Srbija Forum :: Sobne i ukrasne biljke

Begonija - ukras bašte i doma

Iako važi za veoma osetljivu biljku, za lepoticu kao što je begonija vredi se potruditi. Potrebno je samo da joj pronađite odgovarajuće mesto na balkonu, u bašti ili u sobi i u njoj ćete uživati celog leta

Iako važi za veoma osetljivu biljku, za lepoticu kao što je begonija vredi se potruditi. Potrebno je samo da joj pronađite odgovarajuće mesto na balkonu, u bašti ili u sobi i u njoj ćete uživati celog leta. Begonija cveta od jula do septembra. Ima prelepe žute, crvene, pink, tamnonarandžaste ili višebojne cvetove. Postoji oko hiljadu različitih vrsta, a najpoznatije su sobna (Begonia elatior) i gomoljasta (Begonia tuberhybrida) begonija, kao i Begonia semperflorens, poznatija kao "devojačko srce".

Sobna begonija je grmolika biljka sa zelenim, glatkim listovima. Na vrhovima grančica, koje idu iz glavnog stabla, nalaze se grupisani cvetovi u beloj, žutoj, narandžastoj, roze, crvenoj, boji breskve i kajsije ili višebojni. Ukoliko je pažljivo negujete, begonija će neprekidno da cveta oko sedam nedelja.

Begoniji najviše odgovara svetlo mesto zaštićeno od direktnog sunca (istočna strana) ili polusenka, odnosno severoistočna strana. Ne uspeva na jakom suncu, ne voli promaju i temperaturne promene, a nežna stabljika ove biljke ne podnosi snažne letnje pljuskove i jak vetar. Optimalna temperatura za gajenje biljke je oko 25 stepeni u letnjim mesecima i između 15 i 20 stepeni tokom zime.

Begoniju treba zaliti tek kada se prosuši povšinski sloj zemlje - tokom leta dva-tri puta nedeljno, a zimi jedanput i to isključivo sipanjem vode u širi podmetač. Posle dvadeset minuta višak vode obavezno prospite iz podmetača. Begonije se ne sme orošavati, jer brzo dolazi do razvoja gljivičnih infekcija i pojave bakterijske truleži. Biljka se prihranjuje u proleće kombinovanim mineranim đubrivom (Substral), a u letnjim mesecima đubrivom za cvetnice. Begonija se presađuje na proleće, pre cvetanja, u za broj veću saksiju, a posle presađivanja biljku orežite da bi obilnije cvetala i zadržala lep oblik. Zemlja za presađivanje trebalo bi da bude tresetna sa dodatkom zrnca stiropora ili mlevene vulkanske magme.

Gomoljasta begonija traži toplotu i visoku vlažnost vazduha. Stablo je uspravno ili poleglo, visine od 20 do 30 cm. Zbog veličine cveta ova begonija deluje zaista impresivno. Da bi biljka lepo napredovala potrebna joj je polusenka, odnosno severozapadna ili severoistočna strana. Biljku bi trebalo obilno da zalivate, ali pazite da ne kvasite listove i cvetove. Prihranjuje se đubrivom za cvetajuće sobne biljke.

Posle precvetavanja, u jesen, zalivanje postepeno smanjujte dok se listovi ne osuše. Gomolje izvadite iz zemlje i ostavite da se prosuše na suncu, a zatim ih očistite. Gomolje čuvajte u malo ovlaženom tresetu, ili u piljevini, na suvom mestu i na temperaturi od osam stepeni.

"Devojačko srce" je grmolika biljka, sjajnog mesnatog lišća svetlozelene ili bakarne boje. Cveta od aprila do mrazeva, a cvetovi su beli ili obrubljeni rozikastom bojom, narandžasto-crveni, roze ili jarko crveni. Begoniju sa bakarnim listovima posadite na sunčano mesto, a sa zelenom bojom listova na polusenovito. Razmak između biljaka trebalo bi da bude između 20 i 30 cm. "Devojačko srce" može da izdrži velike vrućine i sušu. Ipak, da bi biljka obilno cvetala potrebno je da je redovno zalivate, ali vodite računa da se zemlja između dva zalivanja dobro prosuši i da se voda ne zadržava u podlošci. Biljku prihranjujte đubrivom za cvetajuće balkonske biljke.

Letnja hrizantema

Osvežite prostor cvetovima živopisnih boja i nijansi

Osvežite prostor cvetovima živopisnih boja i nijansi. Neka vaš izbor bude afrička margareta (Osteospermum), biljka atraktivnog cveta koja voli sunce i prikladna je, kako za bašte tako i za balkonske žardinjere.

Afrička margareta može da izraste od 30 do 60 centimetara. Krase je dugi i nazubljeni tamnozeleni listovi. Na vrhu stabljike nalazi se cvet koji podseća na ivančicu, odnosno letnju hrizantemu. Cvetna glavica sastoji se od centralnog diska i neobičnih latica.

Centralni disk može da bude plave, žute ili ljubičaste boje, a latice bele, krem, žute, ružičaste, purpurne i višebojne.

U prirodnom okruženju afrička margareta cveta od proleća do početka leta, a onda prestaje sa cvetanjem i ponovo cveta tek na jesen. Ali, zahvaljujući radu oplemenjivača stvoreni su kultivari koji cvetaju tokom celog leta.

U našim krajevima osteospermum je jednogodišnja vrsta. Može da prezimi slabiji mraz, ali ne i oštru zimu. Kada su dani oblačni, cvetne glavice afričke margarete su zatvorene. Da bi biljka lepo napredovala potrebno joj je dobro propusno humusno zemljište i sunčani položaj. Osteospermum veoma dekorativno deluje u visećim košarama, za ivičnjake ili kao pokrivač tla.

Cvetni luksuz u vašem domu: Kako se gaje orhideje

Znate li da svaka deseta biljna vrsta u prirodi pripada porodici orhideja? Većina ljudi je svesna lepote ovog egzotičnog tropskog cveta, ali ne i činjenice da je danas postao veoma pristupačan po ceni i relativno lak za uzgajanje.

Sa preko 30.000 vrsta širom Zemlje, orhideje su najveća porodica među cvetnicama. A danas su postale svima pristupačne, u staklenicima ih ima preko cele godine, metode uzgajanja su daleko lakše, a novi hibridi ne zahtevaju toliko mnogo nege.

Doskora su orhideje bile retki i skupoceni dragulji, zbog kojih su avanturisti gubili glave, a kolekcionari bogatstva. Većinom potiču iz planinskih predela tropskog pojasa, gde je vrlo velika vlažnost vazduha i česte magle, naročito noću kada temperatura padne.

Ne odstranjujte vazdušno korenje. Ono može da izraste i do jedan metar. Samo ga prskajte mekom vodom. Iako imaju veliku potrebu za svetlom, orhideje se ne smeju izlagati direktnom suncu, naročito ne za vreme letnjih žega. Treba redovno provetravati prostoriju jer im ustajali vazduh škodi. Setite se da je u njihovim prirodnim staništima obilje svežeg vazduha.

Uglavnom su epiteti, što znači da rastu u krošnjama i na deblima drveća, korenju ili na stenama, ali nisu paraziti. Koriste vodu koja kaplje na koru drveća ili se zadržava na lišajevima. Od orhideja pristiglih sa prirodnih staništa nastali su brojni i raskošni hibridi, a njihovim uzgojem bave se specijalizovani rasadnici. Najčešće vrste na našem tržištu su katleja (Cattleya spp), cimbidijum (Cymbidium spp), dendrobijum (Dendrobium spp), epidendrim (Epidendrum spp), falenopsis (Phalaenopsis) i vanda (Vanda spp).

