Pogledaj neodgovorene postove
Pogledaj aktivne teme
Danas je 05 Apr 2020, 18:07


Autoru Poruka
lOOla
Post  Tema posta: Re: Moć glazbe  |  Poslato: 11 Okt 2014, 13:53
Korisnikov avatar
Administrator
Administrator

Pridružio se: 06 Dec 2012, 21:05
Postovi: 1388

OffLine
Moć muzike


Slika


Jednog jutra, sa šoljom kafe u ruci, zastao sam kraj klavira i onako još nerazbuđen postao svestan da gotovo dve godine nisam seo za njega. Gitara je tek nešto malo manje bila u upotrebi zbog kvara usled starosti. Odvikao sam se i od slušanja muzike koja je dotle bila sastavni deo mene, kroz slušanje i kroz stvaranje. Pomislio sam koliko je sve to gotovo neprirodno… Moje babe, dede, baritoni i soprani, srca punih muzike, moji roditelji, naši prijatelji, divni glasovi… Nijedna sedeljka, nijedno slavlje u kući nije moglo da prođe bez gitare ili klavira i tako oduvek. Za trenutak, bljesnula je slika tatinog tamburaškog orkestra kako me prati dok pevam sa svojih ponosnih pet godina.

Kao da me je strelom pogodilo pitanje kakav je to moj život postao i gde sam ja to krenuo sa sobom. Prečešljavajući svoj protekli dvogodišnji životni period ugledao sam sebe kako jurim za poslovima, kako trošim vreme na neke druge stvari, nedovoljne da duša poleti kao što je to mogla da mi učini muzika.

Ima tome godina, jednog oblačnog dana bez kiše uz muziku iz slušalica šetao sam parkom u blizini kuće. Odjednom, ta dimenzija natmurenosti dana promenila se u nešto sasvim drugo zahvaljujući Novogodišnjim koncertima Arkanđela Korelija! Park pod oblacima postao je svečana akustična dvorana sa visokom tavanicom i ja sam iz snažnih baroknih zvukova počeo da dobijam neobično jaku energiju i uzlet u nekoj uzvišenoj radosti. Svetlo je delimično prodiralo kroz tamno plave i sive oblake, muzika je svakim tonom pripadala toj slici, toliko da sam taj oblačan dan upamtio kao savršen…

Slušao sam i čitao o tome kako muzika uspešno leči, kako je terapija muzikom blagotvorna na mnogo načina. U nekim radionicama sam imao priliku da prolazim kroz metode opuštanja i meditacije kojima je zvuk i određena muzika okosnica uspešne primene. Ipak, tek nedavno mogu da kažem da sam to zaista i osetio, doživeo.

Postoje periodi u životu koje sam u sećanju nekako izbrisao. To ne znači da su svi bili za brisanje ali tako se dogodilo. Nekako su nestali i neki „fajlovi“ iz detinjstva. Dok sam komponovao muziku, postojali su obrasci i stilovi koji su me više inspirisali od drugih ali ja nisam mogao da se tačno setim niti sam bio svestan toga odakle mi te muzičke asocijacije i boje. Uvek sam želeo da pravim neku „srećniju“ muziku od one koja je najčešća u medijima. I tako jedne besane noći počnem da preslušavam popularne pop pesme iz perioda mog detinjstva, „večni hitovi za sva vremena“. Sve to me nije posebno pokretalo jer je odavno lako dostupno. Mnogo zanimljivije mi je bilo da pogledam video snimke poput nekog vremeplova. U svom tom nemarnom pretraživanju otvori se video sa pop grupom koju su gotovo svi zaboravili i ja počnem da preslušavam jednu po jednu pesmu, muzički hitovi pravljeni namenski „za samo jedno leto“. I odjednom, otvore se čitavi filmovi sećanja, letovanja u Dalmaciji, raspusta u Bosni, detinjstva uz stričeve i tetke tinejdžere u babinoj kući Bačkoj Palanci, slika iz stana maminih roditelja u Beogradu, lica ljudi, prijatelji, osmesi, izmešaše se glasovi sa plaža na moru, Uni, Dunavu, Savi… Svaka pesma, gomila emocija. Srce lupa, ne znam kako i šta bih prvo slušao, misli se roje i najvažnije, osećaj ogromne radosti zbog oživljene prošlosti. Ništa nije moglo bolje da pokrene i oživi brojna sećanja od ove „zagubljene “ muzike.

