Ponekad
jednostavno ćutim,
da te ne bi
moja reč dotakla,
mislima
dodirujem taj svet u tebi,
sasvim stran koji odiše,
pluta,
to more nemirno
na pučini razuzdano,
kad strasti bujaju
u buri koje se lome ...
–panonski galeb-

Zagrli me jako,
snažno,
nepuštaj,
jer odneće me vetrovi,
što struje šapćući,
jer ako me pustiš otrguće
sve ono što je u meni,
ostaće samo gorke kapi
koje klize po mojim dlanovima,
zagrlime u tišini,
gde moje srce spava,
usnula duša,
u beskraju malih hodnika,
mojim mislima,
skrivenim u lavirintu opasanim,
budi tu pored mene,
i ne daj
da se moji snovi prosipaju
u malenim biserina,
tražeći neke druge,
neke nepoznate,
sasvim strane dodire,
zagrlime,
pružam ti ruke,
i drhtim,
i strepim,
da odnećeme vetrovi,
u nepoznato,
daleko,
nedavši da se ikad više dotaknemo,
u tom malom svetu
gde nije bitno,
crno i belo,
dan i noć,
gde je nebitno sve,
jer ako me čvrsto ne zagrliš nestaće,
sve ono što smo želeli,
a nismo znali da postoji,
da diše taj svet u plavetnilu beskraja,
zagrli me jako i ne daj ...
–panonski galeb -

Na tvoji grudima usnula,
oslobođena straha i nemira,
tu na mestu moga raja,
usnama ispunjena buđenja,
šapat u zagrljaju miluje dušu,
i nestajem topeći se čežnjivo i sneno,
moleći da traje negde između jave i sna,
na mestu gde čujem taj nežan otkucaj,
gde ljubim nekrijući od stvarnost,
sklopljenih očiju utopam glad,
neželeći da prestane tu na grudima tvojim …
-panonski galeb -

Lagano tiho
poput svile
koračaš snovima
grleći kroz odsjaj
osmeh koji zrači
treperi poput zvezde
prstima provejavaš magiju
prepliću se dodiri
budeći sve uspavano u nama
skriveni kutak srca
zaigra od nežnosti
otvoren kovčeg vremena
koje nema ništa sem
koji živi i odiše
za taj maleni sekund
i volim piše se
svakim tragom ostavljenim
u treptaju strujanja
i lebdiš u visine nedostižne
i tad znaš da plavetnilo svile
za tebe diše …
-panonski galeb-

Ti divno ćutiš
osvajaš tišinom
zračiš u tami plavetnila
šireći moj spokoj
prolaziš u žilama
uzavrele krvi struje
bujica trenutka gori
rukama obavijaš
ulaziš tišinom dodirujući
usne ljube kroz srce
ispunjeno u svakom otkucaju…

Ćutim i volim
taj nemir razorni što rovari
u zalivima kutka moga srca
sklapam oči i sanjam
nedokučiva tajna velom omotana
tišina mojih misli
skrivam žudnju i čežnju
melodija istrošenih sudbina
igra u preslatkom ruletu
lažući sebe u razbijenom ogledalu ...
Ćutim i volim
u vremenu između svetova
nedosanjanih snova u laviruntu poljupca
osećaja da lebdim
pod okriljem začaranog kruga
vrte se slike u nizu još jednog blefa
rasute karike spone dodira
previše ih je da stanu na dlanu
potrošeno vreme iluzija ...
Ćutim i volim
svo laganje koje kuca u nama
vreme leta kukavica nad gnezdom
ispisanih imenima našim
ispunjenim minutima
u prtljagu izgubljenih duša
zabranjeni grad priziva i vodi maglom
opravdanje za sva naša ćutanja
jer mi se i dalje lažemo...
Ćutim i volim
i kad znam s tobom i bez tebe
nagrada mi je kazna
otkinuti su komadići mojih snova
opijenost ludila uzima sve iz mene
parajući novu reku što nadire
i zaboli u trenu, prostruji srcem
ruši se daljina i sve je tako blizu
nesanica postaje stvarnost
između dva otkucaja, uzdaha
dva nema pogleda pružena
u treptaju slivene suze ...
Ćutim i volim
-panonski galeb-

Tražeći sebe
i ono malo topline
kroz trag u dodiru stiska
osećaja koji izgara
pronađoh tebe a izgubih sebe
utihnule su moje oči u sivilu
podrhtavajući sve dublje
prikriveno srce kapa kroz ujed
koliko u tebi ono ništa vlada
toliko u meni izgara
nagrada il kazna, sreća il bol
osmeh i suza u istom trenu
odlazim, a ipak se okrećem tebi
i čekam ono malo sunca
da se pojavi meni i tebi …
-panonski galeb -