Da li se svađate? • Srbija Forum

Da li se svadjate i da li ste besni?

Moderni svet se nalazi u središtu emotivnog kraha. Ljudi su uznemireni, nestabilni, svakog trenutka na ivici nerava. Nedavno je u članku u jednom nedeljniku izašla glavna priča „Bes se širi kao virus“ gde je opisano kako talas besa od Tunisa do Egipta pogađa arapski svet u cilju revolucije. Bes takođe preovladava u svakodnevnom životu: bes u vožnji, bes na poslu, bes u supermarketu, čak i bes na sportskom terenu. Zbog čega bes tako cveta? I šta je rešenje?

Postoji dobar i loš bes. Ljutnja može biti zdrava reakcija na nepravdu, kada se npr. narod bori protiv represivnog režima. Bes jednostavno ujedinjuje ljude, stvara energiju i motivaciju za pobunu protiv disfunkcionalnih političkih i društvenih sistema. Takođe, motiviše grupe da pokrenu štrajk i protestvuju radi većih plata ili da bi odbranili svoja prava. Na ličnom nivou, bes može da bude koristan ukoliko je usmeren u dobrom pravcu i iskazan na zdrav način umesto da se koristi da bi se kaznili ili povredili drugi.

Reakcije vašeg tela na bes

Bes je intenzivna, pre svega, fizička reakcija. Recimo da kolega izneveri vaš poslovni dogovor i vi se naljutite. Vaša amigdala stimuliše adrenalin i dobijate priliv energje koja vam omogućuje borbu. Krv dolazi do vaših šaka što vam olakšava da uzmete oružje, a srce vam brže kuca i teže dišete. Zenice su vam raširene, znojite se.U ovom hiperadrenalinskom stanju, agresivnost se pojačava. Možete da podignete svoj glas, optužujete „protivnika“, pravite grimase, mlatarate rukama, verbalno pretite i ulazite u njegov lični prostor. Kada biste išli do ekstrema, mogli biste da ga bukvalno nokautirate ili prebijete. U sirovom preživljavačkom smislu vi želite da dominirate i osvetite se da biste se zaštitili i sprečili dalje ugrožavanje. Bes je jedna od reakcija koja se najteže kontroliše zbog svog evolutivnog značaja u odbrani protiv opasnosti.

Koji faktori nas čine prijemčivim na bes?

Jedan od njih je nagomilani stres. Zbog toga vaš temperament može da plane mnogo lakše nakon frustrirajućeg dana. Drugi je da ostavite ljutnju i ozlojeđenost da tinjaju. Kada bes postane hroničan, kortizol, hormon stresa, doprinosi da on polako gori, a ukoliko ostanete u ovakvom stanju to će vas učiniti nervoznim i „pucaćete po šavovima“. Istraživanja su dokazala da se bes hrani samim sobom. Efekat je kumulativan: svaka epizoda besa se nadograđuje na prethodni momenat. Na primer, čak i najposvećenije, voljene majke će biti užasnute kada zateknu sebe da vrište na svoju decu ukoliko nisu naučile da konstruktivno rasporede nakupljenu iritaciju.

Zbog toga, moćna lekcija nas uči da je neophodno da se krug neprijateljstva odmah slomije i da je razmišljanje o besu iz prošlosti opasno po naše zdravlje i dobrobit.

Da biste ostali zdravi i prisebni morate da usmerite svoj bes. Ali poenta je u tome da ne nastavite da besnite kada ste uznemireni, već da razvijete strategiju da biste bes iskazali na način koji vam prija. U suprotnom, možete se razboleti i imati migrene, bolove u stomaku, hronične bolove koji mogu da se pogoršaju usled tenzije.

Krvni pritisak nastaviti da se povećava i sužava vaše krvne sudove što ugrožava dotok krvi do srca. Jedna studija je pokazala da mladi muškarci koji po navici reaguju na stres besom izlažu sebe većem riziku od ranog srčanog udara, čak iako u porodici nemaju slučajeve bolesti srca.

Drugo istraživanje je pokazalo da kada par upadne u neprijateljsku raspravu i kada prevrću očima fizički se oporavljaju sporije od partnera koji imaju stav „zajedno smo u ovome“.

Ipak, potiskivanje besa takođe nije rešenje. Istraživanja takođe pokazuju da oni koji nastavljaju da ćute tokom bračnih svađa imaju više šansi da umru od srčanih bolesti ili drugih oboljenja povezanih sa stresom od onih koji otvoreno kažu šta im je na umu.

Evo nekih strategija koje pomažu da se efikasno izborite sa besom u svakodnevnom životu.

1. Kada ste uznemireni, sačekajte i polako izbrojte do 10

Da biste otklonili adrenalinski bes, naučite sebe da ne reagujete impuslivno. Sačekajte pre nego što progovorite. Udahnite duboko i VEOMA polako, tiho, izbrojte do 10 (ili 50 ako je potrebno). Iskoristite ove trenutke zatišja da biste se organizovali pre nego što odlučite šta ćete uraditi da ne biste rekli nešto zbog čega biste kasnije zažalili.

2. Ohladite se

Da biste umirili svoje neurotransmitere, odmorite, uzmite sate ili čitav dan i budite u miru da biste smanjili nivo stresa. Ograničite spoljne uticaje; ugasite svetla i slušajte umirujuću muziku, meditirajte. Uradite neke aerobik vežbe ili jogu da biste izbacili bes iz svog sistema.

3. Ne usmeravajte bes u afektu

Postarajte se da prođe dovoljno vremena da biste identifikovali šta vas je tačno razbesnelo. Ukoliko lagano razmislite o svemu rasporedićete svoje reakcije i dati najbolji mogući odgovor – za vas i druge.

4. Ne pokušavajte da besnite pred spavanje ili ukoliko ste umorni

Pošto bes pokreće čitav organizam, on može da utiče na miran san i izazove nesanicu. Um radi svom snagom. Bolje je da razmislite zbog čega ste besni ranije, tokom dana, da bi se vaš adrenalin primirio. Takođe, ukoliko ste odmorni, neće biti tako lako iziritirati vas, već ćete biti uravnoteženi i stabilni.

Kada ste ljuti treba da kontrolišete trenutak, da trenutak ne bi zaposeo vas. Potom možete razumno da odgovorite na sve, umesto da reagujete impulsivno. Vaša lucidnost treba da se usmeri na najbolje rešenje i tako omogući sposobnost da izgradite najbolje odnose sa drugima, a da sa čuvate svoj mir.

B92