|
| Autoru |
Poruka |
|
Astra
|
|
Administrator
Pridružio se: 13 Apr 2012, 02:58
Postovi: 10711
|
Duško Trifunović
Duško Trifunović,srpski književnik, pjesnik i televizijski autor, je rođen 13.9. 1933. godine u Sijekovcu kod Bosanskog Broda. Zasigurno jedan od najvećih književnika južnoslovenskih prostora sa dvadeset knjiga poezije, četiri romana i nekoliko drama.
Nije bio član sekcija, ni mladi pjesnik pionir. Prvu pesmu napisao je tek po povratku iz vojske, sa 22 godine. "...Sa dvadeset i dvije godine sam počeo da pišem. Svoju prvu zbirku pjesama napisao sam na vratima vagona, jer sam dvanaest godina radio u fabrici kao majstor-bravar. Pravio sam vrata za vagone i nikada nisam zakasnio na posao. Uvijek sam se ponašao po zakonu, nisam vikao: "Dajte mi slobodu". Sam sam je obezbjeđivao tako što sam bio poslušan. Bojao sam se škole jer su me tamo ispitivali. Profesor te pita, a ti znaš da on to zna. Mislio sam, kako su blesavi, pitaju te ono što već znaju. Onda sam došao do zaključka da jedino ako budem pisao neću morati nikome da polažem račune.— ...U početku su piscu najveća inspiracija samoća i nesreća. Posle shvatiš da ne moraš robovati istoriji i teoriji književnosti. Nisam mogao ostati u pjesničkom jeziku koji se sastojao od vjetra, vode i magle. Nisu me interesovale te elementarne nepogode.—"
U Sarajevo dolazi sa 24 godine i zanatom bravara, ali već sledeće godine 1958. izdaje prvu knjigu. Bio je jedan od najznačajnijih predstavnika takozvane estradne, govorne poezije, od svoje prve knjige "Zlatni kuršum" (1958) kojom je debitovao u književnosti i odmah bio nagrađen Brankovom nagradom, na Stražilovu. Svrstan je u talas nove urbane poezije sarajevskog kruga, gdje je najduže i stvarao. Bio je plodan stvaralac koji je stvorio dvadeset knjiga poezije, četiri romana i nekoliko drama. Teorija ga nikada nije zanimala već samo praksa. Mogao je da napiše, i pisao je, pjesme na sve teme, situacije, osjećanja. U obilnoj produkciji za narod, najširu publiku, nije se stidio narudžbina. Od recitala, otvaranja izložbe, do jelovnika, šta i kad zatreba, kako za djecu tako i za odrasle, za pastire i akademike, a žalio je doktorske i doktrinarne pesnike. Pazio je jedino da "ne umre naše/njegovo slovo ljubve, da ne izneveri moć poezije i mesto pesnika". Smatrao je da je poezija jedina nacionalna umetnost jer je jezik jedini što narod ima i što ga čini svojim. Sve drugo se može donijeti, pa i u vidu humanitarne pomoći." Na televiziji je zapamćen kao autor emisija na TV Sarajevo "Šta djeca znaju o zavičaju". Smatra se zaslužnim za kreiranje nečega što je kasnije nazvano sarajevska rok-en-rol škola. Sarađivao je sa najpoznatijim muzičkim bendom bivše Jugoslavije Bijelim dugmetom u izradi njihovih pjesama. Do tog momenta je bilo nezamislivo da poznat i afirmisan pjesnik sarađuje sa rok bendom. Iz te saradnje su se izrodili hitovi kao što su "Ima neka tajna veza", "Šta bi dao da si na mom mjestu", "Glavo luda" i mnogi drugi. Sem toga, pisao je tekstove i za "Indekse", Nedu Ukraden, Zdravka Čolića, Arsena Dedića, Gabi Novak, Seida Memića-Vajtu a poslednje poznato estradno ime sa kojim je radio je bio Željko Joksimović ("Ima nešto").
Ukupno je preko 230 njegovih pesama komponovano i snimljeno. Po izbijanju rata 1992. godine prelazi da živi u Novi Sad gdje nastavlja da radi za TV Novi Sad. Preminuo je 28. januara 2006. godine u Novom Sadu. Prema sopstvenoj želji sahranjen je u Sremskim Karlovcima, 30. januara 2006. gdje je imao kućicu u kojoj je boravio i radio. _________________ 
|
|
|
|
|
|
|
Nina
|
|
Moderator
Pridružio se: 13 Apr 2012, 14:33
Postovi: 5555
|
Bibliografija
"Zlatni kuršum", pjesme,bilježnica, Sarajevo ,1958
"Babovo rdjav baština", pjesme,Svjetlost, Sarajevo, 1960.
"Jetka pripovjetke, pjesme,Veselin Masleša, Sarajevo, 1962.
"Tumač tiranije", pjesme,Veselin Masleša, Sarajevo, 1966.
"Bukvalno tako", izbor iz poezije,Svjetlost, Sarajevo, 1968.
"Poezija", izbor,Veselin Masleša, Sarajevo, 1971.
