|
| Autoru |
Poruka |
|
lOOla
|
|
Administrator
Pridružio se: 06 Dec 2012, 21:05
Postovi: 1388
|
Dijahronijska lingvistika Dok se srž teorijske lingvistike nalazi u izučavanju određenog trenutka u razvoju jezika (obično sadašnjeg), dijahronijska lingvistika proučava jezike kroz vreme. Istorijska lingvistika uživa i bogatu istoriju (lingvistika je proistekla iz istorijske lingvistike) i jaku teorijsku zaleđinu u proučavanju promena jezika.
Počev od Ferdinanda de Sosira, sinhronijska lingvistika postaje sve dominantnija u lingvističkim istraživanjima. Osim kada su u pitanju ruske lingvističke škole (sa retkim izuzecima po ostatku sveta, kao što je Aleksandar Belić), može se slobodno tvrditi da je celokupna savremena lingvistika -- sinhronijska. Današnja proučavanja istorije jezika, osim izuzetaka, obično se obavljaju metodama ustanovljenim u 19. veku. Sa Žanom Pijažeom i Noamom Čomskim su se, čak, glavna naučna suprotstavljanja u savremenoj lingvistici prenela na razliku između dve naslednice strukturalne lingvistike: na kognitivnu lingvistiku i transformaciono-generativnu gramatiku.
Eksplicitno i istorijska perspektiva uključuje istorijsko-komparativna lingvistika i etimologija.Primenjena lingvistika Koliko je teorijska lingvistika usmerena prema traganju za jezičkim univerzalijama i njihovom opisu, primenjena lingvistika preuzima rezultate tih traganja i „primenjuje“ ih u ostalim oblastima. Obično, „primenjena lingvistika“ se odnosi na korišćenje lingvističkih istraživanja u učenju jezika, ali i u drugim oblastima. Sinteza govora i prepoznavanje govora, na primer, koriste lingvistička znanja za pružanje glasovnog interfejsa računarima.Kontekstualna lingvistika Preko kontekstualne lingvistike lingvistika stupa u kontakt sa drugim naukama. Koliko teorijska lingvistika ima svoj zaseban put, interdisciplarne oblasti lingvistike proučavaju kako se jezik odnosi prema ostatku sveta i utoliko proučavanja zavise od njega.
Sociolingvistika, antropološka lingvistika, i lingvistička antropologija su nauke u koje proučavaju odnos između društva u celosti i jezika.
U kritičkoj analizi diskursa odnos sa lingvistikom nalaze retorika i filozofija.
U psiholingvistici i neurolingvistici spoj sa lingvistikom nalaze medicinske nauke.
Ostale interdisciplinarne oblasti lingvistike uključuju jezička akvizicija, evoluciona lingvistika, stratifikaciona lingvistika, i kognitivna lingvistika.Pojedinačni govornici, jezičke zajednice i jezičke univerzalije Lingvisti se, takođe, razlikuju u pristupu proučavanja govornika. Neki analiziraju konkretni jezik govornika ili jezički razvoj u detalje. Neki proučavaju jezik u celosti jezičke zajednice, kao što je jezik svih onih koji govore prizrensko-timočkim dijalektom. Drugi pokušavaju pronaći jezičke univerzalije i primene ih, na nekom apstraktnom nivou, na sve govornike ljudskog jezika svuda. Najpoznatiji zagovornik ovog poslednjeg projekta je Noam Čomski, a zanima veliki broj ljudi koji se bave psiholingvistikom i kognitivnu lingvistikom. Ideja Noama Čomskog o jezičkim univerzalijama govori o tome da one leže u univerzalijama ljudskog mišljenja.Opis i kodifikacija Najveći deo onoga što je urađeno pod imenom lingvistike sirovo je deskriptivno. Lingvisti traže prirodu jezika bez upuštanja u vrednosne sudove ili traže grafike budućih jezičkih pravaca. Ali, postoje i mnogi profesionalci i amateri koji kodifikuju jezička pravila, stvarajući time delimični stadnard koji bi svi trebalo da prate.
Koliko preskriptivisti (oni koji kodifikuju) žele izbeći ono što nazivaju „nepravilnom upotrebom“, deskriptivisti (oni koji opisuju) traže korene takve upotrebe. Deskriptivisti bi to jednostavno opisali kao idiosinkretičku upotrebu ili bi možda pronašli pravilnosti koje preskriptivisti ne vole možda zato što im je to previše novo ili iz dijalekta koji oni ne odobravaju u standardnoj upotrebi.Govor i pisanje Mnogi savremeni lingvisti smatraju da je govorni jezik fundamentalniji, a time i mnogo bitniji za proučavanje nego pisanje. Razlozi za takvo stanovište uključuju:
Govor je univerzalno ljudski, dok su postojale i postoje mnoge kulture koje nisu imale pisanu komunikaciju;
Ljudi uče da govore i koriste oralni jezik lakše i ranije nego pisanje;
Određeni broj kognitivista smatra da mozak ima poseban "jezički modul", posebno jezičko znanje, na osnovu čega se smatra da će više doći od proučavanja govora nego od proučavanja pisanja.
Naravno, lingvisti se slažu da proučavanje pisanog jezika može biti korisno i vredno. Za lingviste koji koriste metode korpusne lingvistike i računske lingvistike, pisani jezik je mnogo pogodniji za obradu velikih količina lingvističkih podataka. Velike korpuse govornog jezika je teško stvoriti i još teže naći.
Takođe, proučavanje sistema pisanja ulazi u prostor lingvistike.
|
|
|
|
|
|
|
lOOla
|
|
Administrator
Pridružio se: 06 Dec 2012, 21:05
Postovi: 1388
|
Историја српског језика Словенски језициСтари Словени су прво говорили прасловенским језиком. Прапостојбина Словена простирала се између река Висле, Одре и Лабе.Словенски језици се деле у три велике групе.1) Западнословенски језици;
2) Јужнословенски језици;
3) Источнословенски језици.Западнословенски језици1. пољски (са словињским и кашупским)
2. чешки
3. словачки
4. лужичкосрпски (дели се на горњолужичкосрпске и доњолужичкосрпске)
5. полапски (изумрли језик из околине Лабе)Јужнословенски језици1. словеначки
2. хрватски
3. српски
4. македонски
5. бугарски
6. старословенски* словеначки, хрватски и српски су западни јужнословенски језици,
а македонски, бугарски и старословенски су источни јужнословенски језици.Источнословенски језици1. руски
2. белоруски
3. украјинскиСловенски језициЈезик Основни појмови о језикуKада говоримо о језицима мислимо на живе језике, односно на језике који се активно употребљавају широм света. Под живим језиком подразумева се језик којим неки народ говори, макар и један човек говорио једним језиком то је и даље живи језик, односно језик који се употребљава у комуникацији. Оног тренутка кад више нема ко да говори одређеним језиком, тај језик изумире и престаје да се користи у активној комуникацији између људи. Израчунато је да у свету постоји између 5000 и 6000 живих, односно активних језика.
Језици могу бити природни и вештачки. Под вештачким језицима подразумевају се језици које је створио човек и то су најчешће компјутерски језици као што је Ц, ПХП, ЈАВА, или ЕСПЕРАНТО, вештачки језик који су створили људи са идејом да то буде универзални језик којим ће се споразумевати сви народи света. Под природним језицима подразумевају се сви они језици којима се људи споразумевају у свакодневном говору. Свака земља, односно свака нација има свој матерњи језик, али исто тако сваки човек поред свог матерњег језика може знати још неки језик који је научио у школи или током студија и усавршавања. Природни језици су енглески, немачки, шпански, француски, руски, италијански, арапски и многи други. Језици са највећим бројем говорника су кинески, енглески, шпански, хинди, руски, арапски.