Orhideje se najlakše odgajaju u staklenicima, ali dobro uspevaju i pored prozora u stanu, pogotovu ako gleda na istok ili zapad, ako je stan u suterenu i ako radijator pored prozora ne greje jako. Minijaturne sorte mogu uspešno da se gaje u posudama sličnim akvarijumu, gde se dobro održava vlažnost vazduha.

Da bi nam prostor u kojem živimo bio lepši i prijatniji za rad i odmor, imamo želju da budemo okruženi cvećem. Iluzija izgubljene prirode može se dočarati biljkama

Da bi nam prostor u kojem živimo bio lepši i prijatniji za rad i odmor, imamo želju da budemo okruženi cvećem. Iluzija izgubljene prirode može se dočarati biljkama

Saksijske biljke se gaje prvenstveno zbog lepote, odnosno zanimljivih boja cvetova i listova, zanimljivo formiranih stabala. Jednostavno čine svaki stan lepšim, plemenitijim i sadržajnim. Ime Drvo života većinu nas vodi u zabludu, jer skoro svako ko čuje ovaj naziv pomisli na biljku koja je sigurno prisutna u svačijoj kući ili stanu. Radi se o biljci čiji je latinski naziv Yucca (Juka), a potiče iz porodice Agavaceae.
Zemlja porekla ove biljke je srednja i severna Amerika. Tipično za Juka biljke je da imaju debele stabljike na čijim vrhovima izrastaju rozete sa izrazito šiljastim listovima. U prirodi i kod dobro negovanih biljaka iz te rozete izraste do preko 60 cm dugačka cvetna stabljika sa mnogobrojnim zvonastim cvetovima, ali retko. Raste vrlo sporo, ali može dostići visinu i do 1.3 m. Najpoznatije su: Yucca aloifolia sa gustim sivo-zelenim, čvrstim i špicastim listovima i sa 50-60 cm dugim sabljastim listovima i Yucca elephantipes, koja može narasti i do 12 m u visinu.

IDEALNA NEGA
Da bi vaša Juka uspešno napredovala, potrebno joj je svetlo i sunčano mesto u stanu. Od proleća do jeseni treba je redovno zalivati i prihranjivati svake dve nedelje. Leti se najbolje oseća na sunčanoj terasi, a zimi voli prohladno (5-10 stepeni) mesto, ali podnosi i sobnu temperaturu. Leti je treba zalivati 2-3 puta nedeljno i prihranjivati. Zimi je treba zalivati jedanput nedeljno bez prihrane.
Ukoliko biljka zimi stoji na tamnom i pretoplom mestu, može doći do naglog otpadanja listova (zimi održavajte zemlju umereno vlažnom). Opadanje nekoliko listova zimi je normalno, biljka stvara svoje drvo. Ukoliko se dogodi da previše listova odjednom otpadne, biljku treba prebaciti na svetlo mesto, prestati zalivati da se zemlja potpuno osuši (6-8 nedelja), pa biljku presaditi u novu zdravu zemlju i pomalo zalivati. U veću posudu presadite je tek kada korenje ispuni staru, ali ne u veću od 30-40 cm. Posle toga samo obnavljajte površinski sloj zemlje.
Razmnožava se reznicama stabljike ili izdanaka.
Jednostavna je za održavanje, voli svetlo, umerene uslove, dekorativna je cele godine. Leti će joj prijati ako je iznesete napolje, makar nekoliko sati na sunce.

JABUKA
Neko je nekad davno dao ovoj biljci naziv Drvo života, a pravo drvo života je ustvari jabuka. Ako ste čitali sveto pismo znaćete i zašto: Drvo poznanja dobra i zla je zasadio Bog u Raju da bi se čovek vežbao vrlini uzdržavanja i vernosti svome Tvorcu. Drvo života je čoveku davalo besmrtnost i dar razlikovanja onoga što je večno od onoga što je prolazno.

Čuvarkuća kuću čuva

Biljka poznata u narodu po verovanju da će vaš dom štititi od oluja, gromova i bolesti. Vrlo je dekorativna i preživeće vaš odlazak na odmor

Čuvarkuća

Čuvarkuća – ovako su je nazvali stari Grci i Rimljani koji su njen sok koristili za zaštitu drugih biljaka od štetočina i gusenica.

Idealna je za ljubitelje cveća koji imaju male vrtove i nedovoljno vremena da ih neguju. Osim što učvršćuje kamene ploče domova, u narodu postoji verovanje da čuvarkuća štiti od gromova, oluja, bolesti,veštica i lopova. Gajenje čuvarkuće postalo je popularno krajem 19. i početkom 20. veka. Biljka koja je do tada rasla samo na krovovima ili u šupljinama kamenih zidova, sada ima značajno mesto u kamenim baštama, ili na balkonima koji su okrenuti ka jugu.

Cveta od aprila do septembra, a boja cveta najčešće je crvena, ali može biti i bela, žuta, ili roze. Posle cvetanja, rozeta umire, ali prethodno obrazuje više malih rozeta i tako se nastavlja životni ciklus ove biljke.

Teško je zamisliti biljku skromnijih zahteva od čuvarkuće. Kultivisane forme čuvarkuće (ima ih čak 3.000, neverovatnih su oblika i boja) nešto su osetljivije na vlagu i, za razliku od prirodnih vrsta, sporije se razmnožavaju.

Poreklom je iz Meksika, ali se na ovim prostorima gaji od devetog veka. Iz tog vremena potiču odredbe o seoskim domaćinstvima (“Capitulare de villis”), kojima su Karlo Veliki i njegov sin Ljudevit Pobožni naredili uzgajanje 72 biljke, među kojima je i čuvarkuća. Čuvarkuća i danas nije potpuno istražena biljka i uglavnom se koristi u narodnoj medicini.

Sade se na sunčanom mestu. Gustina sadnje je od 12 do 20 biljaka po kvadratnom metru. Zemlja bi trebalo da bude dobro propusna (najbolja je mešavina zemlje, peska i sitnog šljunka). Zalivanje u normalnim okolnostima gotovo da nije potrebno.

Čuvarkuća je biljka slična aloji. I kod jedne i kod druge biljke upotrebljava se sirovi sveže ceđen sok i koristi se protiv raznih bolesti. U narodu je čuvarkuća poznata kao lek protiv uvobolje. Analizom je utvrđeno da je čuvarkuća bogata antibakterijskim materijama i polisaharidima koji blagotvorno deluju na imunosistem..

Nega sobnih biljaka tokom zime

Biljke tokom zime moraju da se prilagode novim uslovima u zatvorenom prostoru - temperaturi, svetlosti i vlažnosti vazduha

Ciklame i azaleje vole hladniji prostor

Posle boravka na balkonima i u baštama, biljke tokom zime moraju da se prilagode novim, nepovoljnijim uslovima u zatvorenom prostoru - bar kada je reč o temperaturi, svetlosti i vlažnosti vazduha. Važno je da biljke koje traže više svetlosti, na primer drvo života, fikus ili kroton, budu postavljene bliže prozoru.

Temperatura - Biljke ne podnose naglu promenu temperature. Zato prilikom otvaranja prozora zimogrožljive biljke treba pomeriti ili zakloniti. Temperatura vazduha u prostoriji trebalo bi da bude između 15 i 20 stepeni.

Ali nekim biljkama, kao što su datura, oleander, bugenvilija, hristov venac, hrizanteme i limun odgovara temperatura od četiri do 10 stepeni. Ciklame i azaleje vole hladniji prostor i temperaturu do 13 stepeni. Kaktusi se čuvaju u svetloj prostoriji, u kojoj temperatura ne sme da bude niža od pet stepeni.

