Pogledaj neodgovorene postove
Pogledaj aktivne teme
Danas je 07 Apr 2020, 05:06


Autoru Poruka
lOOla
Post  Tema posta: Речник психолошких појмова  |  Poslato: 28 Sep 2013, 14:50
Korisnikov avatar
Administrator
Administrator

Pridružio se: 06 Dec 2012, 21:05
Postovi: 1388

OffLine
Речник психолошких појмова представља списак релевантних термина који се најчешће користе у области психотерапије, психологије и саветовања. Сврха речника је да допринесе бољем разумевању термина у поменутим областима. Дефиниције су преузете из речника психологије аутора Требјешанин, Ж.(2008): Речник психологије, Стубови културе, Београд. Неке дефиниције су скраћене.


Vrh
lOOla
Post  Tema posta: Re: Речник психолошких појмова  |  Poslato: 28 Sep 2013, 14:55
Korisnikov avatar
Administrator
Administrator

Pridružio se: 06 Dec 2012, 21:05
Postovi: 1388

OffLine
АДИКЦИЈА

(лат.addictio=досуђивање, жртвовање; енгл. addiction=сколност, приврженост) Подложност некој штетној навици, најчешће, психофизиолошка зависност од дроге или алкохола (токсикоманија, алкохолизам).

АДОЛЕСЦЕНЦИЈА

(лат. adolescentia=младост, младићко доба; од adolescere=расти) Период човековог интензивног развоја, од краја пубертета до зрелог доба, а по неким ауторима, од краја детињства (почетак пубертета) па до стицања зрелости (од 12-14. па до 18-21. године). Док је пубертет претежно биолошки одређено развојно доба, а. је превасходно социјално, културно и историјски одређена. У нашој култури период а. је прелазно доба праћено изразито бурним психичким, нарочито емоционалним и моралним кризама, превирањима и лутањима. У неким случајевима, нормална адолесцентска криза може довести до мањих или већих психичких поремећаја, а у ретким случајевима завршава се настанком психичке болести (нпр. хистреија, фобија, схизофренија ). У а. долази до интензивног трагања за самим собом и до формирања идентитета. Адолесценти су веома заокупљени собом, својим способностима, властитим моћима и талентима, вредностима, испоробавањем јачине воље и издржљивости. У а. слаби утицај породице и родитељског ауторитета, а постају веома значајне групе вршњака тј. адолесцентске групе које имају своју специфичну субкултуру.

АДОЛЕСЦЕНТСКА КРИЗА

Нормална, развојна психичка криза, везана за прелазак из једног социјалног и узрасног статуса у други, која се јавља у периоду адолесценције и, по правилу, спонтано се превазилази, без стручне интервенције психолога или психијатра. Криза настаје из једног или више типичних конфликата за адолесцента, као што је сукоб између жеље за самосталношћу и зависности од ауторитета (пре свега родитеља), затим сукоб између потребе за личним идентитетом и за припадношћу групи (групни идентитет), између потребе за љубављу и интимношћу са особом супротоног пола и страха од блискости, између грубости и нежности, егоизма и алтруизма, интелекта и нагона итд.

АФЕКТИВНИ ПОРЕМЕЋАЈ

Емоционални поремећај.

АГОРАФОБИЈА

(грч. agora=трг, и fobos=страх) Врста фобије коју карактерише ирационалан патолошки страх од отвореног простора, улица и тргова. Агорафобичар се панично плаши и зато избегава да сам пређе преко широког отвореног простора, ако се то ипак деси, он тада осећа интензиван страх у виду напада, те зато грчевито настоји да има пратиоца.

АГРЕСИЈА

(лат. агрессио=напад) Поступак којим се намерно или ненамерно неком објекту (особи, живом бићу или предмету) наноси повреда (физичка, психичка или морална), односно, штета, или се објекат уништава. По својој врсти, а. може бити вербална или невербална, индивидуална или колетктивна, свесна или несвесна итд. Адлер сматра да је а. израз тежње за моћи, а Фројд нагона смрти.

АГРЕСИВНИ КАРАКТЕР

1. У А. Адлеровој (Adler) теорији, тип људи који, будући да му недостаје осећање за заједницу, директно, неувијено стреми надмоћи над другим људима. Одликује се следећим цртама карактера: сујета (частољубље), љубомора, завист, мржња и тврдчилук. 2. У теорији Карен Хорнај (Horney), појединац који је као своју основну животну стратегију усвојио образац кретања против људи. Његове основне потребе су потреба за успехом, за моћи и за искориштавањем других. Он прихвата закон џунгле и његов основни животни мото је: "Моћ даје право." Зато а.к. одбацује с презиром сваку хуманост, доброту и осећајност као слабост. У свакој борби он мора по сваку цену да победи. Његова опсесија, животни сан је успех и неограничена моћ, а његова личност предстваља пуко средство да се тај циљ оствари. Најлакше се препознаје у интерперсоналним односима. Свако упознавање с другим човеком он доживљава као одмеравање снага и у себи се пита: "Колико је јак?" А.к. одговара анално-садистички у Фројдовој (Freud), а израбљивачки карактер у Фромовој (Fromm) теорији.


