|
| Autoru |
Poruka |
|
Tesa
|
 |
Tema posta: Re: Deca | Poslato: 11 Jan 2013, 14:45 |
|
rang
Pridružio se: 18 Sep 2012, 18:55
Postovi: 4287
|
Smeh je lek! Osmomesečni Mika slatko se smeje kad god njegov tata pocepa papir! Ako imate loš dan ili niste baš raspoloženi, pogledajte ovaj video koji će vas odmah zasmejati! Ništa slađe od nasmejane bebe... Još zanimljivije je da papir koji Mikin tata cepa nije bilo koje pismo, već ono u kome ga odbijaju za posao. Možda ponekad svet treba gledati dečjim očima i slatko se nasmejati i kad nam nije do toga! B92
|
|
|
|
|
|
|
Tesa
|
|
Tema posta: Re: Deca | Poslato: 12 Jan 2013, 11:06 |
|
rang
Pridružio se: 18 Sep 2012, 18:55
Postovi: 4287
|
Kako naučiti dete da koristi nošu? Jedan on najtežih trenutaka u odgoju deteta jeste prelazak sa pelena na nošu. Ovaj period podjednako je stresan i za dete i za roditelje. Međutim, postoji par trikova kojima možete olakšati ovaj posao i sebi i detetu.  1. Demonstrirajte
Deca uče tako što posmatraju šta rade odrasli. Objasnite i pokažite svom detetu kada je pravo vreme da se uputi u kupatilo. Neka vas prati, ovaj metod, podstaćiće i njega da ide u toalet, a može vas i dodatno zbližiti. Nemojte od odlaska u toalet praviti čitavu predstavu, plesati sa nošom, a onda u poslednjem trenutku odjuriti u kupatilo. Ta metoda vam neće mnogo pomoći.
2. Komunicirajte
Bitno je da se i vi i vaš partner pridržavate istih pravila i da odmenjujete jedno drugu. Razgovarajte, jer će vam to uštediti mnogo energije. Ukoliko jedno od vas dvoje nije kod kuće, podnesite raport šta ste radili i kako je izgledao “trening za nošu”. Bitno je da oboje znate kako je vaše dete reagovalo na određene stvari i pravila i šta pali, a šta ne.
3. Ponavljanje
Da bi se dete što bolje naviklo na nošu, ponavljajte postupak odlaska u kupatilo što češće. Pedijatri preporučuju da na svakih sat ili sat i po podsetite dete da treba da ide u toalet, ali kako bi predupredili neprijatna iznenađenja, možete to činiti i u kraćem vremenskom razmaku. Može biti malo zamorno, ali koristi.
4. Oblačenje
Tokom prelaznog perioda sa pelena na nošu, najbolje je da pustite vaše dete da se po kući kreće samo u vešu. Roditelji često iz straha od “nezgode” ne dozvoljavaju deci da budu samo u gaćicama, međutim, "nezgode" su neizbežne tokom ovog treninga i zato ih pustite da se slobodno kreću u donjem vešu. Tako će i oni sami moći brzo da se skinu ukoliko im zatreba noša, naučiće i sami da se obuku, a vama će to uštedeti vreme ukoliko se uporedo bavite još nečim.
5. Ohrabrivanje
Jedan od najboljih metoda kako da naviknete vaše dete na nošu jeste da ga ohrabrujete da je koristi. Ohrabrivanjem i čestitanjem kada pravilno upotrebi nošu učinićete mnogo i za svoje dete i za sebe. Tokom ovog procesa biće mnogo uspeha i padova, ali kada dete uspešno uradi “posao”, aplaudirajte mu. Ako pak pogreši, ispravite ga i ohrabrite za sledeći put.
6. Napravite pauzu
U nekom trenutku moraćete da napravite pauzu i da se odmorite od posla, haosa i ludila svokodnevice i jednostavno budete Mama. Ove pauze pomoćiće vam da provedete više vremena sa svojim detetom i uspešno završite trening za nošu.
7. Smejte se
Da, dobro ste čuli, smejte se. Tokom obuke za korišćenje noše biće dosta nezgoda i neuspeha, ali i lepih trenutaka, a sa svima ćete se najlakše izboriti smehom. Bilo da vaše dete pogreši ili pravilno upotrebi nošu, osmehnite se, ohrabrite ga i nastavite dalje.