"Šok soba", pjesme,Svjetlost, Sarajevo, 1972.
"Knjiga za čitanje i pjevanje", pjesme i proza,Svjetlost, Sarajevo, 1977.
"Djeca sama kod kuće", pjesme u prozi za djecu,Svjetlost, Sarajevo, 1981.
"Kazneni prostor", roman,Gorenjska, Sarajevo, 1982.
"Indijanci, pas", slikovnica,Svjetlost, Sarajevo, 1982.
"Jaje, riba, pače", slikovnica,Svjetlost, Sarajevo, 1982.
"Leonardo, vatra", slikovnica,Svjetlost, Sarajevo, 1982.
"Novine, pošta", slikovnica,Svjetlost, Sarajevo, 1982.
"Frizure, moda, poljupci", slikovnica,Svjetlost, Sarajevo, 1982.
"Voće, selo, leptir", slikovnica,Svjetlost, Sarajevo, 1982.
"Dnevnik i noćnik", izbor i nove pjesme,Gradska biblioteka, Zrenjanin, 1984.
"Od igle do lokomotive", pjesme za djecu,Gradska biblioteka, Zrenjanin, 1984.
"Bombonal", pjesme za djecu,Književne novine, Beograd, 1985.
"Pobjednička krug", pjesme,Svjetlost, Sarajevo, 1987.
"Šarena laža", pjesme za djecu,Uneverzal, Tuzla, 1987.
"Sedam šuma", pjesme za djecu,Veselin Masleša, Sarajevo, 1987.
"Slobodni pad", pjesme,BIGZ, Beograd, 1987.
"Jajce", slikovnica, proza,Svjetlost, Sarajevo, 1988.
"Vučedolska golubica", pjesme,OK SSRNH, Odbor za DUDIK i SOUR Vupik, 1988.
"Bumbarin dugi let", pjesme za djecu,Jugoton, Zagreb, 1988.
"Pristao sam biti igračka", balade,Izdavački centar Rijeka, Rijeka, 1988.
"Bitter stories", pjesme, na engleskom (preveo: Nikola Korljević),Sarajevski dani poezije, Sarajevo, 1988.
"Kulin ban", drama u stihovima,Svjetlost, Sarajevo, 1988.
"Odbrana grada Neuma", pjesme,Univerzitetska riječ, Nikšić, 1989.
"Balade s estrade", balade,Alkion, Slavonski Brod, 1989.
"Adam Ledolomac", tri drame,Drugari, Sarajevo, 1990.
"Bodlje vire, nema dire", pjesme,SK BIH - SDP, Sarajevo, 1990.
"Izabrane pjesme", dječje pjesme (5 knjiga),Univerzitetska riječ, Nikšić iOktoih, Titograd1991.
"Tumač tiranije",
"Ludački kvartet",
"Disko bajka",
"Šarena laža",
"Nevidljivi čovjek".
"Juriš u okršaje", pjesme za djecu,Dnevnik, Laković, Saraorci, 1991.
"Prolog i epilog", pesme za decu, Srna film, Štit, Pale, 1994.
"Izabrana dela", Prometej, Novi Sad, Rado-Herc, Subotica, 1994.
"Zlatni kuršum", pesme
"Tempo sekondo", pesme,
"Venac i lanac", pesme,
"Tajna veza", pesme,
"Slobodni pad", pesme,
"Šok soba", pesme,
"Zlokoklotrp", pesme za decu,
"Dunavski zmaj", pesme za decu,
"Odosmo u kosmos", pesme za decu,
"Antički poremećaj", pesme,
"Mic po mic micimetar", pesme za decu,
"Šegrti u majstoratu", roman,
"Kazneni prostor", roman,
"Mandragola i Halogeni efekti", drame,
"Vlasnik restorana Radost", drame,
"Kud i kamo", pesme za decu, Slovo, Vrbas, 1996,
"Glavni junak", pesme za decu, izbor, Punta, Niš, 1998,
"Nojeva lađa", pesme za decu, BMG, Beograd, 1997.
"Nojeva lađa", pesme za decu, Publik press, Kraljevo, 1998.
"Tajna veza", Prometej, Novi Sad, 1998.
"Tajna veza", Dečje novine, Gornji Milanovac, 1998.
"Tajna veza", Stylos", Novi Sad, 1999.
"Carska bara", pesme, Stylos, Novi Sad, 2000.
"Breza na mesečini", pesme, Krovovi, Sremski Karlovci, 2000.
"Veliko otvaranje", izbor iz poezije, Glas srpski, Banja Luka, 2000.
"Dokazni materijal", izbor poezije za decu, Smederevska pesnička jesen, Smederevo, 2001.
"Davno i daleko", roman, Verzal press", Beograd, 2001
"Anđel do anđela", roman, Prometej, Novi sad, 2001.
"Cela škola", pesme za decu, Dečje novine, Gornji Milanovac, 2002.
"Gola seča" roman, Glas srpski, Banja Luka, 2002.
"Tajna veza", izbor iz poezije, Gramatik, Podgorica, 2002.
