Pogledaj neodgovorene postove
Pogledaj aktivne teme
Danas je 28 Mar 2024, 20:03


Autoru Poruka
Вучица
Post  Tema posta: Re: Сновиђење  |  Poslato: 08 Dec 2012, 18:50
Korisnikov avatar
Moderator chata

Pridružio se: 13 Okt 2012, 13:01
Postovi: 30458

OffLine
У међувремену


Slika


На сву срећу, ја ти не могу помоћи
и уморан сам од тражења решења,
које је увек на дохвату наших кратких руку.
И пролази време, руке нам јачају,
али не расту.

А да закорачиш?
Не, не смеш прва,
а ја не могу бити испред тебе.
Да кренемо скупа?
Ко би се тога сетио?

Не кради ми међувреме,
ако вец не осећаш своје.
Постаћу хладан и променићу се,
али кад-тад ћу експлодирати.
Ко ће да скупља парчиће? Ти?
Па ти не можеш да ме скупиш ни састављеног.

Не кради ми међувреме.
Оно није наше.
Оно је моје.
И није измедју нас.
Оно је измедју мене и мене.

Не кради ми међувреме,
бојим се - упашћеш у њега.
Не кради ми себе од мене,
будало глупа.
Постаћеш међувреме
и остаћеш заувек са мном без мене ...


Никола Врањковић&Block out


Poslednji put menjao Вучица dana 19 Feb 2013, 20:55, izmenjena samo jedanput


Vrh
Вучица
Post  Tema posta: Re: Сновиђење  |  Poslato: 08 Dec 2012, 18:57
Korisnikov avatar
Moderator chata

Pridružio se: 13 Okt 2012, 13:01
Postovi: 30458

OffLine
Има нешто у том што ме нећеш




Има нешто у том што ме нећеш,
остављаш ми времена за друге
видим како весело облећеш као лептир око моје туге.

Има нешто у том што ме нећеш
нешто чему ни сам не знаш име
све што кажеш на шалу окрећеш
а све значи - не заборави ме

Има нешто у том што ме нећеш од те лажи начисто умрећу...
Има нешто у том што ме нећеш и у томе што ја тебе нећу...



Душко Трифуновић


Poslednji put menjao Вучица dana 19 Feb 2013, 19:55, izmenjena samo jedanput


Vrh
Вучица
Post  Tema posta: Re: Сновиђење  |  Poslato: 08 Dec 2012, 18:59
Korisnikov avatar
Moderator chata

Pridružio se: 13 Okt 2012, 13:01
Postovi: 30458

OffLine


Vrh
_MaNiaC_
Post  Tema posta: Re: Сновиђење  |  Poslato: 08 Dec 2012, 19:07
Korisnikov avatar
rang
rang

Pridružio se: 06 Dec 2012, 23:30
Postovi: 676

OffLine
Lepo si ga sredila , nema šta. Opet ona ista , ne menjaš se ... [good3.gif] [srce.gif]

_________________
Bolje je ćutati svoje reči , nego izgovarati tuđe ... [ass kiss.gif]


Vrh
Вучица
Post  Tema posta: Re: Сновиђење  |  Poslato: 08 Dec 2012, 19:08
Korisnikov avatar
Moderator chata

Pridružio se: 13 Okt 2012, 13:01
Postovi: 30458

OffLine
Sometimes at night



Slika



Sometimes at night, when I look to the sky,
I start thinking of you and then ask myself, why?
Why do I love you? I think and smile,
because I know the list could run on for miles.
The whisper of your voice, the warmth of your touch,
so many little things that make me love you so much.
The way you support me, and help with my emotions,
the way that you care and show such devotion.
The way that your kiss, fills me with desire,
and how you hold me with the warmth of a blazing fire.
The way your eyes shine when you look at me,
lost with you forever is where I want to be.
The way that I feel when you're by my side,
a sense of completion and overflowing pride.
The dreams that I dream, that all involve you,
the possibilities I see and the things we can do.
How you finish the puzzle that lies inside my heart,
how that deep in my soul, you are the most important part.
I could go on for days, telling of what I feel,
but all you really must know is my love for you is real.


Scotty Wright


Poslednji put menjao Вучица dana 03 Mar 2013, 21:36, izmenjena 2 puta


Vrh
Nikita
Post  Tema posta: Re: Сновиђење  |  Poslato: 09 Dec 2012, 03:13
Korisnikov avatar
rang
rang

Pridružio se: 06 Dec 2012, 22:44
Postovi: 7811

OffLine
Prelepo pises ....svako slovo i rec je na svom mestu .... [srce.gif] [ccc3.gif]

_________________
Ponovo imam potrebu da ćutim.
Jer ono što najlepše umem da kažem više me ne zanima.


Slika


Vrh
Вучица
Post  Tema posta: Re: Сновиђење  |  Poslato: 09 Dec 2012, 13:27
Korisnikov avatar
Moderator chata

Pridružio se: 13 Okt 2012, 13:01
Postovi: 30458

OffLine
Мало сам претумбала... има нових писанија, тако да, ако неко жели да чита није више исти редослед, већ сам побркала ново и старо.. ког не мрзи да листа мислим...

