Još jedna godina se dodala. Rešila sam da od ove ne brojim svoje , nego samo kažem : ova 13-ta . Smešno je sigurno kad čuješ prvi put.No nekako se munjevito približavam još jednom okruglom broju. Nije da se nešto žalim , samo u zadnje vreme sve češće razmišljam...ne želim da se osvrnem jednog dana unazad, i da vidim samo ništavilo , nulu , zero....Ne želim , da doživim to da nemam zašto se osvrtati , ili da žalim zbog nekih propuštenih prilika . Normalno je da neke svoje snove ,nismo u mogućnosti da ispunimo, jer ne zavise samo od nas. Ali ja želim da znam u dubini svoje duše , i ako nisam ostvarila , da sam barem pokušala. Nisam fakultetski obrazovana , niti imam neke posebne titule recimo ono : Dr-Mr. i sl. Nije to u opšte bitno.Bitno je kad dodje starost ,i unuke pokupim oko sebe , da imam šta i o čemu da im pričam, jer babe to umeju ,obavezno sa onom otrcanom početnom rečenicom :eeeee u moje vreme.....ha ha ha , i ako ne želimo da budemo "kopija"naših roditelja a ponajmanje baka ...protiv tih stvari ipak ne možemo mnogo.Možemo da izmenimo nešto , ali geni su čudo....i u 99% slučajeva se naslede.
Zatim ne bih da starost dočekam sama , kao tužno kuče neko.Da živim za neke trenutke kad bi se neko setio da proveri , mrdam li još? ....E toga se najviše plašim. Samoće. Nije mi sramota da priznam , ne brine me starost ,jer je to normalan sled dogadjaja života. Volela bih da je dočekam u društvu nekoga , ko će me istrpeti kad budem pomalo i čangrizava , postanem deblja da ne kažem debela, ...kad mi se vise neće videti prirodna boja kose, jer će postati seda. Kad cu izgledati kao da nosim 2 broja vecu kožu , nego što mi u opšte treba, kad mi oči ne budu ovako plave nego poprime sivilo tmurnog neba .Kome neće smetati ako prospem malo čaja jer mi ruke nisu mirne kao nekada, ko me neće požurivati , jer me noge više ne slusaju kako treba , ko će se zabrinuti ako kažem da sam od svega preumorna....
Volela bih da imam nekog ...da me zagrli i pred spavanje mi kaže volim te , vidimo se sutra...

Eto ...to je za mene starost ...ne bore na čelu , ne grba na ledjima,....strah da ne ostanem sama .

Nšla sam jedan jako lep teks na netu , preporučila bih svima da pročitaju ...jer je to bio pokretač ove teme....



Trebat' ces mi...


Trebat ćeš mi u starosti, kad budem gunđao, jer ne znam gde su mi naočare, da kažeš: "Eto ti ih na nosu, bleso matora. Tako bi ti i srce još uvek tražio, da nije bilo mene da kažem da je na svom mjestu". Trebat ćeš mi u starosti, da te se sa radošću sećamo, umesto da te se sećam sa tugom, da te opomenem kad kažeš: "E, kad se setim kakva sam bila", da ne smeš tako govoriti u mom prisustvu, jer si mi lepša no ikada. Trebat ćeš mi u starosti, da joj se rugamo kada nas pita gde nam je bila mladost. Trebat ćeš mi u starosti, kad izlapim, da kažeš: "Bolje mozak, nego srce". Trebat ćeš mi u starosti, da ne dopustiš da ostarimo. Trebat ćeš mi u starosti, da kažeš: "A rekao si da me ne možeš voleti jače". Trebat ćeš mi u starosti, da me grdiš što tvrdim da doktori nemaju pojma i ne pijem lijekove, jer si ti najbolji lek za moje srce. Trebat ćeš mi u starosti, da me izbaciš iz kuhinje, kad praviš kolače: "Strpi se, gori si od deteta". Trebat ćeš mi u starosti, kao što mi trebaš sada, ali mnogo više. Trebat ćeš mi u starosti, da me pitaš: "Nije ti valjda opet do toga?", a ja da kažem: "Meni je uvek do tebe". Trebat ćeš mi u starosti, da kažeš: "Izvini što sam vikala", a ja da te tješim: "Nisam te ni shvatio ozbiljno". Trebat ćeš mi u starosti, kad me zoveš DEDA, da kažem: "Reci, pile moje malo, pirgavo". Trebat ćeš mi u starosti, da te volim i kada me starost napusti..

Izvor price : Prodao si moje snove, zelio si neke nove ..