B92
|
|
|
|
|
|
|
Tesa
|
|
Tema posta: Re: Deca | Poslato: 14 Jan 2013, 20:28 |
|
rang
Pridružio se: 18 Sep 2012, 18:55
Postovi: 4287
|
Ljubav i disciplina mogu i moraju zajedno Način na koji roditelji vaspitavaju svoje dete je veoma važan između ostalog i zbog toga što od njega zavisi kakav će odnos prema sebi imati to dete kada odraste.  Malo dete nema sposobnost samokontrole. Ono nema ugrađene "kočnice", koje ga štite od negativnih iskustava, ni ugrađene "pokretače", koji ga teraju na korisne, a njemu neprijatne aktivnosti. Ove "kočnice" i "pokretači" su izvan malog deteta u liku odrasle osobe, najčešće roditelja, koji pazi na dete i kontroliše ga. U prve tri godine života dete sebe i roditelja, najčešće majku, doživljava kao jedno biće, čineći psihološku simbiozu.
Veoma razvijena sposobnost pamćenja malog deteta je osnova svakog učenja. Ono uči pamteći sve one situacije u kojima mu roditelj nešto poručuje. Pamti situaciju, lik roditelja, ali i njegovu poruku. Tako što ga dete iz situacije u situaciju memoriše, roditelj postaje deo detetove psihe - "unutrašnji roditelj". Na taj način odnos roditelja prema detetu postaje detetov unutrašnji odnos prema sebi. Taj proces je neophodan deo socijalizacije i odrastanja. Kada kontrolu spoljašnjeg roditelja zameni kontrola unutrašnjeg roditelja, samokontrola, osoba je spremna za samostalni život u društvu, piše "Politika".
Način na koji roditelji vaspitavaju svoje dete je veoma važan između ostalog i zbog toga što od njega zavisi kakav će odnos prema sebi imati to dete kada odraste. Ako je roditelj veoma strog i zahtevan, ako detetu nikada ili veoma retko pokazuje ljubav, ono će izgraditi istog takvog unutrašnjeg roditelja, tako da će kada odraste, u odnosu prema sebi ponavljati isti takav odnos. Imaće izraženu samodisciplinu, ali neće sebe voleti i poštovati. Suprotno, ako je roditelj popustljiv i nemoćan, ako se plaši da ga dete neće voleti, ako odustaje od disciplinovanja čim primeti da je ono zbog toga nesrećno, dete će izgraditi popustljivog unutrašnjeg roditelja. Takva osoba će imati razvijenu samoljubav, ali neće imati samodisciplinu koja je potrebna da bi imala uspešan i zadovoljan odrasli život. Iako zna da bi to trebalo, ona jednostavno neće moći sebe da natera da radi one korisne stvari koje su joj neprijatne.
Između premoćnog roditelja (spoljašnjeg i unutrašnjeg) i nemoćnog roditelja je moćni roditelj. To je roditelj koji detetu pokazuje i ljubav i od njega zahteva disciplinu. Roditeljska moć je sposobnost roditelja da prinudi dete da radi korisne, a neprijatne aktivnosti. Zato što je primilo jasno iskazanu ljubav, dete moćnog roditelja ima razvijenu samoljubav, samopoštovanje i samopouzdanje. A zato što je primilo disciplinu, ono ima razvijenu samodisciplinu. Moćan unutrašnji roditelj je onaj deo ličnosti koji je u teškim životnim situacijama izvor unutrašnje moći. I zato, roditelji, ne budite nemoćni. Mondo
|
|
|
|
|
|
|
Tesa
|
|
Tema posta: Re: Deca | Poslato: 15 Jan 2013, 12:54 |
|
rang
Pridružio se: 18 Sep 2012, 18:55
Postovi: 4287
|
Kako vaspitavati jedince Jedinci imaju bliskije odnose sa roditeljima i uglavnom izrastaju u ambiciozne ličnosti, ali kasnije razvijaju socijalne veštine i često pate od emotivne preosetljivosti  KADA U porodici postoji samo jedno dete, život je značajno drugačiji od one u kojima ih ima dvoje ili više. Odrastanje bez braće i sestara ima mnoge prednosti i mane, a u koje "klopke" će jedinac zapasti najviše zavisi od stava roditelja, porodičnih odnosa i metoda vaspitanja.
Psiholozi tvrde da je najveća prednost jedinaca to što uglavnom izrastaju u ambiciozne ličnosti, jer su roditelji fokusirani na njih, odnosno imaju više vremana da im se posvete i sav trud ulažu u jedno dete. Istraživanja pokazuju da jedinci u odnosu na decu koja ne odrastaju sama imaju bliskije odnose sa roditeljima, psihički se brže razvijaju i oslobođena su ljubomore. Konflikti između braće i sestara često su opterećujući za mališane, a jedinci nemaju takve probleme, jer ni sa kim ne moraju da se takmiče.
BRAĆA, SESTRE, RAZLIKA U GODINAMA...