"Kako sam kopao kanal Dunav-Tisa-Dunav", pesme, Srpska knjiga, Ruma, 2003.
"Pet života", izbor iz poezije, Srpska knjiga, Ruma, Instel-inžinjering, Novi Sad, 2003.
"Glineni golub", pesme, Srpska knjiga, Ruma, 2004.
"Zlatnim perom zlatno slovo", pesme za decu, Srpska knjiga, Ruma, 2004.
"Knjiga mog života", pesme, Srpska knjiga, Ruma, 2004.
"Veliko spremanje", pesme, Stylos, Novi Sad, 2005.
"Tajna veza", pesme, Tri-M, Novi sad, 2006.
Filmografija
1968 - Ram za sliku moje drage
1970 - Život je masovna pojava
Nagrade
"Brankova nagrada" 1960,
"Šestoaprilska nagrada" grada Sarajeva,
Savezna nagrada za brigu o djeci,
Nagrada "Iskre kulture Vojvodine"
|
|
|
|
|
|
|
Nina
|
|
Moderator
Pridružio se: 13 Apr 2012, 14:33
Postovi: 5555
|
Pjesme na koje je komponovana muzika
• Glavni junak jedne knjige
Izvođači: Bijelo dugme (vokal: Zeljko Bebek)
• Stranac (Ima neka tajna veza)
Izvođači: Bijelo dugme (vokal: Zeljko Bebek), Jadranka Stojakovic
• Šta je, tu je
Izvođači: Bijelo dugme (vokal: Zeljko Bebek)
• Pristao sam biću sve sto hoće (muzika:)
Izvođači: Bijelo dugme (vokal: Zeljko Bebek)
• Šta bi dao da si na mom mestu (muzika:)
Izvođači: Bijelo dugme (vokal: Zeljko Bebek)
• Lova (tekst: D. Trifunović & G. Bregović / muzika: Goran Bregović)
Izvođači: Bijelo dugme (vokal: Zeljko Bebek)
• A milicija trenira strogoću (muzika: )
Izvođači: Bijelo dugme (vokal: Alen Islamovic)
• Glavo luda (muzika: Ranko Boban)
Izvođači: Zdravko Colic
• Ljubomora (muzika: Kornelije Kovac)
Izvođači: Zdravko Colic
• Srce je čudna zvijerka (muzika: Kornelije Kovac)
Izvođači: Zdravko Colic
• Malo pojačaj radio (tekst: G. Bregovic & D. Trifunovic / muzika: Goran Bregovic)
Izvođači: Zdravko Colic
• Rijeka suza i na njoj lađa (tekst: D. Trifunovic & G. Bregovic / muzika: K. Kovac & G. Bregovic)
Izvođači: Zdravko Colic
• Da mi nije ove moje tuge (muzika: Kornelije Kovac)
Izvođači: Zdravko Colic
• Zlatna ribica (muzika: Ivan Dropulic)
Izvođači: Seid Memic Vajta
• Budi dobra do oktobra (muzika: Ranko Boban)
Izvođači: Seid Memic Vajta
• Ne očekuj da te iko razume (muzika: Ivan Dropulic)
Izvođači: Seid Memic Vajta
• Razglednice (muzika: Ivan Dropulic)
Izvođači: Seid Memic Vajta
• Samoća (muzika: Ivan Dropulic)
Izvođači: Seid Memic Vajta
• Bilo mi je lijepo s tobom (muzika: Ivan Dropuluc)
Izvođači: Seid Memic Vajta
• Princ iz bajke (muzika: Ivan Dropulic)
Izvođači: Seid Memic Vajta
• Cimciraste šamšare (muzika: Ivan Dropulic)
Izvođači: Seid Memic Vajta
• Dobro se osećam (muzika: Ivan Dropulic)
Izvođači: Seid Memic Vajta
• Pesma Sarajevu (muzika: Ivan Dropulic)
Izvođači: Seid Memic Vajta
• Život je maskenbal (muzika: G. Lendjel)
Izvođači: Seid Memic Vajta
• Čovjek bez problema (muzika: Ranko Boban)
Izvođači: Seid Memic Vajta
• Ne zaboravi me (muzika: Ranko Boban)
Izvođači: Seid Memic Vajta
• Karavan (muzika: G. Lendjel)
Izvođači: Seid Memic Vajta
• Kadija (muzika: G. Lendjel)
Izvođači: Seid Memic Vajta
• Šta je Ana rekla (muzika: G. Lendjel)
Izvođači: Seid Memic Vajta
• Štap (muzika: G. Lendjel)
Izvođači: Seid Memic Vajta
• Nepoznata pjesma (muzika: G. Lendjel)
Izvođači: Seid Memic Vajta
• Balada o ravnici (muzika: Ranko Boban)
Izvođači: Seid Memic Vajta
• Lepa Radić (muzika: R. Boban)
Izvođači: Seid Memic Vajta
• Majstori, majstori (muzika: Ranko Boban)
Izvođači: Seid Memic Vajta
• Selo (muzika: Ranko Boban)
Izvođači: Seid Memic Vajta
• Ne zaboravi me (muzika: Ranko Boban)
