Pogledaj neodgovorene postove
Pogledaj aktivne teme
Danas je 19 Mar 2024, 13:31


Autoru Poruka
lOOla
Post  Tema posta: Zašto ljudi ogovaraju?  |  Poslato: 17 Nov 2013, 00:11
Korisnikov avatar
Administrator
Administrator

Pridružio se: 06 Dec 2012, 21:05
Postovi: 1388

OffLine
Zašto ljudi ogovaraju jedni, druge?
Da li je razlog ogovaranju, čista dokolica ili se ljudi jednostavno na takav način ''prazne''?
Da li su kompleksi niže vrednosti, najveći uzrok ogovaranju?
Da li je ogovaranje, produkt ljudske ljubomore i pakosti?


Vrh
lOOla
Post  Tema posta: Re: Zašto ljudi ogovaraju?  |  Poslato: 11 Okt 2014, 13:40
Korisnikov avatar
Administrator
Administrator

Pridružio se: 06 Dec 2012, 21:05
Postovi: 1388

OffLine
О ОГОВАРАЊУ

Владета Јеротић


Slika


Пројекција је такав психолошки и психопатолошки феномен у којој ми, несвесно, премештамо, преносимо сопствене мане, пороке и грехове на другог човека, чак и на цео један други, обично блиски и нама у нечему сличан народ.Класичан пример пројекције је кад муж или жена, гајећи у своме несвесном, повремено и у свесном бићу,жељу за браколомством ( мада и онда када су прељубу већ остварили ), почну да испољавају љубоморна осећања према партнеру. Љубомора може остати у нормалним границама, постати абнормална или патолошка. Могуће је, наравно, да и било које друго наше снажније осећање ( повређен нарцизам,на пример ) постане повод за пројекцију, при чему су објекти пројекције обично блиски нам људи, чланови породице, рођаци, суседи, мада некад,обично у патолошким случајевима, и потпуно непознати људи.

Свима људима добро позната појава, названа од св.Исака оговарање, толико је раширена код свих слојева становништва у једној земљи и код једног народа, готово подједнако присутна и код школованих и високошколованих, као и код нешколованих људи, да је многи не сматрају, не само болесном појавом, већ ни вредном веће пажње, нпр.психолошки или психијатријских стручњака.
Да ли је стварно тако?
Ако је на пример, вишечасовно дневно гледање телевизијских програма у већини земаља света, дрогирање већег дела школске омладине, такође у више земаља и на свим континентима, или распаљивање шовинистичке мржње према другом народу, општераширена појава код разних народа и раса, без обзира на њихов степен цивилизације, да ли је ова општа распрострањеност довољан разлог да се овакве и сличне појаве прогласе нормалним, обичним и увремењеним појавама?
Тешко да би се неко разуман, могао да сложити са оваквим (не само за мене као психолога) болесним појавама и прими их, као неминовност „духа времена“.

Зашто људи оговарају једни друге, свеједно да ли то чине јавно и без стида, или прикривено, не увек свима приметно, или, чак, уопште отворено не оговарају, а испуњени су препознатом или у себи непрепознатом жељом да то учине? Мој одговор на ово битно питање упрошћен је и директан:људи оговарају једни друге или из зависти, или што су и сами исти као они које оговарају. У првом случају , они које оговарамо , једноставно су паметнији, лепши, богатији или у свему бољи од оговарача; у другом случају, типичне пројекције, оговарамо друге људе због оних њихових индивидуалних особености које и сами нисмо у своме скривеном бићу, а које нам сметају , којих се чак и стидимо,а да тога нисмо никако или смо недовољно свесни.

Шта рећи о психолошким коренима оба најчешћа споменута узрока оговарања?Ништа утешно.Људска природа,у најбољим својим коренима, назвали је ми, хришћанском „ палом природом“ или стварном, ужасно дугом еволуцијом, завидљива је и љубоморна.Ова чињеница лако је препознатљива од сваког објективног, искуснијег педагога, психолога и психотерапеута, о њој би дуго могли да причају родитељи који имају децу; задивљивост и љубомора бич је који витла над главама људи свих професија и у свим установама; зацист је узрок, каткад, правих трагедија у породицама и ван њих.

