|
| Autoru |
Poruka |
|
Estrella
|
|
Vitezova zvezda
Pridružio se: 17 Jun 2012, 20:13
Postovi: 5399
|
"Suša će biti elementarna nepogoda" Beograd -- Ministarstvo poljoprivrede planira da konkretizuje predlog Vladi za proglašenje suše za elementarnu nepogodu, kaže resorniministar Goran Knežević. Prema njegovim rečima, narednih dana se mora konkretizovati predlog, kako bi se pomoglo poljoprivrednicima.
On je kazao da će pored predloga, vladi biti upućen i opis mera kojima će se pomoći ugroženim poljoprivrednim proizvođačima.
Knežević je kazao i da je njegov prioritet izrada zakona kojim će se dugoročno regulisati subvencije u poljoprivredi. B92
|
|
|
|
|
|
|
Estrella
|
|
Vitezova zvezda
Pridružio se: 17 Jun 2012, 20:13
Postovi: 5399
|
Poskupljuje osiguranje vozila? Beograd -- Obavezno osiguranje motornih vozila moglo bi da poskupi, saznaju Novosti.  Konačnu odluku doneće Narodna banka Srbije, koja bi morala da odobri zahtev osiguravajućih kuća za više cene.
Iako i sada cena ove polise može slobodno da ide gore, retko koja osiguravajuća kuća se na to odlučuje, pošto bi, u velikoj konkurenciji, izgubila klijente.
A, kada NBS odobri minimalnu cenu polise na većem nivou, ponuda svih osiguravajućih kuća automatski mora da poskupi.
O poskupljenju se, doduše još uvek nezvanično, govori pred šalterima raznih agencija koje se bave ovim poslovima.
Potvrdu iz Udruženja osiguravača i Narodne banke Srbije, koja ove zahteve odobrava, još nije dobijena. Izvesno je, međutim, da su se osiguravači dogovorili da zahtevaju povećanje.
Minimalna cena polise poslednji put je menjana 2008. godine i kreće se u rasponu od 5.328 do 15.629 dinara, već u zavisnosti od snage motora određenog vozila koje se osigurava.
Cena ovog osiguranja obavezno mora da pokrije štete koje se dogode. U 2010. godini, šteta je u proseku učestvovala 75 odsto u ukupnoj premiji, tako da razloga za više cene nije bilo.
S druge strane, osiguravačima u prilog ide činjenica da je poslednje poskupljenje bilo pre četiri godine, kada je evro vredeo svega 76 dinara, dok danas vredi 118 dinara.
Osiguravači navode da je broj saobraćajnih šteta u porastu, a naknade za štete sve veće, rezervni delovi iz uvoza, pa im cena zavisi od kursa. B92
|
|
|
|
|
|
|
Estrella
|
|
Vitezova zvezda
Pridružio se: 17 Jun 2012, 20:13
Postovi: 5399
|
Deficit u budžetu bliži se sumi od dve milijarde evra Mlađan Dinkić moraće da uštedi oko milijardu i da obezbedi još 1,8 milijardi evra novih para  Novi ministar finansija Mlađan Dinkić, odmah po dolasku na tu poziciju, već je u žestokoj trci s vremenom. Ostalo mu je svega nekoliko meseci da obezbedi oko 1,8 milijardi evra za pokrivanje minusa u kasi i redovno vraćanje dugova i kamata. Uz to, moraće da smisli način kako da uštedi milijardu evra, koliko je prema proceni Fiskalnog saveta, neophodno da bi manjak u budžetu ostao u zakonskim okvirima. Ukoliko ništa ne preduzme deficit će do kraja ove godine dostići dve milijarde evra ili 200 milijardi dinara. Oko sedam odsto planiranog BDP, što je znato više od zakonom dozvoljenih 152 milijarde dinara.
Iako ekonomski program još nije poznat sasvim do kraja, neke mere koje će preduzeti novi ministar već se naziru. Sudeći prema koalicionom sporazumu, plate i penzije neće biti zamrznute. Ali ono što, takođe, može da se zaključi jeste da njihov rast neće pratiti inflaciju, kako predviđa Zakon o budžetskom sistemu, već će povišice biti nešto niže. U koalicionom sporazumu se navodi da će rast plata i penzija biti usklađen sa realnim mogućnostima budžeta. Kako će onda novi ministar finansija uštedeti oko milijardu evra da bi Srbija izbegla dužničku krizu. Mlađan Dinkić nijednom javno nije rekao da će povećati PDV, ali po svemu sudeći brojevi su neumoljivi i rast tog nameta neće moći da se izbegne.
