Direktor Muzeja Nikole Tesle Vladimir Jelenković objasnio je da, za razliku od svih dosadašnjih izložbi koje su se zasnivale na Teslinoj zaostavštini, postavku "70 godina od smrti Nikole Tesle" čine dokumenti iz muzejskog fonda, nastali nakon smrti naučnika.

- Ovo je prilika da se vidi kako je izgledala sahrana, opelo, kako je izgledala posebna straža koja je bila prisutna na sahrani, ko se sve upisao u knjigu žalosti od velikana i verodostojnika onog vremena, pa sve do običnih ljudi - od, recimo, supruge predsednika SAD Elenore Ruzvelt, pa do jedne posebne izjave saučešća koju piše zastupnik Josifa Visarionoviča Staljina na engleskom jeziku, gde veliča Teslu kao jednog od najvećih naučnika svih vremena - rekao je Jelenković.

On je skrenuo pažnju i na dokument o kremaciji Teslinih posmrtnih ostataka, koji potvrđuje da je kremacija izvršena 25. marta 1943. godine.

Autorka izložbe Milica Kesler je precizirala da postavka u Muzeju Nikole Tesle prati šta se dešavalo sa zaostavštinom velikog naučnika tokom 15 godina posle njegove smrti - od trenutka kada je preminuo 7. januara 1943. godine u hotelu "Njujorker" do 1957. godine kada je urna sa Teslinim posmrtnim pepelom doneta u Beograd.

Ona je podsetila da je Teslinu zaostavštinu nasledio njegov nećak Sava Kosanović, i prebacio je u Beograd 1952. godine, dok je urnu u Beograd 1957. donela Kosanovićeva lična sekretarica Ssarlota Mužar.

- Izložba nam otkriva veliki broj do sada javnosti nepokazanih dokumenata koji se vezuju za smrt, sahranu (ko je bio na sahrani, ko je organizovao sahranu, na koji način je bila organizovana) i veliki broj dokumenata na osnovu kojih se vidi kako je Sava Kosanović nasledio Teslinu zaostavštinu. Priča nam priču kojim je brodom zaostavština stigla u riječku luku, kako je prebačena u Beograd, smeštena u prvom trenutku na Elektrotehnički fakultet, da bi u julu 1952. prebačena u Muzej Nikole Tesle gde se i danas nalazi - rekla je Kesler.

Govoreći o značajnim podacima obuhvaćenih postavkom, Kesler je podsetila da je komemorativna sednica održana 10. januara 1943. i da je komemorativni govor održao njujorški gradonačelnik Fjorel Lagvardije, a prenosio Radio Njujork.

Tesla je sahranjen po pravoslavnom obredu 12. januara 1943. godine, opelo je održano u crkvi Svetog Jovana Bogoslova i potom je sahranjen, da bi 25. marta 1943. na izričit zahtev Kosanovića posmrtni ostaci eshuminirani i kremirani.
- To su sve podaci koji do sada javnosti nisu do kraja bili pojašnjeni. Znalo se za njih, ali sada je ispričana cela priča o tome - istakla je Kesler.

Izložba će, prema rečima Jelenkovića, verovatno biti postavljena u Muzeju Nikole Tesle do kraja godine. On je najavio i da će izložba "Teslin čudesni svet elektriciteta" 30. maja biti predstavljena u Trsteniku, a 10. jula biće otvorena u Holu nauke u Njujorku. Pregovara se da se ista izložba organizuje i u elektrani na Nijagari.