Srbija Forum
http://srbija-forum.com/

Koliko cesto pricate sami sa sobom?
http://srbija-forum.com/viewtopic.php?f=266&t=3399
Stranica 3 od 4

Autoru:  SJAJNA [ 07 Feb 2013, 21:54 ]
Tema posta:  Re: Koliko cesto pricate sami sa sobom?

Dva dana si ja ne sastavljam vilice pricajuci sama sa sobom,a u stvari,ne pricam ja sama sa sobom-ja sam pricala s svojom rukom koju sam uporno udarala drugom rukom da ne bi moja prva ruka,povedena mojim mozgom(i taj poceo da se mesa!!)slucajno napisala nesto sto ova moja druga ruka nikako nije htela,i tako...ako razumete sta hocu da kazem.... [treptrep.gif]

Autoru:  Andjeo sa greskom [ 07 Feb 2013, 21:55 ]
Tema posta:  Re: Koliko cesto pricate sami sa sobom?

Ja kad nesto pogresim i onda udarim onako samokriticno pa ti nisi normalna,gde ti je pamet bila i tako ...i onda me moj macak pogleda cudno,pa se postidim i prestanem

Autoru:  MeGi [ 07 Feb 2013, 21:59 ]
Tema posta:  Re: Koliko cesto pricate sami sa sobom?

ahahaha jeste otkacene vas dve iznad

Autoru:  Iskra [ 08 Feb 2013, 13:49 ]
Tema posta:  Re: Koliko cesto pricate sami sa sobom?

dešava se u zadnje vreme [zenskismeh.gif]
pa me moji gledaju ko da sam [smusen.jpg]

Autoru:  lOOla [ 25 Apr 2013, 10:50 ]
Tema posta:  Re: Koliko cesto pricate sami sa sobom?

Причате сами са собом?



Slika


Људи који причају сами са собом поступају разумно и промишљено, а не шашаво, тврди неуролог Џил Болти Тејлор.

- Многима од нас догодило се да у тренутку стреса наглас себи дају некакву инструкцију - сабери се, смири се, шта ћемо сад, или слично. Разговор са самим собом до сада се сматрао знаком нестабилности, али то је заправо рационалан и отрежњујући поступак", објашњава Тејлорова.

- Ако се, суочени са неком потешкоћом или умором, наглас бодрите или наглас преиспитујете ситуацију, то је знак да ваша свест покушава да надјача подсвест и даје вам јасну инструкцију како да поступите", објаснила је она.

- Свако има унутрашњи глас који га саветује како да поступи, и није лоше понекад га пустити да се чује и у стварности", каже Тејлорова.

Друштвени психолог Гери Вудс додаје да деца стално причају сама са собом, и као пример наводи гунђање или охрабривање самог себе током неке игре или учења.

-Са годинама губимо ту навику, јер је друштвено неприхватљиво мрмљати себи у браду. Ипак, требало би да знамо да је то нормално понашање", рекао је Вудс.

Он је додао да се ово, наравно, односи на разумне изјаве упућене самом себи, а не на узвикивање бесмислица, што је ипак друга прича.


преузето са mondo.rs

Autoru:  Molena [ 02 Maj 2013, 15:58 ]
Tema posta:  Re: Koliko cesto pricate sami sa sobom?

redovno

niko me ne popljuje ili ne nahvali kao sto to sama sebi uradim :D
ispricam se sa svojim alter egom redovno....postavljam mu u zadnje vrijeme pitanje na jednom jeziku on mi odgovara na drugom i tako se igramo he he.
sve u svemu pricama sama sa sobom, nikad u javnosti....al cim udjem u kucu odmah podjem i kazem..jao jesi vidjela ti moja Molena onog majmuna, on bi mene ..pa se onda ispricamo, i tako uvijek.
A ujutro si u ogledalu obavezno kazem...grozno izgledas, treba ti jos sna :D

Autoru:  Radisav_Oluja [ 09 Maj 2013, 20:03 ]
Tema posta:  Re: Koliko cesto pricate sami sa sobom?

Svaki dan,al mu se danas nije pricalo.

Autoru:  lOOla [ 11 Maj 2013, 16:16 ]
Tema posta:  Re: Koliko cesto pricate sami sa sobom?

Pričati sam sa sobom je vrlo korisno

Slika

“Dogodi li vam se da pričate sami sa sobom? Meni se to često dešava, mislim da to i nije toliko loše, ali je najgore kad hodam ulicom i razgovaram sama sa sobom, a netko doleti i čuje moje blebetanje! Kakva su vaša iskustva?” Pita se to jedna uspješna djevojka u ranim tridesetima, koja je temu “Pričanje sa sobom” postavila i na jedan internetski forum. Reakcije?
Javila joj se sva sila žena i muškaraca koje je strah priznati da im se to događa. Zavijeni, međutim, u internetsku anonimnost, ipak su priznali svoju slabost. “Pričam sa sobom otkad znam za sebe. To nekada volim raditi, baš se napričam. Iako se nekada pitam: jesam li možda luda? No, na taj se način opuštam psihički.”

