Srbija Forum :: Tajne službe

ЦИА (CIA): и њене мутне радње
Тајне операције које нису остале тајна

Централна обавештајна агенција или ЦИА је настала 1947. године када је председник Сједињених Америчких Држава Хари Труман потписао Акт националне сигурности. ЦИА је једна од најпознатијих тајних служби на свету и за више од 60 година рада сигурно је спровела много операција од којих је већина обавијена велом тајне. Међутим, има догађаја који нису успели да остану тајни, иако би сама ЦИА то највише желела, и који су због тога постали срамне мрље у историји ове агенције.

Операција Нортвудс

План је био да ЦИА нападне САД тако што би поставили бомбу на неком војном броду и отели неколико авиона, а посао би одрадили тако да би сумња била бачена на Кубанце, чиме би се придобила национална подршка за рат против Кубе.

Операција Спајалица

Око 700 научника је транспортовано из нацистичке Немачке након Другог светског рата, све у циљу да Америка добије предност на пољу технологије. Научницима који су били присталице Хитлера и учествовали у нацистичким скуповима биографије су преправљене и нацистичке идеје избрисане из њихових докумената.

Лоша опрема

ЦИА је намерно продала лошу опрему Совјетима и нагађа се да је та опрема довела до експлозије гасовода у Сибиру 1982. године, који би годишње доносио СССР-у око 8 милијарди долара зараде.

Операција Мунгос

Ово је била операција усмерена против кубанског председника Фидела Кастра. План је био да се шире лажне слике на којима Кастро изгледа прегојазно, као и да му се одело за роњење намаже отровом.

Акустично маче

ЦИА је уградила микрофон у мачку како би прислушкивала комунисте. Нажалост, на првој и јединој тајној мисији, мачку тајног агента је прегазио ауто.

Операција Злато

ЦИА је '50-их година XX века саградила тунел дугачак 450 метара како би хаковала телефоне у Совјетском генералном штабу у Берлину. Кртица је одала њихов план и КГБ и Совјети су их годину дана "хранили" погрешним информацијама.

У покушају да прикажу у лошем светлу председника Индонезије током Хладног рата, ЦИА агенти су унајмили особу која је јако личила на њега и која је снимила порно филм, а они су приказали тај филм као да је у њему вођа Индонезије.

Испитивачке методе Централне обавештајне агенције, које се спроводе на људима осумњиченим за тероризам, обухватају симулацију дављења и лишавање сна. Музика која се користи да се дезоријентишу затвореници укључује и музику из дечије емисије Улица Сезам.

Мкултра је био тајни експеримент који је обухватао тајно давање дроге ЛСД цивилима. Ово истраживање је одвело до самоубиства једног запосленог у Агенцији, 9 дана након што је био дрогиран.

1965. године ЦИА је подметнула нуклеарну направу на врху индијске планине Нанда Деви али десила се лавина која је однела направу. Та направа још увек није пронађена.

Ne možemo da potvrdimo niti da demantujemo da je ovo naš prvi tvit

VAŠINGTON - Američka Centralno-obaveštajna agencija (CIA) pridružila se svetu društvenih mreža pošto je otvorila naloge na Tviteru i Fejsbuku i počela da komunicira sa tviterašima.

Citiraj:

We can neither confirm nor deny that this is our first tweet.

— CIA (@CIA) June 6, 2014

Direktor CIA Džon Brenan potvrdio je da novi tviter i fejsbuk nalozi CIA imaju za cilj da pomognu Agenciji da se "više direktno uključi u javnost i pruži informacije o misiji CIA, istoriji i drugim kretanjima", navode agencije.
Na početku je pokrenuto pitanje da li je ovo stvarno Centralno-obaveštajna agencija, pošto su brojni lažni CIA Tviter nalozi nikli tokom godina.

Hiljadu nacista radilo za CIA i FBI

U obaveštajnom ratu protiv Sovjeta, Amerikanci su za doušnike regrutovali čak i oficire SS jedinica i Hitlerove saradnike Američke tajne službe su tokom hladnog rata svesno angažovale najmanje hiljadu nekadašnjih nacista kao antisovjetske špijune, štiteći ih od pojavljivanja pred sudom zbog ratnih zločina, objavio je „Njujork tajms” na osnovu dokumentacije sa koje je skinuta oznaka tajnosti.

Centralna obaveštajna agencija (CIA) i Federalni istražni biro (FBI) „agresivno su regrutovali” bivše naciste kao doušnike u obaveštajnom ratu protiv komunista od pedesetih pa sve do devedesetih godina prošlog veka. Dokumentacija otkriva da su CIA i FBI vrbovale oficire ozloglašenih Hitlerovih SS jedinica i njegove bliske saradnike izgovarajući se da su oni verovatno počinili „manje ratne zločine”. Službe su smatrale da korist koju su nekadašnji zvaničnici Trećeg rajha donosili Americi nadmašuje njihove „moralne propuste” tokom služenja Adolfu Hitleru.

Do ovih saznanja je na osnovu objavljenih dokumenata i intervjua sa više stotina svedoka došao dobitnik Pulicerove nagrade i novinar lista sa Menhetna Erik Lištblau, čija će knjiga „Nacisti u komšiluku: kako je Amerika postala sigurno utočište za Hitlerove ljude” danas biti objavljena. On piše da je američka vlada vrlo dobro skrivala svoje veze sa nacistima, od kojih su neki utočište našli upravo u Americi.
Šef biroa Džej Edgar Huver i direktor agencije Alen Dalas su, prema pisanju Lištblaua, odobravali privlačenje ovih potkazivača. Dalas je verovao da „umereni” nacisti „mogu biti korisni” Americi. Huver je optužbe za ratne zločine ovih svojih saradnika odbacio kao sovjetsku propagandu. Svemoćni Huver je čak 1968. kao pretnju za nacionalnu bezbednost označio jednog novinara koji je intenzivno pisao o nacizmu u SAD.
Neki od nacista koji su radili sa SAD bili su veoma visoko rangirani u Hitlerovim režimu. Takav je bio i Oto fon Bolšving, pomoćnih Afolfa Ajhmana, kreatora politike istrebljenja Jevreja po koncentracionom logorima, koji je prvo za SAD špijunirao u Evropi, da bi CIA onda njega i njegovu porodicu 1954. preselila u Njujork. Kada su izraelski agenti uhvatili Ajhmana u Argentini 1960, Bolšving je tražio od CIA da ga zaštiti i on je u miru živeo u narednih 20 godina. Materijali agencije pokazuju da je CIA brinula da se u javnosti ne sazna da je on na njenom platnom spisku jer bi to moglo da „posrami SAD”.

CIA je štitila svoje agente od gonjenja za ratne zločine.

Advokat agencije je 1994. vršio pritisak na tužitelje da obustave istragu protiv njenog špijuna koji je bio umešan u masakr desetina hiljada Jevreja u Litvaniji. Osamdesetih je FBI odbio da Ministarstvu pravde kaže šta zna o 16 nacista u SAD pod izgovorom da oni obezbeđuju informacije o simaptizerima komunizma u SAD.

Norman Goda, profesor na Univerzitetu Floride i član tima koje je bio u timu koji je skinuo oznaku tajnosti s dokumentacije, kazao je da je broj nacista u redovima FBI i CIA verovatno i veći i da su mnogi podaci i dalje nedostupni.

„Službe SAD su unajmile mnoge bivše naciste ili kolaboracioniste iz istočne Evrope koji su očito bili krivi za ratne zločine. Bilo je jasno da su to kompromitovani ljudi,” kazao je Goda.

Komentarišući tekst „Njujork tajmsa”, Efraim Zurof, direktor centra „Simon Vizental”, rekao je za „Tajms ov Izrael” da je odavno poznata „spremnost zvaničnika SAD da sarađuju sa bivšim nacistima”. Ova otkrića stigla su nedelju dana posle pisanje AP da su milioni dolara socijalne pomoći isplaćeni desetinama osumnjičenih za saradnju s nacistima čak i nakon što su proterani iz SAD.

Jedan od njih je i Jakob Denziger, koji je bežeći od lovaca na naciste, 1989. pobegao iz SAD u Nemačku. On je kasnije otišao u Hrvatsku, gde i danas iz Amerike svakog meseca dobija 1.500 dolara socijalne pomoći, prenosi Politika.

Veruje se da nijedan od ovih agenata više nije živ, a CIA nije želela da komentariše ova otkrića. Agenti sa nacističkom prošlošću radili su različite vrste poslova. Neke je vojska obučavala da se bore u paramilitarnim trupama u slučaju sovjetske invazije, dok je druge CIA plaćala da dešifruju skrivene poruke u poštanskim markama iz sovjetskog bloka. Vrhovni savetnik Hitlera predavao je američkim zvaničnicima o sovjetskoj politici. Neki su se pokazali i kao neupotrebljivi, to jest kao patološki lažovi ili čak dvostruki agenti koji su špijunirali i za Moskvu.

Sedam šokantnih činjenica o agenciji CIA!

"Crni budžet" agencije je 2013. godine iznosio 14.7 milijardi dolara. Ovo predstavlja 28% ukupnog budžta iz 1963. godine, čiji je ekvivalent 4.2 milijardi dolara.

Od 21575 zaposlenih, jedna petina njih ima veze sa teroristima i predstavlja potencijalni sigurnosni rizik.

CIA je nelegalno špijunirala 9900 američkih građana tokom 1960. godine jer su bili protiv ratovanja.

Kubanski vođa Fidel Kastro tvrdi da je CIA pokušala da ga ubije 638 puta, što je uključivalo i pokušaj ubistva trovanjem i eksplozivima.

107 agenata je poginulo u akcijama CIA-e, tokom njihove 66-o godišnje istorije. Misije su toliko bile tajne, da je slučaj 27 poginulih agenata još uvek striktno poverljiv.

CIA je pokušala da ubije preko 50 stranih lidera od kojih su većina su bili komunisti. Polovina atentata je bilo uspešno.

Rusija je izvršila egzekuciju 25 doušnika agencije CIA, kada ih je agent Aldrih Ejms izdao. On je bio krtica KGB-a tokom 9 godina dok su mu Sovjeti platili 4.6 miliona dolara.

“Balkanizacija Bliskog istoka” u organizaciji CIA?

Pre nekoliko meseci je američki portal Infowars.com, kog su američke obaveštajne agencije u nekoliko navrata gasile i podnele brojne tužbe zbog navodnih "objava informacija kojima se ugoražava nacionalna bezbednost Sjedinjenih Država", a kog uređuje i vodi poznati novinar Aleks Džouns, objavio snimak intervjua s bivšim zapovednikom Al Kaide, u kom ovaj tvrdi da je teroristička grupa ISIL deo plana “Novi list” ("Clean Break") koji ima za cilj da "balkanizuje” čitav Bliski Istok.

Nabil Na'eem, osnivač "Islamske demokratske stranke džihada" i bivši visoki komandant Al Kaide je za panarapsku televizijsku kuću “Al-Maydeen” sa sedištem u Bejrutu izjavio "kako trenutno sve grupe povezane s Al Kaidom, uključujući i ISIL, rade za CIA-u".