Onda sam još samo jednom sreo male bodlje prošlosti, ona loša sećanja koja su sa sobom povukla vojsku dobrih u zaborav i osetio kako sve to isceljuje iz sekunde u sekund. Nestajalo je sve što je bilo za nestajanje a vratio mi se predivan svet koji sam tako nespretno nenamerno negde zaturio. Odjednom, bio sam ceo i onakav kakav sam u dubini sebe, samo sam na to zaboravio. Odjednom, osetio sam se pospreman kao plakar iz prethodne priče i bio svestan kako dalje mogu da idem kao nov „sređen“ čovek. Nemam dovoljno pravih reči da vam opišem šta je to za mene značilo u tom trenutku i koliko je blagotvorno uticalo na moj sadašnji i verujem budući život. Prvi put sam istinski doživeo i shvatio šta to znači kada ti muzika isceli (zaceli) život.

Osećam veliku zahvalnost što sam u jednoj svojoj omamljenoj fazi pred san došao do muzike koja je moj davni život osvetlila atmosferom prave iskrene radosti i koja je moj sadašnji život vratila tamo gde mu je najlepše i gde mu je u suštini mesto. Dobar odnos prema sopstvenoj prošlosti o kojem stalno govorim drugima za mene je dobio pun smisao. Nakon ovog poslednjeg susreta sa njom, u najboljim emocijama, onako iz dubine duše, pustio sam je da konačno ostane tamo gde joj je mesto, u vremenu koje je prošlo.

U sadašnjosti postoji divna muzika našeg vremena koja nam živote oplemenjuje svakodnevno i stvara neki novi kapital budućih lepih sećanja. Pažljivim biranjem onoga što slušate, da vam prija, da vas inspiriše, da vas pokreće, vi trenutno isceljujete vaš život. Oplemenjujući život muzikom, gde god da ste i bilo šta da radite, predupređujete mnogo toga što bi moglo na vas loše da utiče ili mu barem umanjujete snagu. Vezujući sećanja za muziku, shvatili ste, možete zaceliti i očistiti mnogo toga iz sopstvene prošlosti a jedan je od načina kako možete da unapredite sopstveni život činjenicom da muzika može da vam pomogne da svoju prošlost i svoju sadašnjost zavolite mnogo iskrenije. Život uz muziku je dobar znak da ste izabrali jednu zdraviju, inspirativniju, bolju vibraciju u kojoj želite da živite.

Ako ste nekada zazvonili nekom na vrata ko je prethodno slušao muziku, dobili ste ili nežnost ako je muzika bila tiha za opuštanje ili radost ako je zvuk bio energičan ili neku treću emociju… Svakako, niste dobili ravnodušnost domaćina. Neko u automobilu ko sluša muziku i ko je kroz otvoren prozor deli sa svima, odličan je podsetnik dok na ulici prolazi kraj vas šta je to jednostavna a prava radost življenja kad počne leto na primer… I kolika je lepota i moć muzike…


прича је преузета са Блога kakouzivatiuzivotu


Vrh
neno
Post  Tema posta: Re: Moć glazbe  |  Poslato: 15 Mar 2017, 00:20
Korisnikov avatar
rang
rang

Pridružio se: 10 Feb 2017, 19:00
Postovi: 771

OffLine
Muzika kao lek: Slušanje omiljenih tonova leči srce


Slušanje omiljene muzike, same i uz dodatak vežbanja, popravlja zdravlje srca i može da bude dodatna metoda u rehabilitaciji pacijenata sa srčanim oboljenjima. Ne postoji idealna muzika, pa pacijenti treba da biraju onu koja jača pozitivne emocije i čini ih srećnim i opuštenim.


