„Ovo je dan koji stvori Gospod,
radujmo se i veselimo se u njemu!”


„Hristos vaskrse“ pozdravljaće i otpozdravljati sa „Vastinu vaskrse“ pravoslavni vernici u narednu nedelju, 27. aprila. Tog dana ove godine je Uskrs, svetkuje se vaskresenje Hristovo, najveći je hrišćanski praznik u godini. U njemu se slavi sama osnova hrišćanske vere, na kojoj počiva i nada u vaskrsnuće svih živih. Vernici neguju običaje uoči Uskrsa, na sam dan i posle praznika. Međutim, zbog radosti koju ovaj praznik nosi, naročito deci, Uskrsu se obraduju i oni koji ga ne praznuju iz religioznih razloga. Radost u srcu, praštanje u duši i lepota u oku deo su uskršnjeg praznika svake godine. Podelite lepotu i radost sa najbližima, opostite bližnjima i uživajte u darovima življenja.Rimokatolici praznik nazivaju Uskrs, jer je Hrist uskrsnuo, dok je kod pravoslavnih ispravno da se praznik zove Vaskrs, jer oni izgovaraju vaskrnuće Hristovo. U istočnim krajevima i Makedoniji ovaj praznik se zove Velikden, a u zapadnim Vizam. Uskrs je prolećni praznik, pa označava i početak novog buđenja prirode. Zato je ovo jedini praznik koji se i po običajnim i po crkvenim propisima ne mora obeležavati u kući, već se može porodično odlaziti u prirodu i praznovati. Posebnu draž prazniku daju crveno bojena i šarena jaja. Ona imaju višestruko značenje. Uskrsu prethodi sedmonedeljni veliki, časni post, kojim se vernici pripremaju za praznik i za pričešće. Post ima i duhovnu i telesnu stranu. Telesni je uzdržavanje od teške i mrsne hrane, a duhovni od grešnih želja, misli i dela. Pored toga, prethodi mu i nekoliko manjih praznika:

VRBICA (Lazareva subota)
U subotu, osam dana pre Hristovog vaskrsenja, desilo se čudo Lazarevog vaskrsnuća. Toga dana, kao sećanje na radost koju su pokazala jerusalimska deca u susretu sa Hristom, slavi se praznik Vrbica.
U hramovima i crkvama se osveštavaju ozelenele grančice vrbe (otuda i naziv praznika) i dele narodu. Blagoslovene, grančice se nose u domove i stavljaju oko ili pored slavske ikone ili kandila. U litiji oko hrama, koja se na ovaj dan obavlja, ima najviše dece. Ona su obučena u nova i svečana odela, u rukama drže grančice vrbe, a o vratu nose male zvončiće, kao Hristovi jaganjci koji slede svoga pastira.

CVETI
Dan posle Lazareve subote, u nedelju, Hrist je pošao sa svojim učenicima u Jerusalim. Približavao se jevrejski praznik Pasha. Kada je Hrist na magarcu ušao u Jerusalim, dočekan je oduševljenim uzvicima i pesmom naroda. Po putu kuda je prolazio, mnogi su bacali svoje haljine ili grančice sa drveća.

VELIKI PETAK
Na ovaj dan Hrist je osuđen, razapet na krstu i sahranjen. Veliki petak, crkva i verujući posvetili su spomenu na Hristova stradanja. U crkvama je najpotresniji događaj toga dana celivanje plaštanice, koju sveštenici iznose na sredinu hrama, polažu je na uzvišenje koje simbolizuje Hristov grob. U svečanoj tišini hrišćani na plaštanici celivaju Hristove rane. Toga dana umesto zvona u crkvama se udara u klepetalo. Sledi jutrenje na Veliku subotu, kada se plaštanica iznosi i tri puta nosi oko hrama, kao prilikom pogreba. Posle toga sledi pashalna noć. Kada izbije ponoć sveštenici noseći sveće izlaze kroz glavna oltarska vrata.