Потражимо сада други корен узрока оговарања који се манифестује пројекцијом, дакле,придавањем и лепљењем сопствених рђавих навика, па и греха, другом човеку.Можемо ли , најпре, одрећи да је и овакав тип клеветања, не само распрострањен код свих народа и раса и у свим временима, већ и да чини „психопатологију свакодневног живота код већине људи и данас.

Треба ли , најпре , посумњати у емпиријску чињеницу, познату свима људима који су сачували у себи иоле интроспективности и објективности, да ће онај који оговара-бити оговаран.Међусобне људске свађе које се некад заврше трајним прекидом односа ( брачних,суседских,рођачких,па и међународних) ,али , кадкад, и убиством, самоубиством ,ратом, почињу готово увек, наизглед безазленим оговарањем.Ако је тако у стварности, а јесте тако, шта је простије него послушати савет хришћанског светитеља да престанемо са оговарањем, јер нас тада нико неће оговарати.Ако нам свети Исак Сирин није довољно убедљив у овој препоруци, упитајмо мудрије и старије људе од нас, из наше ближе и шире околине, не мисле ли они, можда , као и овај светитељ.Најзад , ако нећемо никог да послушамо, експериментишимо сами са оговарањем.Пошто смо се већ безброј пута уверили да је оговарање заразна појава која има, као свака заразна болест, тежњу ширењу и непрестаном оштећивању ( телесном и душевном ) зараженог ,освестимо до краја оно у шта смо се сами могли уверити- да оговарање није шала, малограђанска лакрдија или , за хистеричне људе, хистерично задовољство- па вољним напором покушајмо , пробе ради,да за неки дужи период времена никога више не оговарамо.Док нам овакав користан опит још траје, учинимо и други, не мали напор , који нам препоручује св.Исак , а то је благосиљање људи устима.Шта то значи?

Пошто не постоји на свету човек који би био само оличење ђавола, већ, карактером и понашањем , и најгори човек носи у себи , и за себе , често скривено, и нешто добро и племенито ( јер је сваки човек,првобитно, слика и прилика Божија, а не ђаволова ), потрудимо се да у томе човеку ког смо до тада оговарали ( нека буде с правом, мада , хришћански посматрано, никакво оговарање не може бити оправдано), откријмо и тај његов скривени , Божији део, који ћемо онда, према речима светитеља, „ благосиљати устима“.Треба пазити да у таквом, по нашој оцени рђавом човеку, кога смо , по субјективном мишљењу, с правом оговарали, тобож да би се поправио, стварно откријемо нешто добро, јер ћемо, ако ово добро у њему не видимо , а ипак га устима благосиљамо, личити на лицемере.Следујући савет св.Исака идем и тако далеко , па кажем , чак и у случају када се још нисмо уверили да онај кога смо оговарали поседује и неке добре особине, благосиљајмо га устима, јер ћемо понављањем таквог благосиљању брже и успешније доћи до открића његових стварно добрих одлика.Зар није и сувише лако и угодно благосиљати оне које волимо и који нам чине добро, када нас Христос упозорава да ће нам то бити „узалудна плата“ јер, „ тако чине и сви грешници“? Хришћанство тражи од нас нешто много теже, али узвишеније и дубље, да потражимо добре особине и код наших непријатеља и њих благосиљамо, некад најпре срцем, па онда устима, а некад обратно.Јер , како нас самоопитни старац Исак Сирин учи, као што оговарање рађа оговарање, тако благосиљање рађа благосиљање.Не одбацујмо лакомислено овај савет док нисмо сами извели пробу!

