Srbija Forum :: Korak do sna

Prolece...
mirisom budi cula zaspala,
toplotom greje smrzuto telo,
a moja dusa tamo je ostala,
tamo..daleko gde srce je htelo..

Poletele misli iznad polja cvetnih,
vinuse se gore hitro kao ptice,
na daleke pute spremaju se one,
da mi vrate moje zalutalo srce..

A srce, ludo, da se vrati nece,
molbe moje vise ne zeli da cuje,
trazi ono sto je davno izgubljeno,
i u nadi tako bespucem putuje...

Vrati se srce, dusu da smirim
proleca zov radja nadu novu,
vrati se da niz reku zaborava
zauvek pustimo mi pricu ovu..

...Nocas sam sanjala....neka daleka mesta..Boravila u snu..tamo gde na javi nikada nisam bila..
A sve je izgledalo tako stvarno..tako uverljivo.tako zivo...Toliko, da danas ceo dan razmisljam..kako je to moguce..sta se desava u nasim *glavama* dok spavamo..Ma ne,nemoguce da je to bio samo san...
Mozda postoje neka vantelesna putovanja..dok spavamo...mozda postoji..to nesto..da nas u snu..odvede tamo gde nam srce hoce..Mozda samo treba dovoljno jako i dovoljno dugo zeleti..Mozda..
Jer ne...nemoguce da je to bio samo san...

Pitas me ,ko sam?
ne znam ni sama
zalutali putnik nekog
drugog vremena
pogleda setnog,
pleca povijenih
od onog teskog
proslosti bremena...

Pitas me sta zelim?
Ne smem ti reci,
svoje zelje krijem
i od same sebe,
jer sve sto pozelim
za tren se rasprsi,
zato me ne pitaj
da li zelim tebe....

Ne pitaj me nista,
najbolje je tako,
plasim se zelja,
nadanja ,snova
zato pusti da nas
tisina povede,
u neka, mozda, svitanja nova..

Nemoj..
ne kucaj nocas na vrata sna
srce mi spava, nemoj ga buditi
dovoljno je na tren da te vidi,
i opet ce se ,znam, u tebe zaljubiti

Ne, nemoj molim te
ne budi mi secanja,
ne diraj tugu noci ove,
pusti nek' spava, da te zaboravim
ne dolazi vise u moje snove...

Odlazi....
Idi..necu ti otvoriti
osecaje svoje
sam uspavala sve,
i ne dam ti..ne..nikad vise
da udjes ponovo u moje sne...

Nocas sam te sanjala..Opet..bio je to jos jedan u nizu onih snova o tebi..
Da, to je taj tren kada se sve zelje, nade, tuge ,ceznje i strasti sliju u jedan san..Tvoje veselo a u isto vreme i nekako setno lice, smesilo mi se..Gledao si me..dugo..nezno..pomalo tuzno..i cutao si..Cutala sam i ja..Pogleda stopljenih u jedan tisinom smo saputali sve ono sto nismo mogli i nismo stigli reci jedno drugom..Osecala sam jednu suzu kako me pece u oku.Ne znam ni sama da li je to bila suza radosti sto te konacno vidim , ili suza tuge satkana od dugih dana cekanja, ali nije vise ni vazno.Molila sam je samo da se strpi, da ne potece i da ne razbije caroliju trenutka.Preklinjala sam je da se suzdrzi,jer ima vremena i ima dana kada ce moci slobodno da pada a nikome nece smetati.I poslusala me je..Skupila se tamo u uglu i cekala dan..Ujutru kad svane i kada prodje san, pusticu je da slobodno, kao sto se kap jutarnje rose sliva niz uvelu laticu poljskoga cveta,potece iz oka, tu pored nosa pa sve do uglova usana..
A ja..ja sam u tom trenu upijala svaku crtu tvoga lica,udisala miris tvoje koze ...i zivela...Zivela sam u snu..sa tobom..Bas onako kako sanjam na javi..
I mozda bi moj san trajao duze, da ne pozeleh da te dodirnem..Ispruzih ruku da ispreplecemo prste i spojimo dlan o dlan..Ispruzio si i ti tvoju ali obe ostase da vise u vazduhu..Odjednom..kao da se bezdan stvori medju nama, ja sa jedne a ti sa druge strane ..vicem..dozivam te...A tvoje lice polako nestajase u izmaglici,sve dok se potpuno ne izgubi..Otisao si..
Otvaram oci, na celu kapljice znoja a srce kao da ce da iskoci iz grudi..A ruka ispruzena...Gledam u svoje drhtave prste a cini mi se da da si jos uvek negde tu..Nozdrve mmmi golica miris tvoje koze, pred ocima mi lebdi tvoje nasmeseno lice..
Ne, nemoguce je da sam sve to samo sanjala....Osecam te..Bio si tu..Znam..Zasto si nestao?Zasto nisam mogla da te dodirnem?Zasto?
Znam...zato sto ces uvek ostati samo moj..nedosanjani san..Zato sto na javi nema mesta za nas ..Ali neka.. ja..ja cu te cekati da mi opet dodjes..da se gledamo i da cutimo..i da zivimo snove Pedja....Da kada se probudim imam cega da se secam...