Na dan praznika
Na vaskršnje jutrenje zvone sva crkvena zvona, a narod sa sveštenikom ide u Litiju oko crkve. Posle trećeg ophoda staje se pred crkvena vrata. Sveštenik sa krstom, svećom i kadionicom peva tropar Vaskrsa: „Hristos vaskrse iz mrtvih, smrću smrt uništi i onima u grobu život darova! Otvaraju se dveri i ulazi se u hram gde je uklonjen grob Hristov.
Nastavlja se uskršnje jutrenje posle koga sledi uskršnja liturgija.
Na kraju liturgije svi vernici se pozdravljaju rečima: „Hristos vaskrse”, i potvrđuju svoju veru sa: „Vaistinu vaskrse!”

Uz ovaj praznik pravoslavni u Srbiji su očuvali i niz narodnih običaja i verovanja, dali mu i etnološko, sociološko i religijsko značenje. U mnogim krajevima održao se običaj da se svaki čovek kada se na Uskrs probudi, protrlja crveno obojenim jajetom po licu, verujući da će tako bit zdrav i rumen. U mnogim mestima uobičajilo se da se za ovu priliku odvaja jaje koje je prvo obojeno te godine. U Levču i Temniću su se za Uskrs umivali vodom u kojoj je prenoćilo crveno obojeno jaje, a deci su davali da otpiju gutljaj crvenog vina radi zdravlja. Prema narodnom običaju uskršnje jaje nije valjalo nositi za stokom, pa zato čobani nisu za Uskrs uzimali šareno bojena jaja. Naročito se izbegavalo nošenje i uzimanje cvenih jaja da se stoka ne bi međusobno klala i krvila. Jedan lep običaj održao se i u srpskim varošima i na selu, a to je da svaki ukućanin za Uskrs treba da dobije novu obuću i odeću, ili bar nečim da se ponovi. Na Uskrs počinje da se jede mrsna hrana. U Šumadiji se ovog dana u svakom domaćinstvu klao brav. U Homolju se po pravilu klalo prase, ako je Uskrs pre Đurđevdana, a jagnje ako je posle Đurđevdana. U mnogim selima i varošicama bio je običaj da se meštani okupe na zajednički uskršnji ručak, obično kod osveštanog drveta ili crkve, a posle se vesele pesmom i kolom. U sva ti uskršnja dana i danas se ponekad održavaju mesne svetkovine – zavetine ili litije. Uskrs je i prvi praznik koji se slavi od apostolskih vremena. Kao središnji praznik crkvene godine, on se u liturgiji slavi punih pedeset dana, do Duhova.

Istorija u svetlu Biblije
Prema jevanđeljima Isus Hrist je izdahnuo razapet na krst na jevrejski dan spremanja, koji hrišćani svetkuju kao Veliki petak. Istog dana Hrista su njegovi učenici Josif i Nikodim sahranili, izmolivši dozvolu od Pontija Pilata da ga skinu sa krsta. Treći dan, u nedelju, kada su mironosice stigle pred pećinu u kojoj je Hrist bio sahranjen, na grobu su našle belog anđela, otvorenu kamenu ploču, koja je pokrivala stenu groba, usnule stražare Pontija Pilata koji su čuvali grob i prazan grob. Tada se Jerusalimom i Izraleom a potom i svetom prenela vest o Hristovom vaskrsnuću. Uskrs Hrišćani nisu od početka svetkovali u isto vreme u godini. Da bi se obeležavanje ovog praznika datumski ujednačilo, car Konstantin je sazvao prvi vaseljenski sabor u Nikeji 325. godine. Na tom saboru osuđeni su oni hrišćani koji praznuju Uskrs istovremeno sa Jevrejima sa Pashom. Pravilo koje je crkva ustanovila jeste praznovanje u prvu nedelju koja dolazi iza prvog punog meseca posle prolećne ravnodevnice. Prema tome Uskrs, zavisno od pojave punog meseca, nakon prolećne ravnodnevnice može da padne najranije 4. aprila, a najkasnije 8. maja po gregorijanskom kalendaru. U ovom drugom slučaju Đurđevdan pada na Veliki petak. Pravoslavna crkva je ostala dosledna ovom pravilu određivanja padanja datuma Uskrsa, a katolička je odstupila od ovog pravila 1583. godine, pa je nakon milenijuma istovremenog svetkovanja kod svih hrišćana, prekršena odluka Nikejskog sabora.

