|
| Autoru |
Poruka |
|
Вучица
|
|
Moderator chata
Pridružio se: 13 Okt 2012, 13:01
Postovi: 30458
|
SHE je napisao: jebote kako je dobra pesma! Ши, уобразићу се због оваквих твојих речи ![[flower.gif]](./images/smilies/flower.gif "[flower.gif]") ![[iloveyou.gif]](./images/smilies/iloveyou.gif "[iloveyou.gif]")
|
|
|
|
|
|
|
Вучица
|
|
Moderator chata
Pridružio se: 13 Okt 2012, 13:01
Postovi: 30458
|
![[srce.gif]](./images/smilies/srce.gif "[srce.gif]") Драги моји пријатељи за све вас од мене
да вам дани који предстоје буду само дугине боје ![[ccc3.gif]](./images/smilies/ccc3.gif "[ccc3.gif]")
Желим вам дане чуда
Несвакидашњих јутара
Неуобичајених поднева
Безбрижних предвечерја
Желим вам магију у крвотока
Срце пуно звездица
Милионе лептира у стомаку
Да летите а некорачате
Желим вам сваки дан осмехом заливен
Надом обливен
8760 сати могућности да сами себе
Обрадујете већим и вишим
Желим вам здравља ко воде
Изворе непресушне оним што треба
И само Малко једноставности за савршенство
Године нове Желим вам
Кафу у кревету јутра сваког
Изненадне позиве заборављеих пријатеља
Зелено на семафору у шпицу на овратку кући
Желим вам 365 дана малих ствари
Које чине магију
Добру песму с радија коју ћете певушити
Најбржи ред у продавници
Кључеве баш тамо ди гледате
Желим вам дане Среће и Савршенства
Желим вам дане чароличне
Онакаве од кога имате чудан осећај
Да вам се небо смеши
Вама тако посебним и јединственим
Желим вам дане Мира и Радости
Дане Љубави
Ма желим вам предивне дане! Срећна вам нова година! Љуби вас све Вучица
|
|
|
|
|
|
|
MAD BOOKSELLER
|
|
rang
Pridružio se: 09 Dec 2012, 20:33
Postovi: 6420
|
Желим ти да, у потрази за Сном, не одустајеш
Ако од потраге не одустанеш, и будеш упорна
остварићеш нешто још лепше и веће
Понекад и није ствар у Сну,
већ у самом Путу до Сна
|
|
|
|
|
|
|
Вучица
|
|
Moderator chata
Pridružio se: 13 Okt 2012, 13:01
Postovi: 30458
|
MAD BOOKSELLER je napisao: Желим ти да, у потрази за Сном, не одустајеш
Ако од потраге не одустанеш, и будеш упорна
остварићеш нешто још лепше и веће
Понекад и није ствар у Сну,
већ у самом Путу до Сна Драги и предраги М, већ два дана мислим а никако да смислим неку паметницу од речи па да ти на ово одговорим, но, да недужим и неоколишам..... Срећно и теби ово ново лето, да ти се у њем чуда невиђена дешавају, да ти се све жеље а и пар приде остваре, да је здравља ко звездица а љубави ко пчелица
|
|
|
|
|
|
|
Вучица
|
|
Moderator chata
Pridružio se: 13 Okt 2012, 13:01
Postovi: 30458
|
Ko zna gde smo mi  I pocela je, dakle, jesen. U sred avgusta. A pocinjala je pomalo jos maja, pa juna, pa nekoliko dana u julu, presecala nas usred vrucine, selila nas za jednu noc iz africke jare na obale severnih mora. Ali ovo sad, od pre dva dana, to je kontinentalna esen, to su prvi pozuteli listovi, miris hladnoce u kosi i na obrazima... sad opet mozemo da pocnemo san o moru.
Ustvari, niko nije toliko dugo na moru kao mi, kontinentalci. Gledam one Dalmatince jos do pre neki dan, muvaju se po toj Dalmaciji, a nista i ne vide: ni zvezde, ni palme, ni penu u balama, ni galebove. Ko zna gde su ti ljudi sa svojim snovima. Kazu ti: dobro jutro, a misao im u Australiji. Kazu ti: dobar dan, a misao im na Atlantiku. Kazu ti: laku noc, a misao im u Japanu.