Slika


Nova studija pokazala je da muzike može da ojača srce i da popravi šanse za oporavak kod pacijenata koji boluju od srčanih bolesti.
Kardiolozi tvrde da rezultati istraživanja pokazuju da svi ljudi mogu pozitivno da utiču na zdravlje srca time što slušaju omiljenu muziku.
Srčani bolesnici u istraživanju su podeljeni u tri grupe. Prva grupa vežbala je tri nedelje. Druga grupa takođe je vežbala, ali oni su slušali muziku po izboru, bilo kada tokom dana, u trajanju od 30 minuta. Treća grupa samo je slušala muziku, ali nisu vežbali, što se inače savetuje srčanim bolesnicima.
Na kraju istraživanja, pacijenti koji su slušali muziku i vežbali imali su bolje rezultate na merenjima funkcija rada srca, te su imali kapacitet vežbanja bolji za 39 odsto.
Osobe koje su tokom istraživanja samo vežbale, popravile su svoj kapacitet za 29 odsto, a čak i oni koji nisu vežbali, nego su samo slušali omiljenu muziku pola sata dnevno imali su bolje izvođenje kada je vežbanje bilo u pitanju, i to za 19 odsto. Studija je uključila 74 ispitanika.
Rezultati istraživanja predstavljeni su na godišnjem kongresu Evropskog društva kardiologa, a u saopštenju se ističe da iza ovog pozitivnog učinka na zdravlje srca stoji otpuštanje ključnih hormona dok se sluša muzika.
Kada slušamo muziku koju volimo u mozgu se otpuštaju endorfini, pa to popravlja naše vaskularno zdravlje. Pritom ne postoji “najbolja muzika” za sve, odnosno univerzalno dobar izbor – važno je da osoba voli određenu muziku i da je to čini srećnom, ističu stručnjaci.
Naravno, postoji neka vrsta muzike koja je manje dobra za srce – na primer, hevi metal češće će povisiti nivo stresa, dok će opera, klasična i druga vesela muzika stimulisati otpuštanje endorfina. Prednost ima i slušanje muzike bez reči, jer reči mogu da uzburkaju emocije.
Iako je studija sprovedena na srčanim bolesnicima, stručnjaci veruju da se rezultati mogu primeniti na širu populaciju, jer je od ranije poznato da vežbanje jača srčano zdravlje i kod zdravih ljudi.


Ordinacija.hr


Vrh
WESTSIDER
Post  Tema posta: Re: Moć glazbe  |  Poslato: 15 Mar 2017, 00:23
Korisnikov avatar
rang
rang

Pridružio se: 31 Jan 2014, 00:51
Postovi: 780
Lokacija: Skopje

OffLine
Leci muzika uz radje srce da , al ono srce slomjeno od ljubavi ne od zapusene arterije i infarkta

_________________
Senka je napisao:
Westy je najbolji!!!


Vrh
neno
Post  Tema posta: Re: Moć glazbe  |  Poslato: 23 Mar 2017, 22:51
Korisnikov avatar
rang
rang

Pridružio se: 10 Feb 2017, 19:00
Postovi: 771

OffLine
Nauka je dokazala da muzika ima isti efekat kao droga.
Ljudi oduvijek traže sve moguće načine da se što bolje urade, legalno i ilegalno. E pa, imamo sjajne vijesti, jer nauka je pronašla superlegalan, jeftin i bezbolan način da se uradite. Ispada da slušanje muzike može imati isti efekat na ljudski mozak kao uzimanje opijata.
Neurolog Daniel Levitin je objavio studiju u kojoj objašnjava šta se tačno dešava kada nas pogodi pjesma. Levitin je sa svojim timom proučavao naltreks, lijek koji blokira dejstvo opojnih droga, kako bi testirali njegov efekat na puštanje muzike.
Ispitanici, njih 17 ljubitelja  muzike, zamoljeni su da donesu po dve trake na koje provjereno “otkidaju”, pa se na ovoj naučnoj plejlisti našla Creep od Rejdioheda, neke numere Pink Flojda, ali i Mocartova Figarova ženidba.
Ispostavilo se da čak i tužne pjesme mogu kod ljudi da izazovu osjećaj uživanja, pritom oslobađajući prolactin, hemikaliju koja se javlja kod majki kada doje bebe. Ali, kada su ispitanici uzeli naltrekson, pjesme nisu nikako uticale na njih. Možete da se dopingujete naltreksonom i završite na koncertu Tonija Cetinskog i da ne prolijete more suza kada pjeva kako luta noćima. Došli su do zaključka da muzika proizvodi iste obrasce nagrađivanja kao droga ili seksualno zadovoljstvo.