Citiraj:

Ono što želim da kažem je da se napori svih islamskih zemalja, sunitskih i šiitskih, moraju usredsrediti u zajedničkom iskorenjivanju tih grupa, jer su te grupe kandže kolonijalizma u regiji,

rekao je Na'eem.

Na'eem je za ISIL, tj. današnju "Islamsku Državu", rekao da je deo poznatog plana neokonzervativaca i Izraela "Novi list", plan kojim bi trebalo "balkanizovati arapske i muslimanske zemlje na Bliskom Istoku".

Sukob je dizajniran tako da to bude "beskrajni rat" koji će "iscrpiti finansijske resurse Saudijske Arabije, isto tako i s Iranom, kao što su to učinili sa Sadamom Huseinom u Iraku". "Sukob će se svakako proširiti na Saudijsku Arabiju i druge zalivske monarhije već od 2016. godine", predviđa Na'eem.

U junu je ISIL već poručio kako će napasti Saudijsku Arabiju i tada je stotine mladih Saudijaca obećalo da će voditi džihad u svojoj domovini. "Ako Alah hoće, mi ćemo ubijati one koji obožavaju kamen u Meki i uništiti Kaabu. Ljudi idu u Meku da dodirnu kamen, a ne Alaha", izjavio je 30. juna ove godine visoki funkcioner ISIL-a, Abu Turab Al-Mugadasi.

Citiraj:

Ja lično verujem da je vođa Fronta Al Nusra, Mohamed Al-Javlani, koji je dao svoju podršku Ajmanu Al-Zavahiriju, operativac američke Centralne obaveštajne agencije (CIA)

rekao je Na'eem. Takođe je identifikovao je Al-Zavahirija kao dvostrukog agenta "koji sprovodi naređenja koja dobija od Amerikanaca".

U više navrata je projekt tzv. "Novog Bliskog Istoka", koji ima za krajnji cilj "balkanizaciju celog regiona" i prekrajanje kolonijalnih granica s početka XX veka, na ovaj ili ovaj način dolazio do medija, te stoga, ukoliko se situacija bude razvijala u smeru širenja oružanih sukoba na zalivske monarhije i druge zemlje u regionu, ispostaviće se da je Nabil Na'eem bio u pravu.

CIA
Central Intelligence Agency

Централна обавештајна агенција (скраћено CIA, ЦИА или Ција) јесте америчка обавештајна служба задужена за прикупљање и анализу података о страним владама и корпорацијама, али и појединцима, и достављање тих података разним ресорима Владе САД. Секундарну улогу представљају пропагандне активности и активности у односима са јавношћу, објављивање јавних и тајних података, тачних и лажних (контрашпијунажа), и утицај на друге да делују у интересима владе САД. Трећа функција агенције је да делује као скривена рука владе САД, спроводећи тајне операције, по смерницама председника САД.

Основана је 18. септембра 1947. године, а седиште јој се налази у граду Ланглију, у Вирџинији. Њена претеча био је Уред за стратешке услуге на чијем се челу налазио Вилијам Донован, који се данас сматра „оцем“ обеју организација.

Уред за стратешке услуге(Office of Strategic Services, OSS) jе обавештајна служба СAД, која је основана током Другог светског рата (у ратно време обавештајна служба).

ОSS поручник George Musulin у једном селу у немачком окупацијом Србије, у униформи четника, током своје прве мисије, новембра 1943.

Како ЦИА врбује људе да постану издајници – њихови агенти

Родољуб сте?
Игноришите!
Можете да прекршите закон и постанете издајник?
Па ви сте потенцијални агент ЦИА-е!

Џејсон Метјуз, бивши агент ЦИА-е, у својој књизи „Црвени врабац“ открива занимљиве детаље из свог више од тридесет година дугог рада у иностраним представништвима те хваљене, али и често оспораване обавештајне агенције. Једна од најинтригантнијих тема његове књиге је свакако врбовање страних држављана који достављају информације ЦИА-и.

Citiraj:

За мене је то увек био најтежи, најодговорнији, али и најизазовнији део посла јер је особу потребно уверити да игнорише властите ставове о родољубљу, да прекрши законе своје земље и постане издајица. Нема ниједног агента ЦИА-е који неће приватно признати да је то осетљив задатак јер се ради искључиво с људима и све зависи о њиховој жељи за сарадњом“, Прича Метјуз, који је признао да регрутираним доушницима није лако обећати да никад неће бити откривени јер у модерно доба софистициране технологије нико није потпуно заштићен.

Метјуз тврди да нема приручника који ће агента научити како уверити некога да постане издајица или, пристојније речено, сарадник стране тајне службе.

Citiraj:

Ако је могуће, добро је за почетак развити пријатељство с потенцијалним сарадником. Морате знати шта ће мотивисати човека и које су његове слабе тачке. Тек кад сложите мозаик и процените да је сазрело време, може се кренути у акцију. Недавно је у Москв откривен наводни агент ЦИА-е који је протеран, али то је за агенцију боље и јефтиније него да је његов рад кренуо кривим путем или да је откривен прави шпијун.

Бивши агент открива да се ЦИА ослања на четири основне људске мотивације описане акронимом МИЦЕ. То су новац (монеy), идеологија, савест (цонсциенце) и его. Томе би требало, у шали додаје, додати и слово С као ознаку за секс којим се такође користе многе тајне службе у свету иако то није поуздана техника за регрутовање новог кадра.

Агенти ЦИА-е на терену надзиру и рад властитих грађана, посебно дипломатије и војске јер и њих желе да врбују друге тајне службе. Агенти су најчешће радници америчких представништва у свету, али и многих других фирми или агенција и ретко се зна њихова права функција.

Метјуз, иако пензионисан, и даље је активан у приватним агенцијама. Како каже, шпијунска игра је савршено подручје за испитивање људског стања. Агенти су господари поверења, издаје, страха, љубави и мржње.

ЦИА и четири људске мотивације

Новац
Ако је шпијуну мотив новац, посао је једноставан – ви њему платите, он вама украде тајне.

Идеологија
Сарадња је компликованија јер су то често људи који се свете својој влади.

Савест
Људи могу умислити да су месије па траже начине да искупе своје грехе.

Его
Агент мотивисан егом уједно је и благослов и проклетство.

Кako je CIA videla Srbiju

Džordž Tenet bio je zadovoljan onim što je pročitao. Direktor obaveštajnog sektora američke Agencije za nacionalnu bezbednost i budući prvi čovek CIA to zadovoljstvo iskazao je i pisano, parafiravši naslovnu stranu izveštaja
“Velika Srbija: balkanski smutljivac devedesetih godina”,
uz komentar: “Vredno čitanja”.

Ono što je ovom sinu grčkih i albanskih emigranata u SAD bilo “vredno čitanja” u januaru 1993, praktično je predstavljalo scenario dešavanja na Balkanu u narednih šest-sedam godina, od jačanja sankcija SR Jugoslaviji, preko naoružavanja Bosne i Hrvatske, pa do bombardovanja vojnih, ali i industrijskih ciljeva u Srbiji. Tenet je i sam imao mogućnosti da učestvuje u ostvarivanju tog scenarija, s obzirom na to da je na čelu CIA bio upravo u trenutku kada je Srbija bombardovana.
To je, međutim, samo jedan od oko 300 dokumenata koji pokrivaju dešavanja na Balkanu od 1990. do 1995. sa kojih je Centralna obaveštajna agencija nedavno skinula oznaku tajnosti. Saradnici CIA sa terena “filovali” su svoje kontakte raznim informacijama - od situacije na ratištu, preko odnosa među opozicionim strankama, ali i unutar tada vladajućeg SPS-a, do stanja u srpskim fabrikama, praznim prodavnicama...

Kako su kršene sankcije
Glavne privredne grane, građevinska industrije i trgovina, preživele su sankcije fokusirajući se na inostranstvo. Dve srpske kompanije, „Energoprojekt“ i „Geneks“, koriste kontakte u Pakistanu, Mongoliji i Južnoj Africi. „Energoprojekt“ mesečno dobija 80 tona dizela od svoje ruske filijale, navodi se u izveštaju “Srbija: borba sa sankcijama”.

Sve to upakovano je u dokumenta u kojima su imena izvora sakrivena ili precrtana, mada se na nekoliko mesta može naslutiti da među njima ima i nekadašnjih srpskih političara i zvaničnika. Neretko se izveštaji pozivaju na pisanje srpskih, ali i stranih medija, kao što je, na primer, u slučaju izveštaja koji se bavi ulogom srpske policije i paravojnih snaga - Arkanove Srpske dobrovoljačke garde, „crvenih beretki“ Kapetana Dragana i Šešeljevih četnika - u jugoslovenskom konfliktu.
I mada se u deklasifikovanim dokumentima ne zalazi previše u detalje, već je više reč o papirima čiji je sadržaj relativno opšteg karaktera, sa određenim gotovo romansiranim delovima, oni, ipak, pružaju širu sliku o tome koliko su SAD i CIA pratili situaciju u bivšoj Jugoslaviji, a donekle i kontrolisali, pa čak i upravljali događajima na terenu.
O tome, na primer, svedoči i dokument sa sastanka direktora vašingtonske administracije iz jula 1993, na kojem je razmatrano uvođenje sankcija Hrvatskoj, kako bi bila primorana da u bosanskom sukobu obustavi saradnju sa Srbima i da sarađuje sa muslimanskom stranom.

PROFILI SRPSKIH LIDERA

Odeljenje evropskih analiza, međuagencijske (NSA, CIA, DIA) radne grupe za Balkan, sačinilo je u septembru 1995. godine profile srpskih političkih i vojnih lidera - Miloševića, Karadžića i Mladića. Ocenjeno je da se njihovi stavovi oko mirovnog sporazuma razlikuju.

Milošević: Vlast je igra
Slika

Za srpskog predsednika navodi se da je daleko od tvrdokornog nacionaliste, kao i da je prihvatio taktički pristup koji je u celosti podređen cilju očuvanja njegove vlasti u Beogradu, koju god cenu Srbi da plate. O tome svedoči i činjenica da se, kada su sankcije ozbiljno počele da pogađaju zemlju, otarasio svoje nacionalističke agende, kako bi mu sankcije bile olakšane.

Karadžić: Uloga života
Slika

Ocenjeno je da ga je u početku motivisala procena da je Srbima u Bosni potrebna zaštita u trenutku dok se raspada Jugoslavija. Ali sa porastom moći, koja se oslanjala na podršku Vojske RS, ali i na ratno profiterstvo i korupciju, rastao je i njegovo osećaj samobitnosti. Navodi se i da ne bi voleo da se RS pripoji Srbiji, jer bi tako njegova uloga izgubila na značaju.

Mladić: Nije Napoleon
Slika

Ratni komandant Vojske RS na sukob u BiH gledao je kao na zapadnu zaveru za iskorenjivanje Srba. Prisustvo na borbenim linijama načinilo od njega pravog heroja među Srbima. Istovremeno, nepriznavanje Vens-Ovenovog plana i odbijanje da se povinuje Karadžićevim naređenjima od njega načinili istinskog lidera Srba u BiH - ocenila je CIA.