МанијаЧко мого би и ти да отвориШ блог и упоЗнаш људе с твоје писаније [srce.gif]
НараФски да сам иста, па немењам се ја тако лако [ccc3.gif]

НикиЧице лепото, такође [flower.gif]


Vrh
MAD BOOKSELLER
Post  Tema posta: Re: Сновиђење  |  Poslato: 09 Dec 2012, 20:54
rang
rang

Pridružio se: 09 Dec 2012, 20:33
Postovi: 6420

OffLine
ЧОВЕК СА ОКЛОПОМ


Августовска ноћ је прилично одмакла.
Велика соба. На прозорима спуштене ролетне. Месечева светлост једва се пробија кроз завесе према тераси.
Са двосатне магнетофонске траке, већ неколико пута окренуте, тихо се чују гласови Џејмса Тејлора, Керол Кинг,
Кета Стивенса, Сајмона и Гарфанкела...

У соби велики кревет, две фотеље и две столице. Обоје су неодевени. Његов дневни оклоп уредно је сложен на столици.
Лежи слабинама ослоњен на јастук, а плећима на зид изнад узглавља. Зид је пријатно хладан као и увек у августу пред зору. Она је у његовом загрљају, пружена преко његовог тела и главе ослоњене на његово раме.
Он јој дуго и тихо, на уво, говори. Прича своју животну причу. Од рођења.
Она помно слуша и својом кичмом и мождином, боље од било којег полиграфа, очитава промене у откуцајима његовог срца или дрхтаје утробе испод трбушних мишића. Када примети да му постаје тешко да нешто превали преко усана, она се мало окрене и својим уснама му помогне, усиса понеку тешку реч, оближе му усне после процеђене псовке, упућене неком у прошлости...

Он полако успорава, смишља како да заврши исповест. Она га у томе прекида, нагло се усправивши.
Цикну угледавши нешто између својих бутина. Запита се како ли јој је то израсло? А онда то полако, шаљиво гадљиво обухвати својом маленом шаком. Кроз осмех га грди што је синоћ попио толико пива!
Он се целим телом безгласно смеје. Зна да пиво није ни окусио. Она се, као, труди да то уклони испод себе, затим се окреће на трбух и преко тога пузи уз његово тело. Он јој у томе поможе, склизнувши на доле и спусти главу на јастук. Оно се некако праћакне, и опет се угњезди међу њеним бедрима. Она се докопрца, узглобивши своју браду између његове кључне кости и врата.

Онда отпоче своју причу. Тихо.
Својом грудном кости је ослоњена на његову.
Телима међусобно осећају откуцаје срца. Свачије срце куца својим ритмом. У једном тренутку, ритам срца се усклади и,
уместо два посебна откуцаја, удари један заједнички. Она се загрцну у пола речи. Обоје осетише како се удар потмуло
разли њиховим телима.
Полако настави да шапуће. Међутим, размак између заједничких откуцаја се постепено смањивао, док срца не почеше да ударају симултано, истим ритмом. Туп бол у грудима је прелазио у таласе који су се одливали ка прстима на рукама и ногама.
Она згужва чаршав, и он осети како се из њеног ока топла влага слива око његовог ува и низ врат.
Није успевао да задржи подрхтавање свога доњег трбуха.
Она склизну са њега, прошапутавши: Не могу више...

Тако се држаху за руке, док он не зачу њено ритмичко дисање.
Уснула је у тренутку када се иза хоризонта, кроз измаглицу, помолило огромно августовско сунце.
Усправио се и сео на ивицу кревета, дуго гледајући у под. Џејмс Тејлор је, помало уњкаво, певао: Don't let me be lonely tonight.

Отишао је под туш и тако остао све док није почела да тече ледена вода. Затим је отишао до кухиње и из фрижидера извадио тетрапак хладног млека. Искапио га је и вратио се у собу.
Са столице је узео свој дневни оклоп и навукао га. Увукао се у панталоне и одабрао чисту мајицу. Опет је сео на кревет и помиловао је. Уместо ритмичког дисања се зачуло мачје предење. Сагнуо се и пољубио је.
Устао је, и на вратима се последњи пут окренуо. Лежала је раширена као полицијски цртеж на месту злочина. Тихо је затворио врата.