Praznični kalendar
Uskrs je pokretni praznik, koji uvek pada u nedelju. U kalendarskom pogledu, Uskrs je osnova hrišćanske godine, jer se prema njemu, kao prema glavnom pokretnom prazniku pomeraju dani i praznici u prvom delu godine. Od pripremnih sedmica za uskršnji post, pa sve do petrovskog posta. Taj pokretni deo kalendara najranije može početi pripremnim sedmicama za post u trećoj sedmici janura, a poslednje sedmice ovog pokretnog perioda mogu biti početkom jula, kada najkasnije mogu pasti Petrove poklade.

Šareno jaje uskršnji simbol
Domaćice i deca šaraju jaja trudeći se da svako bude što lepše i drugačije. Jaja se kuvaju na Veliki četvrtak ili Veliki petak u vodi u koju se doda malo osveštane vodice, koju je sveštenik osveštao u toku vaskršnjeg posta. Jaja se šaraju voskom i boje u lukovini ili nekoj veštačkoj boji. Na kuvanim jajima se ispisuju poruke: Hristos vaskrse, Srećan Vaskrs, prva slova imena onih kojima su namenjena... U mnogim našim krajevima, prvo jaje koje se spusti u vodu čuva se u kući do sledeće godine. Zovu ga različito: čuvarkuća, čuvar (čuvar zdravlja, čuvar polja od leda), izmamak...
Vaskrs je praznik koji najviše vole deca. Tucaju se jajima i takmiče se čije je najtvrđe. Razbijeno jaje se predaje pobedniku i on nastavlja dalje da se takmiči. Kod nas se u Mokrinu održava svake godine „svetsko prvenstvo“ u tucanju jajima.

Početak običaja farbanja jaja za Uskrs, potiče iz ranih hrišćanskih vremena kada je sveta Marija Magdalena, sledbenica Isusa Hrista, došla u Rim. Izašavši pred cara Iberija, poklonila mu je crveno farbano jaje i pozdravila ga je rečima: „Hristos vaskrse!”
Od tada i zauvek u dane Hristovog vaskrsenja odgovor je: „Vaistinu vaskrse!” Jaje je simbol života i plodnosti, a za njega su vezana mnoga narodna verovanja. U predanjima i mitovima mnogih naroda ono se pojavljuje kao simbolj Vaseljenje koja je nastala iz jajeta. Simbolizje stvaralačku snagu božanstva i prirode. Po starom kineskom verovanju i sam čovek nastao je iz jajeta. U drevnoj indijskoj kosmogoniji kaže se da je iz zlatnog jajeta iznikao tvorac iz koga je nastao svevišnji bog Brama koji stvori nebo i zemlju. U narodnim verovanjima i običajima u Srbiji uskršnje jaje ima veliki značaj. Naši preci su vrlo dobro znali kojim biljem mogu omastiti - obojiti uskršnja jaja. U crveno su bojena jaja kuvanjem - broća, zatim varzilom, žuto-crveno - kuvanjem ruža, crveno mrko - kuvanjem u listovima mente, svetlocrvenkasto - šljivove kore. Žutu boju daju kuvana lukovina, mlečika, kukurek, kopriva, dud, dunja, smreka, breza... Mrku boju daje orahovina, cerovina i ceđ, zelenu seme koprive i koren patlidžana, a plavu divlji zumbul....