Sudeći prema izveštaju Fiskalnog saveta, a suprotno opštem uverenju, smanjenje rashoda za nabavku robe i usluga, smanjenje broja državnih agencija za sve i svašta i racionalizacija javnih nabavki pružaju ograničene mogućnosti za štednju.
U izveštaju se navodi i računica da bi povećanje PDV-a za dva procentna poena donelo od 250 do 300 miliona evra u budžet. Međutim, ukoliko se ne zamrznu plate i penzije dobar deo tih sredstva biće potrošen za povišice. Što znači da će jedan deo novca (prema nekim računicama oko 80 miliona evra) prikupljen po tom osnovu biti potrošen na povećanje plata i penzija u oktobru. To znači da će efekat povećanja poreza biti znatno manji.
Mera oko koje se svi u novoj vladajućoj koaliciji slažu odnosi se na smanjenje broja državnih agencija. U Srbiji ima oko 160 državnih institucija koje ostvaruju sopstvene prihode prodajom robe, pružanjem usluga i naplatom taksa, naknada za izdavanje licenci, dozvola i saglasnosti. Ove godine ostvariće ukupne prihode od 100 milijardi dinara. Nešto manje od milijardu evra. Politika
|
|
|
|
|
|
|
Estrella
|
|
Vitezova zvezda
Pridružio se: 17 Jun 2012, 20:13
Postovi: 5399
|
Umesto turističke atrakcije – ruševina „Politika” istražuje: ko stoji iza nekadašnjeg hotela „Smederevo” i šta će biti sa obećanom investicijom  Smederevo – Beogradska firma „Integral enerdži” više nije vlasnik hotela „Smederevo” koji je kupila 2008. godine najavivši da će u roku od dve godine na Zlatnom brdu nadomak Dunava nići „čudo” od hotela. Turistička atrakcija Srbije. Umesto restauracije i obećane investicije vredne najmanje deset miliona evra, nekadašnje hotelsko zdanje nepovratno tone u sopstvene ruševine. Novi vlasnik je, sudeći prema podacima Agencije za privredne registre, zapravo stari, ali je firma nova. Reč je preduzeću „Citadela 1.428” sa sedištem u Novom Sadu, koja sada kao upisani nenovčani kapital ima 2,4 miliona evra u nekretninama, odnosno hotel „Smederevo”. Ova papirološka transakcija izvršena je u martu prošle godine bez odjeka u javnosti. Ni danas, međutim, nije poznato šta će i kada biti sa popularnim „sindikalcem”, kako su stari hotel zvali Smederevci.
„Citadela terme”, kako je trebalo da se zove mondenski kompleks, prve goste trebalo je da primi krajem 2010. godine, a posao nije ni započet. Čitav projekat ostao je samo kompijuterska animacija na sajtu nesuđenog investitora. U međuvremenu, pukotine na hotelu ozbiljno prete da uruše staro zdanje. Grad nema ingerencije nad privatnim vlasništvom, a u Smederevu su odavno prestali da sanjaju obećanu oazu sa četiri zvezdice.
„Integral enerdži” je 2008. godine kupio hotel „Smederevo” iz bankrota za 98 miliona dinara. Tada milion evra. Planirano je da posle restauracije i dogradnje hotel ima 106 luksuznih soba, tri restorana, kongresnu salu, spa-centar, zatvoreni akva-park i bazen na otvorenom. Na oko tri hektara nikao bi elitni hotel sa gotovo 12.000 kvadrata bruto površine, a predviđeno je i proširenje od 2.000 kvadrata za termalne bazene, jer na ovoj lokaciji postoji termalna voda temperature od 25 do 31 stepen. Restoran „Klub privrednika” nadomak hotela, trebalo je da bude adaptiran iz temelja i poslovao bi ponovo u sklopu kompleksa. Prema tadašnjim nezvaničnim procenama adaptacija starog hotela i izgradnja velnes kompleksa termalnih voda koštala bi čak između 16 i 20 miliona evra. Tokom prošle godine, predstavnik vlasnika, Milan Marinković, koji je danas suvlasnik u obe firme, objasnio je medijima da „Integral enerdži” nema para za hotel, jer banke nisu podržale projekat zbog ekonomske krize. Danas međutim nismo mogli da dođemo do vlasnika hotela, jer na sajtu firme nema broja telefona, dok su nas na telefon bivših vlasnika obavestili da je „ Integral enerdži” na kolektivnom odmoru. Suvlasnici u obe firme, novosadska „Autoritas investements”, nije odgovorila na naš poziv za razgovor upućen preko njihovih pravnih zastupnika.
