Pogledaj neodgovorene postove
Pogledaj aktivne teme
Danas je 25 Nov 2020, 05:02


Autoru Poruka
Вучица
Post  Tema posta: Re: Сновиђење  |  Poslato: 12 Dec 2012, 00:41
Korisnikov avatar
Moderator chata

Pridružio se: 13 Okt 2012, 13:01
Postovi: 30441

OffLine
phpBB [media]


Vrh
Вучица
Post  Tema posta: Re: Сновиђење  |  Poslato: 12 Dec 2012, 00:47
Korisnikov avatar
Moderator chata

Pridružio se: 13 Okt 2012, 13:01
Postovi: 30441

OffLine
Страх од жене као психопатолошки и митски знак




Чињеница да је жена та која рађа, доноси нов живот на свет и на тај начин представља извор плодности и непрестану гаранцију за продужетак људске врсте, одредила је, на архетипски начин, женину улогу и положај у свету. Ова, као и она друга чињеница даје људско одојче као најнемоћније биће у природи, неумитним везама упућено на потпуну зависност од мајке, која треба да представља извор осећања сигурности, заштите и љубави, створиле су од мајке божанство које су обожавали сви стари народи. Готово непрекидна способност жене да рађа, у току неколико деценија њеног биолошки репродуктивног периода, била је услов продужетка врсте, па су мушкарци још у најстаријим временима видели гаранцију свога опстанка у својим потомцима. Женске статуете из 27000. године пре наше ере, приказиване са упадљивим наглашавањем њених искључиво материнских карактеристика, значи великим дојкама и снажном, широком карлицом, служиле су једном од првих познатих култова магијских церемонијала - култу плодности. Таква је и позната Вилендорфска Венера из тзв. магдаленске културе, чијој је глави, као очевидно неважном детаљу, обраћена мала пажња.

Уметник овде није портретирао жену, него плодност. Матријархат је, између осталог, могао настати и као природна последица обожавања жене као бића које рађа.

Па и прво небеско тело које је на сличан начин обожавано и које је стављано током хиљада година у центар земаљских и ванземаљских збивања није било (као што би се у први мах могло очекивати) Сунце, већ Месец. У многим језицима реч која означава Месец и менструацију или је истоветна, или врло слична. Реч: менструација, значи месечева мена, менс је у ствари Месец. Прва божанства готово свих старих религија, са изузетком иранске, која је претходила персијској, узимала је женско биће као богињу-мајку која треба да има нераскидиве односе са Месецом. Појам богиње-мајке, како пише Жакета Хавкес, био је готово једнако универзалан, као што је био универзалан и сам религиозни потицај. „Да ли је она наслеђени лик људске психе или је лик створен заједничким искуством самога живота, о свему томе не можемо ни замислити да бисмо могли донети суд, али свакако се чини да је њен живот вечан. Њена снага расте и пада, каткада ју је истиснуо њен син или божански отац, али она живи у души човека било да је назива Нентинуга, Иштар, Хатор, Изис, Хера или Марија.“

Оно, међутим, што је наизглед парадоксално, а што ће имати далекосежне последице за људску психу, јесте чињеница даје ово женско, месечево божанство од самог свог почетка узимало двострук, потпуно супротан аспект. Да ли због тога што сам Месец у своме кружењу око Земље и ове заједно са њиме око Сунца доживљава различите фазе: од младог Месеца до пуног, са једном тамном фазом када се више не види, или због тога што је менструална крв била један од првих, уопште познатих табуа за човека - табу који је омогућио, обуздавањем анималне природе нагона у њему, читав каснији културни развој - жена, као представник месечевог култа носила је у себи једну светлу страну, била је даривалац живота и уводила мушкарце у његове тајне, и једну тамну и деструктивну образину која је прождирала, претила и од које је мушкарац доживљавао страх. Тако је, на пример, једна од најстаријих келтских богиња месеца Ану, доносила живот и снагу и у исто време прождирала људе. Овакав однос према жени, очевидно је имао пуно додирних тачака са човековим односом према природи, са којом се жена најчешће идентификује, а која заиста носи у себи двострук аспект живота и смрти, непрестаног давања и узимања.