A meni, opet, obrnuto. Meni misao stalno na Jadranu. Citave godine sanjam more, idem ulicama, radim, razgovaram sa prijateljima, a - nisam tu. Na moru sam. Zovu me na sastanke, teraju me da nesto organizujem, uradim, donesem, predam, saopstim, ocutim, priznam... a ja im kazem:
-Badava vi to meni. Nisam ja tu.
I stvarno sam u Trogiru, na Korculi, u Budvi, u Voloskom, u Sibeniku, u Zadru, u Kotoru, na Mljetu, na Visu...
Kad pocne ovako jesen, vidim prvi list kako se otkacio sa grane i pada u vrtlogu niz bulevar, ja odem. Iznervira me neko. Drugi bi planuo, svadjao se, dokazivao, pretio, psovao. Ja – nista. Prodjem kroz ljude i kroz zidove kao kroz vazduh. Jer kako mozes nanervirati nekog ko nije tu, ko je odsutan?
Ja sam godinu dana odsutan. Od jednog mora do drugog. Slusam Radio Jadran. Imam neke trake sa morskim melodijama. Pripremam recnu ribu na dalmatinski nacin. Nerviram se kad Hajduk izgubi. Godinu dana tesan mi je rodjeni krevet, vrpoljim se do neko doba noci, setam nekim starim trgovima; Dubrovnik, Split; u glavi mi trepcu ferali, pa mi svetli pod celom ona prvomajska obala, praznicna obala sva u vatrama, pa lutam praznim plazama Orebica, Makarske, Ciova, Stona, Hercegnovog. Od Crne Gore, preko Hrvatske, cak do Istre, sve ja to prodjem u masti.
A pripreme. Da vam ne govorim o pripremama. Neko obuce farmerice, okaci torbu o rame i digne palac. Ja kad idem na more, spremam se kao da idem u rod. U stara vremena, kad se jos putovalo u kolima sa arnjevima, tako su nasi nedeljama, mesecima pripremali svoje putovabnje u Pestu, u Bec, u Beckerek. Posle su dosli vozovi i brzine, ali moj deda je uvek tri sata ranije bio na stanici kad putuje iz Mokrina u Kikindu. Sedeo je u hladovini pod bagremom, ili zimi uz furunu u cekaonici, kola je isprezao kod Stepancevih, u kafani prekoputa, pa smo posle sedeli i cekali voz.
I cekajuci tako, mi smo vec bili u Kikindi. i secam se: ta Kikinda , iz cekanja, uvek mi je bila lepsa nego ona prava. U pravoj Kikindi najveca senzacija za mene bilo je sto moze da se sladoled jede kasikom, za stolom, iz neke metalne case. Taj sladoled sam obicno gutao, a uzivao sam posle, kad se vratimo kuci. Mljackao sam u Mokrinu.
Tako je meni sa morem. Tako je svakom bivsem mornaru kad sanja o moru i kad ode na more. I ove godine, kao i uvek kad sam tamo, ja nisam tamo. Odjednom hocu da se odmorim od svega sto me je razvlacilo na sve strane, odjednom hocu da dozivim jos jednu godinu snova, i vec posle pet dana ja vidim da sam umorniji, pa mi skripi onaj iznajmljeni krevet, pa sanjam prvo o svom krevetu, pa o svojim brigama, pa mi treba da se s nekim isvadjam, da me neko pozove na sastanak, da cujem Radio Novi Sad ili Radio Beograd, da saznam sta je sa Zvezdom ili Vojvodinom, radi li pionirska skola na Detelinari, kako je na Strandu, na Tvrdjavi...
Trcim na telefon. Kako je, pitam, sta ima novo u redakciji, da li me je neko trazio... Bez veze. Novine izlaze i bez mene. Vreme je naslikano na televizoru svake veceri u pola osam. Niko me nije trazio. Zive ljudi bez mene, svira Janika Balaz bez mene. Milan Plemic i ne primecuje da me nema medju gostima na terasi Tvrdjave. A ja sam sa njima. Muvam se svake veceri pre negu sto zaspim, setam kejom, prelecem preko Dunava kao velika bela ptica u Kamenicu, vrtim se sokacicima Podbare i Salajke, lomim noge po begeckim vinogradima...