Пролазећи кроз дневну собу, на столу је угледао хрпу књига, табела, стандарда, приручника, каталога материјала, цртежа, дигитрона, рапидографа и бочица разнобојних тушева. На поду су остале гужвице папира. Она ће мало спавати, па ће устати да настави да ради пројекат, саставни део јесењег испита.

Сишао је низ степенице, сео у ауто и кренуо на посао...




О ОКЛОПУ И РАЊИВОСТИ.



У причи Човек са оклопом помиње се дневни оклоп, најпре одложен, а онда и навлачење оклопа, ујутру.

Постоји оклоп који осетљиве, рањиве, особе навлаче на себе да би своје емоције заштитиле од погледа других. Таквим особама никада није било угодно у друштву које преферира непрекидно такмичење, суровост у опхођењу према слабијима (а емотивне особе се, погрешно, сматрају слабићима) нетрпељивост према толерантнима (толерантни, људи пуни разумевања се сматрају "крпама").
Зато такве особе граде оклоп око себе, који ујутру навлаче, а скидају га пред починак.
Само снови су њихово природно окружење.
То сам закључио, још као сасвим млад, посматрајући свет око себе. У изузетним приликама, у пријатељским или љубавним везама, у тренуцима присности или неограниченог поверења, препознавао сам тренутке пуцања, или потпуног скидања оклопа.

У неким текстовима препознао сам коришћење овог појма и од других људи. Навешћу само три случаја:

Политика, Додатак Култура, уметност, наука, 26. новембар 2011.
АЛЕСАНДРО БАРИКО, књижевник, интервју:
[Моји] последњи романи више се заснивају на стварним људима. На почетку, то је била ствар маште, оно што воле читаоци - измаштане ликове. Па опет, ти ликови имају одлике које су ми добро познате, имају ту рањивост. Ако прејака светлост падне на таписерију њиховог живота, они умиру.
То је истовремено велика снага и велика рањивост. Многи људи су такви. Можда зато читају моје књиге. Постоји то зрно лудачке снаге скривене у стравичној осетљивости. Или обрнуто: зрно осетљивости под заштитом оклопа...
Да бисмо разумели, треба да заборавимо оно што знамо како би машта могла несметано да лута...
Жене и поезију не треба разумети, већ волети...

НИН, 17. новембар 2011. Чланак о Хемингвеју Грубијан меког срца.
Писмо ЕРНЕСТА ХЕМИНГВЕЈА Хедли Ричардсон, његовој девојци:
Можеш да ме начиниш љубоморним, а можеш и да ме повредиш на најгори начин, зато што је љубав коју осећам према теби као пукотина у оклопу, кроз коју поручујем свету да иде до ђавола и да можеш да забијеш мач у мене кад год то пожелиш... Наравно да те волим. Волим те све време. Када се пробудим ујутру и кад морам да устанем из кревета да се умијем и обријем, погледам твоју слику и мислим на тебе.

PLAYBOY, децембар 2012,
НЕБОЈША ГЛОГОВАЦ; глумац, интервју:
У почетку се скидамо голи и радимо оне ствари, а онда се временом скида и кожа, и месо, и тако све до душе. И сваког пута, кад се неки од тих слојева скине, кад се један оклоп расклопи, то је пуцање. Нешто експолодира и онда се опет састављају делови. Тако то иде...

*****
После постављања горњег објашњења, Вучица ме је приватном поруком замолила да причу Човек са оклопом поновим, јер је нестала у току форумског курцшлуса.
Вучице, нисам могао да ти директно одговорим, јер са пар постова још увек не могу да шаљем ПП-ове. Ево, испуњавам твоју жељу, и захваљујем ти се на гостопримству :)


Poslednji put menjao MAD BOOKSELLER dana 11 Dec 2012, 20:42, izmenjena 2 puta


Vrh
Вучица
Post  Tema posta: Re: Сновиђење  |  Poslato: 09 Dec 2012, 21:17
Korisnikov avatar
Moderator chata

Pridružio se: 13 Okt 2012, 13:01
Postovi: 30458

OffLine
М обећај ми да ћеш бити тако диван као и твоје безОклопне приЧе и да ћеш долазити ако ништа друго оно да овом Сновиђењу додаш ту нијансу слога, хармонију прореда... па да се креШендо читања слије у око заноса нове белине онога који чита и врати да наново једног дана слије нову боју на већ постојећем раму у тада већ некој сасвим новој слици....

Поздрав од [srce.gif] В.


Vrh
Вучица
Post  Tema posta: Re: Сновиђење  |  Poslato: 09 Dec 2012, 21:37
Korisnikov avatar
Moderator chata

Pridružio se: 13 Okt 2012, 13:01
Postovi: 30458

OffLine
Allspirit Poetry Selections from the poetry of Rumi Desire and the Importance of Failing




A window opens. A curtain pulls back.