Постоји, међутим, још један значајан фактор, овога пута психолошке природе, који чини жену и мајку, колико неопходном и незаменљивом у развоју детета, толико и опасном за овај развој. У оном одлучујућем моменту када дете почиње да развија у себи своје Ја, када почиње развој његове индивидуалности, његово окретање према свету, односно спољашњој средини, нека тамна, инертна, инстинктивна конзервативност мајке покушава да задржи овај развој даљим инсистирањем на „екстраутериној ембрионалној вези“ са њом. Она „мистична партиципација“ (израз који потиче од Леви-Брила), која се остварује у првој години детињег живота између њега и мајке, продужава са несвесним отпором мајке и даље, преносећи је са биолошког на психолошки терен. И тада управо почиње да се код детета јавља страх од мајке, од њене превелике и сада већ реметилачке потребе за заштитом. Отуд није случајно што се у бакама женско биће често појављује као змај кога херој мора да убије да би освојио принцезу, која није ништа друго него његово право Ја, његова самосталност и индивидуалност. Друга честа представа жене као вештице која гута децу, као у Ивици и Марици, има исто значење. Дубоког је, најзад, значења уобичајени ритуал у неких афричких племена, који у моменту пубертетске иницијације тражи од младог човека, често још дечка, да својим стопалом згази мајчин трбух, док мајка лежи на самом прагу своје куће из које он треба да изађе.

Не треба заборавити да је и мајка обично људско биће, оптерећено свима слабостима своје природе, бројним нерешеним личним конфликтима, који могу, када узму патолошке размере, да је већ од почетка спрече у пружању детету оног најосновнијег и у исто време најнеопходнијег осећања безбедности и сигурности. У таквим и сличним случајевима, које ћемо мало касније анализирати, дете се још од почетка боји мајке и ту бојазан може касније да прошири на жену уопште. Пошто сваки мушкарац, даље, већ и биолошки и физиолошки носи женски принцип у себи, своју Аниму, како би рекао Јунг, као што и свака жена носи мушки принцип, свога Анимуса, и како је сукоб и обрачунавање са овим супротним принципом у нама неизбежан и чак преко потребан, није тешко сагледати све негативне последице оваквог сусрета са супротним принципом, ако је већ од самог почетка тај сусрет био у реалности негативан.

Покушаћемо да укратко опишемо неке од ових патолошких ситуација које произлазе, с једне стране, од оног неизменљивог, архетипског положаја мајке, која својом тамном страном постаје у једном тренутку неизбежна, али и потребна кочница даљег индивидуалног развоја детета, кочница која треба да буде савладана, а с друге стране, од најразличитијих неусклађених односа у породици у којима очев принцип, принцип патријархата, није у повољном односу према мајци и жени. (Истини за вољу треба рећи да неки научници, међу њима и професор Коперс, сматрају застарелим Бахофенову теорију по којој је матријархат претходио патријархату.)

У једном таквом неусклађеном односу отац може да буде изразито слаба, пасивна и потчињена страна у породици, при чему детету недостаје довољно ауторитативне снаге мушкарца да би је могло, идентификацијом са оцем, примити у себе и изградити свој будући став. Отац, наравно, може уопште и да недостаје. У оваквом случају, мајка је та која преузима и улогу оца и својом наглашено мушкарачком и агресивном улогом привезује дете уз себе на такав начин да оно или и само временом постаје слабо и пасивно као отац, па касније бира и таквог брачног партнера од кога увек помало зазире, као што зазире и од мајке, или се развија у хомосексуалну јединку код које готово никад не изостаје известан страх од жене као такве.

У другом случају, када је отац изразито деспотска, „јака“ фигура у кући, при чему је мајка онда обично уплашена и поводљива, дете може да развије у себи уопште страх од патријархалног, мушког принципа, јачајући тако своје женске црте које потпомажу регресивној тенденцији у њему да остане непрестано везан уз мајку, која је, међутим, исто тако неспособна да му прибави сигурност. Ако дете ипак успе да савлада страх од оца, идентификујући се углавном са њим, онда су сви изгледи да ће и оно само постати временом тиранско и брутално, односећи се према жени као нижем бићу, као према своме робу, остајући на овај начин целог живота сувише: „мушко“ без довољно нежности и деликатности према животу. У сваком случају, и код оваквих сувише „мушких“ као и сувише „женских“ особа, свеједно коме полу припадали, јавља се страх, често као стални животни сапутник. Страх се увек јавља тамо где постоји празнина, где постоји претерано наглашавање само једног принципа (познати Horror vacui).