Stvarno, sta cu ja na moru?
Onda pocne nervoza. Jedva cekam da se to zavrsi. Jer, sta je – tu je. Uplatiop sam za odmor i nema vracanja para. Treba zazmiriti i – izdrazati.
I ja, umesto da se odmaram, ja izdrzavam na svoj nacin. Ali izdrzavam na svoj nacin. Hoce, recimo, da me nanarvira kelner koji se uvija kao brsljan oko stolova gde sede stranci, a mene i ne primecuje satima.
-Neces, burazeru – mislim – neces me nanervirati. Ja nisam ovde. Ja sam daleko. J sam sad u Sodrosu, brale, a ti i ne znas sta je Sodros. Drugi bi lupao sakom o sto, vikao nesto o turizmu, o jugoslovenstvu, o ugostiteljskoj etici. Ja nista. Prodje kelner kroz mene kao kroz vazduh, pridjem i ja kroz njega. Jer i on nije ovde. I on je negde na drugoj strani sveta, neko njegovo lepse i nasmejanije Ja seta sad sa Havajkama, ili igra u Grckoj, ili pilji u golisave lepotice Palm Bica. Ovo ovde sto stenje, ovo kelnersko telo iskrivljeno pod teretom posluzavnika, u oznojanom crnom sakou, sa budjelarom punim stranog novca, ko zna cije je to telo.
Ko zna cija su nasa tela.
Duse su nase – to znamo. Valjda smo zato i neulovljivi. Valjda zato niko i nije tu gde mislim da jeste.
Sam sam opet kod kuce, a nisam tu. Mljackam ukus morskog vetra, kao nekad, u detinjstvu. ukus kikindskog sladoleda. I vec mislim kako cu iduce godine, tamo negde pocetkom juna, pocetkom jula, pocetkom avgusta... A Radio Jadran mi salje Djordja Peruzovica i Olivera Dragojevica, a palme mi sume oko usiju, a more se talasa u temenu.
Neko na vratima zvoni. Traze me. Sta vredi i da otvaram, kad nisam tu. Ko zna gde sam ja Мика Антић
Poslednji put menjao Вучица dana 19 Feb 2013, 20:29, izmenjena samo jedanput
|
|
|
|
|
|
|
Вучица
|
|
Moderator chata
Pridružio se: 13 Okt 2012, 13:01
Postovi: 30458
|
|
|
|
|
|
|
Emanuella
|
|
rang
Pridružio se: 06 Dec 2012, 21:25
Postovi: 10725
|
ovo oko je savrseno odradjeno
komplimenti
_________________ 
|
|
|
|
|
|
|
Вучица
|
|
Moderator chata
Pridružio se: 13 Okt 2012, 13:01
Postovi: 30458
|
Ем, фала што гледаш слиЧке, нисам сликар ал волем да мешам бојице ![[namigusa.gif]](./images/smilies/namigusa.gif "[namigusa.gif]")
|
|
|
|
|
|
|
siN bRutaL
|
|
...
Pridružio se: 18 Maj 2012, 02:36
Postovi: 5769
|
...vukice mila..u ime moe velike ljubavi i u svoe ime... ...izrazavam ti ovim putem reci podrske i nista manje hvale... ...a prenosim i njegove utiske.. :* ... ...veliki pozdrav... ...s poshtovanjem... ...brutalisha..  ...
|
|
|
|
|
|
|
Вучица
|
|
Moderator chata
Pridružio se: 13 Okt 2012, 13:01
Postovi: 30458
|
СинБ фала ви од ма ништа ја овој некачим ал нејма фезе ![[migkis.gif]](./images/smilies/migkis.gif "[migkis.gif]") фино ми за читање ![[m04110.gif]](./images/smilies/m04110.gif "[m04110.gif]") нека милина крене од срцка до леве пете ![[flirten.gif]](./images/smilies/flirten.gif "[flirten.gif]") па се самој себи правим и битна и фажна
|
|
|
|
|
|
|
|
| Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 143 gostiju |
|
Ne možete postavljati nove teme u ovom forumu
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Ne možete monjati vaše postove u ovom forumu
Ne možete brisati vaše postove u ovom forumu
|
|
|