-----------------------------------------------------------
Visok dobitak
Prema istraživanjima „Politike” iz 2009. godine „Autoritas investments” imala je u toj godini dobitak od 1,3 milijarde dinara i dospela čak na 15. poziciju na listi sto najuspešnijih srpskih kompanija po ostvarenom profitu.
„Pod kapom ove grupe, registrovane za konsalting i menadžment osam je ćerki članica – ’Veletabak’, ’Pres internešenel’, ’Tabak pres’, ’Europres grupa’, ’Agrotrejding’, ’Fešn plus’, ’Naš salaš’ i ’Integral enerdži’, sa ukupno 789 zaposlenih”, objavila je „Politika” 6. avgusta 2009. godine. Politika
|
|
|
|
|
|
|
Estrella
|
|
Vitezova zvezda
Pridružio se: 17 Jun 2012, 20:13
Postovi: 5399
|
Mrkonjić: Moramo da zapošljavamo Beograd -- Vlada mora da reši pitanje nezaposlenosti, a to je moguće jedino razvojnom politikom, kaže ministar za Saobraćaj Milutin Mrkonjić  Javna preduzeća nisu na prodaju. Koridori 10 i 11 su kičma kompletnog privrednog organizma zemlje. Ova Vlada ima kapacitet da bude mnogo bolja od predhodne, kaže Mrkonjić.
"U saobraćajnoj infrastrukturi zaposleno je preko 100. 000 ljudi. Od kapitalnog značaja je da se sa pojačanim intenzitetom nastave radovi na ključnim projektima kakvi su koridori 10 n 11, rekonstrukcija železničkog saobraćaja, putne mreže".
On je posebno podvukao da u sektoru saobraćaja neće biti otpuštanja zaposlenih.
Ministar Mrkonjić odbacio je sve špekulacije koje su se u javnosti bile aktuelne pre formiranja nove Vlade u vezi nadležnosti ministarstva za saobraćaj i ministarstva za građevinu.
„Bilo je nekih nejasnoća u medijima oko imena, ali to je rešeno. Tačno se zna ko je zašto nadležan. Svako radi svoj posao. Na kraju, od ove Vlade očekujem da bude bolja od predhodne".
Kada je reč o privatizaciji javnih preduzeća ministar Mrkonjić kaže da.
"Nisam pristalica prodaje javnih preduzeća. Slažem se da je neophodno da se javna preduzeća bolje i efikasnije organizuju. Valjalo bi razmisliti da se u kompletan posao uključe i privatna preduzeća, jer za njihovo angažovanje ima potrebe i prostora. Železnica mora da ostane oslonac saobraćajne infrastrukture“, istakao je ministar Mrkonjić. B92
|
|
|
|
|
|
|
Estrella
|
|
Vitezova zvezda
Pridružio se: 17 Jun 2012, 20:13
Postovi: 5399
|
NIS kupuje OMV-ove stanice u BiH i Hrvatskoj? Naftna industrija Srbije ušla je u drugi krug tendera za kupovinu akcija naftne kompanije OMV u Hrvatskoj, i Bosni i Hercegovini, saopštio je Gazprom Neft.  Gazprom Neft je izrazio interesovanje (za prvi krug tendera). Srpska kompanija NIS, koja je centar razvoja projekata Gazprom Nefta na Balkanu, ušla je u drugi krug tendera
navela je kompanija.
Ranije je saopšteno da je u drugi krug tendera ušla ruska kompanija Zarubez Neft. Očekuje se da će rezultati drugog kruga biti objavljeni 20. avgusta.
Austrijska kompanija OMV namerava da proda ćerke firme OMV Hrvatska i OMV Bosna i Hercegovina. U Hrvatskoj kompanija ima 63 benzinske pumpe, što je 13 odsto tržišta, a u BiH 28 i tržišno učešće od osam odsto.