...Slusam malopre ovu pesmu..Kao slucajno sam je pustila,i isto kao slucajno..Setila sam se tebe...Zamisli..Koliko slucajnosti za jedno vece..A ja ustvari, moram ti priznati ne verujem u slucajnosti..Znas, mislim da se nista u zivotu ne desava slucajno..Pa cak ni ja i ti nismo slucajni....I cuj mene..setila te se..Smesno zar ne ? Setiti se , znaci vratiti u misli one koje smo potisnuli negde u neki skroviti ,udaljeni kutak..Ja tebe nemam odakle da vratim..Nemam, jer si tu..U svakoj misli, u svakom nepoznatom liku koji zurno pored mene prodje, u mesecu sto mi namiguje svake veceri dok ga sa prozora posmatram paleci poslednju cigaretu pred spavanje..
Ti si tu..Svuda oko mene.....A Nekad se naljutim, znas.Ne znam da li vise na sebe ili na tebe...i pokusavam da te oteram,okupiram misli drugim stvarima, ili cak prisilim sebe da nekoga drugog primetim ,da mu dam sansu..I sebi i njemu..A onda ..u trenutku, dok ispijamo kafu u tamo nekom kaficu ,sedeci jedno naspram drugog..proleti kroz glavu ,kao lopov se prisunja, opet ona ista,stara misao...-Kako bi bilo da si tu naspram mene sada ti..Kako bi se smejala tvojim salama,kako bi me drzao za ruku dok pricas.Kako bi mi srce kao ludo igralo dok me gledas u oci a u njima se ogledaju iskrice nase ljubavi.. Kako bi bilo?Pokusavam da je oteram.Valjda pokusavam...da je izbrisem..da nestane..Ali ne..tu je..Ugnezdena u srediste moga uma..
Ustajem i odlazim kuci..Ne mogu i ne umem da se borim protiv svojih misli..Ni protiv tebe..A onda u polutami svoje sobe, u hladnom krevetu, pre nego sto me uhvati prvi san, usunjam se u svoj svet..Svet maste..A u njemu me cekas ti..I u tim trenucima shvatim da ustvari ja i ne zelim da se izborim protiv svih tih misli prepunih tebe..Ne, ne zelim..Vodim borbu u kojoj svesno svom ''protivniku'' prepustam pobedu..Ne zelim jer tih par trenutaka provedenih u svetu ilizuja, u kojima se snovi ostvaruju , a ceznje pretacu u stvarnost, tih par trenutaka me cine srecenijom nego svi oni sati provedeni na javi, sa nekim drugim..
Pustim onu nasu pesmu..Znas vec koju..I dok u usima odzvanjaju poznate reci "A kad mi dodjes ti, i osmeh vratis mi..."cini mi se da cujem tvoje meke korake kako odzvanjaju mojim hodnicima samoce..Dolazis..Otvaras vrata moga sveta..Ne, ne moras da kucas..Za tebe je i uvek ce biti "slobodno"..Stojis na pragu..Smesis mi se..Cutimo..Ne, ne treba nista da kazes..Ne pitam gde si bio, ni gde ces sutra biti..Vazno je da si sada tu.Jesi li? .I zato stojis?Napravi taj, jos jedan korak koji nas deli..KORAK DO SNA..

Autoru:	siN bRutaL [ 06 Apr 2013, 23:29 ]
Tema posta:	Re: Korak do sna
...pozeleo te ovaj iz kengurie... ...vidis dae mukica pod stresom.. ...

Autoru:	Julia [ 07 Apr 2013, 02:54 ]
Tema posta:	Re: Korak do sna
siN bRutaL je napisao: ...pozeleo te ovaj iz kengurie... ...vidis dae mukica pod stresom.. ... hehhehehehe....likvidiracu te ,znas Pozelela i ja njega...al nema ko da mu prenese

Autoru:	Julia [ 20 Apr 2013, 20:54 ]
Tema posta:	Re: Korak do sna
Prolece... mirisom budi cula zaspala, toplotom greje smrzuto telo, a moja dusa tamo je ostala, tamo..daleko gde srce je htelo.. Poletele misli iznad polja cvetnih, vinuse se gore hitro kao ptice, na daleke pute spremaju se one, da mi vrate moje zalutalo srce.. A srce, ludo, da se vrati nece, molbe moje vise ne zeli da cuje, trazi ono sto je davno izgubljeno, i u nadi tako bespucem putuje... Vrati se srce, dusu da smirim proleca zov radja nadu novu, vrati se da niz reku zaborava zauvek pustimo mi pricu ovu..