Vrh
Helena
Post  Tema posta: Re: Moć glazbe  |  Poslato: 04 Apr 2017, 10:11

Pridružio se: 05 Jan 2013, 04:48
Postovi: 20

OffLine
Citiraj:
Pesma nas je održala

Univerzalni patriotskih poklič heroja turbofolka sateranog uza zid zaborava i odgovor na pitanje zašto se ne skine sa televizije. Beta šljam turbo folk voditelj mu uvek odgovori sa: "Nojzi hvala."

Ceca:
-Imate svoj fudbalski klub, pola srbije vam duguje, dva puta nedeljno provedete na sudu. Gde ste našli vremena da naprvite novi album.
-Pesma me pokreće. Uostalom kada je našem narodu bilo najteže, pesma nas je održala...
-Njojzi hvala.
Miroslav Ilic:
-Danas je dan žalosti zbog pogibije dva autobusa puna dece, a vi ćete ipak održati svoj godišnji koncert.
-Pesma je sad možda najpotrebnija narodu kada je u tugi. Uostalom, pesma nas je održala...
-Nojzi hvala.
Vendi:
-Kažu da vi svaku polnu bolset prebolite za 2 dana. Sida, sifilis... vama to nije bitno. Da li je u pitanju neki narodni lek ili vaša genetika.
-Znate šta. Pesma leči sve. Ja pesmom lečim i sebe i druge. Uostalom, pesma nas je održala.
-Njojzi hvala.

http://vukajlija.com/pesma-nas-je-odrzala


Vrh
Helena
Post  Tema posta: Re: Moć glazbe  |  Poslato: 08 Apr 2017, 04:38

Pridružio se: 05 Jan 2013, 04:48
Postovi: 20

OffLine
Celu noć sam slušao muziku i plakao. Šta hoće ta muzika od mene? - Tolstoj



Vrh
Damjan
Post  Tema posta: Re: Moć glazbe  |  Poslato: 07 Maj 2017, 16:45
Korisnikov avatar

Pridružio se: 23 Feb 2017, 13:33
Postovi: 66

OffLine
Kako muzika utiče na život


Slika


Bez obzira na to da li smo i u kojoj meri umetnički nastrojeni, kada se radi o muzici retko ko ostaje ravnodušan i nema nekih sopstvenih preferencija. Po muzici koju neko sluša možemo saznati nešto i o samoj osobi. Brojna su istraživanja u psihologiji koja se bave uticajem muzike na ljudsku psihu.

Ova istraživanja uglavnom se dele na ona koja ispituju povezanost karakteristika osobe sa vrstom muzike koju voli i ona koja ispituju uticaj muzike na osobu, njene sposobnosti i doživljaje. Postoji i treća, mnogo manje ispitivana, ali ipak možda i najznačajnija tema iz ove oblasti – zbog čega nam je uopšte muzika toliko važna.

* Zašto ljudi slušaju muziku?