Vlažnost vazduha - Opšte pravilo je da je većim biljkama potrebno 40, a manjim biljkama 50-60 odsto vlažnosti vazduha.
Vlažnost vazduha možete povećati orošavanjem odstajalom vodom sobne temperature u ranim jutarnjim satima, postavljanjem raznih posuda sa vodom na grejna tela ili kupovinom većeg podmetača koji ćete ispuniti kamenčićima i vodom, a saksiju sa biljkom postavite na vlažne kamenčiće.
Biljke sa dlačicama na listovima (ljubičice), begonija i ciklama ne podnose prskanje.

Presađivanje i đubrenje - U zimskim mesecima biljke miruju, pa ih zato ne treba presađivati. Međutim, ako ste primorani da to uradite, onda koristite novu zemlju, a biljke presađujte u za broj veću saksiju. Mineralna đubriva se dodaju biljkama samo u periodu intenzivnog rasta (proleće, leto i rana jesen). Ali postoje vrste koje cvetaju tokom zime (kamelija, božićna zvezda, božićni kaktus...) ili krajem zime (azaleja, ciklama, kalanhoja), kao i one koje cvetaju u toku cele godine (ljubičice) i one se moraju prihranjivati.

Zalivanje? To zavisi od vrste biljke, mesta na kojem se ona nalazi i temperature u prostoriji. Ako je prostorija svetla i topla, biljke treba češće zalivati i zemlju održavati umereno vlažnom. Biljke koje cvetaju tokom zime češće zalivajte, a one koje se u to vreme odmaraju ređe. Na primer, ciklame i azaleje zalivajte na dva do tri dana. Voda za zalivanje mora da odstoji i da bude sobne temperature.

Biljke sa sitnim listovima koje prekrivaju tlo (kućna sreća) zalivajte odozdo sipanjem vode u tacnu ili potapanjem 3/4 saksije u posudu s vodom. Ako je temperatura u stanu veća od 20 stepeni, u sredinu rozete bromelija (lisnate i cvetajuće biljke, kao što su ananas, indijansko pero, tilandzija, ehmeja...) sipajte vodu, ali ne kvasite previše supstrat.

Palme zalivajte jedanput u sedam dana, a dracenu, kroton i fikus jedanput u 7-10 dana. Kliviju premestite na hladno i tamno mesto i počnite sa zalivanjem tek kada se pojavi cvetna stabljika visine 20 cm. Božićni kaktus, koji cveta u decembru i januaru, ne zalivajte sve dok se ne pojave cvetni pupoljci. Kaktuse i sukulente (biljke mesnatih listova) ne treba zalivati u toku zime da bi naredne godine cvetali.

Upozorenje - Veoma je bitno da biljke držite na dva do tri metra udaljenosti od grejnog tela.

Biljke za pozitivnu energiju

Postoje sobne biljke koje regulišu protok prirodne energije i uspostavljaju ravnotežu između različitih energija

PRED predstojeće praznike predlažemo da dekorišete stan biljkama koje će vas opustiti i dom ispuniti ga pozitivnom energijom.

Prema feng šuiju, drevnom kineskom načinu življenja u skladu sa energijom zemlje, postoje sobne biljke koje regulišu protok prirodne energije i uspostavljaju ravnotežu između različitih energija. Pozitivnu energiju u domu doneće sve biljke koje imaju srcolike, zaobljene i mesnate listove. Tu spadaju agloneme, fikusi, krotoni, eševerije, difenbahije, primule, ljubičice, orhideje, spatifilum, begonija, gardenija, kućna sreća, pahira i nezaobilazno "drvo novca".

Najbolje je da biljke držite u istočnom, južnom i jugoistočnom delu doma, a idealno je da su u tom delu trpezarija, dnevna soba, terasa ili ulaz. Iako bambus nije tipična ukrasna biljka za naše područje, odličan je izbor za kuhinju ili kupatilo, jer mu je za rast potrebno mnogo vlage. Sobne palme su prikladne za velike prostorije ili hodnike.

Ne vole suv vazduh ni visoku temperaturu, potrebno ih je umereno zalivati tokom zime, a obilnije leti. Iako puzavice (filadendron, scindapsus, bršljan, kolumnea, hlorofitum...) nisu zaobljenih listova, zbog svoje gipkosti ublažavaju oštre linije kućnog nameštaja, polica i prozora. Umesto puzavica mogu se postaviti i viseće korpe sa biljkama ovalnih listova, kao što su maranta, kalatea ili fitonija. Prema feng šuiju, najlošiji izbor su kaktusi i treba ih izbegavati.
U ovim sve hladnijim i kraćim jesenjim danima, kada više boravimo u zatvorenom prostoru bilo bi dobro da ne zaboravite na mirisne biljke. Feng šui preporučuje da se koriste biljke i njihovi mirisi radi postizanja lične energetske ravnoteže - bolje se osećamo kada u prostoru osetimo neki miris koji nam je prijatan.

Biljke koje nam mogu ulepšati život u zatvorenom prostoru su: bosiljak, bergamot, limun, bor, eukaliptus, jasmin, borovnica, kamilica, cimet, lavanda, nana, ruža, narandža i timijan.

Miris bosiljka povećava osećaj sigurnosti, pojačava svest o vlastitoj snazi i omogućava lakšu koncentraciju. Možete ga držati u saksiji na kuhinjskom prozoru. Uz miris bergamota osećaćete manju potrebu za hranom, a uticaće i na smanjenje melanholije. Najbolje je da ga držite u južnom delu dnevnog boravka ili kancelarije.

Bor možete postaviti na ulazu u stan, kuću ili terasu, jer ćete tako smanjiti napetost. Možete ga pomešati sa vodom kojom čistite dom i na taj način osvežiti prostor u kojem boravite.
Eukaliptus je velika pomoć za one koji imaju probleme sa sinusima. Ukoliko imate prehladu, dobro je prostor ispuniti mirisom eukaliptusa, jer čisti ne samo sinuse nego i disajne organe.

U stanu ga treba držati u severoistočnom delu, a u severozapadnom delu za one koji često putuju.

Preporučuje se da u vazi držite samo sveže cveće, i to na sredini prostorije, jer će tako upijati mirise i toksine.

Svakodnevno menjajte vodu, podrezujte ga i skidajte uvelo lišće. Izuzetak od ovog pravila je mirisna lavanda, koja može da se koristi i sušena.

Lekovita svojstva sobnih biljaka

Cveće, osim što može da ulepša vaš životni prostor, može i da leči. Sobne biljke apsorbuju zagađivače vazduha i poboljšavaju kvalitet vazduha u zatvorenim prostorijama, ali imaju i druga lekovita svojstva. Protiv migrene ili alergijskog napada odlični su ljiljani, dok se hrizantema pokazala kao najučinkovitija u uklanjanju zagađivača vazduha.

Cveće koje može da se drži u kući ili stanu ima jednistvene potrebe, pa pre nego što ga unesete u svoj dom potrudite se da saznate koji su najbolji uslovi u kojima uspeva. Saznajte sve o svetlu, temperaturi, klimi i prehrani, koja je vašoj biljci potrebna. Možda će vas iznenaditi, ali biljke odlično prepoznaju razliku između prigušenog svetla, nedostatka svetlosti ili delimično osvetljene prostorije. Ako tražite biljke koje ne zahtevaju mnogo pažnje, onda su za vas ljiljani, dracena i zlatni puzavac.

Sobno bilje može vam pomoći kod sledećih zdravstvenih problema:

Prehlada
Sobne biljke povećavaju novo vlage u vazduhu, pa se samim tim smanjuje količina prašine, a bolesti povezane sa prehladom manje su za čak 30 odsto.

Pospanost
Visok nivo ugljen dioksida utiče na pospanost kod ljudi. Sobne biljke vam u ovom slučaju pomažu tako što za vreme fotosinteze uklanjaju višak ugljen dioksida iz vazduha.

Stres
Cveće podstiče osećaj blagostanja i utiče na to da ljudi budu smireni i optimistični. Osim toga, za biljke se već pouzdano zna da smanjuju krvni pritisak, a samim tim i stres.

