- Ти си ал оно баш ненормална!
- у јее а што сад ?!
- па где их све нађеш тако поређане
- ма о чему ти то?!
- о овим речима Грозото једна
- па зар их неНаписасмо заједно хаххахах
- да, ал пре пет векова и не овим током и ритмом
- е ај сад и длаку у јајету, па то је то

- не свиђа ми се ово ништа, да ти право кажем.
- па и не мора... мени је ок, није добро и шта знам ал је ок
- ако ти кажем да ми није ни ок... неко преливање само,
нешто ко из нафталина...
- па јесте преливање... хммм као ме само дивно знаш
- Луњо знам те и видим све.
- па кад видиш, погледај добро!

- зашто некад?
- зато што је било и остаје тамо.
- Опет си строГа баксуЗе
- према себи, да.

- e ovako je bolje
- да, у праву си ипак треба запети
- a ti baš zapela!
- па знаш ме....

Овако пишу МајсториОдПера

Kada sam otišao

Oni misle da ću stati. Da reči više nemam. Da su me pošasti pojele. Oni misle da sam previše puta ustajao i da tome postoji kraj. Slaba vajda od bećarca! Lošem se nadati je jednako u samom početku izgubiti.

‚‚Ja u boga ne verujem. Ni u strašno Čohano. Ali ako ga negde ima, onda ga molim da tamo, u onom svetu mraka, korenja i tišine, kupi mom Miletu Dileji plišan šešir.
Uvek ga je tako mnogo želeo.‚‚ - Miroslav Mika Antić - Čovek

Ja sam moj šešir dobio, spreman da se dalje borim za bolje dane, za šire osmehe, za karirane stolnjake koji nose setu i nedorečene ljubavi. Vetar kroz moju glavu duva. Na koži tragovi pogleda i čežnja. Na koži tragovi trpljenja za bolje, za ono bez greške kad znaš da te volim, a ne moraš biti na meni. Ne moram biti u tebi. Samo se dušom živimo - Ti nečija, ja svoj, kukavički - nedorečen.
Pored mene prolaze dani. U svakom jedan san. Provirim, kao kroz prozor kupea da se pozdravim, da se javim onom koji se ne vraća. Ti se izuješ. Kao da znaš moje fetiše. Kao da znaš moje snove. Praviš se da znaš moje tuge. Ili ih znaš? Ili si ih znala?
Upitam se, retko doduše... ko bih bio Ja? Kada bih stvarno bio Ja?
Da li bih imao atelje na petrovaradinskoj tvrdjavi ili bih prodavao zmajeve na nekom vašaru? Da li bih bio dobar klovn ili samo neuspešni vlasnik cirkusa u sopstvenoj glavi?
Ne volim kada te želim. Onda postajem nesavršen, nedorečen, jer dovoljno sam jak da te nemam, a suviše slab da te ne poželim. Da li to znači da smo bili zajedno?
Kad otvoriš tripadviser... pizzeria Mačak je zatvorena, a nikad u njoj nisam pojeo pizzu.... nikad popio lozu 13,7, sa tobom za stolom od kovanog gvoždja.... ikad ti napisao,,,, recimo......

Ne mogu bez tebe, dani su gorki
Ne mogu bez tebe jer me nema
Ne mogu bez tebe, jer nisam bio
Ne mogu bez tebe, jer necu biti
ni lud, ni blesav, ni sanjiv, ni tužan, ni dorečen, ni neopisiv
ni ono što sniš, ni ono što smo bili, ni ono što smo želeli biti.....
Ne mogu bez tebe jer nikad nisam ni bio.


Rukama pokrijem lice. Povučem ih prema gore. Osluškujem kako neobrijana, dvodnevna brada dok provlačim dlanove po njoj proizvodi ritmičan zvuk. Oni se raduju , jer nema me dugo. Oni se raduju jer neće me biti. Oni se raduju tišini, jer tražim previše.
Mislim - dakle postojim. Ako te probudim, ako te ubedim da misliš na mene... Bićemo tu, zajedno dok misli postoje.... u nekoj priči, u nekom snu, u nekoj želji, u nekoj čežnji...
Jer čemu sve drugo... čemu san bez nas?