Izvođači: Seid Memic Vajta
• Naša pisma (muzika: N. Vucina)
Izvođači: Seid Memic Vajta
• Dijanin san (muzika: G. Lendjel)
Izvođači: Seid Memic Vajta
• Od Olova do Trnova (muzika: G. Lendjel)
Izvođači: Seid Memic Vajta
• Marijana (muzika: B. Sreten)
Izvođači: Seid Memic Vajta
• Ne daj se (muzika: Ranko Boban)
Izvođači: Seid Memic Vajta
• Ravno mi do mora (muzika: Ranko Boban)
Izvođači: Seid Memic Vajta
• Vozdra čo'jek (muzika: Ranko Boban)
Izvođači: Seid Memic Vajta
• Griješio sam (muzika: Ranko Boban)
Izvođači: Seid Memic Vajta
• Ho-ruk (muzika: G. Lendjel)
Izvođači: Seid Memic Vajta
• Život (muzika: G. Lendjel)
Izvođači: Seid Memic Vajta
• Ti si mi bila u svemu naj, naj, naj (muzika: Gabor Lendjel)
Izvođači: Indeksi, Vajta & Teska industrija
• Treba omesti manijake (muzika: )
Izvođači: Indeksi
• Nova nada (muzika: Jadranka Stojakovic-R. Rihtman)
Izvođači: Jadranka Stojakovic
• Ako me ikada nađeš (muzika: Jadranka Stojakovic)
Izvođači: Jadranka Stojakovic
• Čarobnjaci (muzika: Jadranka Stojakovic)
Izvođači: Jadranka Stojakovic
• Kad nisi znao ništa bolje (muzika: Jadranka Stojakovic)
Izvođači: Jadranka Stojakovic
• O tom potom (muzika: Jadranka Stojakovic)
Izvođači: Jadranka Stojakovic
• Osjećam da neko dolazi (muzika: Jadranka Stojakovic)
Izvođači: Jadranka Stojakovic
• Ko priznaje, pola mu se prašta (muzika: G. Lendjel / I. Savin)
Izvođači: Bisera Veletanlic
• Padala sam (muzika: Kornelije Kovac)
Izvođači: Bisera Veletanlic
• Novi Robinzoni (muzika: I. Arnautalic)
Izvođači: Neda Ukraden, 1975.
• Do posljednje kapi života (muzika: I. Arnautalic)
Izvođači: Neda Ukraden, 1975.
• Još te volim (muzika: K. Kovač)
Izvođači: Neda Ukraden, (VŠS '79)
• Što si bliže meni (muzika: V. Miloš)
Izvođači: Neda Ukraden, (Zagrebfest ’79)
• Kad sam bila cvijeće u Japanu (muzika: V. Miloš)
Izvođači: Neda Ukraden, 1979.)
• Sve što se odgađa, to se ne događa (muzika: Boban)
Izvođači: Neda Ukraden, (Yugovizija '81)
• Za tri dana prođe svako čudo (muzika: K. Monteno)
Izvođači: Neda Ukraden (Opatija '82)
• Mislite malo na me (muzika: E. Arnautialić)
Izvođači: Senad od Bosne 1979.)
• Ima nešto (muzika: )
Izvođači: Željko Joksimović
Na CD Zdravka Colića "Pesme koje volimo iz 1996." u izdanju HI-FI Centar, kao tekstopisci pesme "Malo pojačaj radio" navodi se: V. Hadžimilović i Duško Trifunović, a autori muzike: K. Kovač i K. Alić.
|
|
|
|
|
|
|
Truth and Pain
|
|
rang
Pridružio se: 04 Jul 2012, 21:49
Postovi: 946
|
PTICE
Kad ptice krenu
jesen je
kad mravi krenu
glad je
kad čovjek hoće on hoće
siguran budi
mlad je.
Pusti ga neka luta
kroz mutna snoviđenja
skloni mu se s puta
i reci do viđenja.
Dok mladost traje
šansa je
kad krila žele
leta
nek srce odmah
krene
daleko preko svijeta.
Pusti ga neka luta
kroz mutna snoviđenja
ukloni mu se s puta
i reci do viđenja.
|
|
|
|
|
|
|
Astra
|
|
Administrator
Pridružio se: 13 Apr 2012, 02:58
Postovi: 10711
|
Dusko Trifunovic
Moram biti poseban
Sada znam da je to stvarno bilo neprijateljstvo, jer sam i počeo da pišem zato što nisam bio prijatelj realnim, normalnim ljudima koji su se muvali oko mene
U doba najveće slave Duško Trifunović je pitao tadašnje Jugoslovene: Što bi dao da si na mom mjestu i to uvezao sa dve nespojive balkanske posvećenosti. Da te mrze a da ti se dive. “Bijelo dugme” je to otpevalo kao odgovor muzike. Ipak, u Bosni je presudio ključ. Svako je udario granice i na svoj deo njegovog stiha.