Citiraj:

Najznačajnije pitanje raspravljano na ovom sastanku je razmatranje odluke da li uvesti sankcije Hrvatskoj i na taj način je naterati da obustavi saradnju sa Srbima u centralnoj Bosni i nastavi saradnju sa muslimanima

stoji u zapisniku sa sednice kojom je predsedavao tadašnji savetnik za nacionalnu bezbednost Sendi Berger.

U dokumentu iz februara 1993, naslovljenom sa “Srbija: borba sa sankcijama”, konstatuje se da su one ubrzale propadanje srpske ekonomije, ali nedovoljno da bi proizvele ozbiljne teškoće stanovništvu koje bi zapalile varnicu spontanih antirežimskih protesta (vidi okvir gore).

Nezavisnost RS
Sredinom 1995. SAD razmatra u sklopu koncepta okončanja rata u BiH, opciju davanja mogućnosti RS da dve-tri godine po sklapanju mira održi referendum o otcepljenju od BiH i uđe u konfederaciju sa SR Jugoslavijom. Ovoj ideji, koju je izneo savetnik za nacionalnu bezbednost Sendi Berger, usprotivila se Medlin Olbrajt, tadašnja ambasadorka SAD pri UN. U dokumentu “Izlazna strategija za BiH”, Berger upozorava da je za SAD bolje da se rat završi u 1995.

Oktobra 1995, neposredno pre Dejtonske konferencije, i u trenutku dok se razmišlja o delimičnom podizanju sankcije protiv Srbije, CIA ocenjuje da bi to pogodovalo Miloševiću, koji će u svakom slučaju ostati na vlasti jer je opozicija razjedinjena i bez jasne strategije.
Zanimljivo je i da je jedan od onih koji su bili za dizanje sankcija, kako bi se olakšala pozicija Miloševiću koji je tada doživljavan kao “garant mira”, bio Ričard Holbruk, čovek koji je tri i po godine kasnije bio jedan od glavnih zagovornika bombardovanja Srbije.

Žestoko protiv popuštanja srpskom predsedniku bila je tadašnji amabsador SAD pri UN i potonji državni sekretar Medlin Olbrajt.
Iz objavljenih dokumenata, međutim, može se videti i koliko je pitanje konflikta na Balkanu bilo važno i za unutrašnju političku scenu SAD. Dva su dobra primera za to. Jedan je izveštaj CIA iz januara 1992. u kojem se analizira mogući efekat američkog priznanja otcepljenih republika, uz zaključak da taj čin neće imati negativan uticaj na misiju UN na terenu, ali da bi to svakako trebalo uraditi kako bi Amerika zadržala uticaj u ovom delu sveta.

Olbrajtova sa vojnicima na američkom nosaču aviona 1993.

Razmatrana je i opcija nepriznavanja, što bi, kako je procenjeno, dovelo do boljih veza sa Srbijom i vrhom jugoslovenske armije, ali bi Evropska zajednica to shvatila kao odbijanje i najavu američkog odstupanja sa Balkana.

Citiraj:

Verujemo, međutim, da bi srpski lideri na ovo gledali uglavnom kao na sredstvo suprotstavljanja Vašingtona Evropljanima. Beograd skoro sigurno ne veruje našoj neutralnosti

navodi CIA u izveštaju iz januara 1992.

Klinton vodi kolegijum američke vojske i CIA tokom operacija u BiH

Uloga srpske policije
U izveštaju na 18 strana iz oktobra 1995. CIA piše o ulozi srpske policije u konfliktu, uz ocenu da je MUP bio jedno od oruđa za uspostavljanje “velike Srbije”. Komandu nad tim jedinicama imali su, kako se navodi, Jovica Stanišić, Franko Simatović, Obrad Stevanović, Raja Božović, Radovan Stojčić Badža. A kao glavni čovek koji je policiju povezao sa jedinicama Arkana i Šešelja navodi se bivši ministar unutrašnjih poslova Radmilo Bogdanović.

Drugi primer odnosi se na dokument iz 1995. godine, pod naslovom “Izlazna strategija za BiH”, u kojem su navedena dva moguća scenarija za završetak rata, od kojih se prednost daje brzom završetku rata i mirovnom sporazumu do kraja 1995, jer bi za Ameriku bilo bolje da se sve završi pre predsedničkih izbora 1996.

Citiraj:

Za nas je bolje suočiti se s ovim pitanjima ove godine, nego da se bavimo povlačenjem NATO-a tokom izborne kampanje, jer će stranke imati snažniju potrebu da nas ili pokušaju obrukati ili da nas uvuku u sukob

napisao je Sendi Berger u julu 1995, samo par dana nakon što je Vojska RS ušla u Srebrenicu.
I Medlin Olbrajt je smatrala da je potrebno što pre okončati sukob, ali pre svega kako bi Amerika povratila vodeću ulogu u svetu, koja je već bila uzdrmana neuspehom SAD da reši probleme na Haitiju 1994.

Jedna od poseta tadašnjeg američkog predsednika svojim vojnicima

Citiraj:

Baš kao što je naš neuspeh da rešimo prošlogodišnji problem sa Haitijem pretio da pomrači sva naša druga dostignuća, plašim se da će Bosna baciti senku na ceo naš prvi mandat

napisala je Olbrajtova odgovarajući na Bergerov izveštaj.
Ona dodaje i da su već propustili da razmotre štetu koju je Bosna nanela njihovoj liderskoj poziciji van Evrope, a što je još važnije,

Citiraj:

izostanak naše podrške Bosni preti da potkopa naše ionako krhke odnose s islamskim zemljama. Nasuprot tome, američko vođstvo u podršci Bosni doneće nam dugoročnu korist širom muslimanskog sveta i pomoći će nam da učvrstimo veze s njima

procenila je tada Olbrajt.

Sankcije - lako je Srbima...

Citiraj:

Srbi su se navikli na nestašice, duge redove u prodavnicama, hladne stanove zimi, nestanke struje, što je sve rezultat hronične srpske ekonomske neefikasnosti. Nekoliko faktora pomoglo je Srbima da se izbore (sa sankcijama). Procenjujemo da se skoro dve milijarde dolara u čvrstoj valuti nalazi u privatnim rukama. Od rođaka i radnika iz inostranstva verovatno stiže još oko dve milijarde dolara

Ovo je samo deo izveštaja naslovljenim sa “Srbija: borba sa sankcijama” iz februara 1993. U njemu se ocenjuje da su sankcije ubrzale propadanje srpske ekonomije, ali da još nisu izazvale dovoljno teškoća koje bi raspalile spontano antirežimsko raspoloženje.

Citiraj:

Zalihe su izgleda dovoljne da se pregura zima, a Miloševićev režim predviđa da će sankcije biti ukinute pre nego što ostanu bez zaliha čvrste valute, hrane, goriva

navodi se u izveštaju na 11 strana. Poseban deo dokumenta posvećen je “diverzijama finansijskih sankcija”, gde se konstatuje da razvijena finansijska mreža pomaže srpskim firmama da i dalje posluju sa inostranstvom, čime se obezbeđuje čvrsta valuta.

Citiraj:

Srbi preko Austrije i Mađarske donose novac kojim ih snabdevaju rođaci koji rade u zemljama Zapadne Evrope. Miloševićev režim, pak, dolazi do tih privatnih deviznih rezervi preko pojedinih privatnih banaka poput “Dafimenta” i “Jugoskandika”, kojima je dozvolio da ponude visoke kamate za devizne uloge, kao i preko benzinskih pumpi i radnji u kojima je dozvoljeno plaćanje u devizama, odnosno lanca dilera koji imaju jake političke veze

navodi se u izveštaju.

Karl Bilt bio je jedan od aktivnih učesnika balkanske drame. Bio je čest gost kod Slobodana Miloševića, s kojim je vodio duge razgovore. Jedan od njih vodili su i u julu 1995. godine, o čemu svedoči i izveštaj CIA od 31. jula. Sastanak se ticao eventualnog podizanja, ali i mogućeg brzog vraćanja sankcija.
Za priznavanje Bosne u njenim međunarodno priznatim granicama i nastavak podrške planu Kontakt grupe, kao i za jačanje kontrole srpske granice, Miloševiću je nuđena suspenzija gotovo svih trgovinskih sankcija na devet meseci, uvoz oko 400.000 tona goriva mesečno preko luke Bar i Dunavom, kao i suspenzija svih finansijskih sankcija, osim onih koje se tiču imovine SRJ. Amerika je, međutim, bila protiv toga, a na pitanje da li misli da su SAD tada pogrešile, Bilt je odgovaro da je, zapravo, većinu detalja u ovom slučaju dogovarao američki diplomata Frejžer, pre nego što je njega EU postavila za njihovog pregovarača.

Citiraj:

Ja sam bio zadužen za deo o ponovnom vraćanju sankcija. A sve to bio je do plana B, nakon što je de facto propao plan A koji je sačinila Kontakt grupa. Ali posle Srebrenice i “Oluje” sve se promenilo, i prešli smo na nešto što se može nazvati planom C - svobuhvatni mir postignut u Dejtonu

kaže Bilt.

Na pitanje da li misli da će objavljivanje ovih dokumenata doprineti jasnijem sagledavanju dešavanja na Balkanu, Bilt odgovara da ćemo s vremenom

Citiraj:

viđati sve više dokumenata koji se odnose na ove tragične godine, što je dobro

Citiraj:

Postoje, takođe, i dokumenti Haškog tribunala i verujem da će u jednom trenutku istoričari moći da nam daju jasniju i sveobuhvatniju sliku decenije ratova na Balkanu

.
On je, takođe, uveren da je dobro što nije prošao predlog, o kojem su u SAD razmišljali, da se RS ponudi mogućnost otcepljenja posle dve-tri godine.

Citiraj:

Mislim da bi to bio recept za buduću nestabilnost u regionu. Svi moraju da žive u granicama koje su sada uspostavljene, a zadatak je da ih učinimo sve manje relevantnim kroz proces evrointegracija. To je način na koji su i drugi delovi Evrope uspeli da krenu napred posle perioda konflikta i ratova

zaključuje Bilt.

Bli Klinton u Sarajevu, sa predstavnicima tri crkve, posle Dejtona

O kragujevačkoj Zastavi
Operativci CIA bavili su se i stanjem srpske industrije pa tako, na primer, primećuju da je “Zastava” na prinudni odmor poslala 60 odsto od ukupno 48.000 zaposlenih, kao i da su najteže pogođena tekstilna i metaloprerađivačka industrija.

Zašto je pala Srebrenica
U izveštaju “Bosanska armija u Srebrenici: Šta se dogodilo?” pisanom nakon što je VRS zauzela ovu enklavu u istočnoj Bosni, navodi se da su uzroci poraza Armije BiH kombinacija nestašice sredstava za borbu, nedostatak efikasne komande, kao i oslanjanje na to da će NATO sprečiti napade bosanskih Srba.