Glavobolja
Biljke proizvode kiseonik i smanjuju novo ugljen dioksida u vazduhu, pa ukoliko ih držite u svom domu manja je verovatnoća da ćete udisati ustajao vazduh koji doprinosi pojavi glavobolje.

Alergije
Ukoliko decu u ranom dobu izložite nekim biljkama koje su povezane sa alergijama, to može biti svojevrsna vakcinacija, koja će potpomoći jačanje dečijeg imuniteta.

Zapušeni disajni putevi
Neke biljke, poput eukaliptusa, pomažu pri čišćenju sluzi i začepljenja u organizmu. One otvaraju bronhije i čiste sluz iz organizma tokom prehlade, gripe ili bronhitisa i predstavljaju prirodni antiseptik. Eukaliptus se koristi kao inhalant, ali ga nemojte jesti jer ima visoko toksična svojstva.

Suva koža
Biljke su prirodni regulatori vlažnosti vazduha i mogu ga 'omekšati' i na taj način povećati nivo hidratacije u vašem domu. Za ovaj efekat najbolje je posaditi teglicu engleskog bršljana.

Nesanica
S obzirom na to da bilje proizvode kiseonik, mogu pozitivno da utiču na vaš san. Neke biljke poput gerbera, ispuštaju kiseonik tokom noći, pa ih je najbolje postaviti pored kreveta kako biste tokom sna imali svež vazduh.

Orhideja cvet ljubavi, lepote i raskoši

Orhideje su oduvek fascinirale ljude zbog neobičnog cveta sa čudesnim kombinacijama svih boja. Već vekovima predstavljaju simbol ljubavi, lepote i raskoši

Orhideje su oduvek fascinirale ljude zbog neobičnog cveta sa čudesnim kombinacijama svih boja. Već vekovima predstavljaju simbol ljubavi, lepote i raskoši, a u srednjem veku orhideje su bile obavezan sastojak ljubavnog napitka. Prema anketi danskog proizvođača cveća "Floradania.dk", za biljku meseca decembra 2012. izabrana je orhideja falenopsis (Phalenopsis). Falenopsis je epifitna biljka koja ne raste na zemlji već na drveću koje im služi kao oslonac. Zbog toga u kućnim uslovima često "napuštaju" saksije, izbacujući vazdušno korenje izvan u potrazi za vlažnim vazduhom i svetlom. Nikada ih na silu ne treba vraćati u saksiju, jer mogu da se prelome.

Na kratkoj stabljici falenopsisa raspoređeni su mesnati zeleni listovi dužine 10 do 30 cm. Lišće obrazuje rozetu u kojoj se formiraju cvetne stabljike i vazdušno korenje. Pljosnati cvetovi koji imaju izgled leptira nalaze se na dugoj cvetnoj dršci, na kojoj se obično formira desetak cvetova (prečnika 3 do 6 cm). Cvetovi traju od 12 do 16 nedelja i mogu biti beli sa crvenim i žutim usnama, žuti, ružičasti, lila, tamnoljubičasti, pegavi...

Uslovi gajenja - Falenopsisu najviše odgovara istočni prozor (ispod ne sme da bude radijator) i prozračno mesto, bez promaje. U zimskim mesecima biljka je jako osetljiva na hladan vazduh, optimalna noćna temperatura je 18 stepeni (najniža 16), a tokom dana 24 stepena. Maksimalna dnevna temperatura leti ne bi trebalo da bude veća od 32 stepena, uz obezbeđen protok svežeg vazduha da se listovi ne bi pregrejali.

Orhideju zalivajte ujutru, potapanjem u dublju posudu sa destilovanom vodom. Od oktobra do kraja februara dovoljno je da je zalivate jednom nedeljno, a tokom proleća i leta na svaka tri dana. Da biste ustanovili da li orhideju dobro zalivate, pratite izgled vazdušnog korenja. Zdrava biljka stvara dugo korenje koje izlazi iz saksije i raste posle cvetanja. Da biste obezbedili dovoljnu vlažnost vazduha, biljku držite u podmetaču koji je ispunjen do polovine vodom i to na kamenčićima. Listove obavezno orošavajte svakog jutra mekom vodom, vodeći računa da ne pokvasite središte lisne rozete i cvetove. Ako voda prenoći na listovima pojaviće se žute i crne pege.

Presađivanje - Falenopsis se presađuje posle faze cvetanja, obično u proleće, svake dve do tri godine. U slučaju da zemlja počne da se rasipa, upija previše vode ili je korenje već zauzelo čitavu saksiju, orhideju obavezno presadite. Za presađivanje koristite specijalnu zemlju za orhideje.
Savet - Posle precvetavanja cvetnu stabljiku isecite iznad četvrtog članka odozgo (nikako do korena). Da bi se podstaklo cvetanje mora da postoji razlika između dnevne i noćne temperature. Temperatura ne sme biti niža od 16 stepeni, jer će doći do opadanja pupoljaka. Ukoliko cvetna stabljika počne da se suši to pokazuje da orhideja počinje da formira nove listove. U tom slučaju se preporučuje da se odseče na drugom ožiljku od baze koji ostaje posle opadanja cveta. Na ovaj način formiraće se nova cvetna grana koja će cvetati za oko devet meseci. Ako orhideja slabo cveta, trebalo bi je prihraniti. Opadanje pupoljka ukazuje da se orhideja nalazi na promaji ili je došlo do naglog snižavanja temperature vazduha. Sušenje pupoljaka znači da je vazduh u prostoriji previše suv.

Šeflera – lat. Schefflera

Schefflera je rod zimzelenog drveća iz Australije i sa Novog Zelanda. Zovu je biljka kišobran zbog prstasto raspoređenih listova, a u suptropskim predjelima biljka hobotnica zbog oblika cvjetova. U našim uvjetima veoma rijetko cvjeta.

Također Šeflera je jedna vrlo česta kućna biljka i pronalazimo je u gotovo svim domovima gdje ima i najmanji broj sobnog cvijeća.

Kod mladih biljaka list se sastoji od 3-5 liski, a ovaj broj se godinama povećava i dostiže 12 liski. Schefflera actinophylla ima tanje i šire listove od one na slici i može da naraste preko 2 m. Manjeg rasta su S. digitata i S. octophyllum koja ima istaknute žile.

Što se tiče uzgajanja šeflera traži zračno i svjetlo mjesto zaštićeno od direktnog sunca. Zahtjeva umjereno toplo mjesto, najbolje od 13-16-18 stupnjeva. Temperatura iznad 21 stupnja joj ne odgovara.

Traži mnogo vode u toku proljeća i ljeta, a zimi je treba oskudnije zalijevati. Pogoduje joj češće orošavanje listova.

Biljku treba presađivati svake druge godine u proljeće, a razmnožavanje je dosta teško, stabljikinim reznicama leti uz primjenu fitohormona za ožiljavanje ili sjemenom u proljeće.