Мада смо у овом излагању описали само негативне аспекте породичне констелације која може да у детету роди страх од жене, чију нам бројност гарантује свакодневна психотерапеутска пракса, хтели смо да покажемо да тај страх има и једну универзалну, митску компоненту. Овим смо хтели не само да подстакнемо родитеље да уз помоћ педагога и психолога на време отклањају могуће последице неуједначених односа у породици већ и да покажемо да само целовитим, свесним прихватањем мајке и жене како у реалности тако и у своме сопственом несвесном може да се оствари зрела личност која ће радосно и стваралачки да прихвати живот, који није ништа друго него тамна и светла страна Јанусовог лица, келтска богиња Месеца Ану.


у Београду, 2008. год.
Владета Јеротић


Poslednji put menjao Вучица dana 19 Feb 2013, 20:00, izmenjena 2 puta


Vrh
Вучица
Post  Tema posta: Re: Сновиђење  |  Poslato: 12 Dec 2012, 01:38
Korisnikov avatar
Moderator chata

Pridružio se: 13 Okt 2012, 13:01
Postovi: 30441

OffLine
MAD BOOKSELLER je napisao:
После постављања горњег објашњења, Вучица ме је приватном поруком замолила да причу Човек са оклопом поновим, јер је нестала у току форумског курцшлуса.
Вучице, нисам могао да ти директно одговорим, јер са пар постова још увек не могу да шаљем ПП-ове. Ево, испуњавам твоју жељу, и захваљујем ти се на гостопримству :)


М нема потребе на захваљивању, као што рекох овај вилајет и служи за то...
ПП-ве ћеш писати акој будеш малко вредан па нам писао ове твоје безОклопкасте приЧе... ПоЗдрав В [ccc3.gif]


Vrh
Вучица
Post  Tema posta: Re: Сновиђење  |  Poslato: 12 Dec 2012, 21:32
Korisnikov avatar
Moderator chata

Pridružio se: 13 Okt 2012, 13:01
Postovi: 30441

OffLine
phpBB [media]


Vrh
MAD BOOKSELLER
Post  Tema posta: Re: Сновиђење  |  Poslato: 12 Dec 2012, 23:07
rang
rang

Pridružio se: 09 Dec 2012, 20:33
Postovi: 6420

OffLine
КЊИГЕ ИЗ ВУЧИЦИНЕ БИБЛИОТЕКЕ

Slika


Slika


Slika


Slika


Slika


Slika


Slika


Vrh
MAD BOOKSELLER
Post  Tema posta: Re: Сновиђење  |  Poslato: 12 Dec 2012, 23:17
rang
rang

Pridružio se: 09 Dec 2012, 20:33
Postovi: 6420

OffLine
УБОД



Ноћ је, августовска. Путује аутобусом ка југу, на обалу Егејског мора. Себи је подарио мисију да посети светилиште неких невиних мученика. Раме га тупо и упорно боли. Покушава да бол ублажи, међутим, без обзира како руку наместио бол не престаје, и то му не дозвољава да заспи и скрати путовање. Не помажу ни лекови.
Мисли на Њу. Дуго су заједно и осећа да би за обоје било боље да почну и да живе заједно. Када се врати, понудиће јој да се пресели код њега. Та помисао му одвраћа мисли од физичког бола и он осећа благост у души.

Свитање га затиче између крстова на светилишту. Из измаглице израња монах и тихо гунђа, можда љути на туристе који му ни ноћу не дају мира. Он монаху назива бога и љуби му руку, коју овај брзо склања, говорећи да није достојан да њему било ко руку љуби, јер је само последњи слуга оних који овде почивају.
Улазе у капелу и у себи изговарају молитву за покој, за мир невиних који су овде погребени. Затим седају испод једног чемпреса. Иза монахових леђа се из мора диже Сунце и прави ореол око његове главе. Тихо причају, помињу имена оних због којих се Он одлучио на ходочашће, сваки пут се прекрстивши, приликом помињања почивших.
Потом се заједно упутише према гробовима оних за које су утврдили да овде леже и да им је гроб крстом обележен. Он упали свеће на гробовима, а затим се упутише ка заједничкој гробници, те тамо упалише свеће за оне чије се почивалиште не зна...