Bošnjaci angažovali mudžahedine
Bivši visoki državni zvaničnik i general NATO-a Vesli Klark izjavio je da je nakon potpisivanja Dejtonskog sporazuma Vašington imao legitimnih briga zbog angažovanja Iranaca i mudžahedina iz Saudijske Arabije u BiH, koji su zapravo bili teroristi, ali da bošnjačka strana to nikada nije htela da prizna.

Ćosić izdao Miloševića
U dokumentima od 6. februara 1995. godine stoji da je bivši predsednik SR Jugoslavije 1992. Dobrica Ćosić izdao tadašnjeg predsednika Srbije Slobodana Miloševića, zbog čega ga je on, navodno, “uklonio s vlasti”.

Tuđman, Hrvati i Federacija
Strahujući od muslimanske dominacije Hrvati su nevoljno pristali na formiranje Federacije BiH i potpisali Vašingtonski sporazum pod pritiskom tadašnjeg predsednika Franje Tuđmana, čiji je glavni cilj bio uspostavljanje kontrole nad Krajinom.

Pregovori u Dejtonu

Paraf: Milošević, Tuđman i Izetbegović u Dejtonu 1995.

Slika o toku dejtonskih pregovora stiče se uvidom u izveštaje pregovarača SAD Donalda Kerika:

2. novembar Završen prvi dan ozbiljnih pregovora. Atmosfera je pozitivna. Biće potrebna i čitava nedelja kako bismo videli da li pozitivni pomaci vode nekuda. Svi izgledaju kao da žele dogovor. Predsednici (Milošević, Tuđman, Izetbegović) govore direktno. Šuška se o tajnim sastancima. Milošević i Tuđman su ručali zajedno.

4. novembar Smeh i druženje na sve strane, i poneki zanimljivi razgovori sa strane (Kris Hil - Krajišnik, Slobo - Haris, Kerik - Koljević...) Ključna pitanja ostaju netaknuta... Milošević je u subotu organizovao večeru za američku delegaciju u Oficirskom klubu. Milošević testira svakog od nas ponaosob.

7. novembar Dobro došao nazad. Sve ide dobro - samo nije jasno kuda to ide... Pregovarači i dalje pričaju međusobno, a atmosfera sa i dalje poboljšava. Pozitivni tonovi prisutni i na večeri kod Talbota, gde su Milošević i Izetbegović jedan drugom pričali viceve na njihovom jeziku. Možda čak i previše uživaju u međusobnom druženju.

9. novembar U sceni koja je ličila na onu iz filma “Kum”, dve familije (don Slobo i bosanski Srbi i don Izi i Federacija) imale su šestočasovni pregovarački maraton o mapama. Ništa nije dogovoreno. Zadivljujuće je kako bi u jednom trenutku vikali jedni na druge, a nekoliko minuta kasnije videli biste ih kako se zajedno smeju i šale uz osveženje.

10.novembar Razgovori o Istočnoj Slavoniji se nastavljaju, ali je nemoguće reći da li će današnji događaji da zasene napredak postignut kada je došao Kristofer ili je jednostavno u pitanju SLOBO-DRAMA... Milošević mi je, u razgovoru tokom ručka, rekao: „Generale, dok američki ugled raste, moja glava i život su, bukvalno, na kocki”.

11.novembar (Rukom pisan) Vikend bio veoma obeshrabrujući. Uprkos dobrim vestima o Istočnoj Slavoniji, razgovori o mapama ne vode nikuda. Obe strane su čvrsto ukopane...

Konferencija u Dejtonu trajala je od 1. do 21. novembra 1995. Sporazum je potpisan 14. decembra u Parizu

Шпијунске службе САД ангажовале 1.000 нациста у хладном рату

У деценијама по завршетку Другог свјетског рата, ЦИА и друге америчке агенције ангажовале су најмање 1.000 нациста као шпијуне и обавјештајце током хладног рата, показују недавно откривени записи и интервјуи.

У зениту хладног рата 1950-их година, руководиоци обавјештајних служби као што су Ален Далс из Централне обавјештајне агенције (ЦИА) и Џеј Едгар Хувер из Федералног истражног бироа (ФБИ), енергично су ангажовали некадашње нацисте свих категорија као тајне, антисовјетске шпијуне, преноси данас лист "Њујорк тајмс" позивајући се на објелодањене податке.

Докази о повезаности америчке владе са нацистичким шпијунима почели су да избијају на видјело још '70-их година, али на хиљаде записа из објелодањених докумената, заједно са интервјуима са многобројним садашњим и бившим владиним званичницима, данас показују да је владино ангажовање нациста било "далеко дубље" него што се раније знало.

Сазнаје се и да су званичници настојали да забашуре те везе током најмање пола вијека послије рата, наводи се у тексту њујоршког листа.

Током 1980-их, позивајући се на "заштиту повјерљивости података", званичници ФБИ чак ни ловцима на нацисте при америчком Министарству правде нису жељели да кажу шта знају о 16 осумњичених нациста који живе у САД, а који су тада, заправо, сви радили као обавјештајци ФБИ.

Ричард Брајтман, професор холокауста на Америчком универзитету и члан владиног тима за објелодањивање докумената о ратним злочинима, каже да је моралност регрутовања бивших нациста ријетко када узимана у обзир.
"Све је то произишло из неке врсте панике, страха да су комунисти страховито моћни и да ми нисмо имали довољно адута", објашњава он.

Америчке обавјештајне службе су вјеровале да је вриједност коју је имала употреба бивших нациста против Руса односила превагу над оним што је један званичник назвао "моралним пропустима" у њиховој служби Трећем рајху.

Тако је ЦИА је унајмила једног бившеф официра С С снага као шпијуна током 1950-их, иако је закључила да је он вјероватно крив за "мање ратне злочине".

Неки међу ангажованим шпијунима су, међутим, прије тога били на врло високим позицијама у нацистичкој хијерархији, а један од њих је С С официр Ото фон Болшвинг, некадашњи ментор и главни помоћник Адолфа Ајхмана, творца антијеврејског плана "Коначно рјешење".

Подаци показују да је ЦИА после рата не само унајмила њега као шпијуна у Европи, већ га је преселила заједно са породиcom у Нјујорк 1954.

Нацистички шпијуни су за америчке агенције 1950-их и 1960-их обављали разне задатке - од опасних до тривијалних, па су тако обучавани за могући напад Русије, ангажовани за проучавање поштанских марки совјетског блока у потрази за скривеним значењем или инфилтрирани у зоне под руском контролом, мада су се многи показали недораслим задацима.
"Америчке службе су директно или индиректно унајмиле велики број бивших званичника нацистичке полиције и источноевропских колаборациониста који су очигледно били криви за ратне злочине, а информације које су говориле да је ријеч о искомпромитованим особама биле су лако доступне", казе Норман Года, историчар са Универзитета на Флориди.

Года, који је члан тима за објелодањивање тајних података, сматра да је укупан број нациста којима је повјерена улога шпијуна вјероватно и много већи, али да многа документа остају у тајности и дан данас, због чега је немогуће утврди њихов тачан број.

Колико је познато, ниједан од шпијуна данас није жив, наводи "Њујорк тајмс", уз напомену да ЦИА није жељела да да коментар за овај чланак.

CIA mučenja: Pretili seksom, "streljali", utapali

Centralna obaveštajna agencija (CIA) je koristila kontroverzne metode u ispitivanju osumnjičenih za terorizam, a sve su bile neefikasne za dobijanje ključnih informacija, navodi se u izveštaju američkog Senata.

Program "pojačanog ispitivanja"bio je mnogo brutalniji nego što je to agencija priznala, navodi se u izvještaju američkog Senata.U dokumentu se dodaje da CIA nije obezbedila informaciju da je time sprečila bilo kakav napad.
U izveštaju se ističe da je CIA javnosti i političarima davala pogrešne informacije o programu, na čijem su razvoju, delovanju i proceni najviše radila "po ugovoru dva spoljna subjekta".
Izveštaj je objavljen nakon petogodišnje istrage koju je senatski Komitet za obaveštajna pitanja proveo o programu čija je svrha bila dobijanje informacija od pripadnika Al kaide i drugih osumnjičenih u zatvorskim prostorijama širom sveta.

Ministar odbrane SAD u ostavci, Čak Hejgel izjavio je danas da je naložio istaknutim vojnim komandantima širom sveta da ispolje visok oprez zbog izveštaja o metodama CIA, što bi moglo da izazove reakcije širom sveta.
"Naložio sam svim našim borbenim komandantima svuda u svetu da budu u stanju visokog opreza", rekao je Hejgel novinarima u Bagdadu, dodajući da za sada nema informacija ni o jednoj konkretnoj pretnji.

Izvori navode da su metode, čiji je cilj bio da primoraju pritvorenike da otkriju informacije o terorističkim zaverama i terorističkim ćelijama, izlazile izvan okvira tehnika koje su odobrili Bela kuća, CIA i advokati u ministarstvu pravde u administraciji predsednika DŽordža Buša mlađeg.
Istražitelji CIA pretili su jednom ili većem broju pritvorenika lažnim egzekucijama, a najmanje jednom od njih upućene su pretnje seksualne prirode, naveli su izvori.
U izveštaju se navodi kako je operativcu Al Kaide Abdelu Rahmanu al Naširiju, osumnjičenom za organizaciju bombaškog napada na američki brod USS Kol, tokom ispitivanja prećeno uključenom električnom bušilicom.

U izveštaju se zaključuje da oštre tehnike ispitivanja nisu proizvele nijedan kritični obaveštajni podatak do koga se nije moglo doći nenasilnim sredstvima.

Bivši predstavnici CIA i američke vlade, uključujući bivšeg potpredsednika SAD Dika Čejnija, osporavaju taj zaključak.
Portparol Bele kuće Džoš Ernest izjavio je u ponedeljak da predsednik Barak Obama podržava objavljivanje dokumenata "kako bi ljudi širom sveta i ljudi u domovini razumeli tačno šta se dešavalo".

Komitet američkog Senata proveo je četiri godine istražujući "voterbording" (simulirano utapanje) i druge kontroverzne metode koje je CIA koristila tokom ispitivanja osumnjičenih za terorizam, za vreme administracije bivšeg predsednika Džordža Buša mlađeg.

Izveštaj je u aprilu bio gotov za objavljivanje, ali to nije učinjeno, uglavnom zbog prigovora CIA.