Duško Trifunović, 1933, Sijekovac kod Bosanskog Broda, pisao je poeziju koja je doživela muziku. Komponovano je oko 300 njegovih pesama. Za pedeset godina napisao je dvadeset knjiga poezije, četiri romana i nekoliko drama.
A, kada je počelo i ko je upalio svetlo?
- Nikakve šanse za razvoj nisam imao u tadašnjem načinu življenja i na prostorima na kojima sam živeo. Usamljen dečak, mršav, bez zaštite. Učio sam zanat i mislio šta ja to mogu sam da uradim. Kako to ja mogu bez oca, sa nepismenom majkom, sa ujacima koji su rasuti po svetu, sa stričevima koji imaju samo jedan cilj a to je rad u fabrici. Šta ja mogu sam a da ih ne oštetim? Dođem do zaključka: ako pišeš nešto, onda to možeš sam. Biće mogućnosti da budeš nešto, da opstaneš. Sve ostalo je izgleda bio talenat. Verovatno je to ta samouka sposobnost da savladaš neko područje koje ti pomaže da živiš. U fabrici sam radio dvanaest godina kao bravar. Pravio sam vrata za vagone. Pesme sam pisao tako što sam ih krio od drugih. Sredina u kojoj sam živeo mogla me ugušiti skroz: Šta on sada piše i šta ima da saopšti. On zna da priča i da govori i moguće je da to iskoristi na konferenciji, pa da mu duša bude mirna. Na konferencije nisam išao. Jedina veza sa svetom u to doba bilo je to što sam u radnom odnosu i to što sam igrao fudbal. To su dve veoma važne kategorije da ne budeš smešan.
Još uvek smo bez priče o drugovima i poeziji?
- Znao sam nešto što je njima bilo neobično. Nisam se prilagođavao toj sredini iako su ljudi od mene tražili tek toliko da ne rovarim, da ne budem pogrešan. Posle je došlo vreme kada su otkrili da pišem, a već sam bio u Sarajevu. Onda sam čuo kako jedan kaže: To je onaj što nešto piše, treba videti šta on to piše. Jer, taj posao je bio na rubu neprijateljstva. Sada znam da je to stvarno bilo neprijateljstvo, jer sam i počeo da pišem zato što nisam bio prijatelj realnim, normalnim ljudima koji su se muvali oko mene. To su bila čudnovata previranja u mojoj glavi. Pokušavao sam biti kao ostali. Onda sam video da mi nije potrebno. Biti kao drugi znači završiti svoj posao. Pogledaj kako radi komšija i odmah znaš kako se živi. Važno mi je bilo da moram biti svoj, da moram biti poseban.
Kako se u to vreme u Sarajevu snalazi bravar, a kako pesnik?
- Objavio sam prvu knjigu 1958. godine. Napisao sam je u strahu, čisto hormonski. Krio sam je u železničkoj radionici od kolega koji su bili dobri prema meni, ali ne bi oni shvatili šta ja to sada pišem. Onda su prelistali knjigu i začudili se da ne pišem o njima, nego da imam neku temu izvan njih. Nisam bio hroničar radnog dana u fabrici i iznenadili su se, pa me više nisu dirali. Znali su da znam nešto što znaju i učeni ljudi. Kod ove knjige su mi pomogli Izet Sarajlić i Risto Trifković. Druga knjiga se mora pisati po pameti i za nju sam našao oslonac u narodnoj poeziji, a objavio je Meša Selimović. Onda je izašao zakon da se bez škole može upisati fakultet. Ja sam prva generacija koja je to iskoristila.
Jeste li bili sumnjivi režimu?
- Ne. Ja još nisam znao da postoji režim. Režim je milicija. Ne smeš prelaziti ulicu na krivom mestu. To je sve što sam znao o režimu. Ja sam sada u žiži događaja. Dobijem “Brankovu nagradu”. Tada su mi rekli: Kada si ti dobar Novom Sadu onda si sigurno dobar pesnik. Odlazim na književne večeri na kojima čitaju Andrić, Davičo, Crnjanski, Zogović. Imali smo tu pokretnu školu poezije. Znao sam da, ako sam ja jedini pisac, a mnogi su me hvalili, onda to nije dobro. Moram da stvorim podmladak svo jih pristalica ili pesnika koji pišu.
Da vas hvale i veličaju? Šema autoriteta?
- Nije. Nisam smeo. Onda sam sebi smrdim. Rekao sam im: Jednom svetu jedan pesnik jedne vrste je sasvim dosta. Samo sam ih ohrabrio. Krčio sam put, posle su svi mogli da prođu. Ali, sve ono što sam ja uspeo da preskočim da se izvučem, da ne budem žigosan, da ne budem na crnoj listi, oni nisu shvatili. I došli su na crne liste. A država da bi se rešila njih, tako borbenih i agresivnih i sposobnih da kažu tešku reč, mene zaposli na televiziji – muzički omladinski program. To je bilo posle 1968. godine. Ti ćeš raditi tu, i šta ti imaš sa onim mangupima.
Ko su bili mangupi?