Vrh
lOOla
Post  Tema posta: Re: Речник психолошких појмова  |  Poslato: 28 Sep 2013, 15:02
Korisnikov avatar
Administrator
Administrator

Pridružio se: 06 Dec 2012, 21:05
Postovi: 1388

OffLine
АЈЗЕНКОВА ДИМЕНЗИОНАЛНА ТЕОРИЈА ЛИЧНОСТИ

Једна од факторских теорија личности, према којој је структура личности састављена од бројних фактора различитог степена општости, а организована је хијерархијски. На врху се налазе најопштије димензије личности или типови (екстравертност – интравертност, неуротицизам и психотицизам), испод су црте личности (нпр. ригидност, плашљивост, раздражљивост), а испод њих су навике, док су на дну специфични одговори (конкретне, манифестне реакције).

АКТИВНО УЧЕЊЕ

Вид учења у којем субјекат није само пасивни конзумент изложеног градива, већ активно учествује у процесу стицања знања. Ученик учи с намером, активно трага за подацима, прерађује их и труди се да материјал који учи осмисли, реорганизује и репродукује још у току учења.

АКТУАЛИЗАЦИЈА

(на лат. actualisatio= остварење, превођење у дело) Процес испољавања, остваривања оног што је постојало као диспозиција, самопотенцијално. Уп. Самоактуализација.

АКТУЕЛНА НЕУРОЗА

Лакше ментално обољење настало као последица неких органских тешкоћа (нпр. срчано обољење, мигрена). Према психоанализи, за разлику од праве неурозе ("психонеурозе"), настаје као директан израз актуелне фрустрације сексуалног нагона. Симптоми а.н. (умор, раздражљивост, несаница, напетост, стрепња, безвољност итд.) представљају непосредан, физиолошки одговор организма на осујећење сексуалне потребе, а несимболичку експресију фантазама и обраду несвесних конфликата.

АКТУЕЛНИ КОНФЛИКТ

Садашњи, тренутно присутан конфликт, за разлику од прошлих (нпр. из раног детињства). Гешталт психолози, егзистенцијалистички и хуманистички психолози, за разлику од психоаналитичара, наглашавају важност познавања а.к. за разумевање динамике одрасле, нормалне или абнормалне личности. Да би неки сукобљени мотиви имали стварно дејство на мишљење и понашање личности, они морају сада деловати, тако да је сасвим небитна њихова евентуална историјска повезаност са ранијим интерапсихичким сукобима, кажу ови психолози. Према психоаналитичарима, међутим, ови а.к. су само фасада, изданци оних правих, дубоко скривених инфантилних конфликата.

АКУТНА РЕАКЦИЈА НА СТРЕС

Пролазни психички поремећај код иначе нормалних особа, настао као реакција на интензивне и реално опасне стресогене ситуације (угрожавање физичког и психичког интегритета саме особе или њој блиских створења у саобраћајној несрећи, полави, пожару, силовању, провали итд.) А.р.н.с. започиње "иницијалном фазом", која следи неколико минута до неколико сати од стресогеног догађаја, а манифестује се у виду ошамућености, дезорјентације, сужења савести, губитком концентрације и способности рационалног суђења. Овој првој фази следи или реакција паничног бекства, агитација или психогеи ступор. У склопу а.р.н.с., по правилу, јављају се тахикардија, знојење, убрзано дисање, црвенило и сл. Није ретко да је ова реакција праћена делимичном или потпуном амнезијом на трауматичну епизоду. Симптоми обично настају два до три дана од стресног догађаја.


Vrh
lOOla
Post  Tema posta: Re: Речник психолошких појмова  |  Poslato: 28 Sep 2013, 15:15
Korisnikov avatar
Administrator
Administrator

Pridružio se: 06 Dec 2012, 21:05
Postovi: 1388

OffLine
АЛЕКСИТИМИЈА

(грч. а=без, не-, leksis=реч и thimos=осећање) Поремећај у интелектуално-емоционалној сфери, који је седамдесетих година 20.века описао П.Сифнеос (Сифнеос), а манифестује се као неспособност појединца да препозна и речима изрази властита осећања. Уместо да кажу, рецимо, "осећам стрепњу", такви појединци говоре да се често зноје, да имају лупање срца и "празнину" у стомаку. Особе које имају овај поремећај делују хладно, незаинтересовано и безосећајно. Њихов проблем није толико у томе што немају никакве емоције него што нису у стању да их идентификују, класификују и адекватно речима артикулишу, тако да им осећања измичу. Сифнеос сматра да је узрок а. прекид нервних веза између лимбичког система и центра за вербализацију у неокортексу.

АЛКОХОЛИЧАР

Особа код које се, услед пркомрног и хроничног конзумирања алкохолних пића, створила психолошка и физиолошка зависнот од алкохола са штетним последицама по психофизичко здравље, економско стање, као и по њено морално и социјално понашање.

АЛКОХОЛИЧКА ДЕМЕНЦИЈА

Врста деменције настала услед дуже и обилне злоупотребе алкохола. Позната је под називом Корсаковљев синдром/психоза.