Подне је. Варош је пуста. Сви су се повукли у куће, иза спуштених тамних завеса, да се склоне од врелине егејског сунца. Он седи, сам, у башти кафане, на малом тргу. На тргу никог, само се у дубинама кафеа назиру силуете кафеџија или матрона које седе иза шанкова и хладе се лепезама.
Младић, кафеџија, му донесе винску карту и Он, не погледавши је, затражи црвено вино. На питање које вино жели, Он само одмахну главом, свеједно.
Јео је пилеће бело месо и поврће. Месо и поврће су му донети на дрвеном тањиру, уствари округлој плочи. Нож и виљушка су савремено обликовани, просто леже у руци, те он лако одсеца сочно припремљено бело месо. Полако једе и опет размишља о Њој.
Док је плаћао рачун, запита да ли може да купи један нож и виљушку, за успомену на ово путовање. Младић се осмехну и рече да они свој инвентар не продају, затим се окрете и донесе му упакован нож и виљушку, као поклон.

Она и Он седе на трему и причају о путовању. Он устаде и донесе нож и виљушку и стави их пред њу. Затим јој рече да је време да почну да живе заједно и да јој он, уместо прстена, нуди да узме нож или виљушку. И раније јој је куповао разне поклоне, и прстење, неки су били и скупи, а јој сада нуди само ово, као залог своје љубави.
Јер нож и виљушка увек иду заједно. Можеш да једеш само ножем или само виљушком, али је најбоље када су обоје.
Пита је: шта ће да одабере? Она се осмехну и рече: виљушку. Јер виљушка све сабира и прикупља, као жена. А мушкарцу припада нож, бодеж. Али сваки убод не убија. Мушкарчев убод ствара нови живот.
Затим га пољуби, осмехну се и узе виљушку...


Vrh
Вучица
Post  Tema posta: Re: Сновиђење  |  Poslato: 13 Dec 2012, 00:00
Korisnikov avatar
Moderator chata

Pridružio se: 13 Okt 2012, 13:01
Postovi: 30441

OffLine
Slika



Sonnet XL: Take all my loves, my love, yea, take them all
by William Shakespeare


Take all my loves, my love, yea, take them all:
What hast thou then more than thou hadst before?
No love, my love, that thou mayst true love call—
All mine was thine before thou hadst this more.
Then if for my love thou my love receivest,
I cannot blame thee for my love thou usest;
But yet be blamed if thou this self deceivest
By wilful taste of what thyself refusest.
I do forgive thy robb’ry, gentle thief,
Although thou steal thee all my poverty;
And yet love knows it is a greater grief
To bear love’s wrong than hate’s known injury.
Lascivious grace, in whom all ill well shows,
Kill me with spites, yet we must not be foes.


Poslednji put menjao Вучица dana 19 Feb 2013, 20:07, izmenjena samo jedanput


Vrh
Вучица
Post  Tema posta: Re: Сновиђење  |  Poslato: 13 Dec 2012, 00:04
Korisnikov avatar
Moderator chata

Pridružio se: 13 Okt 2012, 13:01
Postovi: 30441

OffLine
Какве трансформације доживљавају наши психички конфликт



Већину психијатара, па и лекара опште праксе занима данас питање на који се начин манифестују симптоми код њихових болесника. Познато је, на пример, да је хистерија са својом јарком психосексуалном симболиком, која се одражавала у тзв. великим хистеричним нападима, практично ишчезла. Још неке форме неуроза, које су биле карактеристичне за крај прошлог и почетак нашег века, такође се све ређе појављују. Прилично једногласни извештаји лекара, психолога, социолога са разних страна света обавештавају нас да су неурозе у порасту, али да су од пре неколико деценија почеле да мењају своје начине манифестовања. Онај некадашњи, драматски и театралан начин самопоказивања, као што је то било у случају хистерије, уступио је место све чешћим неуротично-депресивним синдромима и, још чешћим, хипохондричним сметњама, без икаквог органског налаза, или са неким лакшим налазом.