У свету постоји 29 језичких породица, као што су уралска, кавкаска, аустралијска, индоевропска. Свака језичка породица географски заузима једно подручје и у себи садржи сродне језике. Тако српски језик припада индоевропској групи језика поред италског, албанског, германског, келтског и других.Језик представља најсавршеније средство комуникације и споразумевања међу људима, а који има своје три основне функције.1) когнитивна и експресивна (сазнајна и изражајна; преко језика учимо и сазнајемо о свету; и изражавамо своје мисли и осећања)
2) акумулативна (језик чува све оно што представља културно наслеђе, историју једног народа)
3) комуникативна (језиком комуницирамо са другим људима)Развој језика од IX до XIX векаГодина 863. представља почетак словенске писмености и словенске мисије браће Ћирила и Методија. На захтев моравског кнеза Растислава да му пошаље учене људе који ће међу Словенима ширити хришћанство и писменост, византијски цар Михаило за мисију одређује Kонстантина Филозофа (Ћирила) и његовог брата Методија. Пре поласка у мисију, Ћирило и Методије су превели неопходне библијске књиге са грчког на словенски језик и записали их писмом глагољицом.СТАРОСЛОВЕНСKИ ЈЕЗИK представља први књижевни језик свих Словена чији су творци били Ћирило и Методије. Старословенски језик настао је на основу говора македонских Словена из околине Солуна, али никада није био говорни језик.
[color=#404080]ГЛАГОЉИЦА је прво словенско писмо које је настало по угледу на грчко писмо. Постојала је обла и угласта глагољица, а настала је од речи глаголати што значи говорити. У српским крајевима глагољицу је убрзо заменила ћирилица, а у западним крајевима латиница.ЋИРИЛИЦА је друго словенско писмо настало крајем ИX и почетком X века по угледу на грчко писмо. Њен творац није познат, али се претпоставља да је то био један од ученика Ћирила и Методија- Kлимент Охридски и да је настала у Македонији.
У X веку у Македонији Црноризац Храбар пише драгоцено научно дело под називом Слово о писменима у коме се расправља о вредности словенског језика и писма. До тада се веровало да постоје само три света језика: латински, грчки и хебрејски, а Храбар је успео да одбрани вредност и значај словенског језика и да обелодани вредне податке о словенској мисији солунске браће Ћирила и Методија.Значај XII века за развој језика био је у појавама редакција или рецензија словенског језика, које су заправо значиле уношење елемената народног језика (фонетских, морфолошких, лексичких) у старословенски језик. Те редакције су нарочито биле присутне у делима световног карактера, као што су писма, повеље, закони. Таквом једном редакцијом настаје и СРПСKОСЛОВЕНСKИ ЈЕЗИK, односно српска редакција старословенског језика или црквенословенски језик.
Година 1180. значајна је због настанка најважнијег споменика српске културе писан српскословенским језиком и ћириличним писмом, а то дело се назива Мирослављево јеванђеље.
У XIV веку настао је Законик цара Душана, писан српскословенским језиком, који је значајан јер у њему доминирају елементи српског народног језика.
Године 1690. дешава се Велика сеоба Срба и тада је један део српског народа и свештанства због ратовања на страни Аустрије, а против Турака, избегао на север, преко Саве и Дунава, у тадашњу Јужну Угарску.
У XVIII веку, тачније 1726. и 1733. на молбу српског патријарха, међу Србе у Угарској стижу руски учитељи Максим Суворов и Емануел Kозачински и отварају Славјанску и Латинску школу. Суворов и Kозачински са собом носе уџбенике и књиге на РУСKОСЛОВЕНСKОМ ЈЕЗИKУ који Срби прихватају и уче, а касније га мешају са српским народним језиком.
Мешањем рускословенског са елементима српског народног језика настаје СЛАВЕНОСРПСKИ ЈЕЗИK. Први писац који пише славеносрпским језиком јесте Захарија Орфелин и то ће посебно нагласити у свом делу из 1768. године под називом Славјаносерпски магазин. Поред славеносрпског, Орфелин истовремено пише и на народном језику и увиђа потребу да народни језик буде књижевни. Значај народног језика увидели су и Гаврил Стефановић Венцловић (пише на оба језика) и Јован Рајић који је на народном језику написао значајан еп под називом Бој Змаја с орлови.Развој српског језикаВукова реформаВук Стефановић Kараџић (1787-1864) значајан је у историји српског језика због реформе језика, залагању да народни језик буде књижевни, као и због писања првих српских граматика и речника. Рад Вука Kараџића значајан је и у историји књижевности јер нам је управо његов саклупљачки рад сачувао бројне српске народне песме, приче, загонетке и обичаје.Године 1813. Вук Kараџић одлази у Беч где упознаје Јернеја Kопитара.Године 1814. у Бечу објављује две књиге:1) Писменица сербскога језика по говору простога народа писана
(прва српска граматика, Вук ју је написао по угледа на Словенску граматику Аврама Мразовића)
2) Мала простонародна славеносербска пјеснарица
(у њој се Вук служи реформисаном ћирилицом Саве Мркаља; дело Мркаљево се зове Сало дебелога јера либо Азбукопротрес)Вук Kараџић уводи нова слова у азбуку: љ, њ, ћ, џ, ђ, ј. Гласове ћ и џ преузима из старих рукописа, идеју за глас ђ му даје Лукијан Мушицки, а глас ј преузима из латинице.Године 1818. објављено је прво издање Српског рјечника са Српском граматиком у Бечу. Речник се састојао од 26000 речи које су биле акцентоване, а превод речи на немачки и латински урадио је Јернеј Kопитар.У овом делу Вук Kараџић први пут користи своју реформисану азбуку.
Савременици су имали одређене замерке на његов рад, а то су:
1) рад речника народног језика који су сматрали примитивним,
2) због слова ј које је користио из латинице чиме су мислили да он жели да покатоличи народ,
3) због непристојних речи.Године 1836. Вук Kараџић почиње да пише глас х у издању Српских народних пословица. Сматрао је да је тако боље и исправније јер је глас х посотојао већ у дубровачкој књижевности и у говору Црне Горе и код муслимана.Године 1839. Вук одустаје од јекавског јотовања сугласника д и т, па уместо ђевојка, ћерати пише ђевојка и тјерати. Овим је Вук завршио своју реформу правописа и језика.Година 1847. била је година тријумфа Вукових идеја и те године су објављена четири врло значајна дела:1) Песме, Бранко Радичевић,2) Горски вијенац, Петар ИИ Петровић Његош,3) Вуков превод Новог завјета,4)Рат за српски језик и правопис, Ђура Даничић.Сва четири дела писана су народним језиком и штампана су Вуковим правописом, осим Горског вијенца који је штампан старим правописом.Године 1850. био је Kњижевни договор у Бечу између Срба и Хрвата о заједничком књижевном језику. Kао основица узето је штокавско наречје и ијекавски изговор.Године 1852. објављено је друго издање Српског рјечника са око 47000 речи, које су биле акцентоване. Вуков сарадник на другом издању био је Ђура Даничић.Године 1864. Вук Kараџић умире у Бечу и бива сахрањен у Београду у Саборној цркви.Званична победа Вукове реформе језика и правописа била је 1868. године.Реформа српског језикаСрпски књижевни језик Према томе којим се гласовима заменио стари глас јат, у српскохрватском језику постоје три изговора:
икавски (млико, дите), ијекавски (млијеко, дијете) и екавски (млеко, дете).