АЛКОХОЛИЧКА ПСИХОЗА

Класа тешких душевних болести, настала усред хрончне и преобилне злоупотребе алкохола, која доводи до оштећења мозга. Ту се убрајају делиријум тременс, Корсаковљева психоза, алкохоличка епилепсија и сл.

АЛКОХОЛИЗАМ

(од арап. Ал-кохол= антимон у праху, дестилисана течност) Једна од најраспрострањенијих токсикоманија, испољава се као губитак способности уздржавања од прекомерне употребе алкохола, доводи до нарушавања психичког (поремећаји опажања, памћења, мишљења, личности) и физичког здравља (авитаминоза, цироза јетре, оштећење ЦНС) и социјалних односа (породични, професионални, пријатељски). По распрострањености и штетним последицама по здравље, а. је одмах после болести кардиоваскуларног система и малигних обољења (карцином). А. се јавља из различитих психолошких разлога, као што су неуспех у браку, на послу, услед психичке незрелости, несигурности, анксиозности, депресивности и осећања мање вредности, с обзиром да се осећање осујећености, туге и инфериорности губи под дејством алкохола. Ваља, међутим, имати у виду да алкохол само привремено и привидно враћа појединцу изгубљено осећање сигурности, куражи и ствара илузију о властитој омнипотенцији. Са мамурлуком, враћа се у још већој мери осећање ниже вредности, анксиозност и осећање кривице. На настанак а. утичу и друштвене прилке, као што су економска беда, гушење политичких слобода, губитак социјалног статуса, као и друштвене навике учесталог конзумирања алкохола. Дуготрајно и прекомерно конзумирање алкохола може довести до алкохоличке психозе.

АЛТЕР ЕГО

(лат. друго ја) 1. Особа која нам је по начину мишљења и осећања толико блиска, сродна, да је доживљавамо као своје "друго ја". 2. Особа која је опуномоћена од неке друге особе да је може заступати или замењивати у одређеним пословима. 3. У психодрами, лице које говори и чини оно што би неко други вероватно чинио да није спречен унутрашњим отпорима и цензуром.


Vrh
lOOla
Post  Tema posta: Re: Речник психолошких појмова  |  Poslato: 28 Sep 2013, 15:22
Korisnikov avatar
Administrator
Administrator

Pridružio se: 06 Dec 2012, 21:05
Postovi: 1388

OffLine
АМБИЦИЈА

(лат. ambitio= славољубље) Тежња за истицањем, за успехом, признањем или славом. Она може бити подстицајна и конструктивна, ако је у складу са могућностима индивидуе и ако није уперена против других људи. А. постаје нездрава и деструктивна када је у нескладу са способностима појединца, када је нереална, безобзирна и удружена са сујетом, митоманијом и самољубивошћу. А. се разликује од мотива постигнућа.

АНАЛИТИЧКА ПСИХОТЕРАПИЈА

Врста аналитички орјентисане психотерапије која селективно користи многа достигнућа психоанализе, али не поштује сва правила аналитичке процедуре. У односу на класичну психоаналитичку психотерапију је краћа, учесталост сеанси је мања, пацијент не лежи на каучу, техника слободних асоцијација није толико важна, интерпретације нису много "дубоке" итд. Циљеви ове психотерапије су скромнији и прагматичнији.

АНХЕДОНИЈА

(од грч. an=не и hedone=задовољство) Неспособност доживљавања осећања пријатности (или непријатности) у ситуацијама када се то осећање нормално јавља. А. као немогућност уживања у животу, емоционална тупост и хронични недостатак интересовања за живот јавља се као симптом депресије, али се може јавити и самостално.

АНКСИОЗАН

Појединац испуњен осећањем често безразложне стрепње, узнемирен и обузет црним слутњама. Анксиозна стања срећу се у разним врстама неуроза и психоза (хистерија, актуелна неуроза, ратна неуроза, трауматска неуроза, депресија, схизофренија итд.).

АНКСИОЗНА РЕАКЦИЈА

Функионални поремећај, неуротични одговор на стресну ситуацију или на дуготрајне патогене конфликте. Састоји се од дифузног осећања страха, зебње, бојазни праћеном напетошћу, узнемиреношћу, осећањем угрожености, хроничне забринутости и беспомоћности пред неком у будућности очекиваном несрећом. А.р. је релативно често повезана са извесним телесним симптомима (срчана аритмија, дрхтање, вртоглавица, желудачне сметње итд.)

АНКСИОЗНИ ПОРЕМЕЋАЈИ

У савременој психијатрији, заједнички назив за разнородни скуп поремећаја у којима доминира симптом анксиозности, односно страха, а то су: анксиозна реакција, фобички поремећај, анксиозно-депресивни поремећај, опсесивно-компулзивни поремећај (анксиозност се јавља при супротстављању принудним радњама или мислима), генерализовани анксиозни поремећај и панични поремећај.

АНКСИОЗНО-ДЕПРЕСИВНИ ПОРЕМЕЋАЈ

Мешовити поремећај у којем су готово подједнако заступљени симптоми и анксиозности и депресије али не до степена да би се могла дати засебна дијагноза.