mojkuvar.com



Farbanje uskršnjih jaja

Običaj je da se na Veliki petak (ili na Veliki četvrtak) uoči Vaskrsa farbaju kokošja jaja i poklanjaju bližnjima. Po predanju, ovaj običaj je nastao tako što su hrišćani na Veliki petak tvrdili da će Hristos vaskrsnuti, a Jevreji su im uz podsmeh govorili da će to biti kada kokoške počnu nositi crvena jaja. U nedelju kada je Hristos vaskrsao kokoške su zaista pronele crvena jaja. Prvo uskršnje jaje čuva se godinu dana - i ono se naziva čuvarkuća.

Danas se jaja ne farbaju samo u crvenu boju; postoji veliki broj veštačkih boja u koja se mogu obojiti jaja. Mi ćemo se na ovom mestu pozabaviti nekim domaćim receptima za farbanje jaja.

Jaja bi najpre trebalo da operete u razblaženom sredstvu za pranje posuđa, kako bi se sa ljuske uklonila masnoća i prljavština. Zatim ih na tradicionalan način možete ofarbati u tople crvene ili žute tonove u vodi u kojoj su prethodno iskuvane ljuske crnog luka, crvenog luka, cvekla, orahov list, crni slez, gospin cvet ili u soku od zove. Naravno, da bi jaja bila šarena, umesto kupovnih sličica, možete na njih preneti motive tankih listića (npr. peršuna, paprati i sl). To ćete lako učiniti ako na jaja, pre nego što ih spustite u vodu sa farbom, prilepite ove listiće učvrstivši ih tankim najlon čarapama koje ćete čvrsto obaviti oko jaja i zavezati. Jaja nepravilno možete obmotati i ljuskama crnog luka, zavezati ih najlon čarapom ili gazom i skuvati, da biste dobili šare neverovatnih oblika.

To, međutim, nije jedini način za dobijanje šara na jajima: jaja veoma jednostavno, a veoma efektno, možete da ofarbate prema šari koju ste sami smislili najobičnijim tačkicama. Jaja najpre oblepite finim tufnicama od voska. Potom ih ofarbajte hladno umućenom bojom, a kad se osuše, odstranite vosak. Iako najjednostavnija, tačkice nisu jedina šara koju možete dobiti pomoću voska, ali to već zavisi od vaše umešnosti i kreativnosti.

Ako želite da vam jaja odišu egzotikom Dalekog istoka, možete ih oblepiti finim kineskim papirom po kome su iscrtani piktogrami. Jaja, dakle, premažite lepkom i nanesite sloj finog papira za tanke kineske salvete. Zatim na jednobojnom papiru četkicom i tušem iscrtajte željene simbole i po želji jaje obložite sa malo zlatnog papira.

Ofarbana jaja će dobiti visok sjaj i naročito intenzivne boje ako ih premažete krpom na koju ste prethodno naneli malo ulja, putera ili margarina.



Izvor: Krstarica

_________________

Uskršnja jaja ofarbana u kori belog luka

Sastojci
sitno iseckana kora belog luka
najlon čarapa za uvezivanje jaja
boja za jaja po želji

Način pripreme

Sitno iseckajte koru belog luka. Ovlažite skuvano jaje i umočite ga u sitno isackane kore belog luka, pa ga zavežite najlon čarapom.

Pripremite boju u koju želite da ofarbate jaja (crvena, zelena), ofarbajte ih prema uputstvu, a na mestima gde je bila kora belog luka ostaće belo, tako da će jaja imati neobične šare.


Farbanje jaja pomoću lepljive trake


Sastojci
skuvana jaja
izrezane čvršće lepljive trake (za izolaciju strujnih žica ili lepljenje paketa) na tačkice, kvadratiće, trougliće, srculenca, cvetiće itd.
najlon čarapa
konac
boja za farbanje jaja
ulje ili mast

Način pripreme

Skuvati jaja, pa ih ostaviti da se malo prohlade, toliko da ih možete držati u ruci i šarati.