Jedno zanimljivo istraživanje holandskih naučnika dovelo je do rezultata da deca koja imaju braću i sestre, ali je razlika između njih veća od deset godina, odrastaju kao jedinci, odnosno imaju sve karakteristike jedinog deteta u porodici. Naime, u uzrastu od deset godina dete ne reaguje na novu bebu, odnosno prinova ne menja mnogo psihu starijeg deteta. Prošlo je vreme za ljubomoru, nema rivalstva sa bebom, odavno su uspostavljena pravila i načini funkcionisanja, odnosi sa roditeljima. Zbog toga takvi mališani najčešće imaju karakteristike jedinaca i funkcionišu potpuno drugačije u odnosu na decu koja imaju braću ili sestre sa manjom razlikom u godinama.
Međutim, biti jedino dete ima i svoje mane, pa decu koja nemaju braću i sestre uglavnom "bije glas" da su razmažena i pomalo egocentrična. Psiholozi tvrde da je najveća "mana" jedinaca to što zbog slabijeg kontakta sa decom kasnije razvijaju socijalne veštine. Ipak, statistike pokazuju da su u školi uspešnija, da uglavnom stiču visoko obrazovanje i da ne pate zbog toga što su jedinci, kao ni da im kasnije razvijanje socijalnih veština ne smeta da u zrelom dobu razvijaju odgovarajuće emotivne i prijateljske veze. Dečji psiholozi tvrde da roditelji jedince previše opterećuju sopstvenim ambicijama, što se negativno odražava na ličnost. Ponekad se događa i da su jedinci previše emotivno osetljivi i da pate od manjka samopouzdanja upravo zbog toga što su prezaštićeni.
Istraživanja pokazuju i da češće imaju problema sa vršnjacima u školi, odnosno da ih druga deca zadirkuju, a kako nisu prošli te faze sa braćom ili sestrama teže podnose takve situacije.
Međutim, to nisu pravila i mnogo toga zavisi od vaspitanja i načina na koji funkcioniše porodica. Mnoge "karakteristike" jedinaca mogu se izbeći ili prevazići pravilnim pristupom.
Psiholozi savetuju da pokušate da jedinca vaspitavate isto kao što biste radili da imate više dece. To znači da postoje jasna pravila i precizno određene granice, kao i da se zna koje ponašanje se toleriše, a koje ne.
Veoma je važno da dete "ne gospodari" kućom, odnosno da umete adekvatno da ga kaznite kada to zasluži i da u toj kazni istrajete. Kada imate više dece, to se uglavnom događa spontano, nemate ni vremena da kršite pravila ili ublažavate kazne, ali u porodicama u kojima je samo jedno dete, često se popušta i odustaje od discipline.
Takođe, jedinac mora da ima kontakt sa vršnjacima, pa je za njih posebno loše da ne idu u vrtić. Čak i ukoliko ima ko da ih čuva, nije loše da u obdaništu provedu nekoliko sati dnevno kako bi se uklopili u vršnjačku grupu i stekli određene navike. Treba ih što više podsticati na druženje, pa vikendom u goste pozovite prijatelje sa decom ili drugare iz komšiluka ili vrtića.
Obratite pažnju na sebičnost, jer je to jedna od najupečatljivijih i najčešćih osobina jedinaca. Ukoliko vidite da vaše dete neće da podeli igračku ili slatkiš sa drugarima, ukažite mu da loše postupa i preduzmite sve da takvo ponašanje promeni. Naravno, u uzrastu od dve do tri godine deca su u "egocentričnoj" fazi, pa od njih ne možete očekivati da podele, ali bi predškolac već trebalo da ima svest o tome da nije jedini na svetu i da ne mogu samo njegove želje biti ispunjene. Budite pažljivi i da ne vežete dete previše za sebe, posebno ako imate dečaka. Istraživanja pokazuju da su sinovi jedinci uglavnom vezani za majku, ali ukoliko ta veza nije "zdrava" sa jasnim granicama i pravilima, to može loše da utiče na dečju ličnost. Razvijajte samostalnost kod vašeg jedinca, podstičite ga da samostalno rešava probleme.  Dajte mu zadatke koje svakodnevno mora da izvršava, nešto što će mu stvoriti osećaj odgovornosti i brige o drugima. Neka ima obavezu da pospremi svoju sobu, da izbaci đubre, ode u prodavnicu... važno je samo da zadaci budu u skladu sa uzrastom.