АНКСИОЗНОСТ

(лат.anxietas=узнемиреност, забринутост) Лебдећи неодређени страх, тескоба. А. је осећање бојазни, стрепње, узнемирености и напетости, које се од страха разликује по својој сложености, али и расплинутости, неодређености, пошто није везана за неки одређени објекат. У овом непријатном осећању доминира ишчекивање неке велике али неодређене несреће, немоћно очекивање да ће се неминовно десити нешто страшно, неко велико зло. Према С. Фројду (Freud) и психоаналитичарима, а. или стрепња је стање које "називамо 'страхом очекивања' или 'плашљивим очекивањем'". Фројд сматра да стрепња не може да произведе трауматичну неурозу, пошто "има нешто у стрепњи што нас штити од ужаса па и од неурозе ужаса". А. се често уклања или макар ублажава механизмима одбране. Појам основне стрепње (базичне анксиозности) има кључни значај у теорији Карен Хорнај (Horney).
АНТИСОЦИЈАЛНА ЛИЧНОСТ

Структура Личности која стоји у основи различитих видова безобзирног и насилничког интерперсоналног и социјалног понашања. Код а.л. је оштећено формирање савести, недостају јој унутрашњи регулатори друштвеног и моралног понашања, неодговорна је, нема осећање кривице и кајања. Оштећено је, такође, и формирање принципа реалности, тако да а.л. попут детета настоје да одмах и у потпуности задовоље своје нагонске импулсе. Оваквим особама, осим тога, недостају и осећања симпатије и самилости јер као деца нису била у стању да се идентификују са важним особама. Услед свих тих недостатака, асоцијални појединци су склони непоштовању и кршењу социјалних норми, агресивном понашању, безразложној деструктивности, силовању, инцестним односима, уживају у суровости и окрутном мучењу слабих и немоћних итд.

АНТИСОЦИЈАЛНИ МОТИВИ

(од лат. Anti=против и socialis=друштвени) Класа негативних социјалних мотива. То су разнолики друштвени мотиви којима је заједничка усмереност против других људи, сарадње и вредности друштвеног живота. У а.м. спадају агресивност, себичност, потреба за доминацијом, садизам итд. Супротно просоцијални мотиви.

АНТИСОЦИЈАЛНО ПОНАШАЊЕ

Заједнички назив за све врсте понашања (нпр. крађа, физички напади, убиства, наркоманија, проституција) усмерене против друштвених, правних и моралних закона, норми и правила, на рушење ауторитета и друштвеног реда. А.п. је штетно и опасно за одржање, интегритет и функционисање друштвених група, друштвених институција и друштва у целини, те се у свим цивилизованим земљама законски прогони. Разликује се од асоцијалног понашања, које није против, већ је само мимо уобичајних друштвених стандарда и вредности.


Vrh
lOOla
Post  Tema posta: Re: Речник психолошких појмова  |  Poslato: 28 Sep 2013, 17:01
Korisnikov avatar
Administrator
Administrator

Pridružio se: 06 Dec 2012, 21:05
Postovi: 1388

OffLine
АПСТИНЕНЦИЈА

(лат. abstinentia=уздржавање) Вољно уздржавање од задовољења неких медицински, религиозно и друштвено непожељних потреба, као што су потреба за алкохолом, дрогом, дуваном, сексом, одређеном храном и сл. У неким случајевима одвикавање од навике или потребе иде веома тешко, па се као последица јавља карактеристичан апстиненцијални синдром или апстиненцијална криза.

АПСТИНЕНЦИЈАЛНИ СИНДРОМ/КРИЗА

Психички и физиолошки поремећај настао по престанку узимања извесних дрога (алкохол, дуван, дрога, средства за умирење) на које је, током дуже употреб е, организам навикао. Особа која пати од а.с. је нервозна, узнемирена, анксиозна, депресивна, често се зноји, има болове у мишићима, осећа стомачне тегобе, мучнину, јављају се премор, тахикардија, несаница, анорексија, а у случају дуготрајнијег узимања дроге, нагли престанак може довести и до смрти. Јачина и дужина трајања а.с. зависи од тога која се материја злоупотребљавала, колико дуго, у којој количини и којом брзином се зависник ње лишава.

АПСТРАКТНО МИШЉЕЊЕ

Врста мишљења која се одликује тиме да високо надилази перцептивни ниво и конкретне појаве и да оперише апстрактним симболима. Разликује се од конкретног мишљења.

АСЕРТИВНОСТ

(од лат. asertorius; енгл. assert=потврдан, афирмативан) Одлика самопотврдног, продорног, борбеног понашања. А. се испољава у одлучној и активној самоодбрани сопствених права и виталних потреба, као и у одважном активном стремљењу ка циљу. Енглески термин а. подразумева не само изразиту самосвест, самопоуздање него и предузимљивост и продорност у остваривању својих планова и намера. У нашој култури а. је типична одлика мушког понашања. Супротно повученост, несигурност. Несигурним, исувише обазривим и обзирним људима препоручује се асертивни тренинг.