Стрпљиво слушајући исповести таквих болесника, који се жале на најразличитије могуће сметње у свим унутрашњим органима, лекар и нехотице уочава да све ове тегобе телесног карактера треба, у ствари, да попуне неку празнину, неки недостатак, неку рану у психичком животу пацијента. Осећајући се све више усамљен, несхваћен, чак и одбачен и одгурнут, свеједно да ли од сопствене породице или друштва, такав пацијент почиње да се понаша према своме телу као према детету, као према нечему што му је још последње остало, што заслужује посебну пажњу и негу. Врло често се иза таквог инфантилног става пацијента крије или очајни апел упућен околини да га бар сада разуме и помогне му, или уцена истој околини, односно свестан или несвестан покушај да из болести извуче највећу могућу корист. У сваком од ових случајева постоји несумњиво на дну пацијентове душе осећање безвредности, празнине, некорисности и дубоког незадовољства собом. Некада би овакав човек показивао то своје незадовољство или хистеричним нападима или хистеричним понашањем у коме често и алкохол одигра своју деструктивну улогу. Има таквих испољавања, наравно, и данас па ипак све мање. Насупрот таквом начину реаговања, све се више сусрећемо са типом данашњег човека који носи у себи своје тегобе, труди се дуго времена да их не испољи, прерађује их својим сопственим ферментима. Управо овакав тип пацијента сусреће лекар све чешће у својој пракси, при чему их пацијент, постајући слеп за своје душевне проблеме, преводи на „телесни језик“, соматизира их, како се то стручно каже, и долази лекару са различитим жалбама на функционални поремећај.

Чудна је ствар то наше тело, као и појављивање неких телесних симптома који су психичког порекла. Иако нам је пут претварања неког психичког конфликта - на пример, неке мучне нерешиве ситуације у породици или на радном месту - у телесни симптом готово до танчина познат, као, на пример, настајање гризлице у стомаку или високог крвног притиска, још остаје тајанствена способност неких људи да све своје конфликте, и оне најжешће, задрже на психичком плану а с друге стране, чудна пријемчивост неких наших унутрашњих органа (нарочито желуца, црева, срца) да узму на себе претешки терет психе, жртвујући се на неки начин за психу у прихватању конфликата. Импресивно је посматрати како код неких пацијената, који су дуго у мучној напетости изазваној неком свесном или несвесном конфликтном ситуацијом, настаје право олакшање када се појави неки телесни знак болести. Овакви пацијенти често доживљавају телесни бол као знак олакшања, као да се телесном патњом жели неко искупљење, понекад и поткупљење неког строгог ауторитета било у околини болесника или у њему самом. Старијим психијатрима било је одавно познато да се чак и код хроничне схизофреније примећују побољшања када болесник оболи од неке физичке болести. Тело нам дакле, на известан значајан начин помаже да растеретимо своју савест, да ублажимо оштрицу конфликта, да одложимо решење проблема који нас мучи. Да ли је такав начин реакције једини и да ли је најбољи?

Било би нечовечно и чудовишно тражити од људи да буду хероји и да на све ударе живота одговарају филозофским смешком или бескрајним опраштањем. Читавим својим психофизичким устројством човек није способан за такве одговоре и велико је питање да ли ће икада у будућности бити способан. Њему је много својственије да на бол реагује патњом, на патњу болом, на неправду мржњом, на мржњу опет само мржњом. Па ипак, нешто се мења у психи данашњег човека. Његове реакције нису више онако силовите и непромишљене као некада, његово тело је све мање онако робусно, „здраво“ и отпорно као некада. Друштво је опет оно које све мање хоће да прихвати и толерише овакве реакције стварно или лажно оптерећене увређеним афектом. Људи полако почињу да уче да постоје и друкчији путеви „абреаговања“, а у првом реду то је пут преко тела, кроз тзв. психосоматске реакције. Тело све више постаје онај све осетљивији инструмент психе преко кога се сада одвијају душевне реакције. Тај пут је много сложенији и изазива знатно више унутрашњих потреса од онога ранијег, непосредног телесно-афективног пражњења. Давали ми предност коме хоћемо путу, овај други пут соматизације, поунутрашњивања психичких конфликата постаје све доминантнији и неизбежнији.

Да се још једном вратимо на постављено питање: да ли је овај телесни начин реаговања на психичке конфликте најбољи начин и да ли је једини? Чињеница је да је специјално у нашем народу најчешћи овакав начин реаговања, уз оно још увек непосредно, силовито пражњење. У осталих народа, нарочито англосаксонског, али и код појединаца свих народа, зачуђавајућа је способност да се одржавају и задржавају конфликти на чисто психичком плану. Треба одмах рећи да им на овоме не треба много завидети. Број душевних обољења код ових народа (као што су све врсте депресија, праћених бројним самоубиствима, карактерне неурозе итд.) велики је.