Autoru:	Вучица [ 08 Nov 2014, 14:57 ]
Tema posta:	Tajne službe
ЦИА (CIA): и њене мутне радње Тајне операције које нису остале тајна Централна обавештајна агенција или ЦИА је настала 1947. године када је председник Сједињених Америчких Држава Хари Труман потписао Акт националне сигурности. ЦИА је једна од најпознатијих тајних служби на свету и за више од 60 година рада сигурно је спровела много операција од којих је већина обавијена велом тајне. Међутим, има догађаја који нису успели да остану тајни, иако би сама ЦИА то највише желела, и који су због тога постали срамне мрље у историји ове агенције. Операција Нортвудс План је био да ЦИА нападне САД тако што би поставили бомбу на неком војном броду и отели неколико авиона, а посао би одрадили тако да би сумња била бачена на Кубанце, чиме би се придобила национална подршка за рат против Кубе. Операција Спајалица Око 700 научника је транспортовано из нацистичке Немачке након Другог светског рата, све у циљу да Америка добије предност на пољу технологије. Научницима који су били присталице Хитлера и учествовали у нацистичким скуповима биографије су преправљене и нацистичке идеје избрисане из њихових докумената. Лоша опрема ЦИА је намерно продала лошу опрему Совјетима и нагађа се да је та опрема довела до експлозије гасовода у Сибиру 1982. године, који би годишње доносио СССР-у око 8 милијарди долара зараде. Операција Мунгос Ово је била операција усмерена против кубанског председника Фидела Кастра. План је био да се шире лажне слике на којима Кастро изгледа прегојазно, као и да му се одело за роњење намаже отровом. Акустично маче ЦИА је уградила микрофон у мачку како би прислушкивала комунисте. Нажалост, на првој и јединој тајној мисији, мачку тајног агента је прегазио ауто. Операција Злато ЦИА је '50-их година XX века саградила тунел дугачак 450 метара како би хаковала телефоне у Совјетском генералном штабу у Берлину. Кртица је одала њихов план и КГБ и Совјети су их годину дана "хранили" погрешним информацијама. Сукарно У покушају да прикажу у лошем светлу председника Индонезије током Хладног рата, ЦИА агенти су унајмили особу која је јако личила на њега и која је снимила порно филм, а они су приказали тај филм као да је у њему вођа Индонезије. Мучење Испитивачке методе Централне обавештајне агенције, које се спроводе на људима осумњиченим за тероризам, обухватају симулацију дављења и лишавање сна. Музика која се користи да се дезоријентишу затвореници укључује и музику из дечије емисије Улица Сезам. Мкултра Мкултра је био тајни експеримент који је обухватао тајно давање дроге ЛСД цивилима. Ово истраживање је одвело до самоубиства једног запосленог у Агенцији, 9 дана након што је био дрогиран. Нанда Деви 1965. године ЦИА је подметнула нуклеарну направу на врху индијске планине Нанда Деви али десила се лавина која је однела направу. Та направа још увек није пронађена.

Autoru:	Вучица [ 08 Nov 2014, 15:03 ]
Tema posta:	Re: CIA
Ne možemo da potvrdimo niti da demantujemo da je ovo naš prvi tvit VAŠINGTON - Američka Centralno-obaveštajna agencija (CIA) pridružila se svetu društvenih mreža pošto je otvorila naloge na Tviteru i Fejsbuku i počela da komunicira sa tviterašima. CIA se našalila u svom prvom obraćanju tviterašima: "Ne možemo da potvrdimo niti da demantujemo da je ovo naš prvi tvit". U roku od dva sata od postavljenja naloga, CIA je imala oko 90.000 retvitova i 115.000 sledbenika. Citiraj: We can neither confirm nor deny that this is our first tweet. — CIA (@CIA) June 6, 2014 Direktor CIA Džon Brenan potvrdio je da novi tviter i fejsbuk nalozi CIA imaju za cilj da pomognu Agenciji da se "više direktno uključi u javnost i pruži informacije o misiji CIA, istoriji i drugim kretanjima", navode agencije. Na početku je pokrenuto pitanje da li je ovo stvarno Centralno-obaveštajna agencija, pošto su brojni lažni CIA Tviter nalozi nikli tokom godina.

Autoru:	Вучица [ 08 Nov 2014, 15:09 ]
Tema posta:	Re: Tajne službe
Hiljadu nacista radilo za CIA i FBI U obaveštajnom ratu protiv Sovjeta, Amerikanci su za doušnike regrutovali čak i oficire SS jedinica i Hitlerove saradnike Američke tajne službe su tokom hladnog rata svesno angažovale najmanje hiljadu nekadašnjih nacista kao antisovjetske špijune, štiteći ih od pojavljivanja pred sudom zbog ratnih zločina, objavio je „Njujork tajms” na osnovu dokumentacije sa koje je skinuta oznaka tajnosti. Centralna obaveštajna agencija (CIA) i Federalni istražni biro (FBI) „agresivno su regrutovali” bivše naciste kao doušnike u obaveštajnom ratu protiv komunista od pedesetih pa sve do devedesetih godina prošlog veka. Dokumentacija otkriva da su CIA i FBI vrbovale oficire ozloglašenih Hitlerovih SS jedinica i njegove bliske saradnike izgovarajući se da su oni verovatno počinili „manje ratne zločine”. Službe su smatrale da korist koju su nekadašnji zvaničnici Trećeg rajha donosili Americi nadmašuje njihove „moralne propuste” tokom služenja Adolfu Hitleru. Do ovih saznanja je na osnovu objavljenih dokumenata i intervjua sa više stotina svedoka došao dobitnik Pulicerove nagrade i novinar lista sa Menhetna Erik Lištblau, čija će knjiga „Nacisti u komšiluku: kako je Amerika postala sigurno utočište za Hitlerove ljude” danas biti objavljena. On piše da je američka vlada vrlo dobro skrivala svoje veze sa nacistima, od kojih su neki utočište našli upravo u Americi. Šef biroa Džej Edgar Huver i direktor agencije Alen Dalas su, prema pisanju Lištblaua, odobravali privlačenje ovih potkazivača. Dalas je verovao da „umereni” nacisti „mogu biti korisni” Americi. Huver je optužbe za ratne zločine ovih svojih saradnika odbacio kao sovjetsku propagandu. Svemoćni Huver je čak 1968. kao pretnju za nacionalnu bezbednost označio jednog novinara koji je intenzivno pisao o nacizmu u SAD. Neki od nacista koji su radili sa SAD bili su veoma visoko rangirani u Hitlerovim režimu. Takav je bio i Oto fon Bolšving, pomoćnih Afolfa Ajhmana, kreatora politike istrebljenja Jevreja po koncentracionom logorima, koji je prvo za SAD špijunirao u Evropi, da bi CIA onda njega i njegovu porodicu 1954. preselila u Njujork. Kada su izraelski agenti uhvatili Ajhmana u Argentini 1960, Bolšving je tražio od CIA da ga zaštiti i on je u miru živeo u narednih 20 godina. Materijali agencije pokazuju da je CIA brinula da se u javnosti ne sazna da je on na njenom platnom spisku jer bi to moglo da „posrami SAD”. CIA je štitila svoje agente od gonjenja za ratne zločine. Advokat agencije je 1994. vršio pritisak na tužitelje da obustave istragu protiv njenog špijuna koji je bio umešan u masakr desetina hiljada Jevreja u Litvaniji. Osamdesetih je FBI odbio da Ministarstvu pravde kaže šta zna o 16 nacista u SAD pod izgovorom da oni obezbeđuju informacije o simaptizerima komunizma u SAD. Norman Goda, profesor na Univerzitetu Floride i član tima koje je bio u timu koji je skinuo oznaku tajnosti s dokumentacije, kazao je da je broj nacista u redovima FBI i CIA verovatno i veći i da su mnogi podaci i dalje nedostupni. „Službe SAD su unajmile mnoge bivše naciste ili kolaboracioniste iz istočne Evrope koji su očito bili krivi za ratne zločine. Bilo je jasno da su to kompromitovani ljudi,” kazao je Goda. Komentarišući tekst „Njujork tajmsa”, Efraim Zurof, direktor centra „Simon Vizental”, rekao je za „Tajms ov Izrael” da je odavno poznata „spremnost zvaničnika SAD da sarađuju sa bivšim nacistima”. Ova otkrića stigla su nedelju dana posle pisanje AP da su milioni dolara socijalne pomoći isplaćeni desetinama osumnjičenih za saradnju s nacistima čak i nakon što su proterani iz SAD. Jedan od njih je i Jakob Denziger, koji je bežeći od lovaca na naciste, 1989. pobegao iz SAD u Nemačku. On je kasnije otišao u Hrvatsku, gde i danas iz Amerike svakog meseca dobija 1.500 dolara socijalne pomoći, prenosi Politika. Veruje se da nijedan od ovih agenata više nije živ, a CIA nije želela da komentariše ova otkrića. Agenti sa nacističkom prošlošću radili su različite vrste poslova. Neke je vojska obučavala da se bore u paramilitarnim trupama u slučaju sovjetske invazije, dok je druge CIA plaćala da dešifruju skrivene poruke u poštanskim markama iz sovjetskog bloka. Vrhovni savetnik Hitlera predavao je američkim zvaničnicima o sovjetskoj politici. Neki su se pokazali i kao neupotrebljivi, to jest kao patološki lažovi ili čak dvostruki agenti koji su špijunirali i za Moskvu.

Autoru:	Вучица [ 08 Nov 2014, 15:18 ]
Tema posta:	Re: CIA
Sedam šokantnih činjenica o agenciji CIA! Budžet "Crni budžet" agencije je 2013. godine iznosio 14.7 milijardi dolara. Ovo predstavlja 28% ukupnog budžta iz 1963. godine, čiji je ekvivalent 4.2 milijardi dolara. Zaposleni Od 21575 zaposlenih, jedna petina njih ima veze sa teroristima i predstavlja potencijalni sigurnosni rizik. Špijunaža CIA je nelegalno špijunirala 9900 američkih građana tokom 1960. godine jer su bili protiv ratovanja. Fidel Kastro Kubanski vođa Fidel Kastro tvrdi da je CIA pokušala da ga ubije 638 puta, što je uključivalo i pokušaj ubistva trovanjem i eksplozivima. Žrtve 107 agenata je poginulo u akcijama CIA-e, tokom njihove 66-o godišnje istorije. Misije su toliko bile tajne, da je slučaj 27 poginulih agenata još uvek striktno poverljiv. Atentati CIA je pokušala da ubije preko 50 stranih lidera od kojih su većina su bili komunisti. Polovina atentata je bilo uspešno. Doušnici Rusija je izvršila egzekuciju 25 doušnika agencije CIA, kada ih je agent Aldrih Ejms izdao. On je bio krtica KGB-a tokom 9 godina dok su mu Sovjeti platili 4.6 miliona dolara.