U pokušaju da odgovore na ovo pitanje stručnjaci su krenuli najjednostavnijim postavljanjem pitanja ljudima o tome zašto oni zapravo slušaju muziku. Odgovori koji su pri tom dobijeni mogu se svrstati u u sedam osnovnih kategorija:
’Slušanje muzike je zabavno’ – na najosnovnijem nivou muzika obezbedjuje stimulaciju i otklanja osećaj dosade i monotonije. Ona može da podiže raspoloženje pre izlaska, skraćuje vreme dok se obavljaju neki ne tako zanimljivi kućni poslovi, na primer pranje sudova, pravi nam društvo dok putujemo, čitamo ili radimo nešto na računaru.
’Poboljšava energetski nivo’- muzika nas energizuje jutrom i umiruje u večernjim satima pred spavanje. Uz pomoć muzike mi možemo da utičemo na energetski nivo našeg organizma.
’Muzikom možemo utoliti glad za uzbuđenjem’ – ona nam obezbedjuje duboka i jaka emotivna iskustva. Ovakvi doživljaji su tipični onda kada muziku sami izvodimo, ali se mogu doživeti i samim slušanjem tuđeg izvođenja.
’Pomaže nam da skrenemo misli sa nečega’- ukoliko se borimo sa nekim mislima i idejama koje želimo da na neko vreme ostavimo po strani, muzika može biti adekvatno sredstvo koje nam u tome pomaže.
’Obezbedjuje nam pražjenje kada nam je to potrebno’ – ne samo što može da u nama probudi jaka osećanja, muzika može da učini da jaka osećanja koja u nama postoje budu podnošljivija tako što ih ponovo proživljavamo i uspevamo da se istih i oslobodimo. Često uz muziku, onda kada smo preplavljeni jakim osećanjima, doživljavamo iskustvo slično katarzi.
’Pospešuje mentalnu aktivnost’- muzika pospešuje sanjarenje, prepuštanje uspomenama, istraživanje i analizranje prošlosti.
’Povezivanje’ – kada više ljudi sluša istu muziku u nekom trenutku, njihova komunikacija postaje lakša i razmena osećanja i doživljaja je prirodnija. Drugi način za povezivanje ljudi preko muzike jeste povezivanje sa nekim sa kime relano nismo u kontatu, ali ga uz određenu muziku oživljavamo u sebi i osećamo povezanost.
Svih ovih sedam osnovnih razloga zbog kojih nam je potrebna muzika zapravo imaju isti cilj, a to je da kontrolišu ili poprave naše emotivno stanje i raspoloženje. Iza svih ovih navedenih razloga stoji ono što je u muzici zapravo ključno, a to je njena sposobnost da utiče na naše emotivno stanje. Zbog toga se i često čuje izreka ’musica animae levamen’, muzika je lek za naše duše. Tako počinje i knjiga nemačkog muzikologa Christofera Reugera iz 1991. godine. On opisuje različite načine kojima se uz pomoć muzike otklanjaju problemi. Tu se može pročitati da slušanje Betovena pomaže u lečenju depresivnih osećanja, a da Bah umanjuje problem sa spavanjem. Iako su ovakvi navodi još uvek nedovoljno provereni, nesumnjivo je da jaka veza između osećanja i muzike definitivno postoji. Zbog čega je to tako još uvek nije dovoljno objašnjeno.
*******
Poznata je izreka ’musica animae levamen’, muzika je lek za naše duše. Tako počinje i knjiga nemačkog muzikologa Christofera Reugera iz 1991. godine. On opisuje različite načine kojima se uz pomoć muzike otklanjaju problemi. Tu se može pročitati da slušanje Betovena pomaže u lečenju depresivnih osećanja, a da Bah umanjuje problem sa spavanjem. Iako su ovakvi navodi još uvek nedovoljno provereni nesumnjivo je da jaka veza između osećanja i muzike definitvno postoji.

* Zašto muzika izaziva emocije?