Izrezati trake ili neke druge oblike (tačkice, kvadratiće, trougliće, srculenca, cvetiće...) od malo čvršćeg selotejpa (kojim se lepe paketi), pa lepiti po jajetu. Preko svakog jajeta staviti tanku žensku čarapu i dobro zavezati koncem, pa spuštati jaja u boju za farbanje po želji.

Kad vidite da je jaje obojeno, skinite čarapu i komadiće selotejpa, pa premažete mekanom krpicom koju ste namočili u ulje ili mast i dobićete predivna šarena jaja.


Crtana uskršnja jaja

Sastojci
jaja
žumanac
tanka četkica za bojenje

Način pripreme

Jaja skuvati i ohladiti, pa obrisati krpom tako da budu potpuno suva. Jedan sveži žumanac samo malo umutiti i četkicom njime crtati po jajetu. Ostaviti da se osuši i onda jaja farbati u mlakoj farbi. Kasnije taj žumanac skinuti, a šare, naravno, ostaju. Ova metoda je mnogo bolja i praktičnija od voska.

_________________

Uskrsnji hleb - pogaca

paketić svežeg kvasca
125 ml mlakog mleka
100 g šećera
1 kg brašna
narendana kora 1 pomorandže
1 kuvano crveno uskršnje jaje
ulje za pleh
malo soli

Rastvorite pakovanje kvasca u 125 ml mlakog mleka, dodajte 100 g šećera i ostavite da odstoji 10 min. Zatim umešajte 125 g brašna i tako dobijenu masu pokrijte salvetom i ostavite na toplom celu noć, da testo naraste.
Sutradan u naraslo testo dodajte ostatak brašna, malo soli, narendanu koru pomorandže i 250 ml mlake vode. Sve ponovo mesite najmanje 10 min. dok se masa ne sjedini.

Od 2/3 oblikujte okrugli hleb - pogaču, debljine oko 5 cm, koji ćete staviti u nauljeni pleh. Od preostale 1/3 testa oblikujte tanku rolnicu, dugačku kao ceo obod hleba, uvrtite je u spiralu i uvaljajte u susam. Rolnicu spojte sa hlebom po obodu. Na sredinu hleba - pogače utisnite kuvano crveno uskršnje jaje. Celo testo premažite žumancem, pospite susamom i ostavite da raste još 3 sata. Zagrejte rernu na 200° C i pecite 50 minuta.
Pogaču možete i drugačije ukrasiti, zavisi od vaše umešnosti.

_________________

Česnica

Sastojci

Testo

1 kg brašna
1/2 litra mleka
1 čaša kisele pavlake
50 grama kvasca
1 kafena kašičica šećera
2,5 kafene kašičice soli
1 celo jaje + 1 žumance za premazivanje
novčić

Ukrasi

100 grama brašna
malo vode (da se zamesi čvrsto testo)

Način pripreme

U dublju posudu sipati brašno i so pa promešati. U sredini napraviti rupu u koju se izmrvi kvasac, preko njega stavi kašičica šećera i zalije sa 1/2 litra mlakog mleka. Kad kvasac nadođe, staviti jaje i pavlaku, pa polako zamesiti testo. Ostaviti ga na toplom da kisne sve dok ne udvostruči zapreminu.

Za to vreme od brašna i malo vode napraviti čvrsto testo, razvaljati ga i napraviti ukrase za česnicu. Ja lično napravim pet ukrasa pečatnikom koje rasporedim kao krst i četiri slova "S" i formiram srpska ocila oko krsta.