Aleksej od Arlekina
преузето са његовог блога

- sve sam višak slova izbacio, sad je moja priča!
- ма немој, китиш се мојим перјем xaxaa
- a ne, sada su to moja krila!
- поклањам ти је од срца ионако је написах...
- šta, kao reči nisu bitne jel?!
- ма све је исто само њега нема хахахахха

- Опет је писао о вину!
- Е ово сад како написа, испаде да никад о тој "ватреној водици" није.
- Па шта, ал сваки пут је другачије, ни погледа оних речи од пре
- Па и ти нон стоп о некој љубви
- А о чему леба ти да пишем, шрафцигерима, политици, једначинама, фисији...?!
- Данас низак праг толеранције ил ми се чини?!
- Не претеруј!

- ...imaš taj neki tamni vilajtet, znam
- ех сад ме подсети на Његову причу
- Njegovu?!
- па да
- a taj On je ko?! "alter ego"?!
- да

Tamni vilajet


Mračan lik.
Obrve padaju do pola kapaka, a gore se gotovo spajaju sa linijom kose. Štrče kao bodlje u ježa. Sumoran, rekao bi neko. Komplikovan, zagledan u negde, u nešto. Priča vrlo malo o sebi. Retko – retkima ispriča nešto više, a i tada mu niko ne veruje. Drži se proste devize – govori samo istinu i niko ti neće verovati.
Postoji taj gen u ljudskom rodu potpunog nepoverenja. On je iskonski, dubok neugasiv, često neprepoznat od samog vlasnika dvojbe. Kada i najbliži sedi pored vas, postoji onaj nešto u nama što nas vodi u sumnju – kažemo – ’’Malo voli da ’’filuje’’. To je nešto što nam ostaje iz detinjstva – istraživački duh, jer da smo verovali sve na reč roditeljima (iako su u 99% bili u pravu) nikada ne bismo izašli iz svoje jazbine, jer bi svet bio otkriven dorečen, dosadan - Platonski. Stoga u organizmu neznano nama od pamtiveka, od Noja, od Pontius Pilata čuči Svetovitom stogo kontrolisan i definasan niz nasledjivanja koji se prenosi sa koleno na koleno – gen. Ne možeš ga promeniti, on je tu sam po sebi na tačnom genskom lokusu i kaže: ’’Hoćeš napred, hoćeš da odrasteš, onda ne veruj već uči.’’
Mračan, čitajući mračne knjige počeo je da primenjuje taj element evolucije koristeći ga kao otvoren prolaz do iskrivljenja istine. Dakle, on govori punu istinu – niko ne veruje. I što je istina strašnija to slušalac manje veruje. Npr. Čime se bavite? – upita komšinica
Uklanjam nepoželjne ili poželjne za ukloniti uz nadoknadu. – reče On
Kolika je šansa da mu poveruje? On zaštićen kao grbavi kit u Severnom moru, ranodušno kada ga uhvate reći će: ’’Mila, rekoh ti ’’ i pred Sudca može čist. Mrdnuti velikim repom iz uz poznatu ariju kitovske pesme zaroniti u nove dubine.
Provalio je on to.
Postoje odredjeni napadi frizerskih lobija da mu srede obrve, da li šišanjem ili čupanjem, jer kažu da pogledom ubija, ali se on uspešno opire koristeći onu drugu poziciju genskog lokusa koji definiše da namrštenom se ništa ne veruje, da tako mračan nema dušu. Ovo, naravno, iskoristi da leti posećuje kafane na obodima manjih mesta, uglavnom, jer ga tamo ne poznaju kao i zbog neverovatne – gotovo bolesne sklonosti ka ladovini od stabla duda kojih je sve manje. Tu uzima salvetu, hemijsku i nečitkim rukopisom preslikava dušu koju nije pokazao nikom. Popije 13. Juli, ako su cigani pri ruci proveri njihovo muzičko obrazovanje tražeći – ’’Mujo kuje konja po mjesecu’’ i ako mu je sve potaman veče završi Fijakeristom brišući nešto čudno što mu curi po licu, sada već u mraku kafane.
…
’’Kazuj mušterijo, kud si naumio
U koji želiš kraj,
Novčanik u stranu, za dušu Ridjanu
Večeras vozim fraj.’’
Ako sednete u neki lokal, nećete imati problem da ga poznate. Prvo pitanje za konobara je uvek isto: ’’Imate li leda?’’
Ako je mera tri kocke ne bitno za koje piće znaćete da je to on.
Pogledaš – vidiš i znaš šta ne treba da postaneš i u koga da se zaljubiš.


преузето са блога мог Пријатеља од Пера
Aleksej od Arlekina

- увек ме спотакнеш иза окуке... сад кад се спакујем у оне куфере, заборави ме