Autoru:	Вучица [ 08 Nov 2014, 15:32 ]
Tema posta:	Re: CIA
“Balkanizacija Bliskog istoka” u organizaciji CIA? Pre nekoliko meseci je američki portal Infowars.com, kog su američke obaveštajne agencije u nekoliko navrata gasile i podnele brojne tužbe zbog navodnih "objava informacija kojima se ugoražava nacionalna bezbednost Sjedinjenih Država", a kog uređuje i vodi poznati novinar Aleks Džouns, objavio snimak intervjua s bivšim zapovednikom Al Kaide, u kom ovaj tvrdi da je teroristička grupa ISIL deo plana “Novi list” ("Clean Break") koji ima za cilj da "balkanizuje” čitav Bliski Istok. Nabil Na'eem, osnivač "Islamske demokratske stranke džihada" i bivši visoki komandant Al Kaide je za panarapsku televizijsku kuću “Al-Maydeen” sa sedištem u Bejrutu izjavio "kako trenutno sve grupe povezane s Al Kaidom, uključujući i ISIL, rade za CIA-u". Citiraj: Ono što želim da kažem je da se napori svih islamskih zemalja, sunitskih i šiitskih, moraju usredsrediti u zajedničkom iskorenjivanju tih grupa, jer su te grupe kandže kolonijalizma u regiji, rekao je Na'eem. Na'eem je za ISIL, tj. današnju "Islamsku Državu", rekao da je deo poznatog plana neokonzervativaca i Izraela "Novi list", plan kojim bi trebalo "balkanizovati arapske i muslimanske zemlje na Bliskom Istoku". Sukob je dizajniran tako da to bude "beskrajni rat" koji će "iscrpiti finansijske resurse Saudijske Arabije, isto tako i s Iranom, kao što su to učinili sa Sadamom Huseinom u Iraku". "Sukob će se svakako proširiti na Saudijsku Arabiju i druge zalivske monarhije već od 2016. godine", predviđa Na'eem. U junu je ISIL već poručio kako će napasti Saudijsku Arabiju i tada je stotine mladih Saudijaca obećalo da će voditi džihad u svojoj domovini. "Ako Alah hoće, mi ćemo ubijati one koji obožavaju kamen u Meki i uništiti Kaabu. Ljudi idu u Meku da dodirnu kamen, a ne Alaha", izjavio je 30. juna ove godine visoki funkcioner ISIL-a, Abu Turab Al-Mugadasi. Citiraj: Ja lično verujem da je vođa Fronta Al Nusra, Mohamed Al-Javlani, koji je dao svoju podršku Ajmanu Al-Zavahiriju, operativac američke Centralne obaveštajne agencije (CIA) rekao je Na'eem. Takođe je identifikovao je Al-Zavahirija kao dvostrukog agenta "koji sprovodi naređenja koja dobija od Amerikanaca". U više navrata je projekt tzv. "Novog Bliskog Istoka", koji ima za krajnji cilj "balkanizaciju celog regiona" i prekrajanje kolonijalnih granica s početka XX veka, na ovaj ili ovaj način dolazio do medija, te stoga, ukoliko se situacija bude razvijala u smeru širenja oružanih sukoba na zalivske monarhije i druge zemlje u regionu, ispostaviće se da je Nabil Na'eem bio u pravu. phpBB [media]

Srbija Forum http://srbija-forum.com/

Tajne službe http://srbija-forum.com/viewtopic.php?f=426&t=6794	Stranica 1 od 2

Autoru:	Вучица [ 08 Nov 2014, 15:49 ]
Tema posta:	CIA
CIA Central Intelligence Agency Централна обавештајна агенција (скраћено CIA, ЦИА или Ција) јесте америчка обавештајна служба задужена за прикупљање и анализу података о страним владама и корпорацијама, али и појединцима, и достављање тих података разним ресорима Владе САД. Секундарну улогу представљају пропагандне активности и активности у односима са јавношћу, објављивање јавних и тајних података, тачних и лажних (контрашпијунажа), и утицај на друге да делују у интересима владе САД. Трећа функција агенције је да делује као скривена рука владе САД, спроводећи тајне операције, по смерницама председника САД. Основана је 18. септембра 1947. године, а седиште јој се налази у граду Ланглију, у Вирџинији. Њена претеча био је Уред за стратешке услуге на чијем се челу налазио Вилијам Донован, који се данас сматра „оцем“ обеју организација. Уред за стратешке услуге(Office of Strategic Services, OSS) jе обавештајна служба СAД, која је основана током Другог светског рата (у ратно време обавештајна служба). ОSS поручник George Musulin у једном селу у немачком окупацијом Србије, у униформи четника, током своје прве мисије, новембра 1943.

Autoru:	Вучица [ 08 Nov 2014, 16:02 ]
Tema posta:	CIA
Како ЦИА врбује људе да постану издајници – њихови агенти Родољуб сте? Игноришите! Можете да прекршите закон и постанете издајник? Па ви сте потенцијални агент ЦИА-е! Џејсон Метјуз, бивши агент ЦИА-е, у својој књизи „Црвени врабац“ открива занимљиве детаље из свог више од тридесет година дугог рада у иностраним представништвима те хваљене, али и често оспораване обавештајне агенције. Једна од најинтригантнијих тема његове књиге је свакако врбовање страних држављана који достављају информације ЦИА-и. Citiraj: За мене је то увек био најтежи, најодговорнији, али и најизазовнији део посла јер је особу потребно уверити да игнорише властите ставове о родољубљу, да прекрши законе своје земље и постане издајица. Нема ниједног агента ЦИА-е који неће приватно признати да је то осетљив задатак јер се ради искључиво с људима и све зависи о њиховој жељи за сарадњом“, Прича Метјуз, који је признао да регрутираним доушницима није лако обећати да никад неће бити откривени јер у модерно доба софистициране технологије нико није потпуно заштићен. Метјуз тврди да нема приручника који ће агента научити како уверити некога да постане издајица или, пристојније речено, сарадник стране тајне службе. Citiraj: Ако је могуће, добро је за почетак развити пријатељство с потенцијалним сарадником. Морате знати шта ће мотивисати човека и које су његове слабе тачке. Тек кад сложите мозаик и процените да је сазрело време, може се кренути у акцију. Недавно је у Москв откривен наводни агент ЦИА-е који је протеран, али то је за агенцију боље и јефтиније него да је његов рад кренуо кривим путем или да је откривен прави шпијун. Бивши агент открива да се ЦИА ослања на четири основне људске мотивације описане акронимом МИЦЕ. То су новац (монеy), идеологија, савест (цонсциенце) и его. Томе би требало, у шали додаје, додати и слово С као ознаку за секс којим се такође користе многе тајне службе у свету иако то није поуздана техника за регрутовање новог кадра. Агенти ЦИА-е на терену надзиру и рад властитих грађана, посебно дипломатије и војске јер и њих желе да врбују друге тајне службе. Агенти су најчешће радници америчких представништва у свету, али и многих других фирми или агенција и ретко се зна њихова права функција. Метјуз, иако пензионисан, и даље је активан у приватним агенцијама. Како каже, шпијунска игра је савршено подручје за испитивање људског стања. Агенти су господари поверења, издаје, страха, љубави и мржње. ЦИА и четири људске мотивације Новац Ако је шпијуну мотив новац, посао је једноставан – ви њему платите, он вама украде тајне. Идеологија Сарадња је компликованија јер су то често људи који се свете својој влади. Савест Људи могу умислити да су месије па траже начине да искупе своје грехе. Его Агент мотивисан егом уједно је и благослов и проклетство.