Када је реч о различитим начинима манифестовања наших конфликата, не треба сметнути с ума да постоји и онај најздравији, свакако најтежи начин реаговања на продужене психичке конфликте - а то је њихово успешно савладавање снагом воље, упорности и издржљивости. И још један начин, близак овоме је способност зрелих појединаца да се суоче са патњом, болом и конфликтом и да су чак и када га не могу да савладају, способни да га понесу, у стању су да пате када се друкчије не може, да буду несрећни када се несрећа не може избећи, а да при томе нити душевно оболе, нити преводе своје патње, болове и несреће на телесни план.

На крају, какав закључак из свега овога треба извући? Тело не сме да загосподари нама до те мере да нам својим реаговањима, као последици нерешених конфликата, омета способност живљења, тј. рада и вољења. Истовремено не смемо силити наше тело подижући неразрушиве бране између њега и психе, јер ће цена за такве бране бити губитак оног најинтегралнијег дела човека, целине његовог душевног живота. Помозимо телу да може хармонично да функционише, да би нам то исто тело могло да помогне када нам је најтеже и када нам не остаје никакав други, здравији одговор.




у Београду, 2008. год.
Владета Јеротић


Poslednji put menjao Вучица dana 19 Feb 2013, 20:09, izmenjena samo jedanput


Vrh
Вучица
Post  Tema posta: Re: Сновиђење  |  Poslato: 13 Dec 2012, 00:07
Korisnikov avatar
Moderator chata

Pridružio se: 13 Okt 2012, 13:01
Postovi: 30441

OffLine
Не, нисам, пре рођења, знао ни за једну тугу, туђом је руком, све то, по мени разасуто.
Знам, полако идем у једну патњу, дугу, и, знам, погнућу главу, кад лишће буде жуто... Црњански


М имам и ја беЗоклопне


Vrh
Вучица
Post  Tema posta: Re: Сновиђење  |  Poslato: 13 Dec 2012, 01:21
Korisnikov avatar
Moderator chata

Pridružio se: 13 Okt 2012, 13:01
Postovi: 30441

OffLine
phpBB [media]



Poslije ljubavi




Poslije ljubaviostaju telefonski brojevi koji blijede

Poslije ljubaviostaju čase sa ugraviranim monogramimaukradene po boljim hotelima

Poslije ljubaviostaje običaj da se bijelo vino nalijeva u dvije čašei da crte budu na istoj visini
Poslije ljubaviostaje sto u kavani i začuđen pogled konobarašto nas vidi sa drugima

Poslije ljubaviostaje na usnama metalni okus promašenostii adrese pozajmljenih soba od 4 do 6

Poslije ljubaviostaje rečenica – dobro izgledaš ništa se nisi promijenila,javi se ponekadimaš još moj broj

Poslije ljubaviostaju tamne ulice kojima smo se vraćaliposlije ljubavi,ostaju melodije sa radija koje lagano izlaze iz mode,ostaju tajni znaci,ljubavne šifre,ostaje tvoja strana posteljei strah da će neko iznenada doći,spuštena slušalica kada se javi nečiji tuđi glas,hiljadu i jedna laž.

Poslije ljubaviostaje rečenica: „Ja ću prva u kupatilo"i odgovor: „Zar nećemo zajedno?"„Ovaj put ne"

Poslije ljubaviostaju saučesnici,čuvari tajne koja nije više tajna,ostaje laka uznemirenost kada u prolazu udahnemopoznati parfem na nepoznatoj ženi.

Poslije ljubaviostaju nepotpisane razglednice Venecije i Amsterdama,prepune pepeljare,prazno srce,navika da se pale dvije cigarete istovremeno,fotografije snimljene u prolazu,zagubljene ukosnice,taksisti koji nas nisu voljelii cvjećarke koje jesu.

Poslije ljubaviostaje povrijeđena sujeta.

Poslije ljubaviostaju drugi ljudi i druge žene.

Poslije ljubavine ostaje ništa.


Arsen Dedić


Vrh
Prikaži postove u poslednjih:  Poređaj po  
Pogled za štampu

Ko je OnLine
Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 14 gostiju
Ne možete postavljati nove teme u ovom forumu
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Ne možete monjati vaše postove u ovom forumu
Ne možete brisati vaše postove u ovom forumu
Idi na:   


Obriši sve kolačiće boarda | Tim | Sva vremena su u UTC + 2 sata

Powered by phpBB® Forum Software © phpBB Group
DAJ Glass 2 template created by Dustin Baccetti
Prevod - www.CyberCom.rs
eXTReMe Tracker