Prvo pitanje koje se postavlja jeste da li su emocije koje doživljavamo dok slušamo muziku iste one emocije koje doživljavamo u realnim životnim situacijama. Poznato je da osećaja imaju veliku moć i da, iako mnoge ljudske aktivnosti deluju kao svesno i razumski pokrenute, zapravo glavnu snagu crpe iz osećanja. Za svoja najveća dela čovek biva pokrenut osećanjima koja se u njemu bude. Pitanje je da li i osećanja koja doživljavamo uz muziku imaju istu takvu pokretačku moć. U psihologiji se osećanja definišu kao specifična ponašanja koja se javljaju kao odgovor na neke procese oko nas ili u nama samima. Kako su osećanja zapravo reakcija na nešto, ona su uvek po pravilu orjentisana prema tome, situaciji ili osobi koja iz nekog razloga značajna i uspeva da ih provocira. Vidimo da je za javljanje osećanja potrebno da postoji nešto što će ih pokrenuti, da je pri tom to nešto osobi značajno i da je zbog toga u tom trenutku osoba kognitivno usmerena na to. Ipak, ova definicija se ne može primeniti na osećanja izazvana muzikom. Muzika može biti pozadinska i ne mora biti u centru pažnje slušaoca, ali ipak može uticati na njegovo emotivno stanje. Realna stimulacija, koja je inače okidač za javljanje emocije, u slučaju muzike takodje izostaje. Sve ovo dovodi do pitanja da li, ukoliko se način nastanka ovoliko razlikuje, to neminovno dovodi i do razlike u kvalitetu emocije.

* Evocira uspomene?

Ponekim autorima, emocije provocirane muzikom zapravo su samo odbljesak realnih osećanja koji se vraća onda kada nas neka melodija podseti realnih životnih situacija. Mnoge ljude neka pesma može, kao po pravilu, uvek rastužiti, dok ih druga može oraspoložiti i to sve samo zbog toga što ih podseća na neke prošle trenutke. Ipak, ne možemo sve doživljaje koje muzika izaziva u nama objasniti time što nam ona zapravo pomaže u evociranju nekih uspomena. Ukoliko bi moć muzike zaista bila u evociranju uspomena onda bi načini na koje reagujemo na različite pesme bili uslovljeni našim prethodnim iskustvima i u zavisnosti od toga se i razlikovali. Iako se ovo ponekada dešava, ipak najveći broj ljudi na istu muziku reaguje na sličan način.

* Tekst muzike budi osećanja?

Drugo objašnjenje koje se nudi jeste da su u tim pesmama zapravo reči one koje u ljudima bude osećanja. Naravno, i ova pretpostavka je odbačena zbog brojnih dokaza o značaju instrumentalne muzike i njenom uticaju na osećanja. Izgleda da su sami tonovi i melodija ti koji imaju neko sopstveno značenje koje dovodi do sličnih reakcija kod ljudi. U prilog ovom stavu idu i mnoga istraživanja koja su pokazala da čak i potpuno nepoznate melodije mogu u ljudima izazvati jaka osećanja.
Zbog čega nas muzika pokreće na ovaj način još uvek nije potpuno poznato. Moguće objašnjenje je da nam ritmovi pružaju adekvatnu zamenu za sve ono što nismo u stanju da mentalizujemo i obradimo verbalno i potpuno svesno. U poređenju različitih neprijatnih osećanja teško ćemo postići dogovor oko toga šta je teže podneti, tugu ili bol ili nešto treće, ali ćemo se lako složiti oko toga da je najneprijatniji osećaj onaj kada zapravo i ne znamo koje tačno neprijatno osećanje proživljavamo. Sve što možemo da imenujemo možemo i da pokušamo da rešimo i sa istim se na kraju i izborimo. Problem nastaje onda kada ne znamo protiv čega se tačno borimo. U takvim slučajevima muzika može biti spas. Određeno osećanje može postati intenzivnije i jasnije i ponovno proživljeno uz muziku.
*******
Najneprijatniji je osećaj kada zapravo ne znamo koje tačno neprijatno osećanje proživljavamo. Sve što možemo da imenujemo možemo i da pokušamo da rešimo i sa istim se na kraju i izborimo. Problem nastaje onda kada ne znamo protiv čega se tačno borimo. U takvim slučajevima muzika može biti spas. Određeno osećanje može postati intenzivnije i jasnije i ponovno proživljeno uz muziku.