Autoru:	Nina [ 09 Avg 2012, 02:52 ]
Tema posta:	Re: Sobne i ukrasne biljke - opis,saveti
Begonija - ukras bašte i doma Iako važi za veoma osetljivu biljku, za lepoticu kao što je begonija vredi se potruditi. Potrebno je samo da joj pronađite odgovarajuće mesto na balkonu, u bašti ili u sobi i u njoj ćete uživati celog leta Iako važi za veoma osetljivu biljku, za lepoticu kao što je begonija vredi se potruditi. Potrebno je samo da joj pronađite odgovarajuće mesto na balkonu, u bašti ili u sobi i u njoj ćete uživati celog leta. Begonija cveta od jula do septembra. Ima prelepe žute, crvene, pink, tamnonarandžaste ili višebojne cvetove. Postoji oko hiljadu različitih vrsta, a najpoznatije su sobna (Begonia elatior) i gomoljasta (Begonia tuberhybrida) begonija, kao i Begonia semperflorens, poznatija kao "devojačko srce". Sobna begonija je grmolika biljka sa zelenim, glatkim listovima. Na vrhovima grančica, koje idu iz glavnog stabla, nalaze se grupisani cvetovi u beloj, žutoj, narandžastoj, roze, crvenoj, boji breskve i kajsije ili višebojni. Ukoliko je pažljivo negujete, begonija će neprekidno da cveta oko sedam nedelja. Begoniji najviše odgovara svetlo mesto zaštićeno od direktnog sunca (istočna strana) ili polusenka, odnosno severoistočna strana. Ne uspeva na jakom suncu, ne voli promaju i temperaturne promene, a nežna stabljika ove biljke ne podnosi snažne letnje pljuskove i jak vetar. Optimalna temperatura za gajenje biljke je oko 25 stepeni u letnjim mesecima i između 15 i 20 stepeni tokom zime. Begoniju treba zaliti tek kada se prosuši povšinski sloj zemlje - tokom leta dva-tri puta nedeljno, a zimi jedanput i to isključivo sipanjem vode u širi podmetač. Posle dvadeset minuta višak vode obavezno prospite iz podmetača. Begonije se ne sme orošavati, jer brzo dolazi do razvoja gljivičnih infekcija i pojave bakterijske truleži. Biljka se prihranjuje u proleće kombinovanim mineranim đubrivom (Substral), a u letnjim mesecima đubrivom za cvetnice. Begonija se presađuje na proleće, pre cvetanja, u za broj veću saksiju, a posle presađivanja biljku orežite da bi obilnije cvetala i zadržala lep oblik. Zemlja za presađivanje trebalo bi da bude tresetna sa dodatkom zrnca stiropora ili mlevene vulkanske magme. Gomoljasta begonija traži toplotu i visoku vlažnost vazduha. Stablo je uspravno ili poleglo, visine od 20 do 30 cm. Zbog veličine cveta ova begonija deluje zaista impresivno. Da bi biljka lepo napredovala potrebna joj je polusenka, odnosno severozapadna ili severoistočna strana. Biljku bi trebalo obilno da zalivate, ali pazite da ne kvasite listove i cvetove. Prihranjuje se đubrivom za cvetajuće sobne biljke. Posle precvetavanja, u jesen, zalivanje postepeno smanjujte dok se listovi ne osuše. Gomolje izvadite iz zemlje i ostavite da se prosuše na suncu, a zatim ih očistite. Gomolje čuvajte u malo ovlaženom tresetu, ili u piljevini, na suvom mestu i na temperaturi od osam stepeni. "Devojačko srce" je grmolika biljka, sjajnog mesnatog lišća svetlozelene ili bakarne boje. Cveta od aprila do mrazeva, a cvetovi su beli ili obrubljeni rozikastom bojom, narandžasto-crveni, roze ili jarko crveni. Begoniju sa bakarnim listovima posadite na sunčano mesto, a sa zelenom bojom listova na polusenovito. Razmak između biljaka trebalo bi da bude između 20 i 30 cm. "Devojačko srce" može da izdrži velike vrućine i sušu. Ipak, da bi biljka obilno cvetala potrebno je da je redovno zalivate, ali vodite računa da se zemlja između dva zalivanja dobro prosuši i da se voda ne zadržava u podlošci. Biljku prihranjujte đubrivom za cvetajuće balkonske biljke. Novosti

Autoru:	Nina [ 09 Avg 2012, 02:56 ]
Tema posta:	Re: Sobne i ukrasne biljke - opis,saveti
Letnja hrizantema Osvežite prostor cvetovima živopisnih boja i nijansi Osvežite prostor cvetovima živopisnih boja i nijansi. Neka vaš izbor bude afrička margareta (Osteospermum), biljka atraktivnog cveta koja voli sunce i prikladna je, kako za bašte tako i za balkonske žardinjere. Afrička margareta može da izraste od 30 do 60 centimetara. Krase je dugi i nazubljeni tamnozeleni listovi. Na vrhu stabljike nalazi se cvet koji podseća na ivančicu, odnosno letnju hrizantemu. Cvetna glavica sastoji se od centralnog diska i neobičnih latica. Centralni disk može da bude plave, žute ili ljubičaste boje, a latice bele, krem, žute, ružičaste, purpurne i višebojne. U prirodnom okruženju afrička margareta cveta od proleća do početka leta, a onda prestaje sa cvetanjem i ponovo cveta tek na jesen. Ali, zahvaljujući radu oplemenjivača stvoreni su kultivari koji cvetaju tokom celog leta. U našim krajevima osteospermum je jednogodišnja vrsta. Može da prezimi slabiji mraz, ali ne i oštru zimu. Kada su dani oblačni, cvetne glavice afričke margarete su zatvorene. Da bi biljka lepo napredovala potrebno joj je dobro propusno humusno zemljište i sunčani položaj. Osteospermum veoma dekorativno deluje u visećim košarama, za ivičnjake ili kao pokrivač tla. Novosti

Autoru:	Nina [ 25 Avg 2012, 10:45 ]
Tema posta:	Re: Sobne i ukrasne biljke - opis,saveti
Cvetni luksuz u vašem domu: Kako se gaje orhideje Znate li da svaka deseta biljna vrsta u prirodi pripada porodici orhideja? Većina ljudi je svesna lepote ovog egzotičnog tropskog cveta, ali ne i činjenice da je danas postao veoma pristupačan po ceni i relativno lak za uzgajanje. Sa preko 30.000 vrsta širom Zemlje, orhideje su najveća porodica među cvetnicama. A danas su postale svima pristupačne, u staklenicima ih ima preko cele godine, metode uzgajanja su daleko lakše, a novi hibridi ne zahtevaju toliko mnogo nege. Doskora su orhideje bile retki i skupoceni dragulji, zbog kojih su avanturisti gubili glave, a kolekcionari bogatstva. Većinom potiču iz planinskih predela tropskog pojasa, gde je vrlo velika vlažnost vazduha i česte magle, naročito noću kada temperatura padne. Ne odstranjujte vazdušno korenje. Ono može da izraste i do jedan metar. Samo ga prskajte mekom vodom. Iako imaju veliku potrebu za svetlom, orhideje se ne smeju izlagati direktnom suncu, naročito ne za vreme letnjih žega. Treba redovno provetravati prostoriju jer im ustajali vazduh škodi. Setite se da je u njihovim prirodnim staništima obilje svežeg vazduha. Uglavnom su epiteti, što znači da rastu u krošnjama i na deblima drveća, korenju ili na stenama, ali nisu paraziti. Koriste vodu koja kaplje na koru drveća ili se zadržava na lišajevima. Od orhideja pristiglih sa prirodnih staništa nastali su brojni i raskošni hibridi, a njihovim uzgojem bave se specijalizovani rasadnici. Najčešće vrste na našem tržištu su katleja (Cattleya spp), cimbidijum (Cymbidium spp), dendrobijum (Dendrobium spp), epidendrim (Epidendrum spp), falenopsis (Phalaenopsis) i vanda (Vanda spp). Orhideje se najlakše odgajaju u staklenicima, ali dobro uspevaju i pored prozora u stanu, pogotovu ako gleda na istok ili zapad, ako je stan u suterenu i ako radijator pored prozora ne greje jako. Minijaturne sorte mogu uspešno da se gaje u posudama sličnim akvarijumu, gde se dobro održava vlažnost vazduha. ženablic