- Rajko Nogo, Abdulah Sidran, Radovan Karayić, Drago Jovanović, Todor Dutina, Stevan Tontić i drugi. Sjajnih momaka je bilo. Svi su bili na granici neke jeze, strogoće. Hteli su da poprave svet. A ja ih to nisam učio. Ja znam da pesnici ne mogu ništa svetu. U muzičkoj redakciji zateknem manijaka koliko hoćeš a tek je počela priča o rokenrolu. Pisci iz čijeg društva sam otišao smatrali su da sam to uradio zbog žena i para, a muzičari su smatrali da sam poslat od nekog komiteta da ih kontrolišem. Tako sam bio skroz ugrožen njihovim improvizacijama. Onda sam uljudio muzičare tako što im nisam dao da pevaju gluposti već sam počeo da pišem reči za njih. Od bivših mangupa danas je samo Sidran u Sarajevu i akademik je.
Jeste li se sretali sa Sidranom?
- Godine 1992. uzeo sam svoju torbu i izašao preko tog koridora. Komšija mi pre toga pokazao pištolj i pita me imam li ga i ja. Nemam, kažem, šta će mi. Onda je on meni rekao: Ako imaš pištolj, oni će doći da ti ga uzmu. A, ako nemaš, doći će da ti uzmu sve ostalo. Vidim, oni tu igraju neku svoju igru. Ja nemam ništa sa tim. Uspeo sam da žena i deca odu iz Sarajeva. Onda sam i ja izašao, posle sam saznao da je to bio snajperski koridor. Izašao sam i više se nizašta interesovao nisam.
Imali ste pun život u ovom gradu i nije baš lako razumet i potpuni prekid s njim?
- Jeste. Morao sam, ako hoću da ostanem živ. Nemam ja vremena da se bavim prošlošću. Kada sam došao u Sarajevo 1958, bilo je u njemu sedamdeset hiljada stanovnika. Kada sam morao da odem, bilo je 570 000 duša. Znači, pola miliona ljudi je došlo da vidi šta ja to radim. E, onda sam ja bio višak. Otišao sam i, kao što se ne vraćamo svojim bivšim ljubavima, tako se ni tamo ne mogu vratiti. Znam istoriju Sarajeva i znam da je uvek tako bilo. Meni je drago da su ljudi živi i da rade svoj posao.
Misleći na taj nesrećni rat, ipak pitam za mir koji se na ovim prostorima naziva jugonostalgija.
- Ništa. Nostalgiju sam izbacio iz upotrebe. Reč nostalgija znači – povratak bolu. Šta sam ja tamo uradio i ostavio, to ne bih mogao da preživim. Mogao bih, kako ne bih, evo, ovo sam preživeo. Nema nostalgije. Ja sam proleter. Oni kažu – gde mi je dobro, tu mi je domovina. Ja sam to doživeo kada sam došao u Novi Sad. Mene su ljudi ovde hranili.
Nahrane te, ali ti natovare da si dođoš?
- Jesam dođoš. Pitao sam taksistu kada ističe dođoški rok? Kaže mi: nikad. O meni se ovde piše i dobro i loše. Onaj što o meni piše loše, dođe pa mi kaže: jesi li video što sam te srezao. Ja njemu kažem da nisam čitao. Ima jako dobra formulacija. Ti izbaci, ali ja ću ti je reći: U neznanju popinje se na nju. E, to neznanje je meni mnogo više koristi donelo nego znanje. Ja to kažem i to je moje istorijsko “ne”. Što da čitam nešto što neko protiv mene piše.
Iz ove epizode se baš ne vide argumenti dotičnog.
- Argumentacija je da sam ja ovamo doneo miris baklave. To je tipično dođoška odrednica. Jer ja sam višak. Ja sam njima zauzeo prostor. Ali, nisam im zauzeo ništa. Ja jedva čekam da ne radim ništa.
Kako je sada ovde reći: ja sam Duško Trifunović?
- Više to i ne govorim, već to rade drugi. Ja sam vrlo nečitan pisac, ali sam slušan. Moje se pesme pevaju, ali se ne zna da su moje. “Bijelo dugme” i Zdravko Čolić pevaju moje pesme, ali mene nema nigde. Sada me polako uvlače i ja se toga bojim. Zato, čim čovek počne da postoji, očito je da ga uskoro neće biti. Da će umreti.
Kod Srba vladaju pesme koje moraju zarađivati?
- Ovde ljudi sirotinjski posmatraju život. Uvek se tražilo to od čega će se živeti. Pojavila se šansa za razvoj. Naši nisu zaradili ovde pare, ali ima puno naših nesrećnih ljudi u svetu. Kod njih je ona nesrećna nostalgija i želja da se čuje glas odavde. Folk pevači su otišli u svet i to je postalo privreda. U vreme kada sam pisao za Vajtu, za Čolića, to nije bio biznis. Kod ovih narodnjaka nije to naš jezik i naša muzika, ali je to otišlo tamo gde je biznis i gde vlada nostalgija. Posle je i ovde došlo da se može napuniti stadion od 80 000 ljudi. Tako su zaradili finih para i ja se ponosim njima.