Према упитној заменици за лица и ствари постоје три наречја:
чакавско (ча?), кајкавско (кај?) и штокавско (што/шта?).
Према развитку акцента и облика штокавско наречје се дели на старије штокавске дијалекте и млађе штокавске дијалекте, односно новоштокавске.
Српски књижевни језик настао је на основу млађих штокавских дијалеката (новоштокавских): источнохерцеговачког (ијекавски изговор) и шумадијско-војвођанског (екавски изговор).Српскохрватски језик1. чакавско наречје
2. кајаквско наречје
3. штокавско наречјеШтокавско наречје 1. екавски изговор а) призренско-тимочки
б) славонски екавски
в) косовско-ресавски
г) шумадијско-војвођански2. ијекавски изговора) зетско-јужносанџачки
б) источно-херцеговачки 3. икавски изговор а) посавско икавски
б) млађи икавски
в) истарски икавскиНаречја и дијалекти
|
|
|
|
|
|
|
Damjan
|
|
Pridružio se: 23 Feb 2017, 13:33
Postovi: 66
|
Vojvođanski rečnik Kako biste znali o čemu tačno govore, predstavljamo vam mali vojvođanski priručnik za tumačenje reči i izraza
Ako se digod nađete u kakvom manjem vojvođanskom mestu vidićete kako u poslepodnevnim časovima, naročito oni matoriji, iziđu na šor pa divane sedeći na klupi pod nekom lipom koja obično pred avlijom pravi hlad već duže od pola veka.
Ljubazno će vam se osmehnuti, verovatno i upitati: „Je l’, a čiji s’ ti“ i „Dis’ poš’o“ da ti na vreme jave je li „kotkuće“ taj koga tražiš.
Ako im se baš i ne svidi kad čuju kod koga ste namerili, čućete kako mrmljaju sebi u bradu „e, naš’o si crkvu diš se Bogu moliti“.A pošto, fala bogu, mlogo volu da divane upitaće vas možda i još štošta. Kako biste znali o čemu tačno govore, predstavljamo vam mali vojvođanski priručnik za tumačenje reči i izraza. 
2. On je Srbijanac – nije iz Vojvodine – Gegula.
3. Šlajbok, šlajfik, buđelar – novčanik.
4. Zavijače nikako ne mešajte sa prženicama, jer je to hleb umočen u jaja pa pržen, a prženice su prepečen stari hleb na plotni, nešto poput tosta.
5. Bakandža – tvrda cipela, cokula.
6. Kibicfenster – isturen prozor, tako da se sa tri strane može posmatrati šor, ali i pod njim bolje kibicovati i unterhaltovati, odn. udvarati se, ili što bi danas mladi popularno rekli “muvati se”.
7. Pod kibic često dođe i neki đilkoš – kavgadžija, danguba, neradnik, vetropir… Tu je i abaja – lepo razvijen mladić koji se nasilnički ponaša.
8. Kupi pinkle pa idi ‘di ti bolje – kazaće muž ženi ili žena mužu kad se svade.
9. Deder dojti mi te lotre – Hajde, dohvati mi te merdevine.
10. Andrak – đavo.
11. Firanjge – zavese.
12. Ne laje kera radi sela, nego sebe radi – kaže se za onoga ko voli da skreće pažnju na sebe.
13. Teraj kera, lutko moja bela, teraj kera kad si započela – kaže se mustrici odn. frajli kad mlogo tvrdi pazar.
14. Ladla – fioka. Čekmeže – fioka u stolu.
15. Da prostite kurisanje: bezobrazno ašikovanje, „nabacivanje“.
16. Ždronjcati – čantrati iliti zvocati.
17. Aša-ša – iha-haj, podosta.
18. Ti bi kanda jeo pečeni’ engeča – kaže se detetu koje mlogo izvoljeva pri jelu.
19. Biri-biri-birke – uzvik za dozivanje gusaka.
20. Buda – mali dućan, kiosk.
21. Doguzna suknja – tesna suknja.
22. Drežditi – dugo čekati.
23. Drtina – ofucana stara osoba.
24. Dunda – debeljko.
25. Đuveče – posuda za pečenje u rerni.
26. Baščica – cvećnjak ispred kuće u dvorištu.
27. Gedžav – mali, sitan, nikakav.
28. Gološijan – petao bez perja na vratu.
29. Graditi – psovati ili lajati („Gradio mi mater pa sam ga ošin’o“, „ne laj, u materinu“).
30. Gumarabika – lepilo.
31. Iberciger – lak prolećni kaput.
32. Iskeketiti se – dobiti išijas.
33. Kalabaster – da ‘prostite, veliki muški polni organ.
34. Natkasna – mali ormarić, noćni ormarić
35. Kerebečiti se – praviti se važan.
36. Kotobanja – čardak.
37. Kurcobrija – mladić od 15-16 godina, neozbiljan.
38. Liz-guz! – nazdravlje, šaljivi uzvik onom ko je kin’o.
39. Londrati, landrati – skitati.
40. Manila – neupredeni kudeljin kanap, konopac.
41. Je*emu ćole pantalone – uzrečica kad neki posao propadne, nešto ne bude završeno kako valja, pođe kako ne treba.
42. Mrtvo puvalo – neodlučan, neaktivan čovek.
43. Mišprdifarba – neodređene boje.
44. Muntati – varati.
45. Nabaždaren – koji može mnogo da popije.
46. Nacifrati se – skockati se, srediti se.
47. Naheriti se – iskriviti se u leđi’.
48. Opaklija – duži krzneni ogrtač najčešće od ovčetine. Sličan je i pršnjak.
49. Opraviti se – lepo se obući.
50. Ošajdariti – ošinuti, udariti.
51. Zagrebati – pobeći, otrčati.
52. Fruštukovati – doručkovati.
53. Tuda! – uzvik bež’mo!
54. Zavukati – zavitlati ili uhvatiti zalet.
55. Parta – umrlica.
56. Saraga – mršava osoba.
57. Tandara – mandara – nabrzaka nešto obaviti, otaljati.
58. Cvikla – deo tkanine krojen ukoso.
59. Špacir – šetnja.
60. Špiclov – prepredenko.
61. Šufnudla – pecivo u obliku valjušaka.
62. Nasuvo – testo s krompirom, može i sa kupusom…
I rezanci s makom!
63. Kuća na lakat – kuća koja se proteže na 2 ulice ili se proteže na krivinu – glavni deo kuće je „nuz“ ulicu, a produžetak kuće je u dvorištu.