Autoru:	Julia [ 17 Maj 2013, 20:00 ]
Tema posta:	Re: Korak do sna
...Nocas sam sanjala....neka daleka mesta..Boravila u snu..tamo gde na javi nikada nisam bila.. A sve je izgledalo tako stvarno..tako uverljivo.tako zivo...Toliko, da danas ceo dan razmisljam..kako je to moguce..sta se desava u nasim glavama dok spavamo..Ma ne,nemoguce da je to bio samo san... Mozda postoje neka vantelesna putovanja..dok spavamo...mozda postoji..to nesto..da nas u snu..odvede tamo gde nam srce hoce..Mozda samo treba dovoljno jako i dovoljno dugo zeleti..Mozda.. Jer ne...nemoguce da je to bio samo san...

Autoru:	Julia [ 17 Maj 2013, 20:33 ]
Tema posta:	Re: Korak do sna
Pitas me ,ko sam? ne znam ni sama zalutali putnik nekog drugog vremena pogleda setnog, pleca povijenih od onog teskog proslosti bremena... Pitas me sta zelim? Ne smem ti reci, svoje zelje krijem i od same sebe, jer sve sto pozelim za tren se rasprsi, zato me ne pitaj da li zelim tebe.... Ne pitaj me nista, najbolje je tako, plasim se zelja, nadanja ,snova zato pusti da nas tisina povede, u neka, mozda, svitanja nova..

Srbija Forum http://srbija-forum.com/

Korak do sna http://srbija-forum.com/viewtopic.php?f=33&t=2176	Stranica 7 od 9

Autoru:	Julia [ 30 Maj 2013, 22:38 ]
Tema posta:	Re: Korak do sna
Nemoj.. ne kucaj nocas na vrata sna srce mi spava, nemoj ga buditi dovoljno je na tren da te vidi, i opet ce se ,znam, u tebe zaljubiti Ne, nemoj molim te ne budi mi secanja, ne diraj tugu noci ove, pusti nek' spava, da te zaboravim ne dolazi vise u moje snove... Odlazi.... Idi..necu ti otvoriti osecaje svoje sam uspavala sve, i ne dam ti..ne..nikad vise da udjes ponovo u moje sne...

Autoru:	Julia [ 30 Maj 2013, 23:01 ]
Tema posta:	Re: Korak do sna

Autoru:	Julia [ 04 Jun 2013, 00:13 ]
Tema posta:	Re: Korak do sna
Nocas sam te sanjala..Opet..bio je to jos jedan u nizu onih snova o tebi.. Da, to je taj tren kada se sve zelje, nade, tuge ,ceznje i strasti sliju u jedan san..Tvoje veselo a u isto vreme i nekako setno lice, smesilo mi se..Gledao si me..dugo..nezno..pomalo tuzno..i cutao si..Cutala sam i ja..Pogleda stopljenih u jedan tisinom smo saputali sve ono sto nismo mogli i nismo stigli reci jedno drugom..Osecala sam jednu suzu kako me pece u oku.Ne znam ni sama da li je to bila suza radosti sto te konacno vidim , ili suza tuge satkana od dugih dana cekanja, ali nije vise ni vazno.Molila sam je samo da se strpi, da ne potece i da ne razbije caroliju trenutka.Preklinjala sam je da se suzdrzi,jer ima vremena i ima dana kada ce moci slobodno da pada a nikome nece smetati.I poslusala me je..Skupila se tamo u uglu i cekala dan..Ujutru kad svane i kada prodje san, pusticu je da slobodno, kao sto se kap jutarnje rose sliva niz uvelu laticu poljskoga cveta,potece iz oka, tu pored nosa pa sve do uglova usana.. A ja..ja sam u tom trenu upijala svaku crtu tvoga lica,udisala miris tvoje koze ...i zivela...Zivela sam u snu..sa tobom..Bas onako kako sanjam na javi.. I mozda bi moj san trajao duze, da ne pozeleh da te dodirnem..Ispruzih ruku da ispreplecemo prste i spojimo dlan o dlan..Ispruzio si i ti tvoju ali obe ostase da vise u vazduhu..Odjednom..kao da se bezdan stvori medju nama, ja sa jedne a ti sa druge strane ..vicem..dozivam te...A tvoje lice polako nestajase u izmaglici,sve dok se potpuno ne izgubi..Otisao si.. Otvaram oci, na celu kapljice znoja a srce kao da ce da iskoci iz grudi..A ruka ispruzena...Gledam u svoje drhtave prste a cini mi se da da si jos uvek negde tu..Nozdrve mmmi golica miris tvoje koze, pred ocima mi lebdi tvoje nasmeseno lice.. Ne, nemoguce je da sam sve to samo sanjala....Osecam te..Bio si tu..Znam..Zasto si nestao?Zasto nisam mogla da te dodirnem?Zasto? Znam...zato sto ces uvek ostati samo moj..nedosanjani san..Zato sto na javi nema mesta za nas ..Ali neka.. ja..ja cu te cekati da mi opet dodjes..da se gledamo i da cutimo..i da zivimo snove Pedja....Da kada se probudim imam cega da se secam...