Jeste li, devedesetih, i vi postali nacionalista?
- Ma jok, ja ne priznajem ni nacije a kamoli nacionaliste. Nacija je neka francuska izmišljotina koja nam je poturena da bismo bili stoka. Taman posla. Ja to znam po ženama. Kada sam bio momak nije bilo nikakve nacije. Dobra je, nije dobra. Prijemčiva, društvena ili ne. To je bila sva nacija. Ali, ubacili se politikanti. Ja i mala jedne vere nismo, mi kujemo bratstvo i jedinstvo. I to na jebenoj bazi. Tako da mene nikada nisu uvukli. To ti je kao faširana šnicla. Imaš komad mesa i staviš ga u mašinu, pa samelješ. Svako zrno nešto znači, onda ga ti opet spojiš, e da bi napravio šniclu.
Zahvaljujući naciji, neke borbe izgledaju kao briga za srpski narod, za srpske zemlje?
- To je politika. To nema veze sa duhom i umetnošću. Treba da postoji jer se veliki broj ljudi bavi time. Borba za srpski narod je isto što i borba za hrvatski narod. To ti je ta faširana šnicla. Goranova “Jama” je uybenik kako se to radi. Jame su ponovo pune nesrećnika. Jedni su jači pa to rade. O tome mislim kada sam sa sobom sam. Pretražujem šta sam to radio. Koliko sam brljao po životu i jesam li se upetljao u nešto od toga. Ja sam srećan čovek jer se moja reč ne poklapa ni sa jednom njihovom, političkom. Ja nisam tendenciozan. Moja namera je da poživim zdrav i da nikoga ne povredim, da ne obrukam bližnjega.
Pustimo mašti na volju i ovoga časa ste u Sarajevu?
- Da sada odem, bio bih veoma nesrećan. Ne bih mogao da nađem ljude koje sam susretao. Mnogi su ubijeni, kao pesnici Slobodan Samaryić i Žarko Šipka. Žarko je napisao onu prelepu pesmu Sve smo mogli mi da je duži bio dan. Verovatno bih napravio grešku i pitao za nekog koga više nema. Ja sam svojoj ženi dao punomoć, ona je u inostranstvu, da izganja stan. Telefoniram joj i kažem: Stara, ako mogneš ući u stan, u mojoj sobi na stalaži ima sedam fascikla, žute su, i uzmi makar jednu. Da vidim šta sam to pisao. Kaže ona meni: Stari moj, ni radijatora nema, ni parketa nema a kamoli tvoje sobe, a kamoli tvojih žutih fascikla. I sada, šta ja tamo da tražim. Nemam ja više mašte. Mogu izmisliti. Kao dođem ja a tamo moji rukopisi koje sam pisao 15 godina. Ali nisam ja toliko glup da bih maštao. Znam da je mašta nešto što nas zavodi u stranu isto kao istina. Mi istinu govorimo samo kada nemamo mašte. Ja ne maštam više. Izvan svojih reumatičnih mogućnosti ja nikakvih potreba nemam za nekim drugim svetom i za nekim drugim događajima.
U kući, u dobroj atmosferi i dok pravite ručak, osim dnevnosti koja nas netremice prati, šta vas još veže za taj čas?
- Mene su pustili da ostarim a da ostanem siromašan. A tako sam plemenitih reči imao. Toliko izuzetnih i finih od kojih bi se moglo lepo živeti. Ja sam zaradio penziju a go sam k’o pištolj a silne sam poslove sam uradio. Kada je bio onaj ZAM (Zabava miliona pr. aut) moji saradnici i ja, muzika je bilo njihovo delo a reči moje, dobijemo honorar. Gradacija zarade je strašna. Jedan od njih je kupio pola kilometra obale Neretve od tog honorara, a drugi kupio jahtu dugu 13 metara i dve kuće popravio. Ja sam dobio toliko da sam mogao bratu kupiti sedam lesonit ploča da pokrije svoju vikendicu. Da nije bilo mene, oni ne bi mogli dobiti te pare, jer od mojih tekstova su uobličili svoje delo. Sve te pesme postaju velike samo ako ih pametni muzičari provuku kroz svoj orkestar, kroz svoje pevanje.
Vaša priča se meša sa mnogo usuda. Kao da je bila po zamisli nekog višnjeg? Šta je vaša verzija?