Generalni direktor NIS Kiril Kravčenko ranije je kazao da je u toku i širenje maloprodajne mreže u regionu dodajući da je dogovorena kupovina pumpi ili lokacija za gradnju benzinskih stanica u Rumuniji, Bugarskoj i Bosni i Hercegovini, a da se analizira tržište Hrvatske.
Do sada je modernizovano oko 30 benzinskih pumpi u Srbiji, a plan je da se do kraja godine završi rekonstrukcija ukupno 100 benzinskih stanica na srpskom tržištu, dok je 130 zatvoreno ili ponuđeno za otkup.
NIS je na kraju prošle godine imao 400 benzinskih pumpi u Srbiji. Ruski Gazprom Neft, ćerka-firma Gazproma, poseduje većinski udeo u NIS-u od 2009. godine. Rast
|
|
|
|
|
|
|
Estrella
|
|
Vitezova zvezda
Pridružio se: 17 Jun 2012, 20:13
Postovi: 5399
|
Mladi, zaposleni i frustrirani: Znanje nemanje Četvrtina mladih radi na poslovima van struke i ispod svojih kvalifikacija. Nada da ulaganjem u sopstveno obrazovanje mogu da poprave svoju poziciju na tržištu rada znatno je splasla od 2004. godine do danas, pa sada dobitnom strategijom smatraju oslanjanje na rodbinske i poliičke veze, pokazuje između ostalog najnovije istraživanje o mladima od 19 do 35 godina, kojim je rukovodila prof dr Smiljka Tomanović. Primeri iz života potvrđuju takve nalaze.  Pasionirani čitaoci novina mogli su nedavno da se upoznaju sa sudbinom Rafeta Tiganja, diplomiranog pravnika koji radi u jednoj novopazarskoj mesari. U žižu interesovanja nije došao kao primer mladog čoveka koji na pogrešnom radnom mestu traći sopstvene i resurse društva, već kao pošteni nalazač 7.000 evra nađenih u zaboravljenoj jakni.
Na drugom kraju zemlje, u Ajriš pabu u Novom Sadu istovremeno su kao konobari radili diplomirani istoričar, pravnik, profesor književnosti i ekolog sa Matematičkog fakulteta koji je novinarima ironično objasnio da je pre toga radio na građevini, pa je konobarisanje shvatio kao svojevrstan napredak.
Da je reč o privremenom poslu u vreme krize, ovi mladi ljudi ne bi se mnogo razlikovali od ranijih generacija koje danas iz pozicije zaposlenih u struci i pristojnih karijera prepričavaju dogodovštine iz lude mladosti kada se konobarisanjem zarađivao novac za letovanje ili prvo inostranstvo, a u magacionerskim danima sticale prve ideje o pokretanju svog biznisa.
Rafet i njemu slični pripadaju sve brojnijoj grupi mladih koje prati docent dr. Dušan Mojić, sociolog rada. Prema najnovijim podacima iz istraživanja socijalnih biografija mladih u Srbiji, čije rezultate ekskluzivno objavljujemo, danas u struci radi manje od polovine (48%), van struke, ali na istom nivou kvalifikacija 27,1%, a blizu četvrtine (24,9%) mladih obavlja posao van struke i ispod kvalifikacije. „Navedeni podaci svedoče o instrumentalnoj orijentaciji mladih – prihvatanju trenutnog posla kao „manjeg zla“ u odnosu na (verovatnu dugoročnu) nezaposlenost“, kaže Mojić. Istraživanje je obuhvatilo 1627 mladih ljudi u četiri kohorte 19/20, 24/25, 29/30 i 34/35 godina, obavljeno je 2011. godine i daje nove uvide u odnosu na prethodno slično istraživanje iz 2004. godine, objavljeno u studiji “Mladi u tranziciji”.
U odnosu na period od pre sedam godina, mnogi stavovi mladih ljudi su se promenili, a pre svega uverenje da se višim obrazovanjem stiču veće šanse za bolje pozicioniranje na tržištu rada.