* I bebe u stomaku reaguju na muziku

Da je muzika zaista tu onda kada nam nedostaju reči, očigledno je i kada posmatramo decu koja još uvek nisu progovorila. Njihov način komuniciranja sa svetom, pored osmeha i mimike, je i ritam. Iako beba ne zna šta joj majka zapravo poručuje rečima, ona na osnovu ritma i tona majčinog glasa ipak može da shvati osnovnu poruku. Istraživanja su pokazala da je osetljivost bebe na različite ritmove i zvuke zapravo prisutna i u periodu dok je beba još u stomaku.
U jednom takvom istraživanju ispitivana je mogućnost uticaja muzike na dete dok je ono još u stomaku. Majke koje su učestvovale u istraživanju su uz stomak stavljale slušalice preko kojih se čula muzika. Muziku su počele da puštaju u dvadeset i osmoj nedelji trudnoće i do kraja trudnoće je ukupno bilo sedamdeset sati tokom kojih su deca u stomaku bila izložena muzici. Nakon porođaja, praćen je razvoj ove dece i pokazalo se da su se u odnosu na decu kojoj nije puštana muzika dosta brže razvijala. Ova deca bolje su napredovala fizički tj brže rasla, zatim brže razvila motoriku i imala su bolju koordinaciju.
******
Psihološka istraživanja su pokazala da deca kojima se pušta muzika dok su još u stomaku, nakon rodjenja brže napreduju, imaju bolju motoriku i bolju koordinaciju. Pozitivan uticaj muzike očigledan je i kod starije dece – ona koja su išla na časove muzike od svoje šeste do petnaeste godine pokazuju bolje rezultate na testovima kojima se isputuje verbalna memorija.

* Muzika i pamćenje

I nakon rodjenja u prvim mesecima deca su osetljiva na muziku i pokazalo se da imaju iznenadjujuću sposobnost da je upamte iako su još uvek veoma mala. U jednom takvom istraživanju malim bebama je za nogu u krevetcu vezana vrpca kojom su mogle da pokrenu igračku koja je visila iznad krevetca. U pozadini je puštana određena melodija. Beba je bila u stanju da nauči da pokretom noge pokrene igračku i toga se sećala i sutradan nakon učenja. Ipak, zanimljivo je da je, nedelju dana nakon toga, beba mogla da se seti naučenog pokreta jedino ukoliko je u pozadini puštana ista ona muzika koja je svirala u situaciji učenja. Ovaj ekspreiment je pokazao da, iako je izuzetno malo, dete može da uči i da mnoge naizgled zaboravljene stvari zapravo samo ne mogu da prizovu u sećanje, ali su i dalje tu. S druge strane, veoma je značajno otkriće da upravo muzika može biti signal za podsećanje.
Kod odraslih, muzika je takođe u vezi sa pamćenjem. Vrsta pamćenja na koje muzika ima najupadljiviji uticaj jeste takozvana autobiografska memorija. To je vrsta dugoročne memorije u koju skladištimo dogadjaje i iskustva iz sopstvenog života. Na osnovu nje zaključujemo o tome ko smo bili nekada, ko smo sada i kako sebe opažamo. U okviru porodice, zajednice ili kulture, zajednička autobiografska sećanja su ona koja su presudna za preovladjujuća uverenja i stavove. Istraživači su pokazali da je muzika u velikoj meri zaslužna za očuvanje ove memorije. Mnoge etape iz sopstvenog života pamtimo po muzici koju smo tada slušali i mnoge prelaze u životu prate i prelazi u preferencji neke vrste muzike. Istraživanja su pokazala da je za tinejdzerske dane najupadljivija veza autobigrafskih sećanja i muzike, ali da se ta veza ipak održava i ostalim periodima života.
Brojna istraživanja u psihologiji su predstavljala pokušaj otkivanja veze izmedju muzike i nekih ljudskih spobnosti. Pokazalo se da muzika ima značajan pozitivni uticaj na razvoj verbalne memorije. Praćenje dece koja su išla u muziču školu od svoje šeste do petnaeste godine je pokazalo da je kod njih ova vrsta memorije zaista razvijenija nego kod dece koja se nisu bavila muzikom.