- Još mi se nije prijavio i tražio od mene da mu se zahvalim što mi je pomogao. Ja se nisam mučio dok sam pisao, ali nije bilo lako. I onda, ako me on naveo na to da se toliko patim, onda je on grešan. Ako se njemu sviđa to što sam ja radio, onda sam ja grešan što tako mislim o njemu. O sudbini, o Tvorcu. Možda je sve to božja ruka, ali ne mogu da budem takav, pa da ja mislim da sam delo neke Tvorčeve ruke. Nije. Mene devojke nisu htele kada sam bio mlad. Ja sam o tome pisao. Da ne bih pisao o njima, pošto me one neće, ja sam pisao svoje pesme. Uglavnom, od te nesreće sam počeo da pišem prve pesme. A onda kada su one promenile kriterijum, pa su pristale na saradnju, tada sam ja već bio pametan da treba poštovati svaku svoju emociju i zapisati je. Ja sam skoro prestao da nosim notes, onaj u kome zapisujem reči. Sve sam napisao baš tako što sam zapisivao kada naiđe božanska reč. Smatram da je božanska reč, jer sam napisao stih do koga mi je strašno stalo i svi se u njemu mogu naći. A on glasi: Naša se ljubav sastoji u tome da svoju ženu ne damo drugome. To je tako prosto, tako prostački. To je suština. I to je odgovor na božanske ljubavi prema ljudima, prema domovini.... Ne damo je drugome. Moj svet je pun surovih događaja. Lazar Kaurin _________________
|
|
|
|
|
|
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
ZADNJE VESTI
Sa mnom je gotovo bilo onoga trena
kad sam rekao —
nemoj.
A ti si htela i htela.
A ja sam pitao —
Zašto?
A ti si rekla —
zato, zato i zato
jer tako čini žena.
Ti si najbolja od svih
kojima sam želeo da kažem
to što govorim tebi.
Suviše znam o sebi i o svemu.
Već sam prešao granicu grešnu
gde ništa nije sveto
i ništa nije sramota.
Sav sam na drugoj strani
a iza mene gori ko večni plamen
jedino tvoja lepota.
Ti si najbolja od svih
kojima sam želeo da kažem
to što govorim tebi.
Al' sad je kasno,
ovo su zadnje vesti.
Više se nećemo sresti
osim u nekom teškom snu.
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
Okano
|
|
rang
Pridružio se: 06 Dec 2012, 22:57
Postovi: 3122
|
TEŠKA BOLEST
Kakve li su tvoje misli
dok ja smišljam
kako da te pitam za njih
za te misli
sakrivene
iza tvoga mirisnog lica
na koje se privikavam.
Eto ležiš,
Evo ležim,
oko nas je besposlena romantika,
nož u zidu
i haljina tvoja njime
samo meni na videlu
prikovana,
ja slušam tvoje srce
ono mojoj ljubomori malo kaže,
ja hoću tvoje misli,
ja hoću da uništim zadnju kap
u tvom tajnom kapilaru
gde se krije
povremeni san o njemu,
o detinjstvu,
o slobodi,
ja hoću tvoje misli
sakrivene,
iza tvoga opasno lepoga lica
na koje se ubistveno privikavam.
A ti ćutiš.
Nema leka.
|
|
|
|
|
|
|
Senka
|
|
Vječita sanjalica
Pridružio se: 18 Apr 2012, 12:07
Postovi: 45921
|
Sasvim plava
Što ja ne bih pokušao da te prevarim
da ti kažem ubedljivo:
Ta su brda što se vide kroz tvoj prozor
sasvim plava.
Ti da odmah poveruješ
a da stalno gledaš mene
kako strog a uznesen
kroz tvoj prozor gledam brda
sasvim plava.
A tek posle da proveriš
pa da vidiš
kako brda kroz tvoj prozor
baš i nisu
sasvim plava,
čak i nisu neka brda
Pa da onda gledaš sebe,
da se čudiš,
da se pitaš
šta ti bi da poveruješ.
Ali da sve kasno bude
pa da plačeš kad ja odem,
a da sebe ubeđuješ
i da sebi dočaravaš
da su brda
a ta brda
sasvim plava.
Zašto ne bih pokušao
pa da sebi dočaravaš
kad ja odem.
_________________  
|
|
|
|
|
|
|
Senka
|
|
Vječita sanjalica
Pridružio se: 18 Apr 2012, 12:07
Postovi: 45921
|
Može mi se
Ja ne pravim
i ne nudim kompromise,
sve što radim i ne radim
može mi se.
Znaš da uvek dođe vreme
kad sve srlja
u taj prostor gde se bude
crna mrlja.
Zna se da je pamentiji
ko je jači,
a ne zna se s čime ludi
želi da se izjednači.
_________________
|
|
|
|
|
|
|
Maša
|
|
Administrator
Pridružio se: 24 Feb 2013, 22:43
Postovi: 6617
|
Pristao sam da budem igračka
Pristao sam da budem igračka,
da prodajem dušu vragu svome,
da ostane samo crna tačka
posle ovde igre kad me mirno slome.
Pristao sam da budem igračka.
Mislio sam da se zveri boje
ove vatre koja trag mi prati,
a sad nosim kako mi ga skroje -
po meni se ništa neće zvati.
Po meni se ništa neće zvati.
Zablude sam prestao da brojim,
nemam kome da se vratim kući.
Dokle pevam, dotle i postojim,
prijatelji bivši i budući
pamtite me po pesmama mojim.
_________________
Mnogo je ljudi. redak je čovek..
|
|
|
|
|
|
|
|
| Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 64 gostiju |
|
Ne možete postavljati nove teme u ovom forumu
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Ne možete monjati vaše postove u ovom forumu
Ne možete brisati vaše postove u ovom forumu
|
|
|