64. Šlus – kraj.opanak.rs
|
|
|
|
|
|
|
Damjan
|
|
Pridružio se: 23 Feb 2017, 13:33
Postovi: 66
|
Vojvodjanski rečnik II Ajavoj! - uzvik zdravo velikog bola
ajzliban- voz, zeleznica; ajzliban je i u pesmu usao, pa se, na primer, peva: Irizani svaki dan / mole Boga z' ajzliban
/ da ih vodi sve do Beca / da prodadu malo kreca
ajzlog - izlog
aldumaš - cast za dobro obavljen posao
andrak - vrag, đavo; 'Koji ti je andrak?'
apaš - nevaljalac
asna (glagol 'asnirati')- materijalna ili kakva druga korist, hasna:
Čujes Ćiro, dosta si me diro / dosta diro, al' malo asnir'o...'
baba (dugouzlazni) - otac, baæa
baždar – oznaka za meru (kad se za nekog kaze da nije baždaren, to znaci da u jelu, a narocito u picu nema mere)
begati – bezati, trcati
begeš – kontrabas
bezecovati – rezervisati
bekrija – pijanica, lola
berber – frizer za muske
bermet – vrsta karlovackog vina, crvenog s mirisljavim travama (vodite racuna ako ovo pijete, posto ocas posla
‘udari u noge’)
besne gliste izvoditi – praviti gluposti
becariti se – veseliti se sa svircima, ‘terati kera’
becarusa – zena koja voli tuđe muske, ali i meka domaca rakija
bircuz – mala neugledna kafana na cosku, birc, birtija
bostan – zajednicko ime za lubenice i dinje (‘obrati bostan’ – nastradati)
Braca – naziv za deda-strica, treceg po redu, posle Mile i Zlate; tako se međusobno oslovljavaju i zdravo dobri
drugovi, al’ kad su ozenjeni i imaju decu
brašnara – devojka za udaju, al’ ne bas dobra prilika
brez – bez, u nedostatku
brezobrazan – bezobrazam
brigeš – briga
brundati – gunđati
bubac – zivinski zeludac, najslađi je kad se skuva u nedeljnoj supi zutoj k’o dukat
ajzliban - voz
šorcala se krilatica - srušio se avion
čerez - zbog
pendžer – prozor
Ajnpren-supa
Verovatno od nema
ke re
i "einbrenen" -bukvalno bi bilo "spržiti"
Poprži se malo brašna ,doda voda , malo aleve paprike,mal
ice masti , peršunovog lista i soli .I naravno, testo preostalo od ju
erašnjeg paprikaša ,(june
i ili riblji, koji je smazan) da se ne baci.
Uz to se naprave one poga
ice, "buhtle" od praznog kiselog testa -to mu dodje kao dijetalni ru
ak na brzinu.
Alamunja , vandrokaš , drotoš , djilkoš -sve izrazi za nepouzdanu , neurednu mušku osobu.
bundevara – pita od tanki' kora, punjena struganom bundevom
budžike – zenske gace, debele, s nogavicama koje imaju gumu na krajevima
vagabunda - skitnica, vandrokaš
vakela - grdnja, lekcija
vancaga - tupa sekira, ali i nevaljac, hulja, probisvet; 'Necu, makar vancage padale!'
vaška - kera, pas
veker - sat budilnik
viksa - krema za obucu, imalin
vicmaher - duhovit covek, koji zna da napravi štimung
vurati se - bacati nesto, gurati se
ganc - sasvim, potpuno
gemišt - ono sto je pomesano, najcesce špricer
glabati - skidati mesto s kostiju zubima; u jednoj pesmi iz Bačke, nova snajka peva: 'Ko me glaba, jos nisam ni slaba
glanc udariti - doterati se pred ogledalom do poslednjeg detalja
glacnuti se - podgojiti se, ugojiti se... ali i doterati se
glivajn - crno vino, kuvano, sa secerom, cimetom i limunom, lek protiv nazeba
gomboca - knedla sa sljivama, kajsijama ili pekmezom koleno *mmmmmmljaccccc (*opet prim. potpisnika posta )
gonk - otvoreni hodnik, konk, forauz
goropadan - opasan, naprasit; cesce se upotrebljava u zenskom rodu (khm-khm... )
gospoja - i ona je gospođa, samo mnogo paorskija
grao - siva boja
grenadir-marš - nasuvo s krompirom
grundirati - premazati temeljnom bojom, ali i oboriti nekog jednim udarcem
gulanfer - skitnica, probisvet
guščara - losa rakija
danaske - danas, ovog dana
dašta - uzvik u znacenju: Nego sta!
dvared - dva puta
dgunja - dunja, vocka
deklamovati - recitovati, govoriti stihove napamet
denuti se - otici negde
dera - rupa na tarabi kroz koju se provlace macke i kerovi, a ponekad i
svaleri (); pesma kaze: 'Tamo ima jedna dera di prolazi kera...'
džindžov - momak velik, al' ne mnogo pametan
dibidus - sasvim, potpuno
divaniti - razgovarati
divije - divlje
digod - bilo gde, svugde
dika - momak, đuvegija
dirindžiti - naporno raditi
doakati - stati nekom na kraj, pobediti ga
dođoš - onaj koji nije odavde rodom, arivist, kuferaš
domašiti - dohvatiti
dorat - konj mrke boje, mrkov
dospeti - zavrsiti sve poslove, pa sesti i odmoriti se
drvena marija - ukočena osoba
dreždati - dugo cekati i to uzalud
drečati - plakati, vikati
duduk - nastavak za izlivanje vode na metalnoj kanti, ali i nestrucnjak
dumst - kompot, dunst
dunda - debela zena
dunkl -zagasita, tamna nijansa neke boje
dunster - neznalica
dunja - perjani pokrivac
dustabanlija - onaj ko ima ravne tabane
đilkoš - obesan momak, ali i trgova konjima
đogat - konj bele boje
đuvegija - momak za zenidbu
egal - jednak, ravan
egede - violina
Ejte! - uzvik za dozivanje nekog kome se persira
eksirati - ispiti pice do dna, ođedared, na eks
erlav - krivonog, iskrivljen
žaket(l)a - kratki kaput, sakov
ždarknuti - priviriti, kratko baciti pogled
ždrokati - prekomerno piti ili jesti
zabašuriti - prikriti, smuvati
zabijačka - klanje svinja, disnoto, svinjokolj
zablesiti se - zagledati se
zabociti se - sagnuti glavo i ne gledati ni levo ni desno
zavrljačiti - baciti
zagrebati - naglo potrcati, nagariti
zadenuti - zakaciti nesto (cvet ili maramicu) u zapučak ili u kosu
zazjavati - dangubiti, besposliciti
zaintačiti se - uporno traziti
zakeralo - onaj koji stalno nesto zakera, jedivek, glođa, čangrizalo
zakovrnuti - uginuti, umreti
zalaufati - zatrcati se. pozuriti
zamindravati - zakerati
zamlata - besposlicar, danguba, zgubidan
zapecak - mesto iza paorske zidane peci na kom, najcesce, prede macak ili deda hrce
zvrndov - neozbiljan i lakomislen deran
zdravo - jako, veoma; vrlo cesto se u Vojvodini moze cuti: 'Zdravo sam bolestan!'
zevzečiti se - glupirati se, bespolsiciti
zejtin - jestivo ulje
zembilj - torba za pijacu, najcesce pletena od rogoza
zepa - velika usta (pogrdna)
zicflajš - onaj ko ume da 'zagreje stolicu', kaze se da neko ima zicflajša
zort - strah, prpa
Zuska - Slovakinja, Totica
iberciger - kaput, ogrtač
Idi mi, dođi mi! - neozbiljno, neodgovorno ponasanje
Idi u kilenc! - vrlo blaga psovka, znaci: Idi U Nedođin! (pocelo je, pocelo )
Idi u ocov! - psovka, jaka
Idi u očin! - psovka, zdravo jaka
Idi u očin točak! - psovka, zdravo jaka, posle nje nema vise divana
Idi u peršun! - blagi prekor (pominjanje paštrnaka se verovatno racuna u ozbiljnu psovku... hehehhe... dobro,
cutacu )
izbubecati - istuci, izdevetati
izgustirati - prestati voleti, kad ti neko ili nesto dosadi
izraubovan - istrošen
ikona - slika na platnu, prikazuje kucnog sveca, visi u prednjoj sobi,
oko nje je šlingeraj, a ispred nje kandilo (i za nju se zadene dukat
iz cesnice... bar je kod nas kuci tako bilo )
iroš - becar, kicoš, zenskaroš (kicoškaaaaaa... )
iskati - traziti nesto od nekoga
iskezečiti se - iskriviti se, ukezečiti
iskeketiti se - pasti na leđa
istrnjesati - istresti, protresti
ici u frent - ici 'trbuhom za kruhom' po belom svetu, lutati, skitati
jamura(če) - velika jama ukraj sela ostala od kopanja zemlje za ćerpiče
jankel - kratku kaput, žaket, sakov
jedared - jednom, jedan put, ali i nekad davno, kadgod
jedivek - zakeralo, osoba koja stalno svemu nalazi primedbe
jednocrev - onaj koji je mrsav; narod kaze: 'Nit je crevat, nit alvatan, nit popašan!'