* Muzika i oporavak

Drugi način na koji psiholozi često ispituju uticaj muzike jeste praćenje ljudi koji su u fazi oporavka posle neke nesreće. Pacijenti u postoperativnom šoku kojima je puštana klasična muzika ili jazz brže su se oporavljali od onih kojima nije puštana muzika. Najpoznatiji primer isrtaživanja o pozitivnom dejstvu muzike jeste čuveni Mozart efekat koji je otkriven 1993. kada je ispitivan uticaj slušnja Mozartove muzike na uspešnost izvodjenja nekih zadataka. Pokazalo se da je slušanje ove muzike dovelo do povišenja rezultata na jednom od zadataka kojima se meri inteligencija. Ipak, bilo bi preterano pojednostavljivanje reći da , kako se to danas već često čuje, slušanje Mocarta povišava inteligenciju. Još jedan razlog zbog koga ove nalaze ne bi trebalo automatski povezivati sa povišenjem inteligencije jeste činjenica da je poboljšanje u uspešnosti trajalo svega nekoliko minuta i da se nakon toga uspešnost vraćala na prethodni nivo.
******
Najpoznatiji primer istraživanja o pozitivnom dejstvu muzike jeste čuveni Mozart efekat koji je otkriven 1993. kada je ispitivan utoicaj slušnja Mozartove muzike na uspešnost izvodjenja nekih zadataka. Pokazalo se da je slušanje ove muzike dovelo do povišenja rezultata na jednom od zadataka kojima se meri inteligencija.
*******
Sličan eksperiment izveo je i jedan student koji je merio vreme koje je laboratorijskim miševima potrebno da prođu kroz lavirint u zavisnosti od toga koja im se muzika pušta. Jednoj grupi je puštao Mocarta, a drugoj hevi metal muziku. Pokazalo se da su miševi kojima je puštan Mocart mnogo brže savladali lavirint od onih kojima je puštana hevi metal muzika. Čak je do ovih nalaza došao tek iz drugog pokušaja, jer su se u prvom oni koji su slušali hevi metal muziku međusobno pobili. Ovo, naravno, nije definitivni dokaz negativnog dejstva ove vrste muzike i da bi se došlo do takvog zaključka neophodno je sprovesti još brojna druga istraživanja.
Ipak, slušanje određene muzike zaista može dovesti kako do poboljšanja emotivnog stanja isto tako i do povišenja agresivnosti. Drugo istraživanje koje se služilo muzikom sa različitim tekstovima pokazalo je da je ovo zaista moguće. Jednoj grupi studenata su puštane pesme koje su imale tekstove sa agresivnim porukama, dok su drugi studenti slušali pesme bez takvih poruka. Nakon toga je od obe grupe studenata zatraženo da određene reči procene kao agresivne, odnosno preteće ili neutralne. Ispostavilo se da studenti koji su slušali agresivnije pesme mnoge reči ocenili kao agresivne i sa negativnom konotacijom, dok su studenti iz druge grupe iste te reči ocenili kao neutralne. Reči o kojima se najčešće radilo su štap, stena ili slično. Izgleda da slušanje određene muzike zaista utiče na percepciju stvari oko nas i da agresivne poruke u tekstovima pesama mogu da doprinesu vidjenju sveta kao neprijatnijeg i pretećeg.


Media Press


Vrh
Prikaži postove u poslednjih:  Poređaj po  
Pogled za štampu

Ko je OnLine
Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 2 gostiju
Ne možete postavljati nove teme u ovom forumu
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Ne možete monjati vaše postove u ovom forumu
Ne možete brisati vaše postove u ovom forumu
Idi na:   


Obriši sve kolačiće boarda | Tim | Sva vremena su u UTC + 2 sata

Powered by phpBB® Forum Software © phpBB Group
DAJ Glass 2 template created by Dustin Baccetti
Prevod - www.CyberCom.rs
eXTReMe Tracker