Autoru:	Вучица [ 08 Nov 2014, 17:04 ]
Tema posta:	Re: CIA
Кako je CIA videla Srbiju Džordž Tenet bio je zadovoljan onim što je pročitao. Direktor obaveštajnog sektora američke Agencije za nacionalnu bezbednost i budući prvi čovek CIA to zadovoljstvo iskazao je i pisano, parafiravši naslovnu stranu izveštaja “Velika Srbija: balkanski smutljivac devedesetih godina”, uz komentar: “Vredno čitanja”. Ono što je ovom sinu grčkih i albanskih emigranata u SAD bilo “vredno čitanja” u januaru 1993, praktično je predstavljalo scenario dešavanja na Balkanu u narednih šest-sedam godina, od jačanja sankcija SR Jugoslaviji, preko naoružavanja Bosne i Hrvatske, pa do bombardovanja vojnih, ali i industrijskih ciljeva u Srbiji. Tenet je i sam imao mogućnosti da učestvuje u ostvarivanju tog scenarija, s obzirom na to da je na čelu CIA bio upravo u trenutku kada je Srbija bombardovana. To je, međutim, samo jedan od oko 300 dokumenata koji pokrivaju dešavanja na Balkanu od 1990. do 1995. sa kojih je Centralna obaveštajna agencija nedavno skinula oznaku tajnosti. Saradnici CIA sa terena “filovali” su svoje kontakte raznim informacijama - od situacije na ratištu, preko odnosa među opozicionim strankama, ali i unutar tada vladajućeg SPS-a, do stanja u srpskim fabrikama, praznim prodavnicama... Kako su kršene sankcije Glavne privredne grane, građevinska industrije i trgovina, preživele su sankcije fokusirajući se na inostranstvo. Dve srpske kompanije, „Energoprojekt“ i „Geneks“, koriste kontakte u Pakistanu, Mongoliji i Južnoj Africi. „Energoprojekt“ mesečno dobija 80 tona dizela od svoje ruske filijale, navodi se u izveštaju “Srbija: borba sa sankcijama”. Sve to upakovano je u dokumenta u kojima su imena izvora sakrivena ili precrtana, mada se na nekoliko mesta može naslutiti da među njima ima i nekadašnjih srpskih političara i zvaničnika. Neretko se izveštaji pozivaju na pisanje srpskih, ali i stranih medija, kao što je, na primer, u slučaju izveštaja koji se bavi ulogom srpske policije i paravojnih snaga - Arkanove Srpske dobrovoljačke garde, „crvenih beretki“ Kapetana Dragana i Šešeljevih četnika - u jugoslovenskom konfliktu. I mada se u deklasifikovanim dokumentima ne zalazi previše u detalje, već je više reč o papirima čiji je sadržaj relativno opšteg karaktera, sa određenim gotovo romansiranim delovima, oni, ipak, pružaju širu sliku o tome koliko su SAD i CIA pratili situaciju u bivšoj Jugoslaviji, a donekle i kontrolisali, pa čak i upravljali događajima na terenu. O tome, na primer, svedoči i dokument sa sastanka direktora vašingtonske administracije iz jula 1993, na kojem je razmatrano uvođenje sankcija Hrvatskoj, kako bi bila primorana da u bosanskom sukobu obustavi saradnju sa Srbima i da sarađuje sa muslimanskom stranom. PROFILI SRPSKIH LIDERA Odeljenje evropskih analiza, međuagencijske (NSA, CIA, DIA) radne grupe za Balkan, sačinilo je u septembru 1995. godine profile srpskih političkih i vojnih lidera - Miloševića, Karadžića i Mladića. Ocenjeno je da se njihovi stavovi oko mirovnog sporazuma razlikuju. Milošević: Vlast je igra Za srpskog predsednika navodi se da je daleko od tvrdokornog nacionaliste, kao i da je prihvatio taktički pristup koji je u celosti podređen cilju očuvanja njegove vlasti u Beogradu, koju god cenu Srbi da plate. O tome svedoči i činjenica da se, kada su sankcije ozbiljno počele da pogađaju zemlju, otarasio svoje nacionalističke agende, kako bi mu sankcije bile olakšane. Karadžić: Uloga života Ocenjeno je da ga je u početku motivisala procena da je Srbima u Bosni potrebna zaštita u trenutku dok se raspada Jugoslavija. Ali sa porastom moći, koja se oslanjala na podršku Vojske RS, ali i na ratno profiterstvo i korupciju, rastao je i njegovo osećaj samobitnosti. Navodi se i da ne bi voleo da se RS pripoji Srbiji, jer bi tako njegova uloga izgubila na značaju. Mladić: Nije Napoleon Ratni komandant Vojske RS na sukob u BiH gledao je kao na zapadnu zaveru za iskorenjivanje Srba. Prisustvo na borbenim linijama načinilo od njega pravog heroja među Srbima. Istovremeno, nepriznavanje Vens-Ovenovog plana i odbijanje da se povinuje Karadžićevim naređenjima od njega načinili istinskog lidera Srba u BiH - ocenila je CIA. Citiraj: Najznačajnije pitanje raspravljano na ovom sastanku je razmatranje odluke da li uvesti sankcije Hrvatskoj i na taj način je naterati da obustavi saradnju sa Srbima u centralnoj Bosni i nastavi saradnju sa muslimanima stoji u zapisniku sa sednice kojom je predsedavao tadašnji savetnik za nacionalnu bezbednost Sendi Berger. U dokumentu iz februara 1993, naslovljenom sa “Srbija: borba sa sankcijama”, konstatuje se da su one ubrzale propadanje srpske ekonomije, ali nedovoljno da bi proizvele ozbiljne teškoće stanovništvu koje bi zapalile varnicu spontanih antirežimskih protesta (vidi okvir gore). Nezavisnost RS Sredinom 1995. SAD razmatra u sklopu koncepta okončanja rata u BiH, opciju davanja mogućnosti RS da dve-tri godine po sklapanju mira održi referendum o otcepljenju od BiH i uđe u konfederaciju sa SR Jugoslavijom. Ovoj ideji, koju je izneo savetnik za nacionalnu bezbednost Sendi Berger, usprotivila se Medlin Olbrajt, tadašnja ambasadorka SAD pri UN. U dokumentu “Izlazna strategija za BiH”, Berger upozorava da je za SAD bolje da se rat završi u 1995. Oktobra 1995, neposredno pre Dejtonske konferencije, i u trenutku dok se razmišlja o delimičnom podizanju sankcije protiv Srbije, CIA ocenjuje da bi to pogodovalo Miloševiću, koji će u svakom slučaju ostati na vlasti jer je opozicija razjedinjena i bez jasne strategije. Zanimljivo je i da je jedan od onih koji su bili za dizanje sankcija, kako bi se olakšala pozicija Miloševiću koji je tada doživljavan kao “garant mira”, bio Ričard Holbruk, čovek koji je tri i po godine kasnije bio jedan od glavnih zagovornika bombardovanja Srbije. Žestoko protiv popuštanja srpskom predsedniku bila je tadašnji amabsador SAD pri UN i potonji državni sekretar Medlin Olbrajt. Iz objavljenih dokumenata, međutim, može se videti i koliko je pitanje konflikta na Balkanu bilo važno i za unutrašnju političku scenu SAD. Dva su dobra primera za to. Jedan je izveštaj CIA iz januara 1992. u kojem se analizira mogući efekat američkog priznanja otcepljenih republika, uz zaključak da taj čin neće imati negativan uticaj na misiju UN na terenu, ali da bi to svakako trebalo uraditi kako bi Amerika zadržala uticaj u ovom delu sveta. Olbrajtova sa vojnicima na američkom nosaču aviona 1993. Razmatrana je i opcija nepriznavanja, što bi, kako je procenjeno, dovelo do boljih veza sa Srbijom i vrhom jugoslovenske armije, ali bi Evropska zajednica to shvatila kao odbijanje i najavu američkog odstupanja sa Balkana. Citiraj: Verujemo, međutim, da bi srpski lideri na ovo gledali uglavnom kao na sredstvo suprotstavljanja Vašingtona Evropljanima. Beograd skoro sigurno ne veruje našoj neutralnosti navodi CIA u izveštaju iz januara 1992. Klinton vodi kolegijum američke vojske i CIA tokom operacija u BiH Uloga srpske policije U izveštaju na 18 strana iz oktobra 1995. CIA piše o ulozi srpske policije u konfliktu, uz ocenu da je MUP bio jedno od oruđa za uspostavljanje “velike Srbije”. Komandu nad tim jedinicama imali su, kako se navodi, Jovica Stanišić, Franko Simatović, Obrad Stevanović, Raja Božović, Radovan Stojčić Badža. A kao glavni čovek koji je policiju povezao sa jedinicama Arkana i Šešelja navodi se bivši ministar unutrašnjih poslova Radmilo Bogdanović. Drugi primer odnosi se na dokument iz 1995. godine, pod naslovom “Izlazna strategija za BiH”, u kojem su navedena dva moguća scenarija za završetak rata, od kojih se prednost daje brzom završetku rata i mirovnom sporazumu do kraja 1995, jer bi za Ameriku bilo bolje da se sve završi pre predsedničkih izbora 1996. Citiraj: Za nas je bolje suočiti se s ovim pitanjima ove godine, nego da se bavimo povlačenjem NATO-a tokom izborne kampanje, jer će stranke imati snažniju potrebu da nas ili pokušaju obrukati ili da nas uvuku u sukob napisao je Sendi Berger u julu 1995, samo par dana nakon što je Vojska RS ušla u Srebrenicu. I Medlin Olbrajt je smatrala da je potrebno što pre okončati sukob, ali pre svega kako bi Amerika povratila vodeću ulogu u svetu, koja je već bila uzdrmana neuspehom SAD da reši probleme na Haitiju 1994. Jedna od poseta tadašnjeg američkog predsednika svojim vojnicima Citiraj: Baš kao što je naš neuspeh da rešimo prošlogodišnji problem sa Haitijem pretio da pomrači sva naša druga dostignuća, plašim se da će Bosna baciti senku na ceo naš prvi mandat napisala je Olbrajtova odgovarajući na Bergerov izveštaj. Ona dodaje i da su već propustili da razmotre štetu koju je Bosna nanela njihovoj liderskoj poziciji van Evrope, a što je još važnije, Citiraj: izostanak naše podrške Bosni preti da potkopa naše ionako krhke odnose s islamskim zemljama. Nasuprot tome, američko vođstvo u podršci Bosni doneće nam dugoročnu korist širom muslimanskog sveta i pomoći će nam da učvrstimo veze s njima procenila je tada Olbrajt. Sankcije - lako je Srbima... Citiraj: Srbi su se navikli na nestašice, duge redove u prodavnicama, hladne stanove zimi, nestanke struje, što je sve rezultat hronične srpske ekonomske neefikasnosti. Nekoliko faktora pomoglo je Srbima da se izbore (sa sankcijama). Procenjujemo da se skoro dve milijarde dolara u čvrstoj valuti nalazi u privatnim rukama. Od rođaka i radnika iz inostranstva verovatno stiže još oko dve milijarde dolara Ovo je samo deo izveštaja naslovljenim sa “Srbija: borba sa sankcijama” iz februara 1993. U njemu se ocenjuje da su sankcije ubrzale propadanje srpske ekonomije, ali da još nisu izazvale dovoljno teškoća koje bi raspalile spontano antirežimsko raspoloženje. Citiraj: Zalihe su izgleda dovoljne da se pregura zima, a Miloševićev režim predviđa da će sankcije biti ukinute pre nego što ostanu bez zaliha čvrste valute, hrane, goriva navodi se u izveštaju na 11 strana. Poseban deo dokumenta posvećen je “diverzijama finansijskih sankcija”, gde se konstatuje da razvijena finansijska mreža pomaže srpskim firmama da i dalje posluju sa inostranstvom, čime se obezbeđuje čvrsta valuta. Citiraj: Srbi preko Austrije i Mađarske donose novac kojim ih snabdevaju rođaci koji rade u zemljama Zapadne Evrope. Miloševićev režim, pak, dolazi do tih privatnih deviznih rezervi preko pojedinih privatnih banaka poput “Dafimenta” i “Jugoskandika”, kojima je dozvolio da ponude visoke kamate za devizne uloge, kao i preko benzinskih pumpi i radnji u kojima je dozvoljeno plaćanje u devizama, odnosno lanca dilera koji imaju jake političke veze navodi se u izveštaju. Karl Bilt bio je jedan od aktivnih učesnika balkanske drame. Bio je čest gost kod Slobodana Miloševića, s kojim je vodio duge razgovore. Jedan od njih vodili su i u julu 1995. godine, o čemu svedoči i izveštaj CIA od 31. jula. Sastanak se ticao eventualnog podizanja, ali i mogućeg brzog vraćanja sankcija. Za priznavanje Bosne u njenim međunarodno priznatim granicama i nastavak podrške planu Kontakt grupe, kao i za jačanje kontrole srpske granice, Miloševiću je nuđena suspenzija gotovo svih trgovinskih sankcija na devet meseci, uvoz oko 400.000 tona goriva mesečno preko luke Bar i Dunavom, kao i suspenzija svih finansijskih sankcija, osim onih koje se tiču imovine SRJ. Amerika je, međutim, bila protiv toga, a na pitanje da li misli da su SAD tada pogrešile, Bilt je odgovaro da je, zapravo, većinu detalja u ovom slučaju dogovarao američki diplomata Frejžer, pre nego što je njega EU postavila za njihovog pregovarača. Citiraj: Ja sam bio zadužen za deo o ponovnom vraćanju sankcija. A sve to bio je do plana B, nakon što je de facto propao plan A koji je sačinila Kontakt grupa. Ali posle Srebrenice i “Oluje” sve se promenilo, i prešli smo na nešto što se može nazvati planom C - svobuhvatni mir postignut u Dejtonu kaže Bilt. Na pitanje da li misli da će objavljivanje ovih dokumenata doprineti jasnijem sagledavanju dešavanja na Balkanu, Bilt odgovara da ćemo s vremenom Citiraj: viđati sve više dokumenata koji se odnose na ove tragične godine, što je dobro Citiraj: Postoje, takođe, i dokumenti Haškog tribunala i verujem da će u jednom trenutku istoričari moći da nam daju jasniju i sveobuhvatniju sliku decenije ratova na Balkanu . On je, takođe, uveren da je dobro što nije prošao predlog, o kojem su u SAD razmišljali, da se RS ponudi mogućnost otcepljenja posle dve-tri godine. Citiraj: Mislim da bi to bio recept za buduću nestabilnost u regionu. Svi moraju da žive u granicama koje su sada uspostavljene, a zadatak je da ih učinimo sve manje relevantnim kroz proces evrointegracija. To je način na koji su i drugi delovi Evrope uspeli da krenu napred posle perioda konflikta i ratova zaključuje Bilt. Bli Klinton u Sarajevu, sa predstavnicima tri crkve, posle Dejtona O kragujevačkoj Zastavi Operativci CIA bavili su se i stanjem srpske industrije pa tako, na primer, primećuju da je “Zastava” na prinudni odmor poslala 60 odsto od ukupno 48.000 zaposlenih, kao i da su najteže pogođena tekstilna i metaloprerađivačka industrija. Zašto je pala Srebrenica U izveštaju “Bosanska armija u Srebrenici: Šta se dogodilo?” pisanom nakon što je VRS zauzela ovu enklavu u istočnoj Bosni, navodi se da su uzroci poraza Armije BiH kombinacija nestašice sredstava za borbu, nedostatak efikasne komande, kao i oslanjanje na to da će NATO sprečiti napade bosanskih Srba. Bošnjaci angažovali mudžahedine Bivši visoki državni zvaničnik i general NATO-a Vesli Klark izjavio je da je nakon potpisivanja Dejtonskog sporazuma Vašington imao legitimnih briga zbog angažovanja Iranaca i mudžahedina iz Saudijske Arabije u BiH, koji su zapravo bili teroristi, ali da bošnjačka strana to nikada nije htela da prizna. Ćosić izdao Miloševića U dokumentima od 6. februara 1995. godine stoji da je bivši predsednik SR Jugoslavije 1992. Dobrica Ćosić izdao tadašnjeg predsednika Srbije Slobodana Miloševića, zbog čega ga je on, navodno, “uklonio s vlasti”. Tuđman, Hrvati i Federacija Strahujući od muslimanske dominacije Hrvati su nevoljno pristali na formiranje Federacije BiH i potpisali Vašingtonski sporazum pod pritiskom tadašnjeg predsednika Franje Tuđmana, čiji je glavni cilj bio uspostavljanje kontrole nad Krajinom. Pregovori u Dejtonu Paraf: Milošević, Tuđman i Izetbegović u Dejtonu 1995. Slika o toku dejtonskih pregovora stiče se uvidom u izveštaje pregovarača SAD Donalda Kerika: 2. novembar Završen prvi dan ozbiljnih pregovora. Atmosfera je pozitivna. Biće potrebna i čitava nedelja kako bismo videli da li pozitivni pomaci vode nekuda. Svi izgledaju kao da žele dogovor. Predsednici (Milošević, Tuđman, Izetbegović) govore direktno. Šuška se o tajnim sastancima. Milošević i Tuđman su ručali zajedno. 4. novembar Smeh i druženje na sve strane, i poneki zanimljivi razgovori sa strane (Kris Hil - Krajišnik, Slobo - Haris, Kerik - Koljević...) Ključna pitanja ostaju netaknuta... Milošević je u subotu organizovao večeru za američku delegaciju u Oficirskom klubu. Milošević testira svakog od nas ponaosob. 7. novembar Dobro došao nazad. Sve ide dobro - samo nije jasno kuda to ide... Pregovarači i dalje pričaju međusobno, a atmosfera sa i dalje poboljšava. Pozitivni tonovi prisutni i na večeri kod Talbota, gde su Milošević i Izetbegović jedan drugom pričali viceve na njihovom jeziku. Možda čak i previše uživaju u međusobnom druženju. 9. novembar U sceni koja je ličila na onu iz filma “Kum”, dve familije (don Slobo i bosanski Srbi i don Izi i Federacija) imale su šestočasovni pregovarački maraton o mapama. Ništa nije dogovoreno. Zadivljujuće je kako bi u jednom trenutku vikali jedni na druge, a nekoliko minuta kasnije videli biste ih kako se zajedno smeju i šale uz osveženje. 10.novembar Razgovori o Istočnoj Slavoniji se nastavljaju, ali je nemoguće reći da li će današnji događaji da zasene napredak postignut kada je došao Kristofer ili je jednostavno u pitanju SLOBO-DRAMA... Milošević mi je, u razgovoru tokom ručka, rekao: „Generale, dok američki ugled raste, moja glava i život su, bukvalno, na kocki”. 11.novembar (Rukom pisan) Vikend bio veoma obeshrabrujući. Uprkos dobrim vestima o Istočnoj Slavoniji, razgovori o mapama ne vode nikuda. Obe strane su čvrsto ukopane... Konferencija u Dejtonu trajala je od 1. do 21. novembra 1995. Sporazum je potpisan 14. decembra u Parizu preuzeto iz Šta piše u 300 tajnih dokumenata