Sonja B. je bila jedan od najboljih studenata novinarstva na Fakultetu političkih nauka ali joj to nije mnogo pomoglo da nađe posao. Radila je “u struci” kao honorarni novinar za 100 do 200 evra mesečno, a kada su i te isplate počele da kasne, našla je drugi posao. Prala je čaše u jednom beogradskom kafiću za dnevnicu od 500 dinara, a potom odlučila da nastavi školovanje u inostranstvu. Kada se vratila sa dve master diplome i dalje nije mogla da nađe posao u struci te se opet zaposlila u kafiću. “Služila sam pića, prala čaše i trpela poniženja od ljudi koji jedva da imaju završenu srednju školu. Konstantno me je bilo sramota od same sebe što to moram da radim”, priča ona.
Sonja B. primer je onih mladih ljudi koji su u Mojićevom upitniku 2004. godine zaokruživali odgovor da imaju vere u budućnost – veliki broj njih je verovao da će im visoko obrazovanje dati karijernu šansu. U radu “Načini društvenog uspona u postsocijalističkoj Srbiji: percepcije i preferencije mladih” Mojić piše da je između 2004. i 2007. više od 27% mladih kao svoju životnu strategiju navodilo obrazovanje, ali 2011. taj broj je pao na 15,2%. Veru u obrazovanje zamenila je vera u “poznavanje ljudi na pravim pozicijama”, pa se u upitniku iz prošle godine 24,2 odsto mladih uzdalo u nepotizam.
“Slanje biografija poslodavcima je sve ređe među mladima – a i ono se obavlja gotovo rutinski i uz svest da bez pomoći roditelja, prijatelja i poznanika nema gotovo nikakvih izgleda na uspeh“, kaže Mojić.
Za Sašu Đ., diplomiranog inženjera elektrotehnike, taj socijalni kapital i soptvena fleksibilnost i prilagodljivost odigrali su ključnu ulogu u pronalaženju posla. Zahvaljujući „vezama“ i širenju poznanstava radio je razne poslove, od šefa nabavke, preko organizatora gostovanja pozorišnih predstava do menadžerskog. Sada radi kao account manager u jednoj velikoj IT kompaniji i zadovoljan je i poslom i okruženjem.
„Nije mi jasno zašto se većina ljudi samosažaljeva zbog posla koji radi“, kaže ovaj sagovornik B&F: „Ako tražiš sreću na pogrešnom mestu – nećes je nikad ni naći. Posao definitivno nije to mesto gde leži sreća“. U slobodno vreme Saša Đ čita stručnu literaturu i bavi se stvarima koje ga ispunjavaju.
Nasuprot njemu, Vesna Đ. koja radi kao prodavačica šest i po sati dnevno bez pauze, i za to vreme ne sme da jede, pije vodu, niti da sedne, ima sve manje vremena za latinski i starogrčki koji je studirala. Kada dođe kući prva misao joj je da podigne noge kako bi ih odmorila od stajanja. Svoj CV je nekada redovno slala na konkurse a sada razmišlja o odlasku iz zemlje.
Od nade do malodušnosti prošla je dug put. Završila je Klasične nauke (latinski i starogrčki) na Filozofskom fakultetu, a zatim svoj CV bezuspešno 3,5 godine slala školama nadajući se da će negde moći da predaje. Kada je došla do zaključka da se posao u školi dobija samo preko veze i da se konkursi raspisuju “pro forme”, odustala je od toga i zaposlila se kao prodavačica. “Dosadilo mi je da po ceo dan sedim za kompjuterom i gledam oglase za posao. Htela sam da se osetim korisno, produktivno. Sada, posle dvogodišnjeg rada u prodavnici, imam osećaj da sam gubila vreme”. Iako nekada nije mnogo marila za novac, sada počinje da se uklapa u onaj obrazac mladih materijalista koji su sociolozi uočili među novim generacijama. “Rado bih se prekvalifikovala na neki posao gde se dobro zarađuje”.
Psiholog rada dr Svetlana Čizmić priznaje da je mladima koji su proveli više od polovine života nad knjigom teško objasniti da to što što rade posao koji ne vole ne treba da im bude izvor frustracije i da mogu da se ostvare na druge načine. U odnosu na 2004. godinu udeo zaposlenih mladih koji vole svoj trenutni posao smanjio se sa 52,9% na 50,6% a istovremeno se povećao procenat onih koji bi radili nešto drugo (sa 26 na 28,9%).