jezicara - zena torokuša, alapača; tipican primer je frau Gabrijelica iz 'Pop Cira i pop Spira'
jektika - tuberkuloza, jeftika
Jel? - izraz neverice; Stvarno? (dugacko, uzlazno 'e' obavezno )
ješan - sklon jelu, koji ima dobar apetit
Ju?! - najcesci uzvik cuđenja u Vojvodini; 'Ju, naopako?!', 'Ju, (ta) nemojte kasti?!'
junfer - nevin(a)
jutroske - jutros, ovog jutra
kabo - kofa, amper
kadar (biti) - moci uciniti nesto
kadgod - nekad davno
kajgana - jelo od izmesanih jaja przenih na mati il' slanini (moze i na ulju, al' nije tako ukusno)
kalaštura - nevaljala, opasna yena
kalner - karner, ukras na zenskoj odeci
kamiltej - caj od kamilice
kanda - izgleda, cini mi se
kandirati - useceriti
kandisati - neprijatno mirisati, bazditi
kantar - vaga
kamdžija - bič
kapidžik - mala i uzana vrata na velikoj kapiji koja se otvaraju posebno
karakondžula - opasna zena, najverovatnije veštica, treba je se cuvati posebno u vreme 'nekrštenih' dana (od
Božića do Bogojavljenja)
karati - grditi, koriti
karuce - vrsta kocije, al' s federima
kasti - reci, kazati
kvocati - oglasavati se kao kvocka, ali i zanovetati
kvočka - kokoska koja lezi na jajim, ali i dosadna zena koja prica mnogo i nepotrebno
Keka - starija sestra ili tetka
kenjkav - slab bolesljiv, nežan, razmazen
kera - pas
kera terati - veseliti se, davati sebi na volju, najcesce uz pice i
svirce; pesma kaze: 'Teraj kera, lutko moja bela/teraj kera kad si zapocela...'
kerebečiti se - izmotavati se
kerefeka - grimasa, izmotancija
keriti se - veseliti se uz pice i svirce; u pesmi se to kaze: 'Kericu se i becaricu se, ima kade i ozenicu se!'
kibicovati - gledati nekoga s erotskim pretenzijama, ali i sa strane posmatrati partiju karata
kibicfenster - izbacen prozor kroz koji se vidi na sve strane i bez otvaranja, gukfenster
kilenc - podsmešljivo: Malo sutra! Malo morgen! Doslovno na mađarskom oznacava broj devet
kirbaj - slavlje, al' veliko
kiriti - vuci decu za usi
kitnikez - poslastica od voca, zele (u moje doba, kitnikez je bio samo od dgunja )
kitorast - ratluk... hahahhaha... prvi put cujem i za ovo... a zato po banjama uz kafu dele i ratluk
kliberiti se - smejati se bez razloga (k'o lud na brasno)
knap - taman, pasent, 'ko saliveno'
kobajagi - nije stvarno, samo tako izgleda
kožu(v) - kozni prsluk
kolmovati - uvijati, kovrdžati kosu
koljivo - kuvano zito sa orasima i suvim grozđem, zaslađeno
komina - izmuljano, prevrelo grozđe ili drugo voce od cega se pece rakija
korza - setaliste, korzo
korinđati - pevati prigodne pesme od kuce do kuce, o Bozicu ('ja sam mali jaša, dos'o sa salaša...')
korman - upravljac na biviklu
kotarka - čardak za kukuruz, kotobanja, ambar (cini mi se da je joe negde pomenuo kotarku... )
koh - vrsta poslastice od brasna, jaja i secera, pece se u rerni, pa se prelije zaslađenim mlekom
košati - probati jelo, ali i stajati (prodajna cena)
krasnopis - lepo pisanje
kreveljiti se - praviti grimase
kredenac - kuhinjski orman, gredenac
kreketati - lezati u apsi, biti u zatvoru, ali se i oglasavati kao zabac
krečiti se (dugo 'e') - siriti noge
kretoš - vrsta alve, slatka masa zute boje koja se topi u ustima i lepi za zube, kupuje se deci na vasaru ili seoskoj
slavi
krkače - leđa, krsta; kad neko nekog nosi na leđima, kaze se da ga nosi 'na krkače'
krljati - lomiti, rusiti
krmača - svinja zenskog pola, pogrdan izraz za neurednu i neodgovornu zenu
krmeljiv - neumiven, neuredan
krpiguz - vrsta korova, popino prase; koristi se i kad se neko 'zalepi' za nas
krtog - rusvaj, veliki nered, vašar
kubura - nevolja, briga, sekiracija, jed
kuburiti - imati jeda, brige
kujnica - prostorija u ukuci, najcesce sa zasebnim ulazom, iz konka, u njoj jezidani sporet na kome se kuva, astal i
cetiri stolice , ali je tu obavezno i krevet na kom spavaju momci kad se vrate iz becara ili dede kad su zdravo matori
kulja - kačamak, mamaljuga
kumrija - vrsta divljeg goluba (mislim da je za nju drugi naziv 'gugutka', ali nisam sigurna)
kumst - umetnost, nesto narocito
kurđel - daleki predak po muskoj liniji (sesto koleno)
kurisati - udvarati se dami
kurjuk - pletenica od kose
kurmaher - udvarač
kurtav - kus, zivotinja odsecenog repa; za ono sto se ne moze dogoditi, kaze se: 'Kad kurtavoj keri, rep vezes!'
deran-dečak, uglavnom za primer....
ringlov-divlje šljive, šljivcige
ogrozd- nesto sto liči kao grozdje..
bandar-grgeč
šipurika-klip očiscen od kokuruza...