Nadošlo testo premesiti, ubaciti novčić, pa izručiti u okruglu podmazanu posudu u kojoj će se peći, premazati razmućenim žumancem i ukrasiti ukrasima od testa. Peći u zagrejanoj rerni na 180 stepeni 30-40 minuta. Nakon prvih 10 minuta pečenja česnicu prekriti belim papirom da ne bi pregorela.

U nekim krajevima Srbije česnica se pravi i drugačije. Na primer, u Šumadiji je prave kao proju, u užičkom kraju kao beskvasnu pogaču, a u Vojvodini kao suvu pitu sa orasima i medom. U svakom slučaju, česnica je bitno obeležje Božića, koji ovim putem svima iskreno čestitam uz pozdrav Hristos se rodi!

Vreme pripreme: 60 minuta

_________________

Božićni ručak



Pošto označava kraj četrdesetodnevnog posta, Božić je uvek mrsan dan. Zato ćemo se danas pozabaviti svečanom božićnom trpezom. Običaj kaže da se po dolasku iz crkve i pričešća posle četrdesetodnevnog posta svi ukućani obredno omrse. Pored raznoraznih mrsnih đakonija, na trpezi se obavezno mora naći i česnica.

Misli se da je božićna česnica dobila ime po tome što se mesi u čest (čast) Isusa Hrista, ili što se lomi ili česti na onoliko delova koliko u domu ima ukućana. Česnica je zapravo kolač umešen na Božić, izjutra, s nenačetom vodom, u koji se stavlja srebrnjak ili zlatnik (može i štogod drugo, ali je važno da je od plemenitog metala za koji ne prianja rđa), jer je to dar novorođenom Hristu.

Za česnicu je potrebno

1/2 kg brašna
1/2 paklice kvasca rastopljenog u mlakoj vodi
1 kašika ulja
malo soli
malo vode koja se unakrst sipa u testo

Način pripreme

Sve ovo se dobro smesi mlakom vodom, kao i svaki slavski kolač. Zatim se srebrni ili zlatni novčić utisne u sredinu testa, pa još malo smesi i testo se ostavi da naraste. Kada testo dobro naraste, odozgo, po sredini testa, pritisne se slovo, pečat, poskurnik i stavi u vruću peć da se ispeče.

Kada se domaćin vrati iz crkve, on česnicu podiže uvis, okreće je sa svim ukućanim tri puta, prelomi preko sredine i svim članovim domaćinstva odlomi i da po jedno parče. Po jedno parče se odvaja za položajnika, putnika namernika (npr. člana domaćinstva koji nije prisutan) itd. Time je Božićni ručak počeo. Čeljade u čijem se delu česnice nađe novčić smatra se srećnim pod blagoslovom Božijim, te se njemu poverava početak važnih poslova u toku cele godine.

Kao što je uoči ručka obavezno lomljenje česnice, tako su obavezni elementi božićnog ručka i rezanje božićnog kolača, božićna pečenica i paljenje božićne sveće. U vreme predviđeno za ručak svi ukućani moraju biti u kući, jer je Božić naglašeno porodični praznik. Pre iznošenja jela na trpezu, domaćica kadi trpezu, pa jelo, a zatim i sve prostorije u kući. Okađivanje označava zaštitu od zlih i nevidljivih sila.

Kada je reč o pečenici, evo nekoliko saveta kako bi bila što sočnija i ukusnija:

- svinjetinu treba dobro posoliti i ostaviti da stoji dva do tri sata pre pečenja. S vremena na vreme je treba okrenuti, nakon toga odstraniti suvišnu so i tek onda peći;
- meso će izgledati lepše i imaće rumenu koricu ako ga pre i jednom u toku spremanja premažete crnim vinom;
- čašica konjaka kojom ćete preliti meso pola sata pre nego što ga izvadite iz rerne - znatno će ga omekšati;
- u pleh za pečenje stavite rešetku tako da meso ne leži neposredno u masnoći. Para će dopirati sa svih strana i učiniće da meso omekša i ostane izuzetno sočno.