Autoru:	Tesa [ 08 Dec 2012, 12:12 ]
Tema posta:	Re: Biljke koje donose sreću
DRVO ŽIVOTA Da bi nam prostor u kojem živimo bio lepši i prijatniji za rad i odmor, imamo želju da budemo okruženi cvećem. Iluzija izgubljene prirode može se dočarati biljkama Da bi nam prostor u kojem živimo bio lepši i prijatniji za rad i odmor, imamo želju da budemo okruženi cvećem. Iluzija izgubljene prirode može se dočarati biljkama Saksijske biljke se gaje prvenstveno zbog lepote, odnosno zanimljivih boja cvetova i listova, zanimljivo formiranih stabala. Jednostavno čine svaki stan lepšim, plemenitijim i sadržajnim. Ime Drvo života većinu nas vodi u zabludu, jer skoro svako ko čuje ovaj naziv pomisli na biljku koja je sigurno prisutna u svačijoj kući ili stanu. Radi se o biljci čiji je latinski naziv Yucca (Juka), a potiče iz porodice Agavaceae. Zemlja porekla ove biljke je srednja i severna Amerika. Tipično za Juka biljke je da imaju debele stabljike na čijim vrhovima izrastaju rozete sa izrazito šiljastim listovima. U prirodi i kod dobro negovanih biljaka iz te rozete izraste do preko 60 cm dugačka cvetna stabljika sa mnogobrojnim zvonastim cvetovima, ali retko. Raste vrlo sporo, ali može dostići visinu i do 1.3 m. Najpoznatije su: Yucca aloifolia sa gustim sivo-zelenim, čvrstim i špicastim listovima i sa 50-60 cm dugim sabljastim listovima i Yucca elephantipes, koja može narasti i do 12 m u visinu. IDEALNA NEGA Da bi vaša Juka uspešno napredovala, potrebno joj je svetlo i sunčano mesto u stanu. Od proleća do jeseni treba je redovno zalivati i prihranjivati svake dve nedelje. Leti se najbolje oseća na sunčanoj terasi, a zimi voli prohladno (5-10 stepeni) mesto, ali podnosi i sobnu temperaturu. Leti je treba zalivati 2-3 puta nedeljno i prihranjivati. Zimi je treba zalivati jedanput nedeljno bez prihrane. Ukoliko biljka zimi stoji na tamnom i pretoplom mestu, može doći do naglog otpadanja listova (zimi održavajte zemlju umereno vlažnom). Opadanje nekoliko listova zimi je normalno, biljka stvara svoje drvo. Ukoliko se dogodi da previše listova odjednom otpadne, biljku treba prebaciti na svetlo mesto, prestati zalivati da se zemlja potpuno osuši (6-8 nedelja), pa biljku presaditi u novu zdravu zemlju i pomalo zalivati. U veću posudu presadite je tek kada korenje ispuni staru, ali ne u veću od 30-40 cm. Posle toga samo obnavljajte površinski sloj zemlje. Razmnožava se reznicama stabljike ili izdanaka. Jednostavna je za održavanje, voli svetlo, umerene uslove, dekorativna je cele godine. Leti će joj prijati ako je iznesete napolje, makar nekoliko sati na sunce. JABUKA Neko je nekad davno dao ovoj biljci naziv Drvo života, a pravo drvo života je ustvari jabuka. Ako ste čitali sveto pismo znaćete i zašto: Drvo poznanja dobra i zla je zasadio Bog u Raju da bi se čovek vežbao vrlini uzdržavanja i vernosti svome Tvorcu. Drvo života je čoveku davalo besmrtnost i dar razlikovanja onoga što je večno od onoga što je prolazno. Stil

Autoru:	Astra [ 11 Dec 2012, 18:33 ]
Tema posta:	Re: Sobne i ukrasne biljke - opis,saveti
Čuvarkuća kuću čuva Biljka poznata u narodu po verovanju da će vaš dom štititi od oluja, gromova i bolesti. Vrlo je dekorativna i preživeće vaš odlazak na odmor Čuvarkuća Čuvarkuća – ovako su je nazvali stari Grci i Rimljani koji su njen sok koristili za zaštitu drugih biljaka od štetočina i gusenica. Idealna je za ljubitelje cveća koji imaju male vrtove i nedovoljno vremena da ih neguju. Osim što učvršćuje kamene ploče domova, u narodu postoji verovanje da čuvarkuća štiti od gromova, oluja, bolesti,veštica i lopova. Gajenje čuvarkuće postalo je popularno krajem 19. i početkom 20. veka. Biljka koja je do tada rasla samo na krovovima ili u šupljinama kamenih zidova, sada ima značajno mesto u kamenim baštama, ili na balkonima koji su okrenuti ka jugu. Cveta od aprila do septembra, a boja cveta najčešće je crvena, ali može biti i bela, žuta, ili roze. Posle cvetanja, rozeta umire, ali prethodno obrazuje više malih rozeta i tako se nastavlja životni ciklus ove biljke. Teško je zamisliti biljku skromnijih zahteva od čuvarkuće. Kultivisane forme čuvarkuće (ima ih čak 3.000, neverovatnih su oblika i boja) nešto su osetljivije na vlagu i, za razliku od prirodnih vrsta, sporije se razmnožavaju. Poreklom je iz Meksika, ali se na ovim prostorima gaji od devetog veka. Iz tog vremena potiču odredbe o seoskim domaćinstvima (“Capitulare de villis”), kojima su Karlo Veliki i njegov sin Ljudevit Pobožni naredili uzgajanje 72 biljke, među kojima je i čuvarkuća. Čuvarkuća i danas nije potpuno istražena biljka i uglavnom se koristi u narodnoj medicini. Sade se na sunčanom mestu. Gustina sadnje je od 12 do 20 biljaka po kvadratnom metru. Zemlja bi trebalo da bude dobro propusna (najbolja je mešavina zemlje, peska i sitnog šljunka). Zalivanje u normalnim okolnostima gotovo da nije potrebno. Čuvarkuća je biljka slična aloji. I kod jedne i kod druge biljke upotrebljava se sirovi sveže ceđen sok i koristi se protiv raznih bolesti. U narodu je čuvarkuća poznata kao lek protiv uvobolje. Analizom je utvrđeno da je čuvarkuća bogata antibakterijskim materijama i polisaharidima koji blagotvorno deluju na imunosistem.. Politika

Srbija Forum http://srbija-forum.com/

Sobne i ukrasne biljke - opis,saveti http://srbija-forum.com/viewtopic.php?f=24&t=982	Stranica 3 od 10

