Srbija Forum :: Jezičke nedoumice

Mojne je napisao:

Срећан ПРАВИЛНО

Сретан НЕ ПРАВИЛНО

Greška...pravilno je i jedno i drugo...

Sretan ili srećan
Norma standardnog srpskog jezika prihvata oba oblika, ali daje prednost obliku srećan.

Pravopis srpkoga jezika, Matica srpska, Novi Sad, 2010. godina, na strani 39; t. 23a: „Razjednačavanjem grupe ćn u srećni, srećno, srećnik, srećnica dobijeni su oblici sretni, sretno i sl., a promena je prenesena i u sretan. Mada norma priznaje dubletizam srećan i sretan – prednost treba davati oblicima sa ć.”

Oblik srećan uobičajen je na istoku našeg govornog područja.

Oba oblika su nastala od gagola sretati (se). Prvo je od osnove ovog glagola i odgovarajućeg sufiksa sačinjena imenica sreća. Ona je karakteristična za južnoslovenske jezike. Ostali slovenski jezici zadržali su staru, praslovensku reč (up. rusko sčastьe).

Od imenice sreća sagrađen je pridev srećan, koji je glasovnim promenama preoblikovan u sretan. Ovaj oblik se samo u muškom rodu podudario sa trpnim pridevom sretan (onaj koga sreću).

Srećan je izvedeno od imenice sreća; međutim, sretan je izvedeno od osnove sret- i nastavka -an, a od te iste osnove, dodavanjem nastavka -ja, dobijena je imenica sreća (sretja —> sreća). Oblici su jednako dobri.

Sret- je osnova glagola sresti; etimološki gledano, od toga je izvedena imenica sreća, dodavanjem nastavka -ja na osnovu (kao što rekoh u prošlom pasusu). Međutim, da bismo odgovorili na pitanje „sretan ili srećan?“, ne moramo se čak upuštati ni u etimologiju — dovoljno je da znamo kako osnova imenice sreća jeste sret-, a da pridev možemo izgraditi bilo direktno od osnove (sret- + -an = sretan), bilo pak od imenice (srećan).

Ukratko: koristi varijantu koja ti se više sviđa.

Autoru:	lOOla [ 23 Mar 2017, 22:53 ]
Tema posta:	Re: Jezičke nedoumice
Mojne je napisao: Срећан ПРАВИЛНО Сретан НЕ ПРАВИЛНО Mojne može oba ali naš pravopis daje prednost srećnom.

Autoru:	lOOla [ 23 Mar 2017, 22:55 ]
Tema posta:	Re: Jezičke nedoumice
Ne pravilno ili nepravilno Piše se nepravilno. Ne se piše spojeno sa prilozima: neartikulisano, nebranjeno, nebrojeno, nevaspitano, nevezano, neveselo, nevešto, neviđeno, nevino, negativno, nedavno, nedovoljno, nedozvoljeno, nedolično, nedopustivo, nedužno, neželjeno, nezaboravno, nejasno, nemoguće, neodgovorno, neopisivo, neozbiljno, neznatno.

Autoru:	neno [ 23 Mar 2017, 23:04 ]
Tema posta:	Re: Jezičke nedoumice
lOOla je napisao: nenO nadam se da si zadovoljan odgovorom. Prezadovoljan.. lijepo, opširno i razumljivo si to "objasnila". Hvala Ako naletim na još kakve nedoumice, neš se (na)ljutiti ako budem opet pitao..

Autoru:	Mojne [ 23 Mar 2017, 23:05 ]
Tema posta:	Re: Jezičke nedoumice
lOOla je napisao: Ne pravilno ili nepravilno Piše se nepravilno. Ne se piše spojeno sa prilozima: neartikulisano, nebranjeno, nebrojeno, nevaspitano, nevezano, neveselo, nevešto, neviđeno, nevino, negativno, nedavno, nedovoljno, nedozvoljeno, nedolično, nedopustivo, nedužno, neželjeno, nezaboravno, nejasno, nemoguće, neodgovorno, neopisivo, neozbiljno, neznatno. Има нешто ако почиње реченица са НЕ онда је увек одвојено. Искрено. То никад не знам. Ево сад. Или незнам.

Autoru:	lOOla [ 23 Mar 2017, 23:10 ]
Tema posta:	Re: Jezičke nedoumice
Mojne, evo da probam ovako da ti napišem , NE se piše odvojeno kad stoji uz glagol: ne mogu, ne želim, ne razumem, ne znam, ne vidim, ne čujem, ne zanima me, osim u slučajevima: nemam, neću i nemoj i četvrti slučaj - nisam (al ko nisam piše odvojeno ) Dakle, baaš je jednostavno: sa pridevima spojeno, sa glagolima odvojeno, osim nemam, neću i nemoj.

Srbija Forum http://srbija-forum.com/

Jezičke nedoumice http://srbija-forum.com/viewtopic.php?f=267&t=7263	Stranica 2 od 3

Autoru:	Mojne [ 24 Mar 2017, 10:02 ]
Tema posta:	Re: Jezičke nedoumice
Kad su me ucili da sluшam. I da ne koristim NE. Goliшava uчiteljice moja.

