Гле, па ова мала је била...
Ни писма, ни разгледнице...
Ваљда то тако... временом...

Kako zovemo ono kada nas on ujutro nježno pogleda pa vidi raščupane kose (koje je on zamrsio), oči pune sna podvučene kolobarima (i njihovom nastanku je on itekako pridonio), izgrebanu nježnu kožu na obrazima i izgrižene usne (ne trebam ni reć')... i tako milo nas gleda , gleda, osmjehuje se... pa ispali (da bude baš onako od koristi, jel'): ¨Joj', grozno izgledaš ujutro.¨
Jel' to zovemo privremena neuračunljivost.
ps
puno vas volim sve ....dobro...ne baš sve

_________________

Ja kad volim, onda volim.
Rekla sam to navlačeći mu sako i palčevima mirno ravnajući nabore na reverima.
Poljubac je doletio na moje čelo i svio se u tački između obrva.
Na to mu podarih pogled pun krijesnica.
Propnuh se na prste i usne naslonih na njegove
Pa ih oboje razvukosmo u osmijeh. Zajednički.
Ja kad volim, onda volim, rekla sam vežući pertle na njegovim cipelama
Pažljivo praveći savršene uzlove koje vrijeme neće moći razvezati.
Prste preplevši s njegovim, nježno sam ga ispratila do vrata.
Ja kad volim, onda volim.
Onda sam ih, treskom, zalupila da se više nikad ne otvore.

_________________

Od kad nisam svračala,postala sam mloooogooo pametnija te sam donjela neke odluke...nove... u mom životu.Znam da vas zabole za to,al ovo vam pričam iz razloga...netje da vam škodi,a možda pomogne. Doruckovacu svako jutro. Pod doruckom ne podrazumijevam veliku solju
kafe s mlijekom i Ronhill.
Sjeticu se da jedem makar jos jednom dnevno, i ne mislim na ozloglaseni
¨aah¨. Bez obzira da li se meni jede pomfrit, dzigerica, a mrsko mi ih je
praviti… jescu da bih jela (znaci ono sta je raspolozivo u tom trenutku), a ne
ono sta je meni htjelo. Neizdrziva zelja za necim sto nije u tom momentu
moguce napraviti ili nabaviti je dozvoljena samo trudnicama i ne smijem je
koristiti kao izgovor ¨ meni se jede ili to ili nista¨.
Jescu voće. Voće ne znači piti Cedevitu i multivitaminske sokove.
Neću više nikad hodati bosa (ovo se kunem svakog kraja menstrualnog
ciklusa).
Nosit ću potkošulju.
Necu vise nikad izaci iz kuce nepotpuno suhe kose, narocito na.
Spavat ću svaku noć minimalno 6 sati(u spavačici) s tim da to ne znači spavati od 06 do
12 kad me može zapasti. Noć je za spavanja, i tako ću je ubuduce koristiti.
Neću misliti da sam zdrava sve dok mogu makar 5 sekundi stajati na
nogama a nakon toga puzati do kreveta.
Pit ću vitamine za poboljšavanje imuniteta, željeza i ostalog. Nema veze sto
mi je mrsko, sto mi se gadi ili sto nije ukusno. To je zdravo!
Neću više piti kolu. U male flašice cu ulijevati biljni, po mogucnosti zeleni
aj (ako ga ne bude, napravicu ga sama – počupam malo trave pored kuće i
voila..kuhat travu...ne pušit) i nosati svud sa sobom.
Ili cu prestati izlijetati iz kreveta k'o tajfun ili cu pomaknuti komodu koja
stoji pored kreveta. Od modrica trune tkivo i kosti
dovoljno

_________________

helou
de ste ovisnici ,da vas i palim

_________________

Riječi kojima mi želiš stvoriti osjećaj krivice odlaze u prazno.
Ne pozivaj se na ono što misliš da ja osjećam.
Ne koristi emocije.
To ti je glupo.
Ne pomišljaj da me možeš zastrašiti.
Imam povjerenja u sebe i znam šta mogu.
A znam šta neću.
Mom egu ne treba takvo dokazivanje.
I znam da će me znatiželja navesti na svašta. Znaju to svi.
No, nećeš je stvoriti ako ona već ne postoji.
Da, sa mnom se može manipulirati… ali samo ako ja to hoću.
A to bi, čini mi se, značilo da nisi ti taj koji povlači konce.
Kažu da svijet pripada strpljivom čovjeku.
Kažu da ne valja otkidati zelene jabuke - kad sazru, otpašće same od sebe.
Sve je to možebitno tačno.
Dobro.
Kažem i ja, daće Bog...
ali moje je da se snađem dok On ne počne da daje.

_________________