Može se samo nagađati do koje mere je rad na crno uticao na razočaranje poslom. U poslednjih deset godina u Srbiji nije urađeno nijedno ozbiljno istraživanje o sivoj ekonomiji, ali se posle toliko duge pauze, prvi ozbiljan uvid u to pitanje očekuje u septembru. Procene USAID-a kažu da 17 odsto radne snage radi "na crno", i da su to najčešće mladi i primaoci socijalne pomoći. Direktor Inspektorata za rad Predrag Peruničić primećuje da se osim klasičnog rada u sivoj zoni na gradilištima i u kafićima, mladi suočavaju sa perfidnijim vidovima nezvaničnog zapošljavanja: "Postoji rad koji se obično svodi na zaključivanje ugovora o privremenim i povremenim poslovima. Ugovor se potpisuje da bi poslodavac imao neki papir, iako poslovi nisu ni povremeni ni privremeni nego traju godinama”. Čak i u nekim državnim institucijama mladi rade na ugovor koji se produžava svaka tri meseca po nekoliko godina.
Posao van struke, vrlo često i ispod sopstvenih sposobnosti, ne predstavlja problem samo zbog izneverenih nada u drugačiju karijeru ili niskih primanja. Vrlo često, sagovornici B&F kao jedan od glavnih problema navode to što se po interesovanjima i mogućim temama za razgovor u velikoj meri razlikuju u odnosu na svoje kolege na poslu. Jedna od sagovornica B&F kaže da je na poslu vrlo često bila predmet ismevanja jer ne raspoznaje ljude i teme koje predstavljaju predmet pažnje njenog okruženja a drugoj najteže padaju lekcije da nije ni trebalo toliko da studira, kad ionako radi kao prodavačica.
Čizmić kaže da je „u ovakvom, kontrastnom okruženju, na mladim ljudima da se snađu i odrede svoje mesto u šarenom socijalnom ambijentu. Mogući ishodi su tolerancija, prihvatanje kulturnih različitosti i/ili segregacija“. I dr Milanko Čabarkapa sa Odeljenja za psihologiju Filozofskog fakulteta ima slično mišljenje: „Danas u većini poslova, ali i u životu, najbolje prolaze komunikativni i fleksibilni ljudi“.
On smatra da su razlozi apatije mladih i to što su posle „mnogo neuspešnih pokušaja da poboljšaju svoj život digli ruke od svega i prepustili se sudbini, kao da čekaju da se nešto dogodi samo od sebe. Međutim, kaže Čabarkapa, prošlo je vreme velikih društvenih i naglih promena, i sada mladi mogu da se uzdaju samo u sebe. Na nivou društva on se najviše uzda u bolju zakonsku regulativu koja bi pokušala da ispravi sadašnju protivrečnost da se zaposlenima stalno produžava radni staž, a penzionerima dozvoljava da zarađuju dodatne prihode, uprkos tome što nezaposlenost mladih raste.
Mladi zaposleni nisu nerealni - nezaposlena omladina je 2004. godine u dvostruko više slučajeva svoj život ocenjivala kao loš u odnosu na zaposlenu. Od tada do danas, mladi su postali i realniji u ocenjivanju svojih prioriteta pa se umesto visine sada prednost daje redovnosti plate (57% prema 81% ispitanika). Iako je to prividno kontradiktorno, porastao je udeo mladih koji se ne plaše otpuštanja (sa 51% 2004. na 60% 2011. godine). To je rezultat činjenice da su mladi ljudi svesni da su bolje obrazovani od starijih generacija i da ukoliko poseduju dodatna znanja i veštine, mogu da traže i bolji posao.
Neki naučnici pak smatraju da i obrasci roditeljskog ponašanja u evropskoj i američkoj civilizaciji stvaraju decu zavisnom od roditelja, i postavljaju pitanje da li su njihovi mladi razmaženi. Teško da se ovaj problem može poistovetiti sa nemogućnošću nalaženja pristojnog posla u korumpiranom sistemu ali evo jednog suprotnog mišljenja, i pitanja da li je problem u rano stečenim radnim navikama. BiF
|
|
|
|
|
|
|
Estrella
|
|
Vitezova zvezda
Pridružio se: 17 Jun 2012, 20:13
Postovi: 5399
|
Akcize najviše poskupljuju cigarete Beograd -- Povećanje akciza na naftne derivate i cigarete verovatno će dovesti do viših cena tih proizvoda. Koliko će te cene biti, zasada niko ne zna da kaže.  Prema analizama, cigarete bi mogle da poskupe za još 20 odsto a da to ne prouzrokuje veći šverc, piše Blic.