đilkoš - kavgadžija, danguba, neradnik, džindžov, vetropir
Izrazi koji se mogu čuti samo u Vojvodini. Nešto su izvitoperene reči stranog porekla , nešto autentični vojvođanski izrazi. Ako i vi znate koji,
dodajte.....
kabo - drveni sud za zahvatanje vode iz bunara
kavez-kola - šinterska kola
kaja - cement
kalabaster - veliki muski polni organ
kalamacica - britva sa krivim secivom
kalanđov - kožni ukras na svinjarskom biču
kaljuzati - valjati se u blatu
kantarisati - naguziti
karvajisati - seći vrh eksera kod potkivanja konja
kastrola - tučana serpa
kač - uzvik za teranje pataka
kvara - bolest vinove loze
kvartilj - iznajmljeni stan
kvircati - ovlas sastaviti koncem tkaninu pre sivenja
keleruj - vrsta narodne igre, madzarac
kelneraj - deo gostionice di je poredjano pice
kenjača - masna mrlja od kolomasti
kerebeciti se - praviti se vazan
kerefeka - luckasta osoba
keriti se - veseliti se u svadbi cikom, lumpovati
kerlovati - bezati iz skole
ketrec - ogradjeni deo stale di se drzi seno za stoku
kečati - hvatati nesto sto pada
keša - starkelja
kidavela - bežimo!
kikiljav - bolešljiv
kirde! - uzvik volu da stavi glavu u jaram
kifele - uzvik za teranje nekog napolje ("kifele! i da te više nisam vido!")
klamcati - labavo stajati
klebeciti se - smejati se podrugljivo
klemponja - nesnalažljiv
klečka - komad drveta okačen o vratu goveda
klonfer - limar
klopoš - klempav
kmeziti se - plakati bez suza
kode-kode - uzvik za teranje svinja u svinjac
kokša - radoznalac
kolečka - dva metalna tocka i osovina za koju je pricvrscen gredelj od pluga
komadeška - komadina leba
komlov - hlebni kvasac od hmelja i kukuruznog brasna
konjstaber - austrijski žandar perjar
konjstag - grba
kopnja - vreme okopavanja
korda - kola sa dva točka za prenošenje zemlje, peska - vuče konj bez kočijaša
korindjanje - pametovanje, prigovaranje
korculja - klizaljka za led
kotlanka - kotao za topljenje masti
kravalj - obicaj pokazivanja poklona koje su mladenci dobili u svadbi
kretoš - poslastica od secera
krznica - platno u koje se umotava sveća prilikom krštenja
krilatica - avion
krljati - lomiti
krpiguz - trava koja se lepi za odecu
kugliška - visoka zenska kecelja
kumst - znanje, umece
kurisati - udvarati se devojci
kurjuk - dugacka pletenica kose
kurcobrija - mladić od 15-16 godina, neozbiljan
kurcheber - trgovac koji svoju robu nosi u velikoj kutiji okacenoj o vrat
kurdzon - pogrdni naziv za pristalicu radikalne stranke
kuršmit - veterinar
kuća na brazdu - kuća koja je uzom stranom okrenuta prema ulici
kuća na front - kuća koja je celom duzinom okrenuta ka ulici
kuća paorska - koja je uzom stranom okrenuta prema ulici
kucuš - omanji pas - stene
kucov - stene
kuratlisati se - spasti se
kuršlus - kratak spoj na elektricnoj instalaciji, ali i nesporazum među ljudima
kusur(a) - ostatak novca
kucuć - mali ker, kerić
pabirak - klip kukuruza koji zaostane na njivi posle berbe
pabušina - meso između rebara kod svinje
pavlaka - donja platnena navlaka za jastuk ili dunju preko koje se stavlja jastučnica
pajanta - greda koja spaja rogove na krovnoj konstrukciji
pajvan - deblje uže
pajtaš - drugar
pala - sprava u obliku reketa kojim se vadi arpadžik
palamida - bodljikavi korov
paorenda - prost seljak
paprc - hajdučka trava
paradoš - konj za karuca za paradu
parač - plug za paranje
parte - uzvik kravi da se pomakne s mesta
patarice - drugi dan praznika
pendžeraš- ulični staklar
pendžetirati - ojačati đonove pendžetama (blokejima)
pero brčno - najjače pero na ptičijem krilu (" ta ti si mi brčno pero u mrtve kokoške")
pecati se - ujedati (" muve se pecaju, biće kiše")
pečiti - razvući, raširiti (neki predmet)
piždrić - feminizirani muškarac
pikla - kanta za pijaću vodu
pilčika - dečija igra sa reketom - loparom i valjkastim kratkim drvetom
piljak - kliker od gline
pinka - kutija u kojoj kafedžija čuva porez za prostoriju u kojoj se karta
pinkli - zavezuljak - zamotuljak od odeće
pinčika - napičak
pirgav - rošav u licu
piriti - duvati
pisav - spljošten o nosu
piciposta - m.z. osoba koja ogovara i prenosi novosti
picmilka - guzičarka
pickoša - vatara
pištoljara - vatara
plajaš - opštinski dobošar
plek - lim
plemenka - krava za rasplod
plondre - pletene letnje paorske pantalone
poganština - osoba koja drugima zagorčava život
pogačar - učesnik svadbe sa nevestine strane
podbiti se - nabiti petu
podvoz - prevoz na zaprežnim kolima
podrumar - prodavac vina
podušje - služba za umrlog
pozdernjača - peć di se loži iverje i prpa
pojčika - pojac u crkvi
pokarabasati se - posvađati se
poklade - poslednji dan pred božićni ili uskršnji post
polić - 50 para
pomijara - pojede sve i svašta
pomoćnice - uzdužne stranice, dugačka tanja stabla na kolima na koja se dene seno, slama itd
ponova - odlazak u kupovinu odeće, obuće itd
ponjavica - prostirka za namešten krevet
popariti - preliti povrće vrelom vodom da se skine ljuska
popaša - taksa opštini za korišćenje pašnjaka
porket - 100% pamuk za ženske haljine
poruganija - pogrdni naziv
porcijaš - veća riba koja se može pojesti u jednoj porciji
poslužnica - kutlača
postupanica - pogača koja se lomi kad dete prohoda
potega - papučica između jarmača i osovina da se popne u kola
potkajlovati - staviti drvce da se ormar ne mrda
poftorant - polaznik škole posle 4 osnovne
pocna - štrikana ženska obuća, zepa
pijace - komadi leba sa slaninom veličine zalogaja - da se deca lakše rane
prdaljka - tvrdoglava osoba
predati se - ustupiti imovinu mlađim naraštajima
predizati - presecati spil karata
prezentla - narukvica
prekomukati - preživeti duševnu muku i tegobu
prengla - drvena pločica koja pritiskom noge izbacuje metalni novčić (kad se igra "pismo-glava")
prerečiti se - sukobiti se rečima
prljak - kratko zašiljeno drvo za sadnju (buši rupe)
provlak - tanka sveća za saranu
prokol - nužnik
protisli - žiganje u krstima
prošće - ograda oko kuće od neotesanog drveta
prućiti se - opružiti se
prcmoljak - sitna osoba
puvanjak -
puvara - zrna kukuruza koja ne pucaju, budu tvrdi
pudar - čuvar vinograda
pulajefta - grobar
pule - dete koje se ne odvaja od majčine suknje, mamina maza
pulija - metalno dugme na prsluku
pulin - mali ovčarski pas; servilna osoba
pumpozne - pumparice
pundrav - crevni parazit; nestašni dečko
puriti - peći na vatri
pust - samovoljan
pustolina - vucibatina
putko - konj sa belim nogama
putnjica - prljavština u koži na rukama
pucovati - umetati tkaninu druge boje pri krpljenju
puška - šira limena cev pomoću koje se prave kobasice
piškota - kora za tortu ili kolače, patišpanj
kvasenice – prženice
radilo - poljoprivredna alatka
radin - vredan
radodaljka - vatara
radoš - poklon trgovca koji daje kupcu uz kupljenu robu
rajber - metalni zavrtanj za zatvaranje vrata
rajtati - ponašati se bahato, rasipnički
rampaš - šira, slatko vino koje počinje da vri
rana - onaj što brine o starim i iznemoglim, naslednik
rasplatiti - raspolutiti zaklanu svinju ili goveče
rastiš - rastinje na livadi
rastroćkati se - naglo se ugojiti
raščupavati - proređivati guste zasade da raste kako treba
rediti - čistiti žito od kukolja
rekla - ženska bluza
repuv - čičak
recepis - recept
ribež - nož za ribanje kupusa
rintati - raditi mukotrpno
risar - najamni radnik koji radi za naturu (žito itd)
robar - ulični prodavac koji oko vrata nosi robu i prodaje
rovaš - beleg na telu životinja - znak raspoznavanja
roždanik - knjiga iz koje se čita sudbina čoveka
ronđa - dronjak, krpa
roša - rupa
ruknjak - merica za obroke za stoku
rukovedati - skupljati srpom pokošenu pšenicu u snop
rukunica - drvene poluge na kolima, taljigama u koje su upreže konj
rutav – maljav
reklja - sako
čakšire - pantalone
pršnjak - kožni prsluk
saga - smrad
sakagija - bolest kod kopitara
sakaluda - budala
salauka - nevreme praćeno jakim vetrom
samokis - mleko koje se samo usiri
saraga - mršava osoba
sarudža - bolest naduvenosti trbuha
satljik - fraklić
sadžak - metalni tronožac za oranije za kuvanje pekmeza
svetovati - davati savet
svitnjak - vrpca za vezivanje gaća
sevotinja - žackanje, bolovi u krstima
segediner - vrsta goluba
sekser - sitan novac
sermija - stoka
sersan - konjska oprema, am
secovati - kladiti se
sila - sperma
sirkovača - rakija od sirka i kukuruza
sisak - rupica na krčagu kroz koje se pije voda
sjerke - sa strane
skakavica - klizeća šipka za zatvaranje vrata
skamija - školska klupa
skrnavet - neuredna osoba
skrnđati - slomiti se
slatkača - jabuka
slepica - sirota nevesta
slepadija - sirotinja
sliker - fotograf
sličuge - klizaljke
sneruke - neudobno
snešule - laka kućna obuća od tkanine, patike
solgabirov - sreski načelnik
solenik - zakrivljeni deo saonica koji klizi po snegu
sonice - sanke
sofort - na brzinu ("da se sofort gubiš odavde!")