Autoru:	Senka [ 24 Mar 2017, 21:07 ]
Tema posta:	Re: Jezičke nedoumice
Mojne je napisao: Срећан ПРАВИЛНО Сретан НЕ ПРАВИЛНО Greška...pravilno je i jedno i drugo... Sretan ili srećan Norma standardnog srpskog jezika prihvata oba oblika, ali daje prednost obliku srećan. Pravopis srpkoga jezika, Matica srpska, Novi Sad, 2010. godina, na strani 39; t. 23a: „Razjednačavanjem grupe ćn u srećni, srećno, srećnik, srećnica dobijeni su oblici sretni, sretno i sl., a promena je prenesena i u sretan. Mada norma priznaje dubletizam srećan i sretan – prednost treba davati oblicima sa ć.” Oblik srećan uobičajen je na istoku našeg govornog područja. Oba oblika su nastala od gagola sretati (se). Prvo je od osnove ovog glagola i odgovarajućeg sufiksa sačinjena imenica sreća. Ona je karakteristična za južnoslovenske jezike. Ostali slovenski jezici zadržali su staru, praslovensku reč (up. rusko sčastьe). Od imenice sreća sagrađen je pridev srećan, koji je glasovnim promenama preoblikovan u sretan. Ovaj oblik se samo u muškom rodu podudario sa trpnim pridevom sretan (onaj koga sreću). Srećan je izvedeno od imenice sreća; međutim, sretan je izvedeno od osnove sret- i nastavka -an, a od te iste osnove, dodavanjem nastavka -ja, dobijena je imenica sreća (sretja —> sreća). Oblici su jednako dobri. Sret- je osnova glagola sresti; etimološki gledano, od toga je izvedena imenica sreća, dodavanjem nastavka -ja na osnovu (kao što rekoh u prošlom pasusu). Međutim, da bismo odgovorili na pitanje „sretan ili srećan?“, ne moramo se čak upuštati ni u etimologiju — dovoljno je da znamo kako osnova imenice sreća jeste sret-, a da pridev možemo izgraditi bilo direktno od osnove (sret- + -an = sretan), bilo pak od imenice (srećan). Ukratko: koristi varijantu koja ti se više sviđa.

Autoru:	Mojne [ 24 Mar 2017, 22:18 ]
Tema posta:	Re: Jezičke nedoumice
Senka je napisao: Mojne je napisao: Срећан ПРАВИЛНО Сретан НЕ ПРАВИЛНО Greška...pravilno je i jedno i drugo... Sretan ili srećan Norma standardnog srpskog jezika prihvata oba oblika, ali daje prednost obliku srećan. Pravopis srpkoga jezika, Matica srpska, Novi Sad, 2010. godina, na strani 39; t. 23a: „Razjednačavanjem grupe ćn u srećni, srećno, srećnik, srećnica dobijeni su oblici sretni, sretno i sl., a promena je prenesena i u sretan. Mada norma priznaje dubletizam srećan i sretan – prednost treba davati oblicima sa ć.” Oblik srećan uobičajen je na istoku našeg govornog područja. Oba oblika su nastala od gagola sretati (se). Prvo je od osnove ovog glagola i odgovarajućeg sufiksa sačinjena imenica sreća. Ona je karakteristična za južnoslovenske jezike. Ostali slovenski jezici zadržali su staru, praslovensku reč (up. rusko sčastьe). Od imenice sreća sagrađen je pridev srećan, koji je glasovnim promenama preoblikovan u sretan. Ovaj oblik se samo u muškom rodu podudario sa trpnim pridevom sretan (onaj koga sreću). Srećan je izvedeno od imenice sreća; međutim, sretan je izvedeno od osnove sret- i nastavka -an, a od te iste osnove, dodavanjem nastavka -ja, dobijena je imenica sreća (sretja —> sreća). Oblici su jednako dobri. Sret- je osnova glagola sresti; etimološki gledano, od toga je izvedena imenica sreća, dodavanjem nastavka -ja na osnovu (kao što rekoh u prošlom pasusu). Međutim, da bismo odgovorili na pitanje „sretan ili srećan?“, ne moramo se čak upuštati ni u etimologiju — dovoljno je da znamo kako osnova imenice sreća jeste sret-, a da pridev možemo izgraditi bilo direktno od osnove (sret- + -an = sretan), bilo pak od imenice (srećan). Ukratko: koristi varijantu koja ti se više sviđa. ДОБРО

Autoru:	lOOla [ 12 Apr 2017, 22:05 ]
Tema posta:	Re: Jezičke nedoumice
*Бих/бисмо/бисте (глагол бити)* У 1. лицу једнине овај облик глагола БИТИ гласи БИХ: Ја бих волео, а не Ја би волео. БИСМО је једини исправан облик глагола БИТИ у првом лицу множине овог глаголског облика: Ми бисмо желели, а не Ми би желели. У 2. лицу множине глагол БИТИ гласи БИСТЕ Ви бисте могли то да урадите, а не Ви би могли то да урадите. Ради поређења, ово су грешке истог типа као кад бисмо рекли: Ми ће да дођемо код вас, уместо Ми ћемо да дођемо код вас.

Autoru:	lOOla [ 12 Apr 2017, 22:19 ]
Tema posta:	Re: Jezičke nedoumice
Датуми се пишу: 3. VIII 1999. или 3. 8. 1999. Неки врхунски лингвисти испред године написане скраћено стављају апостроф – ’99. неки не – 99. *Због/ради* ЗБОГје предлог за означавање УЗРОКА: Сломио сам ногу због камена на путу. (камен — узрок) РАДИ је предлог за означавање ЦИЉА: Дошао је ради колача. (колачи — циљ)

Stranica 2 od 3	Sva vremena su u UTC + 2 sata
Powered by phpBB® Forum Software © phpBB Group http://www.phpbb.com/