Izvor: Krstarica

_________________

Praznična trpeza okuplja celu porodicu

Praznična trpeza je prilika da se i u našim domovima nađu stara, gotovo zaboravljena jela naše tradicionalne kuhinje.
Na Badnji dan obično se peče prase i taj običaj vuče korene iz vremena mnogoboštva kao prinošenje žrtve bogu. Takođe, tog dana žene spremaju ručak za sutrašnju božićnu trpezu.

Svečana badnja večera je obavezno posna. Jede se prebranac, riba i povrće, dok se za desert služe orasi, suve šljive i med.
U jutarnjim satima domaćice mese česnicu - vrstu obredne pogače. Taj „kolač“ je dobio ime po staroj reči „čest“, koja znači deo, jer božićni ritual podrazumeva lomljenje česnice.

Zatim sledi ručak, i tada je, obavezno, cela porodica na okupu. Trpeza bi na Badnji dan trebalo da bude bogata i mrsna, a glavno jelo je, uglavnom, pečeno prase.


Česnica

Sastojci:
1 kg brašna
2 kašike masti
1/2 l mlake vode
prašak za pecivo
so

Priprema:
Mlaku vodu sipati u posudu u kojoj je brašno, dodati so, rastopljenu mast i prašak za pecivo. Zamesiti testo i ostaviti da stoji. Oblikovati česnicu kao pogaču, u nju stavite novčić i ukrasiti je po želji. Česnicu peći najpre na jakoj, pa na slabijoj vatri dok ne porumeni. Kad je pečena, uvijte je u krpu da malo odstoji i dok je još topla, iznesite je na trpezu.



Pečeno prase

Prase treba dobro posoliti dva do tri sata pre pečenja. Povremeno ga okretati, a neposredno pre pečenja odstraniti suvišnu so. Reš kožicu ćete dobiti ako prase pre stavljanja u rernu i jednom za vreme pečenja premažete crnim vinom. Da bi meso bilo meko, pola sata pre nego što ga izvadite iz rerne, prelijte ga čašicom konjaka. Preporučuje se i da u pleh za pečenje stavite rešetku tako da meso ne leži u masnoći. Tako će para dopreti sa svih strana, a meso će biti meko i sočno.



Rolovana svinjska plećka

Sastojci:
750 grama svinjske plećke bez kosti
100 grama dimljene slanine
1 glavica belog luka
1/2 dl ulja
biber u zrnu, lorber
malo senfa
1 čaša belog vina

Priprema:
Odvojiti meso od kosti i malo ga rastanjiti. Posoliti, premazati uljem i senfom, pa špikovati čenovima belog luka. Slaninu iseći na tanke režnjeve, pa i nju ušpikovati u meso. Staviti u meso 10 zrna bibera, urolati ga i zavezati. Preliti meso ostatkom ulja i čašom belog vina. Staviti u tepsiju, dodati lorber, zatvoriti folijom i peći 45 minuta.
Izvaditi sud iz rerne, podići foliju, meso okrenuti, ponovo zatvoriti i vratiti u rernu. Deset minuta pre završetka pečenja, skinuti foliju i meso zapeći da bi dobilo koricu.
Rolovana plećka može se jesti i topla i hladna. Treba je seći na tanke režnjeve.



Podvarak

Sastojci:
2-3 kg kiselog kupusa
mast
mleveni biber
1 čen belog luka
suvo meso

Priprema:
Kupus iseći na što sitnije kockice, staviti ga u dublju posudu, naliti čašu vode, dodati dosta masti, jer je poznato da kupus voli mast, prosto ga upije i nikad ne možete da ga premastite. Posle sat dinstanja, urendajte jedan veći čen belog luka, dodajte suve slaninice, mleveni biber, suve krmenadle poređajte po njemu i pecite u rerni oko pola sata. Veoma brzo, jednostavno i iznad svega ukusno jelo.

_________________

Blic zena

B92

Blic zena