Autoru:	Astra [ 17 Dec 2012, 12:06 ]
Tema posta:	Re: Sobne i ukrasne biljke - opis,saveti
Nega sobnih biljaka tokom zime Biljke tokom zime moraju da se prilagode novim uslovima u zatvorenom prostoru - temperaturi, svetlosti i vlažnosti vazduha Ciklame i azaleje vole hladniji prostor Posle boravka na balkonima i u baštama, biljke tokom zime moraju da se prilagode novim, nepovoljnijim uslovima u zatvorenom prostoru - bar kada je reč o temperaturi, svetlosti i vlažnosti vazduha. Važno je da biljke koje traže više svetlosti, na primer drvo života, fikus ili kroton, budu postavljene bliže prozoru. Temperatura - Biljke ne podnose naglu promenu temperature. Zato prilikom otvaranja prozora zimogrožljive biljke treba pomeriti ili zakloniti. Temperatura vazduha u prostoriji trebalo bi da bude između 15 i 20 stepeni. Ali nekim biljkama, kao što su datura, oleander, bugenvilija, hristov venac, hrizanteme i limun odgovara temperatura od četiri do 10 stepeni. Ciklame i azaleje vole hladniji prostor i temperaturu do 13 stepeni. Kaktusi se čuvaju u svetloj prostoriji, u kojoj temperatura ne sme da bude niža od pet stepeni. Vlažnost vazduha - Opšte pravilo je da je većim biljkama potrebno 40, a manjim biljkama 50-60 odsto vlažnosti vazduha. Vlažnost vazduha možete povećati orošavanjem odstajalom vodom sobne temperature u ranim jutarnjim satima, postavljanjem raznih posuda sa vodom na grejna tela ili kupovinom većeg podmetača koji ćete ispuniti kamenčićima i vodom, a saksiju sa biljkom postavite na vlažne kamenčiće. Biljke sa dlačicama na listovima (ljubičice), begonija i ciklama ne podnose prskanje. Presađivanje i đubrenje - U zimskim mesecima biljke miruju, pa ih zato ne treba presađivati. Međutim, ako ste primorani da to uradite, onda koristite novu zemlju, a biljke presađujte u za broj veću saksiju. Mineralna đubriva se dodaju biljkama samo u periodu intenzivnog rasta (proleće, leto i rana jesen). Ali postoje vrste koje cvetaju tokom zime (kamelija, božićna zvezda, božićni kaktus...) ili krajem zime (azaleja, ciklama, kalanhoja), kao i one koje cvetaju u toku cele godine (ljubičice) i one se moraju prihranjivati. Zalivanje? To zavisi od vrste biljke, mesta na kojem se ona nalazi i temperature u prostoriji. Ako je prostorija svetla i topla, biljke treba češće zalivati i zemlju održavati umereno vlažnom. Biljke koje cvetaju tokom zime češće zalivajte, a one koje se u to vreme odmaraju ređe. Na primer, ciklame i azaleje zalivajte na dva do tri dana. Voda za zalivanje mora da odstoji i da bude sobne temperature. Biljke sa sitnim listovima koje prekrivaju tlo (kućna sreća) zalivajte odozdo sipanjem vode u tacnu ili potapanjem 3/4 saksije u posudu s vodom. Ako je temperatura u stanu veća od 20 stepeni, u sredinu rozete bromelija (lisnate i cvetajuće biljke, kao što su ananas, indijansko pero, tilandzija, ehmeja...) sipajte vodu, ali ne kvasite previše supstrat. Palme zalivajte jedanput u sedam dana, a dracenu, kroton i fikus jedanput u 7-10 dana. Kliviju premestite na hladno i tamno mesto i počnite sa zalivanjem tek kada se pojavi cvetna stabljika visine 20 cm. Božićni kaktus, koji cveta u decembru i januaru, ne zalivajte sve dok se ne pojave cvetni pupoljci. Kaktuse i sukulente (biljke mesnatih listova) ne treba zalivati u toku zime da bi naredne godine cvetali. Upozorenje - Veoma je bitno da biljke držite na dva do tri metra udaljenosti od grejnog tela. Novosti

Autoru:	Tesa [ 18 Dec 2012, 23:28 ]
Tema posta:	Re: Sobne i ukrasne biljke - opis,saveti
Biljke za pozitivnu energiju Postoje sobne biljke koje regulišu protok prirodne energije i uspostavljaju ravnotežu između različitih energija PRED predstojeće praznike predlažemo da dekorišete stan biljkama koje će vas opustiti i dom ispuniti ga pozitivnom energijom. Prema feng šuiju, drevnom kineskom načinu življenja u skladu sa energijom zemlje, postoje sobne biljke koje regulišu protok prirodne energije i uspostavljaju ravnotežu između različitih energija. Pozitivnu energiju u domu doneće sve biljke koje imaju srcolike, zaobljene i mesnate listove. Tu spadaju agloneme, fikusi, krotoni, eševerije, difenbahije, primule, ljubičice, orhideje, spatifilum, begonija, gardenija, kućna sreća, pahira i nezaobilazno "drvo novca". Najbolje je da biljke držite u istočnom, južnom i jugoistočnom delu doma, a idealno je da su u tom delu trpezarija, dnevna soba, terasa ili ulaz. Iako bambus nije tipična ukrasna biljka za naše područje, odličan je izbor za kuhinju ili kupatilo, jer mu je za rast potrebno mnogo vlage. Sobne palme su prikladne za velike prostorije ili hodnike. Ne vole suv vazduh ni visoku temperaturu, potrebno ih je umereno zalivati tokom zime, a obilnije leti. Iako puzavice (filadendron, scindapsus, bršljan, kolumnea, hlorofitum...) nisu zaobljenih listova, zbog svoje gipkosti ublažavaju oštre linije kućnog nameštaja, polica i prozora. Umesto puzavica mogu se postaviti i viseće korpe sa biljkama ovalnih listova, kao što su maranta, kalatea ili fitonija. Prema feng šuiju, najlošiji izbor su kaktusi i treba ih izbegavati. U ovim sve hladnijim i kraćim jesenjim danima, kada više boravimo u zatvorenom prostoru bilo bi dobro da ne zaboravite na mirisne biljke. Feng šui preporučuje da se koriste biljke i njihovi mirisi radi postizanja lične energetske ravnoteže - bolje se osećamo kada u prostoru osetimo neki miris koji nam je prijatan. Biljke koje nam mogu ulepšati život u zatvorenom prostoru su: bosiljak, bergamot, limun, bor, eukaliptus, jasmin, borovnica, kamilica, cimet, lavanda, nana, ruža, narandža i timijan. Miris bosiljka povećava osećaj sigurnosti, pojačava svest o vlastitoj snazi i omogućava lakšu koncentraciju. Možete ga držati u saksiji na kuhinjskom prozoru. Uz miris bergamota osećaćete manju potrebu za hranom, a uticaće i na smanjenje melanholije. Najbolje je da ga držite u južnom delu dnevnog boravka ili kancelarije. Bor možete postaviti na ulazu u stan, kuću ili terasu, jer ćete tako smanjiti napetost. Možete ga pomešati sa vodom kojom čistite dom i na taj način osvežiti prostor u kojem boravite. Eukaliptus je velika pomoć za one koji imaju probleme sa sinusima. Ukoliko imate prehladu, dobro je prostor ispuniti mirisom eukaliptusa, jer čisti ne samo sinuse nego i disajne organe. U stanu ga treba držati u severoistočnom delu, a u severozapadnom delu za one koji često putuju. Preporučuje se da u vazi držite samo sveže cveće, i to na sredini prostorije, jer će tako upijati mirise i toksine. Svakodnevno menjajte vodu, podrezujte ga i skidajte uvelo lišće. Izuzetak od ovog pravila je mirisna lavanda, koja može da se koristi i sušena. Novosti