Međutim, ukoliko bi se povećale akcize na gorivo, to bi već dovelo do velike pojave šverca.
Mlađan Dinkić je nedavno najavio da postoji prostor za povećanje akciza u duvanskoj i naftnoj industriji, i to na način da "povećanje ne napravi distorziju cena u odnosu na region".
To znači da akcize treba da budu podešene tako da konačne cena cigareta i goriva ne budu drastično više nego one u regionu.
U suprotnom, mnogi građani bi prelazili preko granice, kupavali duvan i pravili rezerve u zemljama u regonu.
Osim na cigarete i gorivo, akcize se zaračunavaju i na alkohol i kafu, ali cene pića u Srbiji skoro su na nivou evropskih, tako da prostora za povećanje nema.
Sa druge strane akcize na kafu su suviše mali prihod da bi se povećale.
Duvanske kompanije pak smatraju da ima malo prostora za bilo kakvo povećanje akciza.
Srđan Lazović iz BAT-a rekao je za Blic da mi je drago što ministar ima razumevanja da bi svako povećanje akciza na cigarete dovelo do kontraproduktivnih rezultata u kojem bi svi izgubili, uključujući i državni budžet.
"Postojeći zakon definiše novo veliko povećanje ukupnog akciznog opterećenja koje će, prema našim proračunima, doneti dodatnih 15 milijardi dinara u državni budžet. Sa 12 odsto, Srbija je već uveliko na prvom mestu u Evropi po iznosu ukupnih prihoda od cigareta u budžetu", kaže Lazović.
Akcize na cigarete su od početka godinedva puta porasle, a cigarete su krajem jula poskupele 10 do 20 dinara.
I pored novih povećanja, početkom naredne godine akciza će biti veća za oko šest dinara. A troškovi proizvođača su dva do tri puta veći u odnosu na taj iznos, pa se veruje da će paklice cigareta bar za toliko poskupeti.
"Ove godine je naplata akciza na duvanske proizvde porasla 19 odsto, dok je na naftne derivate niža 15 odsto. To govori da građani sve manje pale automobile, jer im je standard niži, ali i da očigledno puše manje", kaže ekonomista Miroslav Zdravković. B92
|
|
|
|
|
|
|
Estrella
|
|
Vitezova zvezda
Pridružio se: 17 Jun 2012, 20:13
Postovi: 5399
|
Za ugrožene penzionere "ekstra" penzija Poslanik PUPS-a u Skupštini Srbije Momo Čolaković izajavio je da bi penzijski fond uskoro trebalo da "izlista" imena svih onih penzionera koji imaju pravo na vanrednu pomoć države.  "Očekujem da će ih biti više od pola miliona. Dakle, svi oni koji primaju do 15.000 dinara mesečno. Koalicionim sporazumom je to sve definisano. Čeka se rebalans budžeta, gde će se kao bitna stavka naći upravo novac za isplatu ove 13. penzije", rekao je Čolaković za "Politiku".
Čolaković je dodao da će je najstariji, kojima je obećana ova pomoć, sigurno i dobiti i da će se PUPS boriti na sve načine da taj novac bude podeljen.
On je kazao da će se ovo pitanje urediti posebnom uredbom vlade, te da iza dogovora o isplati pomoći najugroženijim stoji potpis 142 poslanika u Skupštini.
"Politika" navodi da će ukupan izdatak za vanrednu povišicu biti 85,5 miliona dinara.