sporadičega - zašto
srčanka - dečija bolest grla
starež - stara odeća, starudija
stelaža - otvorena polica za posuđe
stidak - vrsta šargarepe
stodanak - vrsta kukuruza za kuvanje, sladak - žućkastosivi
strv - nered, prljavština
streka - vunica za pletenje
strlimke - naglavačke
strugača - alatka za struganje trave u vinogradu
stu - uzvik za volove da krenu udesno
suboša - čuvar polja
suklata - bezuma osoba
suludnjak - lud
sumporača - šibica
suponica – kutlača
tabanati - dugo hodati
tabanaš - osoba sa ravnim tabanima
tablanet - tablić
tabletić - ukrasni platneni zastirač na stolicu
taki - odmah ("čim sam čuo, taki sam naredio da se ide kod nji'")
taloškinja - miraždžika
taljige - kratka seljačka kola s jednim konjem
tamjanika - lekovita trava, vrsta grožđa
tandara-mandara - lupetanje
tandariti - imati sex
tandrkati - kloparati
tantuza - dugme-žeton u kocki
tanušan - jako tanak
tancer - igrač
tančur - škola plesa
tanjirača - vrsta kisele jabuke
taraba - ograda
tačka - štap za paradajz
tačkaš - pasulj koji raste uz tačku
tegliti se - razbuđivati se
tejka - tetka odmila
teći - bogatiti se
tiba - trbuh
tildika - glupan
tintara - glava
titrati - previše ugađati
tišljer - stolar
tozna - kutija za duvan
toriti - đubriti zemlju ovčijim izmetom; premeštati tor svaki par dana
tornjati se - brzo odlaziti
torokalo - brbljivac
tociljarka - uglačana ledena staza
točir - levak
traveljati -brbljati
tragače - kola s jednim točkom za iznošenje tereta, đubreta
trajber - onaj koji goni kupljenu stoku sa vašara do gazdine kuće
trajliš - vrsta okretnog plesa
tralja - vrsta naprave za nošenje u vidu čvrsto upletene mreže dvema motkama
trambelaj - tramvaj
trancibal - proslava
tranciport - prevoz
trapara - primitivna drvena klizaljka
trenčkort - kratki muški kaputić
trefiti - pogoditi
trikov - džemper
tingelt - bakšiš
trlaja - pričalica
tromfa - adut u kartama
trošarinac - naplaćivač takse onim što ulaze u n. sad
trskavac - prut kojim učitelj udara đacima packe
trtalođija - aparat koji se stalno kvari i treba ga popravljati
trukovati - navijati za nekog
trumbetaš - trubač
truntoš - lenština
trčkalo - dečačić koji radi kod gazde (zanatlije)
tuljak - mali a nabijen
tumper - građevinska kola za nošenje peska, zemlje, cigala itd
tutumrak - zloban, podmukao čovek
ćapiti - gepiti, drpiti
ća-ću - nevažan prazan razgovor
ćoretati - gledati u mraku i slabo videti
ćorka - zatvor, bajbok
ćornuti - drpiti
ćula - toljaga
ćurak - vrsta kratkog kaputa
ćuše - magarac
ćuška - šamar
ćušnut – ćaknut
u bebu - direktno u lice ("sve sam mu kazo u bebu...")
uglajisati - uglancati
uzaliti se - uspaliti se
uz očin - suprotno od onog što treba
ujero - ukrivo
ukebati - uvatiti
ukezečiti - postaviti nešto ukrivo
ukezečen - koji stoji uvrnuto, iskrivljeno u odelu
ukobe - u koštac s nekim
ulaguša - ulizica
ulopati se - isprskati se blatom
ulofrati se - maskirati se
umacurati se - biti sav u suzama, umazati se od suza i slina
umeljati se - umazati se izmetom - stati nogom u izmet
umuzgati se - uprljati se
unakaraditi se - načiniti sebe ružnim
unpar - nepar
uncut - mangup
unjkav - bolešljiv
upišuša - žensko dete
upuvan - spor i smotan u poslu
upurnjati se - preznojati se u pretoploj odeći
urlab - vojničko odsustvo
usesti - vršiti pritisak na nekog
uskonke - skačući
uspala - uobražena osoba
uspijati - glumiti prefinjenost
uspropadati se - smetati na poslu a praviti se da se radi
usukan - mršav
utartanj - previše, uludo
utuckati - usitniti
učuditi se - ustvrdoglaviti se
uflickati se - dobiti proliv
ufrkestiti se - iskolačiti oči od straha
učalica - lutalica
ucati - londrati
ušmikati se - upuvati se
ušreh - ukoso
uštruc - u inat
ušur - u naturi
fajta - rasa, pasmina, porodica, familija
fajferica - rasa crnih svinja
falinka - manjak
faličan - retardiran
falta - nabor
fanfulja - ženski polni organ
fasovati - dobiti sledovanje
fat - mera za dužinu; 191 cm
fatelin - postava za odelo od vate
faćkati - obrlatiti
faćkalica - vatara
federvajs - prašak protiv znojenja nogu
federsić - sedište na kolima sa federima koji su pokriveni kožom
fela - boja, sorta
feler - felinka
fender - osoba koja pleni stvari
fene - uzvik sa značenjem: nema ništa od toga! šipak!