Autoru:	Sleepy [ 07 Jan 2013, 00:46 ]
Tema posta:	Re: Sobne i ukrasne biljke - opis,saveti
Lekovita svojstva sobnih biljaka Cveće, osim što može da ulepša vaš životni prostor, može i da leči. Sobne biljke apsorbuju zagađivače vazduha i poboljšavaju kvalitet vazduha u zatvorenim prostorijama, ali imaju i druga lekovita svojstva. Protiv migrene ili alergijskog napada odlični su ljiljani, dok se hrizantema pokazala kao najučinkovitija u uklanjanju zagađivača vazduha. Cveće koje može da se drži u kući ili stanu ima jednistvene potrebe, pa pre nego što ga unesete u svoj dom potrudite se da saznate koji su najbolji uslovi u kojima uspeva. Saznajte sve o svetlu, temperaturi, klimi i prehrani, koja je vašoj biljci potrebna. Možda će vas iznenaditi, ali biljke odlično prepoznaju razliku između prigušenog svetla, nedostatka svetlosti ili delimično osvetljene prostorije. Ako tražite biljke koje ne zahtevaju mnogo pažnje, onda su za vas ljiljani, dracena i zlatni puzavac. Sobno bilje može vam pomoći kod sledećih zdravstvenih problema: Prehlada Sobne biljke povećavaju novo vlage u vazduhu, pa se samim tim smanjuje količina prašine, a bolesti povezane sa prehladom manje su za čak 30 odsto. Pospanost Visok nivo ugljen dioksida utiče na pospanost kod ljudi. Sobne biljke vam u ovom slučaju pomažu tako što za vreme fotosinteze uklanjaju višak ugljen dioksida iz vazduha. Stres Cveće podstiče osećaj blagostanja i utiče na to da ljudi budu smireni i optimistični. Osim toga, za biljke se već pouzdano zna da smanjuju krvni pritisak, a samim tim i stres. Glavobolja Biljke proizvode kiseonik i smanjuju novo ugljen dioksida u vazduhu, pa ukoliko ih držite u svom domu manja je verovatnoća da ćete udisati ustajao vazduh koji doprinosi pojavi glavobolje. Alergije Ukoliko decu u ranom dobu izložite nekim biljkama koje su povezane sa alergijama, to može biti svojevrsna vakcinacija, koja će potpomoći jačanje dečijeg imuniteta. Zapušeni disajni putevi Neke biljke, poput eukaliptusa, pomažu pri čišćenju sluzi i začepljenja u organizmu. One otvaraju bronhije i čiste sluz iz organizma tokom prehlade, gripe ili bronhitisa i predstavljaju prirodni antiseptik. Eukaliptus se koristi kao inhalant, ali ga nemojte jesti jer ima visoko toksična svojstva. Suva koža Biljke su prirodni regulatori vlažnosti vazduha i mogu ga 'omekšati' i na taj način povećati nivo hidratacije u vašem domu. Za ovaj efekat najbolje je posaditi teglicu engleskog bršljana. Nesanica S obzirom na to da bilje proizvode kiseonik, mogu pozitivno da utiču na vaš san. Neke biljke poput gerbera, ispuštaju kiseonik tokom noći, pa ih je najbolje postaviti pored kreveta kako biste tokom sna imali svež vazduh. B92

Autoru:	Sleepy [ 07 Jan 2013, 20:21 ]
Tema posta:	Re: Sobne i ukrasne biljke - opis,saveti
Orhideja cvet ljubavi, lepote i raskoši Orhideje su oduvek fascinirale ljude zbog neobičnog cveta sa čudesnim kombinacijama svih boja. Već vekovima predstavljaju simbol ljubavi, lepote i raskoši Orhideje su oduvek fascinirale ljude zbog neobičnog cveta sa čudesnim kombinacijama svih boja. Već vekovima predstavljaju simbol ljubavi, lepote i raskoši, a u srednjem veku orhideje su bile obavezan sastojak ljubavnog napitka. Prema anketi danskog proizvođača cveća "Floradania.dk", za biljku meseca decembra 2012. izabrana je orhideja falenopsis (Phalenopsis). Falenopsis je epifitna biljka koja ne raste na zemlji već na drveću koje im služi kao oslonac. Zbog toga u kućnim uslovima često "napuštaju" saksije, izbacujući vazdušno korenje izvan u potrazi za vlažnim vazduhom i svetlom. Nikada ih na silu ne treba vraćati u saksiju, jer mogu da se prelome. Na kratkoj stabljici falenopsisa raspoređeni su mesnati zeleni listovi dužine 10 do 30 cm. Lišće obrazuje rozetu u kojoj se formiraju cvetne stabljike i vazdušno korenje. Pljosnati cvetovi koji imaju izgled leptira nalaze se na dugoj cvetnoj dršci, na kojoj se obično formira desetak cvetova (prečnika 3 do 6 cm). Cvetovi traju od 12 do 16 nedelja i mogu biti beli sa crvenim i žutim usnama, žuti, ružičasti, lila, tamnoljubičasti, pegavi... Uslovi gajenja - Falenopsisu najviše odgovara istočni prozor (ispod ne sme da bude radijator) i prozračno mesto, bez promaje. U zimskim mesecima biljka je jako osetljiva na hladan vazduh, optimalna noćna temperatura je 18 stepeni (najniža 16), a tokom dana 24 stepena. Maksimalna dnevna temperatura leti ne bi trebalo da bude veća od 32 stepena, uz obezbeđen protok svežeg vazduha da se listovi ne bi pregrejali. Orhideju zalivajte ujutru, potapanjem u dublju posudu sa destilovanom vodom. Od oktobra do kraja februara dovoljno je da je zalivate jednom nedeljno, a tokom proleća i leta na svaka tri dana. Da biste ustanovili da li orhideju dobro zalivate, pratite izgled vazdušnog korenja. Zdrava biljka stvara dugo korenje koje izlazi iz saksije i raste posle cvetanja. Da biste obezbedili dovoljnu vlažnost vazduha, biljku držite u podmetaču koji je ispunjen do polovine vodom i to na kamenčićima. Listove obavezno orošavajte svakog jutra mekom vodom, vodeći računa da ne pokvasite središte lisne rozete i cvetove. Ako voda prenoći na listovima pojaviće se žute i crne pege. Presađivanje - Falenopsis se presađuje posle faze cvetanja, obično u proleće, svake dve do tri godine. U slučaju da zemlja počne da se rasipa, upija previše vode ili je korenje već zauzelo čitavu saksiju, orhideju obavezno presadite. Za presađivanje koristite specijalnu zemlju za orhideje. Savet - Posle precvetavanja cvetnu stabljiku isecite iznad četvrtog članka odozgo (nikako do korena). Da bi se podstaklo cvetanje mora da postoji razlika između dnevne i noćne temperature. Temperatura ne sme biti niža od 16 stepeni, jer će doći do opadanja pupoljaka. Ukoliko cvetna stabljika počne da se suši to pokazuje da orhideja počinje da formira nove listove. U tom slučaju se preporučuje da se odseče na drugom ožiljku od baze koji ostaje posle opadanja cveta. Na ovaj način formiraće se nova cvetna grana koja će cvetati za oko devet meseci. Ako orhideja slabo cveta, trebalo bi je prihraniti. Opadanje pupoljka ukazuje da se orhideja nalazi na promaji ili je došlo do naglog snižavanja temperature vazduha. Sušenje pupoljaka znači da je vazduh u prostoriji previše suv. Novosti

Autoru:	Astra [ 09 Jan 2013, 04:00 ]
Tema posta:	Re: Sobne i ukrasne biljke - opis,saveti
Šeflera – lat. Schefflera Schefflera je rod zimzelenog drveća iz Australije i sa Novog Zelanda. Zovu je biljka kišobran zbog prstasto raspoređenih listova, a u suptropskim predjelima biljka hobotnica zbog oblika cvjetova. U našim uvjetima veoma rijetko cvjeta. Također Šeflera je jedna vrlo česta kućna biljka i pronalazimo je u gotovo svim domovima gdje ima i najmanji broj sobnog cvijeća. Kod mladih biljaka list se sastoji od 3-5 liski, a ovaj broj se godinama povećava i dostiže 12 liski. Schefflera actinophylla ima tanje i šire listove od one na slici i može da naraste preko 2 m. Manjeg rasta su S. digitata i S. octophyllum koja ima istaknute žile. Što se tiče uzgajanja šeflera traži zračno i svjetlo mjesto zaštićeno od direktnog sunca. Zahtjeva umjereno toplo mjesto, najbolje od 13-16-18 stupnjeva. Temperatura iznad 21 stupnja joj ne odgovara. Traži mnogo vode u toku proljeća i ljeta, a zimi je treba oskudnije zalijevati. Pogoduje joj češće orošavanje listova. Biljku treba presađivati svake druge godine u proljeće, a razmnožavanje je dosta teško, stabljikinim reznicama leti uz primjenu fitohormona za ožiljavanje ili sjemenom u proljeće. cvijet

Stranica 3 od 10	Sva vremena su u UTC + 2 sata
Powered by phpBB® Forum Software © phpBB Group http://www.phpbb.com/