ЧОВЕК СА ОКЛОПОМАвгустовска ноћ је прилично одмакла.
Велика соба. На прозорима спуштене ролетне. Месечева светлост једва се пробија кроз завесе према тераси.
Са двосатне магнетофонске траке, већ неколико пута окренуте, тихо се чују гласови Џејмса Тејлора, Керол Кинг,
Кета Стивенса, Сајмона и Гарфанкела...
У соби велики кревет, две фотеље и две столице. Обоје су неодевени. Његов дневни оклоп уредно је сложен на столици.
Лежи слабинама ослоњен на јастук, а плећима на зид изнад узглавља. Зид је пријатно хладан као и увек у августу пред зору. Она је у његовом загрљају, пружена преко његовог тела и главе ослоњене на његово раме.
Он јој дуго и тихо, на уво, говори. Прича своју животну причу. Од рођења.
Она помно слуша и својом кичмом и мождином, боље од било којег полиграфа, очитава промене у откуцајима његовог срца или дрхтаје утробе испод трбушних мишића. Када примети да му постаје тешко да нешто превали преко усана, она се мало окрене и својим уснама му помогне, усиса понеку тешку реч, оближе му усне после процеђене псовке, упућене неком у прошлости...
Он полако успорава, смишља како да заврши исповест. Она га у томе прекида, нагло се усправивши.
Цикну угледавши нешто између својих бутина. Запита се како ли јој је
то израсло? А онда
то полако, шаљиво гадљиво обухвати својом маленом шаком. Кроз осмех га грди што је синоћ попио толико пива!
Он се целим телом безгласно смеје. Зна да пиво није ни окусио. Она се, као, труди да
то уклони испод себе, затим се окреће на трбух и преко
тога пузи уз његово тело. Он јој у томе поможе, склизнувши на доле и спусти главу на јастук.
Оно се некако праћакне, и опет се угњезди међу њеним бедрима. Она се докопрца, узглобивши своју браду између његове кључне кости и врата.
Онда отпоче своју причу. Тихо.
Својом грудном кости је ослоњена на његову.
Телима међусобно осећају откуцаје срца. Свачије срце куца својим ритмом. У једном тренутку, ритам срца се усклади и,
уместо два посебна откуцаја, удари један заједнички. Она се загрцну у пола речи. Обоје осетише како се удар потмуло
разли њиховим телима.
Полако настави да шапуће. Међутим, размак између заједничких откуцаја се постепено смањивао, док срца не почеше да ударају симултано, истим ритмом. Туп бол у грудима је прелазио у таласе који су се одливали ка прстима на рукама и ногама.
Она згужва чаршав, и он осети како се из њеног ока топла влага слива око његовог ува и низ врат.
Није успевао да задржи подрхтавање свога доњег трбуха.
Она склизну са њега, прошапутавши: Не могу више...
Тако се држаху за руке, док он не зачу њено ритмичко дисање.
Уснула је у тренутку када се иза хоризонта, кроз измаглицу, помолило огромно августовско сунце.
Усправио се и сео на ивицу кревета, дуго гледајући у под. Џејмс Тејлор је, помало уњкаво, певао: Don't let me be lonely tonight.
Отишао је под туш и тако остао све док није почела да тече ледена вода. Затим је отишао до кухиње и из фрижидера извадио тетрапак хладног млека. Искапио га је и вратио се у собу.
Са столице је узео свој дневни оклоп и навукао га. Увукао се у панталоне и одабрао чисту мајицу. Опет је сео на кревет и помиловао је. Уместо ритмичког дисања се зачуло мачје предење. Сагнуо се и пољубио је.
Устао је, и на вратима се последњи пут окренуо. Лежала је раширена као полицијски цртеж на месту злочина. Тихо је затворио врата.
Пролазећи кроз дневну собу, на столу је угледао хрпу књига, табела, стандарда, приручника, каталога материјала, цртежа, дигитрона, рапидографа и бочица разнобојних тушева. На поду су остале гужвице папира. Она ће мало спавати, па ће устати да настави да ради пројекат, саставни део јесењег испита.
Сишао је низ степенице, сео у ауто и кренуо на посао...
О ОКЛОПУ И РАЊИВОСТИ.У причи
Човек са оклопом помиње се
дневни оклоп, најпре одложен, а онда и навлачење оклопа, ујутру.
Постоји оклоп који осетљиве, рањиве, особе навлаче на себе да би своје емоције заштитиле од погледа других. Таквим особама никада није било угодно у друштву које преферира непрекидно такмичење, суровост у опхођењу према слабијима (а емотивне особе се, погрешно, сматрају слабићима) нетрпељивост према толерантнима (толерантни, људи пуни разумевања се сматрају "крпама").
Зато такве особе граде оклоп око себе, који ујутру навлаче, а скидају га пред починак.
Само снови су њихово природно окружење.
То сам закључио, још као сасвим млад, посматрајући свет око себе. У изузетним приликама, у пријатељским или љубавним везама, у тренуцима присности или неограниченог поверења, препознавао сам тренутке пуцања, или потпуног скидања оклопа.
У неким текстовима препознао сам коришћење овог појма и од других људи. Навешћу само три случаја:
Политика, Додатак
Култура, уметност, наука, 26. новембар 2011.
АЛЕСАНДРО БАРИКО, књижевник, интервју:
[Моји] последњи романи више се заснивају на стварним људима. На почетку, то је била ствар маште, оно што воле читаоци - измаштане ликове. Па опет, ти ликови имају одлике које су ми добро познате, имају ту рањивост. Ако прејака светлост падне на таписерију њиховог живота, они умиру.
То је истовремено велика снага и велика рањивост. Многи људи су такви. Можда зато читају моје књиге. Постоји то зрно лудачке снаге скривене у стравичној осетљивости. Или обрнуто: зрно осетљивости под заштитом
оклопа...
Да бисмо разумели, треба да заборавимо оно што знамо како би машта могла несметано да лута...
Жене и поезију не треба разумети, већ волети...
НИН, 17. новембар 2011. Чланак о Хемингвеју
Грубијан меког срца.
Писмо ЕРНЕСТА ХЕМИНГВЕЈА Хедли Ричардсон, његовој девојци:
Можеш да ме начиниш љубоморним, а можеш и да ме повредиш на најгори начин, зато што је љубав коју осећам према теби као пукотина у
оклопу, кроз коју поручујем свету да иде до ђавола и да можеш да забијеш мач у мене кад год то пожелиш... Наравно да те волим. Волим те све време. Када се пробудим ујутру и кад морам да устанем из кревета да се умијем и обријем, погледам твоју слику и мислим на тебе.
PLAYBOY, децембар 2012,
НЕБОЈША ГЛОГОВАЦ; глумац, интервју:
У почетку се скидамо голи и радимо оне ствари, а онда се временом скида и кожа, и месо, и тако све до душе. И сваког пута, кад се неки од тих слојева скине, кад се један
оклоп расклопи, то је пуцање. Нешто експолодира и онда се опет састављају делови. Тако то иде...
*****
После постављања горњег објашњења, Вучица ме је приватном поруком замолила да причу Човек са оклопом поновим, јер је нестала у току форумског курцшлуса.
Вучице, нисам могао да ти директно одговорим, јер са пар постова још увек не могу да шаљем ПП-ове. Ево, испуњавам твоју жељу, и захваљујем ти се на гостопримству