ferbl - vrsta kartaške igre
fertig - kraj
fest - veoma
firciger - ekcem na koži novorođenčeta
fircigerka - žena od 40 godina
fiškal - advokat
flandra - beda
flandrati se - živeti nemoralno
flasav - musav
flasterisati - popločati dvorište ciglom
flekica - testo za supu
flicka - nevažna karta u igri
fljenuti - ošamariti ili udariti po glavi
fljoška - prostitutka
forauz - zatvoreni zastakljeni trem (gonk)
fokafulja - vucibatina
forman - taljigaš ili volar koji prevozi za novce
forpas - kartaški izraz
foršpan - kočijaš
fota - igra
fraj - džabe
frajla - nakinđurena devojka
fraklić - posuda za rakiju
francijaš - konj koji kad stoji češe nogu o nogu
fras - dečija padavica
frenter - vandrokaš
frenjang - sifilis
frižak - svež
frket - način štrikanja
frnjokalica - nos
frnjokati - ispuštati glasan zvuk - neartikulisan
front - prednji deo kuće
froncla - resa
frckati - tiho i nerazumljivo govoriti
fruliti - naguziti
frtalj - četvrtina
fruštuk - doručak
fuksa - fljoska
fura - prevoz u jednom pravcu
furkast - čir na ovčijem vimenu
furt - stalno
furuna - peć
fušekla - kratka muška čarapa
fufa - vatara
futirati se - ne učestvovati na raspravi ili u poslu
fušeraj - loša izrada
fušer majstor - loš majstor
haj-huj - nešto neozbiljno
hajčiti - goniti stoku
hapcilinder - muški gospodski šešir
hahar - pustahija
huja - uzvik kojim se označava da je nešto završeno
cajg - vrsta pamučne tkanine
cajgan - koji je od cajga
cakati - šutirati
cakum-pakum - sve skupa
cvajer - vrsta brašna 2 klase
cvaliti se - ne dopuštati u raspravi da druga osoba bude u pravu
cvetko - konj sa belom šarom na čelu
cvibok - vojnički dvopek
cvikla - deo tkanine krojen ukoso
cvolika - stabljika crnog luka
cvonjak - sitan bezvredan novac
cenzar - posrednik pri kupoprodaji
cepača- plava šljiva
cecnuti - propasti; promašiti stepenicu
cigansko perje - gologuz
cigančići - susnežica
cigaretla - cigareta
cikbrija - gologuz
cimer - krupan paradajz odozgo da kupac misli da je sav paradajz taki
cin - kalaj
cipelcug - peške
cifrati se - lickati se
cic - pamučna tkanina
cica - krznena kragna na kaputu
cmakati - ljubiti
cmolja - slabić
cokla - donji deo zida tamnije obojen
coca - ortak u kocki
crkanica - badavadžija
crtalo - mali raonik
cugaroš - lokača
cugiher - postava
cukraš - poslastičar
cundukurcnuti - načisto propasti - umreti
cupas - forpas
curuk - uzvik konju da ide unazad
cucati – zavitlavati
čakanac - čekić
čangir - polna bolest
čapaš - suv izrovan kolski put
čarakati - prevrtati žar u peći
čatlov - duge motke koje se poprečno stave na lotre zaprežnih kola da bi se na nji stavilo seno
čačika - magarac
čačkav - nervozan
čekićar - vrsta mlina
čeloglave - iznad glave
čengele - trokaka gvozdena kuka za vađenje kante iz bunara
čerez - zbog toga
čerkez - prošireni rukav na košulji blizu šake
čečati - dugo i uporno čekati
čikati - bosti glavom i rogovima
čiklić - opušak
čikmedže - ladica, fijoka
čikov - vrsta ribe
čilager - čika
čile - starkelja
čirajiv - pun čireva
čismenka - čista žena
čkalj - bodljikavi korov
človiti - dubiti na glavi
čonka - vo sa polomljenim rogom
čorda - krdo stoke
čugovi - dečija igra
džagati - bockati nekim predmetom
džada - uzvik teranja
džak-sokak - zadnjak
džega - ženska kapa
džigeričar - antipatična osoba
džidža - komad crepa za šantiškolu
džora - mršava stoka
šavolj - veća drvena posuda u kojoj se kiseli kupus
šalaj - pripev u ljubavnim pesmama iz bačke
šalov - srp
šandrka - lucprda
šamlica - niska stolica na tri noge
šanitškola - dečija igra školice
šanuti - šapnuti
šapica - vrsta kolača
šarage - zadnji deo na zaprežnim kolima
šarajtov - veliki novčanik samo za papirne novce
šarampov - jendek
švajcika - golub preletač
švandra - krasta
švandrav - krastav
švigar - tanak vrh biča
švigarac - momčić od 14-16 godina
švigarica - devojčica od 14-16 godina
švindleraj - prevara
švićkati - blago udarati konja kamdžijom
šepa - micna
šeput - masnica na cipeli
šerbli - noša
šeša - starija sestra
šibadžija - neozbiljan
šijak - levoruk
šiljokuran - kurcobrija
šilježe - jagnje od godinu dana
šiljer - vino roze
šindivila - koketna devojka
šipkara - duguljasta paprika
širaj - vo sa dugim rogovima
širajzli - žarač
širine - najširi deo kanala
širma - štit na kapi
šiće - šivenje
šica - vrh na seljačkoj peći
šiše - ždrebe
škembe - nevaljalo dete
šklopac - oteklina od ujeda insekta
šklopocija - mašina koja glasno radi
škopiti - kidati zaperke na paradajzu
škrbotina - ostatak polomljenog zuba
šlajbok - novčanik za sitan novac
šlajpik - novčanik
šlajfer - oštrač noževa
šlajfna - mašna, kravata
šlingeraj - čipka na rublju, vez
šlafrok - kućna haljina
šlus - kraj
šljapiti - ošamariti
šmek - miris - osećaj
šmickalo - ćorav koji ne vidi dobro
šmorna - jelo sa jajima pomešano s brašnom; debela kajgana
šmugnuti - pobeći
šnajca – krojač
šnapsl - vrsta kartaške igre
šobonjiti - ođekivati pod udarom predmeta
šopiti - udariti
šos - suknja
špargla - vrsta deteline
špacir - šetnja
špengler - klonfer
špeceraj - radnja mešovite robe
špecije - lekovite materije od raznih sastojaka
špitalj - bolnica
špiclov - prepredenko
špicname - porodični nadimak
špurak - šapurika
šrek - kos
štajerac - vrsta velikih konja
štajervogn - laka kola za prevoz lakog tereta
štakara - osoba dugih nogu
štalmajstor - čistač stala
štafir - devojačka sprema za udaju
štacija - stanica
štelung - položaj tela, držanje
štenara - nezagrejana prostorija
štetovati - biti na šteti
štir - baštovanski korov
štogođ - lep, kvalitetan ("odelo ti je štogođ!")
štoplciger - vadičep
štranga - deblji konopac
štrapac - umor
štreka - pruga
štrimfla - čarapa
štringla - vunica
štrofovati - kažnjavati
štruks - jaka pamučna tkanina
štrupiran - šantav
štrufna - guma za čarape
štucer - kicoš
štucovati - klikeraški izraz
šuv - mera za dužinu
šuvaklija - levonogi fudbaler
šumangele - beži, trči
štolvert - vrsta bombone
šunigla - ekser sa širokom glavom
šurige-burige - bezvredna stvar
šurnajst - mnogo
šus - hitac
šucka - nepromišljena osoba
šuć - muruć - neprivlačna osoba
šuć-muć - besmislica
šufnudla - pecivo u obliku valjuščića
šor – ulica
šuroška kefa - ribaća četka
DocSlide
|
|
|
|
|
|
|
|
| Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 30 gostiju |
|
Ne možete postavljati nove teme u ovom forumu
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Ne možete monjati vaše postove u ovom forumu
Ne možete brisati vaše postove u ovom forumu
|
|
|