Autoru:	Вучица [ 09 Nov 2014, 15:49 ]
Tema posta:	Re: Tajne službe
Шпијунске службе САД ангажовале 1.000 нациста у хладном рату У деценијама по завршетку Другог свјетског рата, ЦИА и друге америчке агенције ангажовале су најмање 1.000 нациста као шпијуне и обавјештајце током хладног рата, показују недавно откривени записи и интервјуи. У зениту хладног рата 1950-их година, руководиоци обавјештајних служби као што су Ален Далс из Централне обавјештајне агенције (ЦИА) и Џеј Едгар Хувер из Федералног истражног бироа (ФБИ), енергично су ангажовали некадашње нацисте свих категорија као тајне, антисовјетске шпијуне, преноси данас лист "Њујорк тајмс" позивајући се на објелодањене податке. Докази о повезаности америчке владе са нацистичким шпијунима почели су да избијају на видјело још '70-их година, али на хиљаде записа из објелодањених докумената, заједно са интервјуима са многобројним садашњим и бившим владиним званичницима, данас показују да је владино ангажовање нациста било "далеко дубље" него што се раније знало. Сазнаје се и да су званичници настојали да забашуре те везе током најмање пола вијека послије рата, наводи се у тексту њујоршког листа. Током 1980-их, позивајући се на "заштиту повјерљивости података", званичници ФБИ чак ни ловцима на нацисте при америчком Министарству правде нису жељели да кажу шта знају о 16 осумњичених нациста који живе у САД, а који су тада, заправо, сви радили као обавјештајци ФБИ. Ричард Брајтман, професор холокауста на Америчком универзитету и члан владиног тима за објелодањивање докумената о ратним злочинима, каже да је моралност регрутовања бивших нациста ријетко када узимана у обзир. "Све је то произишло из неке врсте панике, страха да су комунисти страховито моћни и да ми нисмо имали довољно адута", објашњава он. Америчке обавјештајне службе су вјеровале да је вриједност коју је имала употреба бивших нациста против Руса односила превагу над оним што је један званичник назвао "моралним пропустима" у њиховој служби Трећем рајху. Тако је ЦИА је унајмила једног бившеф официра С С снага као шпијуна током 1950-их, иако је закључила да је он вјероватно крив за "мање ратне злочине". Неки међу ангажованим шпијунима су, међутим, прије тога били на врло високим позицијама у нацистичкој хијерархији, а један од њих је С С официр Ото фон Болшвинг, некадашњи ментор и главни помоћник Адолфа Ајхмана, творца антијеврејског плана "Коначно рјешење". Подаци показују да је ЦИА после рата не само унајмила њега као шпијуна у Европи, већ га је преселила заједно са породиcom у Нјујорк 1954. Нацистички шпијуни су за америчке агенције 1950-их и 1960-их обављали разне задатке - од опасних до тривијалних, па су тако обучавани за могући напад Русије, ангажовани за проучавање поштанских марки совјетског блока у потрази за скривеним значењем или инфилтрирани у зоне под руском контролом, мада су се многи показали недораслим задацима. "Америчке службе су директно или индиректно унајмиле велики број бивших званичника нацистичке полиције и источноевропских колаборациониста који су очигледно били криви за ратне злочине, а информације које су говориле да је ријеч о искомпромитованим особама биле су лако доступне", казе Норман Года, историчар са Универзитета на Флориди. Года, који је члан тима за објелодањивање тајних података, сматра да је укупан број нациста којима је повјерена улога шпијуна вјероватно и много већи, али да многа документа остају у тајности и дан данас, због чега је немогуће утврди њихов тачан број. Колико је познато, ниједан од шпијуна данас није жив, наводи "Њујорк тајмс", уз напомену да ЦИА није жељела да да коментар за овај чланак.

Autoru:	Вучица [ 10 Dec 2014, 17:50 ]
Tema posta:	CIA
*CIA mučenja: Pretili seksom, "streljali", utapali* Centralna obaveštajna agencija (CIA) je koristila kontroverzne metode u ispitivanju osumnjičenih za terorizam, a sve su bile neefikasne za dobijanje ključnih informacija, navodi se u izveštaju američkog Senata. Program "pojačanog ispitivanja"bio je mnogo brutalniji nego što je to agencija priznala, navodi se u izvještaju američkog Senata.U dokumentu se dodaje da CIA nije obezbedila informaciju da je time sprečila bilo kakav napad. U izveštaju se ističe da je CIA javnosti i političarima davala pogrešne informacije o programu, na čijem su razvoju, delovanju i proceni najviše radila "po ugovoru dva spoljna subjekta". Izveštaj je objavljen nakon petogodišnje istrage koju je senatski Komitet za obaveštajna pitanja proveo o programu čija je svrha bila dobijanje informacija od pripadnika Al kaide i drugih osumnjičenih u zatvorskim prostorijama širom sveta. Ministar odbrane SAD u ostavci, Čak Hejgel izjavio je danas da je naložio istaknutim vojnim komandantima širom sveta da ispolje visok oprez zbog izveštaja o metodama CIA, što bi moglo da izazove reakcije širom sveta. "Naložio sam svim našim borbenim komandantima svuda u svetu da budu u stanju visokog opreza", rekao je Hejgel novinarima u Bagdadu, dodajući da za sada nema informacija ni o jednoj konkretnoj pretnji. Izvori navode da su metode, čiji je cilj bio da primoraju pritvorenike da otkriju informacije o terorističkim zaverama i terorističkim ćelijama, izlazile izvan okvira tehnika koje su odobrili Bela kuća, CIA i advokati u ministarstvu pravde u administraciji predsednika DŽordža Buša mlađeg. Istražitelji CIA pretili su jednom ili većem broju pritvorenika lažnim egzekucijama, a najmanje jednom od njih upućene su pretnje seksualne prirode, naveli su izvori. U izveštaju se navodi kako je operativcu Al Kaide Abdelu Rahmanu al Naširiju, osumnjičenom za organizaciju bombaškog napada na američki brod USS Kol, tokom ispitivanja prećeno uključenom električnom bušilicom. U izveštaju se zaključuje da oštre tehnike ispitivanja nisu proizvele nijedan kritični obaveštajni podatak do koga se nije moglo doći nenasilnim sredstvima. Bivši predstavnici CIA i američke vlade, uključujući bivšeg potpredsednika SAD Dika Čejnija, osporavaju taj zaključak. Portparol Bele kuće Džoš Ernest izjavio je u ponedeljak da predsednik Barak Obama podržava objavljivanje dokumenata "kako bi ljudi širom sveta i ljudi u domovini razumeli tačno šta se dešavalo". Komitet američkog Senata proveo je četiri godine istražujući "voterbording" (simulirano utapanje) i druge kontroverzne metode koje je CIA koristila tokom ispitivanja osumnjičenih za terorizam, za vreme administracije bivšeg predsednika Džordža Buša mlađeg. Izveštaj je u aprilu bio gotov za objavljivanje, ali to nije učinjeno, uglavnom zbog prigovora CIA.

Stranica 1 od 2	Sva vremena su u UTC + 2 sata
Powered by phpBB® Forum Software © phpBB Group http://www.phpbb.com/