АСЕРТИВНИ ТРЕНИНГ

(енгл. assertiveness training) Поступак планског и систематског вежбања исувише плашљивих, песимистичних, интровертних, неповерљивих, несигурних, зависних и пасивних особа да постану предузимљивије, продорније и самопузданије у свом деловању, нарочито у интерперсоналним односима. Такви бојажљиви појединци се у врло једноставним ситуацијама подстичу да изразе своје мишљење, да се супротставе јавно и да слободно , без страха, одбију да ураде оно што не желе, а да их због тога касније не гризе савест. Пример за углед им је често понашање терапеута, који им показује како могу да буду борбенији, без осећања страха или кривице. А.т. повучене и превише мирне људе вежба да се доследно и упорно боре за остваривање својих легитимних права, без страха и без осећања кривице.

АСОЦИЈАЛНА ЛИЧНОСТ

Особа која не мари много за друштвена правила и равнодушна је према друштвеним и културним обичајима, прописима и општеприхваћеним конвенцијама понашања и мишљења. Она није, као антисоцијална личност, против друштевних норми, прописа и вредности, већ настоји да њихов притисак избегне. У а.л. спадају различите, изразито недруштвене, интровертоване особе, чудаци, особењаци и нонконформисти.

АСОЦИЈАЛНО ПОНАШАЊЕ

Понашање које није у складу са друштвеним правилима и које је мимо уобичајних културних образаца и конвенција. Разликује се од антисоцијалног понашања.


Vrh
lOOla
Post  Tema posta: Re: Речник психолошких појмова  |  Poslato: 28 Sep 2013, 17:12
Korisnikov avatar
Administrator
Administrator

Pridružio se: 06 Dec 2012, 21:05
Postovi: 1388

OffLine
АУТОНОМНА ЛИЧНОСТ

Особа која је у свом одлучивању независна од своје групе, јавног мњења, као и притиска друштва и културе. А.л. је зрела личност која има изграђене унутрашње стандарде моралног и социјалног понашања и самосталност у понашању и мишљењу, посебно у односу на ауторитете. То је једна од карактеристика Масловљеве (Маслоw) самоактуализоване личности, као и Фромовог (Фромм) продуктивног карактера. У много чему, њој је супротна ауторитарна личност.

АУТОРИТАРНА ЛИЧНОСТ

Према Теодору Адорну (Adorno), особен склоп црта личности, ставова и вредности, типичан за појединца који има изразиту антидемократску орјентацију и снажан амбивалентан однос према ауторитету (свесно му се диви а несвесно га мрзи). Овај појам је, користећи синтагму ауторитарни карактер, у психологију увео Ерих Фром (Fromm), када је тридестих година овога века истраживао "људску основу" фашизма у Немачкој. За овај тип друштвеног карактера, сматра Фром, карактеристично је садо-мазохистичко везивање за друге људе. Ауторитарни карактер је слепо одан и послушан према онима који су изнад и истовремено окрутан и пун презира према онима који су испод њега у хијерархији. А.л. и ауторитарност наставио је да истражује Адорно са сарадницима (1950), који је открио повезаност идеолошких и политичких ставова (етноцентризам, антисемитизам, антидемократска идеологија), с једне, и особина личности, с друге стране. Синдром а.л. који се испитује и мери Ф скалом обухвата следеће особине личности: субмисиван и идолопоклонички став према ауторитету, крутост у мишљењу (расуђивање у "црно-белим" категоријама) и склоност празноверицама и стереотипијама, конзервативност, конвенциалност (некритичко прихватање и строго придржавање норми и вредности своје друштвене класе), деструктивност и цинизам, склоност потискивању и пројекцији непризнатих нагона (деструктивних и сексуалних), претерана склоност ка реду и "чврстој руци". А.л. се образују у породици за коју је карактеристична строга хијерархијска структура моћи, недемократска атмосфера и непоштовање личности детета. Услед строгог васпитања и инсистирања на беспоговорној послушности, а.л. су још као деца научили да властиту агресивност, усмерену на моћне родитеље, потискују а затим померају на оне који су незаштићени, слаби, немоћни (националне и расне мањинске групе).

АУТОРИТЕТ

(лат. auctoritas=законита моћ, власт, углед, утицај) Изворно, релациони појам, јер означава однос моћи међу људима у којем је једна особа или група надмоћна над другом. Касније, а. све више означава особу, групу, институцију или идеју која ужива поверење, углед , поштовање и има утицај и/или моћ. Његова моћ може се заснивати на стручности, моралним врлинама и знању или на сугестији и сили, на личним особинама или на социјалном положају, па се разликују рационални и ирационални ауторитет, јавни и наонимни ауторитет, харизматски и легални ауторитет.