Нова порука св.Исака Сирина природан је наставак оне већ изречене и овде тумачене, о оговарању и благосиљању, а она нас учи доживотној скромности у тражењу Бога и учењу живота, које ће нас ( тражење и учење )учинити временом , још скромнијим , јер јер ћемо боље схватити , колико не знамо ништа, или , ако смо тек стекли коју мрвицу знања о тајни и Бога и живота.Паметан човек је због тога , за св.Исака , само онај човек „који сматра себе оскудним“, значи онај , да се подсетимо још старозаветнох језика, „који зна да ништа не зна“ и који је због тога целог живота спреман, вољан и отворен да и даље учи;наравно, не залудне ствари овога света ( плима информација на крају хх века!), већ да стиче знања која помажу човеку да жеђ гаси водом са Извора , а глад да утолјује маном небеском , не би ли тако молитвеније мислио и чистије живео.Древна је мудрост, изговарана и пре хришћанства, да нема човека од кога човек нема ништа да научи.Ову искуствену древну мудрост св.Исак Сирин хришћански изговара овако:“ Ко, сећајући се Бога, уважава сваког човека, тај , по наредби Божијој, тајно налази себи помоћ код сваког човека“.

Није могуће,дакле докле год смо пуни себе, да се сетимо Бога, нити да уважавамо другог човека.Ово исто вели и јеврејска народна изрека: „ Нема места за Бога у ономе ко је пун самог себе“. Гордост нам не да даувидимо сву дубину нашег незнања и наше вапијуће празнине, јер тек овакав увид почиње да нас учи нашем душевном и духовном сиромаштву; ризичан је овакав увид-зато га и избегавамо-јер нас води очајању или резигнацији и доживотној агностичкој скепси.

И на крају хришћанске поруке св.Исака Сирина,светитељ нас опомиње да не саопштавамо другима оно што сами нисмо постигли, да се не бисмо касније стидели самих себе када се открије наша лаж.Ову поруку не зовем хришћанском само зато што је карактеристична само за хришћанство или само за православно хришћанство, већ је сматрам општеважећом поруком, резултатом вишехиљадугодишњег искуства човека, али сажетом и преточеном , пре две хиљаде година у јеванђељску истину, коју је проповедао и њоме живео Богочовек Исус Христос.Већина људи , и хришћана и нехришћана, управо чини оно на шта нас упозорава свети Исак да не чинимо.Нисмо још напунили ни тридесету годину , тек што смо завршили студије, ступили у брак, запослили се, тек што смо открили лепоту и дубину хришћанства, Божијом благодати нашли себи и исповедника, почели редовно да посећујемо недељне литургије на којима се повремено причестимо, а већ смо се погордили, постали другима учитељи и проповедници, саопштавајући им оно што тек и сами наслућујемо, што још у нама никако није ухватило корена, а питање је да ли ће и када , такви какви смо , горди и неискушани , уопште корена бити!Сваком другом камену који треба да засија, сваком бисеру у шкољки, треба много времена док се не изглача и не убисери , отуд и земља и шкољка дуго скривају драгоценост, док она не заблиста пуним сјајем , свима.


27.10.2010.године


Vrh
MAD BOOKSELLER
Post  Tema posta: Re: Zašto ljudi ogovaraju?  |  Poslato: 11 Okt 2014, 23:05
rang
rang

Pridružio se: 09 Dec 2012, 20:33
Postovi: 6420

OffLine
питали свекрву како се слажеш са снаом?
она каже лепо, све се завршава на речима...
па како то? рекла ми да јем говна и да је не оговарам по комшилуку,
а ти? па шта ћу, ћутим и гутам...


Vrh
Prikaži postove u poslednjih:  Poređaj po  
Pogled za štampu

Ko je OnLine
Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 4 gostiju
Ne možete postavljati nove teme u ovom forumu
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Ne možete monjati vaše postove u ovom forumu
Ne možete brisati vaše postove u ovom forumu
Idi na:   


Obriši sve kolačiće boarda | Tim | Sva vremena su u UTC + 2 sata

Powered by phpBB® Forum Software © phpBB Group
DAJ Glass 2 template created by Dustin Baccetti
Prevod - www.CyberCom.rs
eXTReMe Tracker