The lamp of lovers connect, not at their ceramic bases, but in their lightedness.

No lover wants union with the Beloved without the Beloved also wanting the lover.

Love makes the lover weak, while the Beloved gets strong.

Lightning from here strikes there. When you begin to love God, God is loving you. A clapping sound does not come from one hand.

A thirsty man calls out, 'Delicious water, where are you?' while the water moans, 'Where is the water drinker?'

The thirst in our souls is the attraction put out by the Water itself.

We belong to It, and It to us.

God's wisdom made us lovers of one another. In fact, all the particles of the world are in love and looking for lovers.

Pieces of straw tremble in the presence of amber.

We tremble like iron filings welcoming the magnet.

Whatever that Presence gives us we take in. Earth signs feed. Water signs wash and freshen. Air signs clear the atmosphere. Fire signs jiggle the skillet, so we cook without getting burnt.

And the Holy Spirit helps with everything, like a young man trying to support a family. We, like the man's young wife, stay home, taking care of the house, nursing the children.

Spirit and matter work together like this, in a division of labor.

Sweethearts kiss and taste the delight before they slip into bed and mate.

The desire of each lover is that the work of the other be perfected. By this man-and-woman cooperation, the world gets preserved. Generation occurs.

Roses and blue arghawan flowers flower. Night and day meet in a mutual hug.

So different, but they do love each other, the day and the night, like family.

And without their mutual alternation we would have no energy.

Every part of the cosmos is draws toward its mate. The ground keeps talking to the body, saying, 'Come back! It's better for you down here where you came from.'

The streamwater calls to the moisture in the body. The fiery aether whispers to the body's heat, 'I am your origin. Come with me.' Seventy-two diseases are caused by the various elements pulling inside the body. Disease comes, and the organs fall out of harmony.

We're like four different birds, that each had one leg tied in with the other birds.

A flopping bouguet of birds! Death releases the binding, and they fly off, but before that, their pulling is our pain.

Consider how the soul must be, in the midst of these tensions, feeling its own exalted pull.

My longing is more profound. The birds want sweet green herbs and the water running by.

I want the infinite! I want wisdom. These birds want orchards and meadows and vines with fruit on them.

I want a vast expansion. They want profit and security of having enough food.

Remember what the soul wants, because in that, eternity is wanting our souls!

Which is the meaning of the text, They love That, and That loves them.

If I keep on explaining this, the Mathnawi will run to eighty volumes!

The gist is: whatever anyone seeks, that is seeking the seeker.

No matter if its animal, or vegetable, or mineral.

Every bit of the universe is filled with wanting, and whatever any bit wants, wants the wanter!

This subject must dissolve again.

Back to Sadri Jahan and the uneducated peasant who loved him, so that gradually Sadri Jahan loved the lowly man. But who really attracted who, whoom, Huuuu?

Don't be presumptuous and say one or the other. Close your lips. The mystery of loving is God's sweetest secret.

Keep it. Bury it. Leave it here where I leave it, drawn as I am by the pull of the Puller to something else.

You know how it is. Sometimes we plan a trip to one place, but something takes us to another.

When a horse is being broken, the trainer pulls it in many different directions, so the horse will come to know what it is to be ridden.

The most beautiful and alert horse is one completely attuned to the rider.

God fixes a passionate desire in you, and then disappoints you. God does that a hundred times!

God breaks the wings of one intention and then gives you another, cuts the rope of contriving, so you'll remember your dependence.

But sometimes your plans work out! You feel fulfilled and in control.

That's because, if you were always failing, you might give up. But remember, it is by failures that lovers stay aware of how they are loved.

Failure is the key to the kingdom within.

Your prayer should be, "Break the legs of what I want to happen. Humiliate my desire. Eat me like candy. It's spring and finally I have no will."


(Mathnawi, III, 4391 - 4472)
From 'Feeling the Shoulder of the Lion'


Poslednji put menjao Вучица dana 19 Feb 2013, 19:58, izmenjena samo jedanput


Vrh
Prikaži postove u poslednjih:  Poređaj po  
Pogled za štampu

Ko je OnLine
Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 108 gostiju
Ne možete postavljati nove teme u ovom forumu
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Ne možete monjati vaše postove u ovom forumu
Ne možete brisati vaše postove u ovom forumu
Idi na:   
cron

Obriši sve kolačiće boarda | Tim | Sva vremena su u UTC + 2 sata

Powered by phpBB® Forum Software © phpBB Group
DAJ Glass 2 template created by Dustin Baccetti
Prevod - www.CyberCom.rs
eXTReMe Tracker