Vrh
lOOla
Post  Tema posta: Re: Речник психолошких појмова  |  Poslato: 28 Nov 2013, 15:33
Korisnikov avatar
Administrator
Administrator

Pridružio se: 06 Dec 2012, 21:05
Postovi: 1388

OffLine
БЕКСТВО ОД СЛОБОДЕ
Према Ериху Фрому (Фромм) механизми б.о.с. су ирационални, неадекватни покушаји да се избегне или умањи неподношљиво осећање усамљености савременог човека, а који, заправо, само још више појачавају осећање изгубљености. Фром издваја три главна механизма бекства: 1. Ауторитарност (симболичко сједињавање појединца с моћним ауторитетом), 2. Деструктивност (разарање као последица осујећења здравог развоја) и 3. Конформизам (потпуно саображавање појединца друштвеним нормама). Прва два механизма су карактеристична за тоталитарну, а трећи за савремено демократско друштво.

БЕС
Непријатни афект који се састоји од снажног и бурног излива неконтролисане мржње, љутње, јарости и гнева према некој особи или предмету. На унутрашњем, физиолошком плану б. карактерише активирање симпатичког нервног система, те отуд убрзан рад срца, повишен крвни притисак, убрзано дисање, појачано лучење глукозе из јетре и адреналина из сржи надбубрежне жлезде, као и повећање снаге скелетних мишића, а на спољашњем, телесном плану испољава се у живој гестикулацији, викању, лупању ногама, стезању песница, црвенилу лица, претећим покретима и борбеном ставу целог тела. На субјективном плану, б. се доживљава као стање непријатности, "сужења" или "помрачења" свести у којем је особа "обузета" афектом као неком демонском силом. Први изливи снажног и неконтролисаног б. срећу се код деце у раном узрасту онда када им се ускрати задовољење неке жеље. Неке одрасле особе (ауторитарне, хистеричке или са колеричним темпераментом) склоније су овом афекту него друге. Често реаговање б. поузан је знак ниског прага толеранције на фрустрацију. Савремена истраживања указују да се код особа које су релативно често обузете б. повећавају шансе да оболе од психосоматских поремећаја.

БИХЕЈВИОР ТЕРАПИЈА
Врста терапије абнормалног понашања која се заснива на поставкама бихејвиоризма. Б.т. игнорише манталистичке "узрочнике" болести (нпр. конфликте и комплексе), и у целини се своди на отклањање "симптома". Б.т. почива на схватању да је поремећено, "болесно" понашање стечено учењем, те се учењем и може "угасити". Б.т. представља постепен процес планског и систематског одучавања пацијента од старог, неделотворног и абнормалног стеченог понашања и учење новог, успешног и нормалног. Према Џ. Доларду (Доллард) и Н. Милеру (Миллер), "уколико је неуротично понашање научено оно може да буде и одучено подесним коришћењем истих оних принципа који су учествовали у процесу учења... Поступак психотерапије успоставља скуп услова који омогућавају одучавање од неуротичарских навика и учења нових, ненеуротичарских навика".

БИПОЛАРНИ АФЕКТИВНИ ПОРЕМЕЋАЈ
Манично – депресивна психоза

БИПОЛАРНО
Оно што има два пола, односно две екстремне, супротне вредности. У психологији су биполарне многе срединске (топло – хладно), организмичке (интровертан – екстравертан) и бихејвиоралне варијабле (напад – одбрана). Обично постоји континуум вредности б. варијабле (став, црта, фактор), који се протеже од једног пола (-1), преко неутралне тачке (0) до супротне вредности (+1).

БРАЧНО САВЕТОВАЛИШТЕ
Саветодавна институција у којој стручњаци различитих профила (лекари, психолози, социјални радници, педагози итд.) настоје да помогну заинтересованим особама да остваре успешан брак а људима у браку да реше своје брачне проблеме. Особе које желе да ступе у брак могу у овом саветовалишту, уз помоћ стручњака, да боље упознају свог партнера, али и себе самог, у погледу насталих диспозиција (евентуалних оптерећења), психолошких и психопатолошких тенденција и црта личности, те да тако направе најбољи могући избор супружника. Особама у браку саветовалиште пружа помоћ у решавању проблема брачног прилагођавања, разрешавања међусобних конфликата, као и помоћ у питањима, односа према деци. Најзад, разведене особе у саветовалишту могу добити савет како да се прилагоде новом стању и како да реше емоционалне проблеме везане за одвајање од бившег брачног партнера, као и да сачувају добре односе са децом.

БРАК
Друштвена, правно или верски заснована институција заједничког живљења пунолетних особа различитог пола која је основ породице и подразумева узајамна права и обавезе супружника, као и обавезе према потомству. У браку човек задовољава многе своје социјалне, биолошке, економске и психолошке потребе (за сигурношћу, сексом, родитељством итд.). Постоји више облика брака, заснованих на обичајном, верском или законском праву. То су моногамија, бигамија, полигамија (полиандрија или полигинија).


Vrh
lOOla
Post  Tema posta: Re: Речник психолошких појмова  |  Poslato: 28 Nov 2013, 15:35
Korisnikov avatar
Administrator
Administrator

Pridružio se: 06 Dec 2012, 21:05
Postovi: 1388

OffLine
ВАСПИТАЊЕ

Процес превасходног планског, намерног и систематског одгајања и усавршавања сензомоторних, интелектуалних, емоционалних, моралних и духовних својстава и способности неког још незрелог субјекта (обично детета, али и одраслог). В. је усмерено на уобличавање понашања, мишљења, ставова, црта личности и вредности васпитаника у социјлано пожељном смеру. Друштво поставља васпитне циљеве које остварују породица, предшколске установе, школа и друге васпитне установе. Овај процес може бити индивудуалан или групни. Према свом предмету, може бити физичко, интелектуално, морално, естетско или религијско в.