Ministar finansija Mlađan Dinkić upozorio je juče da je deficit države najveći u istoriji, i da su obezbeđene plate i penzije za avgust, ali ne i za septembar. (MONDO)
|
|
|
|
|
|
|
Estrella
|
|
Vitezova zvezda
Pridružio se: 17 Jun 2012, 20:13
Postovi: 5399
|
Grade nove, a nedovršeni stari stanovi Država najavljuje izgradnju novih iako još nije završila ni započete stanove. Dozvole probile rok. Građani koji su još prošle jeseni potpisali ugovore čekaju na useljenje  DRŽAVA Nije završila izgradnju stanova u beogradskim naseljima "Stepa Stepanović i Dr Ivan Ribar, a već stižu najave iz Vlade Srbije da će se program masovne stanogradnje nastaviti i to sa još dodatnih oko 5.000 nekretnina širom Srbije. I dok pojedini nezadovoljni kupci očekuju od Građevinske direkcije Srbije da im posle više od mesec dana kašnjenja uruči ključeve plaćenih kvadrata, neimari tvrde da su svoj deo posla završili, ali da se čekaju protivpožarni aparati i upotrebne dozvole.
Na lokaciji kasarne „Stepa Stepanović“ na Voždovacu na 42 hektara površine gradi se kompleks sa 4.616 stanova, raspoređenih u 44 objekta. Do sada je završeno više od 800 stanova, odnosno 11 zgrada i useljeno više od 200 porodica.
- Prema predviđenoj dinamici trenutno se kasni sa radovima na samo dva objekta, od kojih će jedan biti završen za desetak dana, dok je na drugom stepen završenosti 90 odsto - kažu za "Novosti" u Građevinskoj direkciji Srbije. - Na svim ostalim objektima se izgradnja odvija predviđenom dinamikom.
U Direkciji tvrde da po završetku objekta imaju rok od 30 dana za dobijanje nalaza komisije za tehnički pregled, kojim se utvrđuje da je objekat pogodan za upotrebu, a nakon toga je potrebno dobiti i pozitivan nalaz Ministarstva unutrašnjih poslova o primenjenim merama zaštite od požara. Tek nakon toga se podnosi dokumentacija za dobijanje upotrebne dozvole.
- Mi nismo u mogućnosti da utičemo na brzinu dobijanja ovih saglasnosti i dozvola, već isključivo na rok završetka objekta - navode u Direkciji. - U svim kupoprodajnim ugovorima, koje je Direkcija zaključila sa kupcima stoji da se predaja stanova obavlja u roku od 15 dana od dana pravosnažnosti upotrebne dozvole.
Kupci, koji tvrde da je trebalo da se usele još krajem juna u svoje stanove, navode da im Direkcija stalno pomera rokove za useljenje od po 15 dana. Dok čekaju na ključeve svojih kvadrata moraju da plate kiriju gazdi i, naravno, obaveze po stambenim kreditima.
Građevinska direkcija Srbije je, inače, do sada prodala oko 2.400 stanova na lokaciji bivše kasarne "4. juli" na Voždovcu po ceni od 1.250 do 1.290 evra sa PDV.
KVADRATI
U naselju Stepa Stepanović Građevinska direkcija Srbije gradi ukupno 434.000 kvadrata stambeno-poslovnog prostora. Čitav posao radi se prema programu masovne stanogradnje koju je kao jedan od svojih prioriteta postavila prethodna Vlada Srbije. Ideja je bila da se na ovaj način uposli građevinska industrija koja je, usled krize ostala bez većine ranije ugovorenih poslova.
U kompleksu se gradi 4.616 stanova različitih struktura (od garsonjera do četvorosobnih, od 33 do 130 kvadrata, 146 lokala, 1.500 garažnih i oko 1.800 otvorenih parking-mesta.
Građevinska direkcija u beogradskom naselju Dr Ivan Ribar zida 707 stanova raspoređenih u šest objekata ukupne površine 37.000 kvadrata.
NOVI KVADRATI
- Ne postoji nijedan razlog da započeti stanovi na Voždovcu i Novom Beogradu iz državnog programa masovne stanogradnje ne budu završeni - kaže Goran Rodić, sekretar Udruženja za građevinarstvo u Privrednoj komori Srbije. - Realno je i da nova Vlada Srbije podrži i nastavi taj program kabineta Mirka Cvetkovića, ali i da ga dopuni sa još 5.000 stanova u većim gradovima Srbije. Ali da bi taj program bio uspešan, država mora da nastavi program subvencionisanih stambenih kredita, jer to je jedini način da izgrađeni kvadrati nađu kupce. Novosti
|
|
|
|
|
|
|
|
| Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 13 gostiju |
|
Ne možete postavljati nove teme u ovom forumu
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Ne možete monjati vaše postove u ovom forumu
Ne možete brisati vaše postove u ovom forumu
|
|
|