Istraživanja pokazuju da su majke jedinaca, posebno sinova, "glavni krivci" za to što njihov dečak neće da se odvoji od njih. One im nesvesno ili svesno šalju poruke da nigde nisu sigurniji nego sa majkom, otežavaju im putovanja sa vrtićem ili nisu rade da, na primer, ostave dete sa bakom ili dekom na nekoliko dana.
Preterana pažnja i ugađanje može kod deteta stvoriti sliku da je najvažnije na svetu, da su samo njegove potrebe važne i značajne, što će mu kasnije prilično otežati funkcionisanje u zajednici.
Nađite meru između slobode i discipline i ne popuštajte ako smatrate da ste u pravu. Ne treba da im ispunjavate baš svaku želju, jer ćete im oduzeti mogućnost da se raduju, da očekuju i da nešto žele. Psiholozi tvrde da deca izrazito dobro manipulišu, pa će iskoristiti svaku vašu slabost. Zbog toga je važno da ne nasedate na njihove suze, moljakanja, ljutnju.
Moraju da se nauče strpljenju i da prihvate činjenicu da njihove potrebe i želje nisu najvažnije. Moraju naučiti da dele sa drugima, da steknu sposobnost empatije i shvate da moraju da se potrude da bi ostvarili neki cilj ili želju. Novosti
|
|
|
|
|
|
|
Tesa
|
|
Tema posta: Re: Deca | Poslato: 17 Jan 2013, 12:54 |
|
rang
Pridružio se: 18 Sep 2012, 18:55
Postovi: 4287
|
Mapa dečjeg razvoja po uzrastu Za izreku „malo dete mala briga, veliko dete velika briga“ znaju svi roditelji, ali im, kažu, to ne pomaže. Svima se čini da baš danas imaju najviše razloga za sekiraciju. Muke počinju prvog dana bebinog života analiziranjem dužine, težine, broja dlaka na malenoj glavici, a nastavljaju se merenjem posle svakog podoja. Da li je dovoljno jela? Koliko je porasla? Kumin sin je brže napredovao...  I tako dan za danom, roditelji broje, sračunavaju, analiziraju i upoređuju, samo da bi bili sigurni da čedo raste i razvija se „knjiški“. Dani prolaze, panika ne jenjava, dileme se umnožavaju, pa u odrastanju deteta mama i tata jedva da uživaju. Kad bi samo znali koliko beba malo može i koliko joj je mnogo ljubavi potrebno, ne bi se opterećivali. Na sreću, za sve koji ne znaju šta da očekuju od deteta postoje razvojne mape.
Ovu čije vam delove predstavljamo napravili su stručnjaci Centra za podsticanje razvoja deteta iz Novog Sada uz savet da ne stavljate svoje dete u šablon. Dovoljno je da se okvirno upoznate sa njegovim mogućnostima i potrebama, a ostatak vremena koristite da uživate u roditeljstvu.
SA TRI MESECA
mogu da…
pratim kretanje, da gledam predmete koji su zakačeni na vrpci, da lagano pokrećem ruke i noge, gugučem, da podižem glavu kad ležim na stomaku. Mogu da se umirim kad čujem poznat glas, da se uplašim kada čujem glasne zvuke i buku, da uživam u zagrljaju, dodirivanju i maženju. Plačem kad sam gladna i kada mi je neugodno. Uzvraćam osmehom na osmeh.
želim da…
mi roditelji nude zanimljive stvari za posmatranje, da mi daju velike i mekane igračke sa kojima mogu bezbedno da se igram, da mi pevaju i da mi pričaju. Mama može da me doji ili hrani, da me drži, da mi se obraća toplim i nežnim glasom.
SA ŠEST MESECI
mogu da…
budem tiha i da se neko vreme sama zanimam, da stavljam sve u usta, da okrećem glavu u pravcu zvuka, posežem za stvarima i hvatam ih. Mogu nerazgovetno da brbljam, smejem se, gugučem, uživam u dodirima i blizini onih koji me vole, a znam i sama da se prevrnem.
želim da…
me nude sokom u šolji za bebe, a ne u bočici, da mi pokazuju slikovnice, da me puštaju da spavam dva do tri puta tokom dana, da me stavljaju na leđa dok spavam, da mi pričaju i da se igraju sa mnom. Lepo je kad me hrane kašastom hranom, ali želim da me, kad primete da mogu da žvaćem, ponude čvrstom hranom, da me ne kritikuju i ne kažnjavaju.
SA DEVET MESECI
mogu da…
puzim, da se odazovem kada me zovu po imenu, da sedim bez ičije pomoći, da prepoznam pažnju nepoznatih osoba, da izgovaram MAMA ili TATA, da imitiram zvuke, stojim uz pridržavanje, da udaram dve stvari istovremeno. Umem i da okrećem strane u slikovnici, razumem šta znači „ne“, „pa, pa“, „laku noć“, „lepo pajki“...