ВЕШТИНА

Сложена, стечена способност извођења комплекснијих активности (нпр. кување, свирање на виолини, жонглирање, јахање итд.), брзо, лако и са високим степеном савршености. Горњу границу нивоа извођења неке вештине одређује наслеђе, али степен приближавања фиксираној граници одређује вежбање.

ВОЂА

Особа која има истакнути, кључни положај и највећу моћ у групи, тако да је у стању да усмерава и контролише понашање чланова и да започиње и води групне активности ка заједничким циљевима. Основна улога в. је ефикасно управљање групом и остваривање постављених циљева ради којих и постоји група. Осим те, он има и улогу да брине о сигурности, добробити и задовољству појединих чланова своје групе, као и старања о складним интерперсоналним односима, повољној групној атмосфери и кохезији групе. Најзад, в. симболизује групу, служи као узор идентификације својим члановима и репрезентује групу у односу са другим групама, појединцима и широм заједницом. В. може бити формални (по свом институционалном положају, са или без стварног утицаја на групу) и неформални (по особинама личности на основу којих има неприкосновени ауторитет, највећи углед и најјачи утицај у групи). Како показују истраживања, не постоји универзални в. за све групе. Ко ће бити в. зависи од ситуације, састава и циљева групе. Постоји више типова в. и вођства, односно руковођења (ауторитарни, демократски и лесе фер). Тако, рецимо, за в. групе командоса погоднији је аутократски/ауторитарни, а за в. научног тима демократски в. Личне особине које, обично али не увек, неку особу препоручују за в. јесу: доминантност, развијена интелигенција (посебно социјална), изразита амбиција, комуникативност, екстравертност, објективност у просуђивању, поштење, праведност, самопоуздање, одлучност, упорност итд. По својим особинама, ставовима, вредностима в. не сме да се исувише издваја од осталих чланова групе, јер иначе га они не могу доживети као "једног од њих", што је услов за прихватање и идентификацију с њим као узором ("најбољи од нас").

ВОЉА

1. У филозофији и старој спекулативној психологији, уз интелект и афект, једна од основних човекових психичких "моћи", а испољава се као способност слободног избора и делања у складу са разумом и моралом, насупрот нагонском понашању. 2. У класичној интроспективној и функционалистичкој психологији, интелектуално- афективни процес одлучивања, намерног покретања и усмеравања властитог понашања у складу са донетим одлукама. Образац, нормалне в., према француском психологу Т.А. Рибоу (Рибот), јесте "изабрати радити". Суштина вољног делања је у опредељивању за једну тежњу и устрајавању у њеној реализацији, што, по правилу, подразумева инхибирање других, често веома моћних нагона и тежњи. Како каже В.Џејмс (Јамес), вољни чин подсећа Давидову победу над моћним Голијатом, уз помоћ Господа Бога. Услед патогених чинилаца, може доћи до разноликих поремећаја в. као што су недостатак в. (абулија) или немоћ в. у односу на нагоне (компулзивно и импулсивно понашање). 3. У савременој психологији често се избегава овај појам као "мистичан", тако што се уместо в. радије говори о вољној делатности или што се в. своди на проблем мотивације или процес доношења одлуке. В. се може одредити као оно што чини основу намерне, свесне, ка циљу усмерене активности, насупрот рутинској и импулсивној делатности. Према Л.С. Виготском, в. није нека урођена способност, него се развија усвајањем, интериоризацијом спољашњих социјланих забрана и наредби. Вољно понашање детета је облик социјалног понашања примењен у односу на њега самог.


Vrh
lOOla
Post  Tema posta: Re: Речник психолошких појмова  |  Poslato: 06 Mar 2017, 22:27
Korisnikov avatar
Administrator
Administrator

Pridružio se: 06 Dec 2012, 21:05
Postovi: 1388

OffLine
ГЕНЕРАЛНИ АНKСИОЗНИ ПОРЕМЕЋАЈ

Психички поремећај у облику претеране и неразумне стрепње која је повезана са разноликим свакодневним ситуацијама, делатностима и објектима, а испољава се још и у виду раздражљивости, сталне забринутости, „црне“ слутње, унутрашње напетости, несанице, тескобе, главобоље, тахикардије, честог знојења, брзог замарања и тешкоћама у одржавању концентрације. Јавља се чешће код жена.


ГЕШТАЛТ

(нем. Гесталт = облик, лик) Kључни теоријски појам гешталт психологије који означава склоп, целину, лик, форму, насупрот елементу. Сам термин потиче из немачког језика, али се данас користи у готово свим језицима изворно, како би се очувале све нијансе значења те речи. Г. је целовита структура, конфигурација (физичка, социјална, биолошка или психолошка) која има својства несводљива на скуп делова од којих је сачињена. Јединство, целина, склоп, организација и примарни квалитет, а не нешто изведено, секундарно, до чега се долази анализом. Појам г. или гешталт – квалитет (нем. Гесталтqуалитäт) је настао у области психологије опажања, да би се, касније, одатле проширио на објашњавање разноликих појава у областима психологије мишљења, учења, памћења, емоције и мотивације.