Unutarnji govor

“Mene znaju uhvatit’ razdoblja. Glasno razmišljam. Ili kad sam živčan. I psujem naglas, da, ako se to računa!” “I meni se to znalo desiti. Hodam ulicom, zamislim se, pa počnem pričati i raditi grimase i tek kad naletim na nekoga, sredim se. Najčešće pričam sam sa sobom kada sam sam doma, a tada obično naglas je..m mater samome sebi!” “Pa ne vidim ništa loše u pričanju sa samim sobom... Tko me može bolje shvatiti od same sebe? Još ako se gledam u ogledalo, stvarno se osjećam kao da imam društvo!...”
“Svi to rade, neki češće od drugih. Dogodi mi se i da mašem rukama, a da uopće nisam toga svjesna.” “Mene to podsjeća na one likove i likice iz sapunica; zar oni stalno nešto ne pričaju sebi u brk?” “Pričam sa sobom, a ako netko to primijeti, onda iste sekunde počnem pjevušiti, tako da se ne primijeti ta moja potreba...” “Najgore je, a dogodilo mi se mali milijun puta, da šetam i zamišljan neku situaciju, smješkam se onako glupasto i govorin sebi u bradu, a neka baba stoji na balkonu i gleda me. Tada mi dođe da propadnem u zemlju.
” Sve su to primjeri koje su na forumu iznijeli “samopričalice”, a mi smo pitali psihologe i psihijatre je li “pričanje sa sobom” neka vrsta, recimo, poremećaja? Je li “epidemija” pričanja sa sobom djelomično i rezultat krize? Pričanje sa samim sobom nije znak poremećaja - kaže za Liniju X Martina Čarija, psihologinja u Centru za djecu, mlade i obitelj “Modus”, već, napominje, zdrava funkcija koju, kada se odvija u mislima, stručno zovemo „unutarnji govor“.
- „Razgovor sa samim sobom“ najčešće se odvija kao unutarnji govor i to nam omogućuje zadovoljavanje mnogih potreba, bilo da se radi o „ventilaciji“ (izbacivanju) trenutačno nakupljenih, intenzivnih osjećaja, procjenjivanju najprikladnije reakcije u trenutnoj situaciji, imenovanju situacije kako bi se lakše nosili s njom ili samotješenju. Biti sposoban zadovoljiti vlastitu potrebu kroz pružanje savjeta samom sebi, utjehe ili smirivanja zapravo je odraz zrele ličnosti jer nam omogućuje kvalitetno reagiranje u izazovnim situacijama.
Zamislite što bi bilo da nemamo sposobnosti savjetovati samog sebe o prikladnom načinu reagiranja ili umiriti sami sebe, već, čim se uzrujamo, izraziti svoju ljutnju, bijes ili nervozu na ljude oko sebe? Možemo pretpostaviti da bi nam bilo puno teže zadržati poslove, brakove, odnose s djecom, pa čak i prijatelje – kaže Čarija, odgovarajući i na pitanje kad je „pričanje sa samim sobom“ odraz psihičkog problema ili poremećaja.

Sami sebi najbolji

– Jedan od kriterija je upravo je li naša reakcija pričanjem sa sobom prikladna situaciji u kojoj se nalazimo. Primjerice, izražavanje svojih misli naglas za vrijeme kinoprojekcije ili vožnje u tramvaju punom ljudi zaista može otvoriti pitanje o tome događa li se nešto neobično s osobom. Kada smo jako uzrujani ili uzbuđeni, dogodit će nam se da imamo potrebu naglas komentirati ili čak gestikulirati, no to služi ventilaciji intenzivnih osjećaja, a nekad je i poruka okolini o tome kako se osjećamo – ističe Čarija.
Čitajući neke članke vezane uz ovu pojavu, naišli smo i na podatak da neki stručnjaci preporučuju u stresnoj situaciji razgovarati sam sa sobom i tako si “olakšati”. – Ako nas je nešto uzrujalo i moramo se sami nositi s tom situacijom, sami smo sebi najbolji prijatelji - komentira Martina Čarija. - Možemo se umiriti i ohrabriti izjavama tipa bit će sve u redu, nije on/ona to tako mislio/mislila, sutra je novi dan...
Također, možemo sami sebi dati savjete o tome kako bi bilo najbolje riješiti određenu situaciju, podsjetiti se drugih sličnih situacija i kako smo ih riješili, savjeta roditelja i prijatelja... Unutarnji govor, a posebno samoumirivanje, vještine su koje učimo tijekom odrastanja na primjerima iz okoline. Bitno je i osvijestiti što najčešće poručujemo sami sebi jer neke poruke mogu biti preuzete iz okoline, a da nismo procijenili jesu li valjane za nas u određenom trenutku. Najčešće se radi o porukama koje počinju s moraš ili trebao/la bi...
Dobar primjer su rodno pristrane poruke: muškarac si, ne plači, ili dobre djevojčice ne izražavaju ljutnju. U Savjetovalištu centra za djecu, mlade i obitelj Modus često nam se ljudi obraćaju upravo radi problema s unutarnjim govorom kroz koji su skloni osuđivati sebe, braniti sebi zadovoljavanje važnih potreba i slično – napominje psihologinja koju smo za kraj razgovara pitali neizbježno pitanje - priča li i ona sama sa sobom? – Svaki dan, a ako je situacija za to prikladna, onda i naglas!

преузето са slobodnadalmacija.hr

Autoru:  Emanuella [ 13 Maj 2013, 19:13 ]
Tema posta:  Re: Koliko cesto pricate sami sa sobom?

upravo sad
msm da cu umrijeti jos sat vremena dok dodje kraj radnog vremena [mojzidic.gif] [mojzidic.gif] [mojzidic.gif]
ne sjecam se smornijeg dana

Autoru:  MAD BOOKSELLER [ 13 Maj 2013, 19:56 ]
Tema posta:  Re: Koliko cesto pricate sami sa sobom?

С паметним саговорником никад није с раскида попричати!
[treptrep.gif]

Stranica 3 od 4 Sva vremena su u UTC + 2 sata
Powered by phpBB® Forum Software © phpBB Group
http://www.phpbb.com/