Autoru:	Julia [ 10 Jun 2013, 22:58 ]
Tema posta:	Re: Korak do sna

Autoru:	Julia [ 12 Jun 2013, 00:56 ]
Tema posta:	Re: Korak do sna
...Slusam malopre ovu pesmu..Kao slucajno sam je pustila,i isto kao slucajno..Setila sam se tebe...Zamisli..Koliko slucajnosti za jedno vece..A ja ustvari, moram ti priznati ne verujem u slucajnosti..Znas, mislim da se nista u zivotu ne desava slucajno..Pa cak ni ja i ti nismo slucajni....I cuj mene..setila te se..Smesno zar ne ? Setiti se , znaci vratiti u misli one koje smo potisnuli negde u neki skroviti ,udaljeni kutak..Ja tebe nemam odakle da vratim..Nemam, jer si tu..U svakoj misli, u svakom nepoznatom liku koji zurno pored mene prodje, u mesecu sto mi namiguje svake veceri dok ga sa prozora posmatram paleci poslednju cigaretu pred spavanje.. Ti si tu..Svuda oko mene.....A Nekad se naljutim, znas.Ne znam da li vise na sebe ili na tebe...i pokusavam da te oteram,okupiram misli drugim stvarima, ili cak prisilim sebe da nekoga drugog primetim ,da mu dam sansu..I sebi i njemu..A onda ..u trenutku, dok ispijamo kafu u tamo nekom kaficu ,sedeci jedno naspram drugog..proleti kroz glavu ,kao lopov se prisunja, opet ona ista,stara misao...-Kako bi bilo da si tu naspram mene sada ti..Kako bi se smejala tvojim salama,kako bi me drzao za ruku dok pricas.Kako bi mi srce kao ludo igralo dok me gledas u oci a u njima se ogledaju iskrice nase ljubavi.. Kako bi bilo?Pokusavam da je oteram.Valjda pokusavam...da je izbrisem..da nestane..Ali ne..tu je..Ugnezdena u srediste moga uma.. Ustajem i odlazim kuci..Ne mogu i ne umem da se borim protiv svojih misli..Ni protiv tebe..A onda u polutami svoje sobe, u hladnom krevetu, pre nego sto me uhvati prvi san, usunjam se u svoj svet..Svet maste..A u njemu me cekas ti..I u tim trenucima shvatim da ustvari ja i ne zelim da se izborim protiv svih tih misli prepunih tebe..Ne, ne zelim..Vodim borbu u kojoj svesno svom ''protivniku'' prepustam pobedu..Ne zelim jer tih par trenutaka provedenih u svetu ilizuja, u kojima se snovi ostvaruju , a ceznje pretacu u stvarnost, tih par trenutaka me cine srecenijom nego svi oni sati provedeni na javi, sa nekim drugim.. Pustim onu nasu pesmu..Znas vec koju..I dok u usima odzvanjaju poznate reci "A kad mi dodjes ti, i osmeh vratis mi..."cini mi se da cujem tvoje meke korake kako odzvanjaju mojim hodnicima samoce..Dolazis..Otvaras vrata moga sveta..Ne, ne moras da kucas..Za tebe je i uvek ce biti "slobodno"..Stojis na pragu..Smesis mi se..Cutimo..Ne, ne treba nista da kazes..Ne pitam gde si bio, ni gde ces sutra biti..Vazno je da si sada tu.Jesi li? .I zato stojis?Napravi taj, jos jedan korak koji nas deli..KORAK DO SNA.. .

Stranica 7 od 9	Sva vremena su u UTC + 2 sata
Powered by phpBB® Forum Software © phpBB Group http://www.phpbb.com/