ГЕШТАЛТ ТЕРАПИЈА
Врста психотерапије, настала половином 20. века у САД, која се у теоријском смислу ослања на принципе гешталт психологије. Према Фрицу Перлсу (Перлс), неуротична особа је током развоја изгубила у менталном смислу "добру форму", тј. налази се у психолошкој неравнотежи, будући да није успела да оствари целовитост личности. Гешталт терапеут се не интересује за узрок оштећења целовитости, него га занима начин, механизам којим је дошло до дезорганизације и како се може васпоставити изгубљена равнотежа и целовитост личности. Он је превасходно заинересован за актуелне конфликте пацијента, за потребе и инхибиције које сада делују, а не за инфантилне трауме и фантазме. "Занима ме једино 'овде и сада', важније ми је како је дошло до блокаде него зашто", каже Перлс. Терапеут, у групној г. т., подстиче пацијента да изрази своје запостављене идеје, осећања, жеље пред групом, те да тако поврати изгубљени "гешталт". Пацијентов изненадни увид у дотада непознате делове своје личности омогућава динамичку реконструкцију личности.


ГРАНИЧНА ЛИЧНОСТ

(енгл. бордерлине персоналитy) Један од облика поремећаја личности. Г. л. је особа која се налази на граници између психозе (или психопатије) и неурозе. Ту није проблем што психијатри не могу тачно да их дијагностикују (разврстају), већ је њихова права дијагноза баш то да имају елементе и неурозе и психозе. Г. л. је псеудонеуротичар са потенцијалном или притајеном схизофренијом. Г. л. је импулсивна, непредвидљива, често доноси неразумне одлуке и непотребно се излаже опасностима. Њене емоције су нестабилне: често мења расположење од еуфорије до депресије, нетолерантна је и лако је обузме бес, на послу је неодговорна, лако мења планове и нема чврсто осећање личног идентитета. Kарактеришу је хронично осећање празнине и недостатак дубљих емоција у односу са другим људима, које доживљава као пуко средство. Г. л. је наизглед дружељубива, шармантна, срдачна, али је, заправо, безобзирно егоистички орјентисана, асоцијална и емоционално хладна. Психоаналитичари сматрају да је г. л. последица ране трауме или раног емоционалног лишавања(зато код ње постоји неутажива потреба за љубављу и признањем). Г. л. добро функционише све док добија нарцистичке доприносе (похвале, љубав), али кад они изостану (нпр. неуспех на послу), оне лако падају у депресију. Г. л. има неизграђен его, а њени објектни односи су битно поремећени, сматра О. Kернберг (Kернберг). Синоними гранични случај, схизоидна личност и ларвирани схизофреник.


ГРУПА СУСРЕТАЊА

Врста групне психотерапије, популарна шездесетих година 20. века. Г. с., заснована на хуманистичкој психологији и искуствима Т – група, одвија се у малим групама (10 – 15 чланова) под вођством терапеута, а циљ јој је да подстакне лични развој, свест о себи и самоостварење кроз спонтану и интензивну социјалну и емотивну комуникацију појединца са другим члановима групе. Психотерапеут води групу на неауторитаран и недирективан начин. Он само ствара повољну атмосферу и разноврсним техникама (играње улога, телесно додиривање, суочавање итд.) охрабрује особе са проблемима да се слободно, вербално и невербално испоље. Он их учи да артикулишу своје субјективне тешкоће и да их учине разумљивим другим особама, као и да науче да посматрају, слушају, осећају и разумеју друге. Суштина ове терапије јесте у искреном, аутентичном сусрету особе са самом собом, својим аутентичним ја и са другим особама, онаквим какве оне јесу. K. Роџерс (Рогерс) је описао фазе кроз које пролази појединац у г. с., од почетне збуњености, преко изражавања негативних осећања, постепеног испољавања дубоких личних осећања и доживљаја, па до пуцања фасаде, бољег прихватања себе и промене у животној филозофији личности. Г. с. су прерасле у друштвени покрет чији је циљ да искористи терапеутске могућности групе за пружање психолошке подршке појединцу. Овој врсти терапије замера се да не даје терапеутски значајне резултате јер су позитивне промене учесника краткотрајне.


Vrh
Prikaži postove u poslednjih:  Poređaj po  
Pogled za štampu

Ko je OnLine
Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 2 gostiju
Ne možete postavljati nove teme u ovom forumu
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Ne možete monjati vaše postove u ovom forumu
Ne možete brisati vaše postove u ovom forumu
Idi na:   
cron

Obriši sve kolačiće boarda | Tim | Sva vremena su u UTC + 2 sata

Powered by phpBB® Forum Software © phpBB Group
DAJ Glass 2 template created by Dustin Baccetti
Prevod - www.CyberCom.rs
eXTReMe Tracker