako treće dete, odnosno treba stvarati ekonomske preduslove za radjanje.
Govoreci o evropskim integracijama Srbije, predsednik vlade je istakao da je taj put opterećen ucenama i ultimatumima i podsetio da je proces u Briselu uslovljen dijalogom sa Prištinom.
(Beta, 29.12.2012)
|
|
|
|
|
|
|
Passion
|
|
rang
Pridružio se: 19 Sep 2012, 21:59
Postovi: 4951
|
Dačić obećao da neće biti velikih poskupljenja
Premijer Srbije Ivica Dačić obećao je večeras da će građani u 2013. godini biti zaštićeni od velikih poskupljenja, ali je potvrdio da će biti povećane cene struje i gasa.
Dačić je Radio-televiziji Srbije rekao da će poskupljenja biti "najminimalnija" i da će ih pratiti i socijalna karta radi pomoći stanovništvu.
Premijer je u emisiji pokazao i plan rada vlade u 2013. godini u kome se, kako je rekao, nalaze predlozi zakona i podzakonski akti, kao i programski ciljevi.
Upitan o cenama struje i gasa, Dačić je rekao da je realno da cena tih energenata bude povećana i za 25 odsto, ali je dodao da se to neće desiti.
"Građani će biti zaštićeni od velikih poskupljenja", poručio je Dačić.
Premijer je, ipak, podsetio da nerealne cene struje i gasa dovode do velikih gubitaka u tim javnim preduzećima i da je zato potrebno rešiti taj problemBlic
|
|
|
|
|
|
|
Passion
|
|
rang
Pridružio se: 19 Sep 2012, 21:59
Postovi: 4951
|
Vlada: Od februara skuplji gas za 10 odsto
Vlada Srbije odlučila je danas da se od 15. januara iduće godine za 10 odsto povećaju cene gasa za industrijske potrošače, a za distributere i domaćinstva povećaju od 1. februara u istom procentu.
ilustracija(Guliver/Getty Images)
Kako je navedeno u saopštenju posle sednice vlade, doneto je i Rešenje o određivanju snabdevača koji će snabdevati javne snabdevače prirodnim gasom i o određivanju rezervnog snabdevača.
Ovim rešenjem Javno preduzeće (JP) ''Srbijagas'' određeno je za privremenog snabdevača, koji će snabdevati prirodnim gasom javne snabdevače, do sprovođenja javnog tendera.
JP "Srbijagas" Novi Sad će snabdevati javne snabdevače od 15. januara 2013. po ceni koja uključuje troškove korišćenja transportnog sistema za prirodni gas koja iznosi 36,42 dinara po metru kubnom za tarifu energent i 62,70 dinara po metru kubnom za tarifu kapacitet, odnosno po ceni koja ne uključuje troškove korišćenja transportnog sistema za prirodni gas i koja iznosi 35,59 dinara po metaru kubnom za tarifu energent.
JP "Srbijagas" Novi Sad će javne snabdevače, na njihov zahtev, snabdevati pod istim uslovima i po cenama iz tačke 2. ovog rešenja do uspostavljanja konkurentnog tržišta prirodnim gasom, odnosno sprovođenja postupka javnog tendera radi određivanja snabdevača javnih snabdevača prirodnim gasom.
Vlada je odredila JP "Srbijagas" Novi Sad za rezervnog snabdevača koji će privremeno da snabdeva krajnje kupce koji nemaju pravo na javno snabdevanje do sprovođenja javnog tendera za određivanje rezervnog snabdevača, po ceni koja ne može biti niža od prosečne cene po kojoj operator transportnog sistema prodaje prirodni gas za balansiranje sistema, odnosno po tržišnoj ceni, navedeno je u saopštenju Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine.
(Tanjug Foto Guliver Getty)
|
|
|
|
|
|
|
Passion
|
|
rang
Pridružio se: 19 Sep 2012, 21:59
Postovi: 4951
|
Najviše izvozimo automobile - za 115 miliona
Izvozni adut srpske ekonomije su Fijatovi automobili i kukuruz, a pored energenata najviše trošimo para na uvoz lekova i mobilnih telefona, pokazuje novembarska statistika.
Prvo mesto na izvoznoj listi Srbije u novembru zauzimali su dizel automobili, snage do 1.500 kubika, sa 68 miliona dolara, dok su delovi i pribor za motorna vozila sa vrednošću od 83 miliona prvi uvozni proizvod, pokazali su podaci Republičkog zavoda za statistiku.
Na drugom mestu izvozne liste su automobili sa paljenjem svećicom, preko 1.000, ali ispod 1.500 kubika, sa 47 miliona dolara, a na trećem mestu je izvoz kukuruza sa 32 miliona.
Izvoz setova provodnika za avione, vozila i brodove, iznosio je 29 miliona dolara, hula hop čarape smo izvezli za 21 milion, rafinisani šećer za 20 miliona dolara, a sledi izvoz lekova za maloprodaju sa 17 miliona.
Izvoz guma za putničke automobile iznosio je 15 miliona dolara, koliko otpada i na telefone za mrežu stanica, a poslednje mesto zauzimaju ostala laka ulja, čiji je izvoz bio 14 miliona.
Drugi po značaju je uvoz sirove nafte sa vrednošću od 72 miliona dolara, a na trećem mestu uvozne liste je prirodni gas sa 68 miliona, dok smo gasna ulja uvezli za 56 miliona.
Uvoz lekova za maloprodaju iznosio je 42 miliona dolara, sledi uvoz mobilnih telefona sa 28 miliona dolara, a uvoz dizel automobila preko 1.500, ali ispod 2.500 kubika, iznosio je 19 miliona dolara.
Urea u vodenom rastvoru je uvezena za 18 miliona dolara, na uvoz soje u zrnu potrošeno je 13 miliona, a poslednje mesto zauzimaju određene vrste laptopova, čiji je uvoz bio 10 miliona.
(Tanjug, foto: Beta/AP, grafici: MONDO)
|
|
|
|
|
|
|
|
| Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 16 gostiju |
|
Ne možete postavljati nove teme u ovom forumu
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Ne možete monjati vaše postove u ovom forumu
Ne možete brisati vaše postove u ovom forumu
|
|
|