želim da...
mi mama peva i čita, da mi daje male komadiće kuvane hrane, da me ostavlja u krevetu bez bočice, da mi govori šta radim, imenuje stvari u koje gledam, pravi mi bezbedno mesto u kom mogu da se slobodno krećem.
SA GODINU DANA
mogu da…
jedem sama kašičicom i prstima, sama pijem iz šolje, mašem kada mi govore „pa, pa“, da prepoznajem srdačnost, izgovaram nekoliko reči, hodam dok me drže za ruke... Umem da pokažem kad sam srećna, tužna, besna i nezadovoljna. Počinjem da se interesujem za drugu decu, želim da osoba koja se brine o meni bude u mom vidokrugu
želim da…
mi daju da pijem sama iz šolje, da mi dopuštaju da sama listam slikovnicu, da mi pevaju uspavanke, tapšalice i cupkalice, da mi čitaju i da razgovaraju sa mnom, pomažu mi da naučim šta smem da radim govoreći mi „ne“ mirnim glasom, da me ne kritikuju i ne ismevaju za ono što radim i da mi uvek budu u vidokrugu.
SA DVE GODINE
mogu da…
skačem, trčim i penjem se uz stepenice, povremeno izgovaram jednostavne rečenice, često odgovaram na pitanja sa „ne“ i „neću“, govorim samom sebi svoje ime, učim pravila, ali još nisam sposobna da ih zapamtim. Ispitujem nova mesta i nove stvari, ali samo ako su mama, tata ili baka u blizini dok to radim. Pokazujem ushićenje kad uzvratim poljubac ili zagrljaj, „glumim“ dok se igram.
želim da…
mi pomažu u učenju novih reči, da ostanu mirni kada me obuzmu napadi besa, da mi ne govore „ne volim te kada si…“ i „ne volim te ako…“, da mi dopuste da biram čime ću da se igram, šta ću da obučem i šta ću da jedem. Da mi daju manje mleka i soka kako bih imao bolji apetit da jedem „redovnu hranu“. Želim da mi odgovore na svako moje „kako“ i „zašto“.
SA TRI GODINE
mogu da…
idem sama u toalet, da ne piškim u gaćice, da pričam a da me razumeju, da se duže zabavljam sama, da izgovaram složene rečenice, hvatam loptu, okrećem pedale na biciklu, crtam ravnu liniju, imenujem šest delova tela, da se igram s drugom decom. Umem da izražavam osećanja rečima, ali i burnim reakcijama.
želim da…
me mama i tata učlane u dečju biblioteku, da mi poveravaju lake kućne poslove, da me vode zubaru, da mi pomognu da prestanem da sisam palac. Bilo bi lepo kad bi me naučili da skupljam igračke, da kažem „molim“, „hvala“ i „izvini“...
SA ČETIRI GODINE
mogu da…
složim sedam do 12 kockica ili delova slagalice, da se sama obučem, da se sama penjem i spuštam niz tobogan, da slušam omiljenu priču nekoliko puta. Imam svoje omiljene aktivnosti i igre, razumem jednostavna pravila, postavljam pitanja, delim igračke, ali ne dam svoju omiljenu lutku. Shvatam šta je opasnost i umem da kontrolišem osećanja kada me sprečavaju da uradim ono što želim.
želim da…
mi dopuštaju da tokom dana sama biram šta ću da radim. Volim kad poštuju moj izbor hrane, kad me ne teraju da jedem ono što mi se ne sviđa. Želim da me nauče da ne prekidam druge dok govore, ali i da mi daju flomastere da crtam. Blic zena
|
|
|
|
|
|
|
Tesa
|
|
Tema posta: Re: Deca | Poslato: 17 Jan 2013, 21:25 |
|
rang
Pridružio se: 18 Sep 2012, 18:55
Postovi: 4287
|
Bebe čitaju sa usana Naučnici tvrde da bebe do šestog meseca govor usvajaju ne samo pomoću slušanja, već i čitajući sa usana!  Ako pažljivije pogledate, primetićete da bebe ovog uzrasta roditelje i druge ljude koji im nešto pričaju gledaju najviše u usne. Da bi izgovorile svoje prve reči one imitiraju osobu koja priča tako što prate pokrete njenih usana. Kada savladaju te prve osnovne glasove uglavnom pogled usmeravaju ponovo na oči onoga ko im nešto govori. Interesantno je da će u usne gledati samo ljude koji pričaju stranim jezikom, tvrde istraživači.
Sa lica bebe čitaju reakcije odraslih odnosno dobijaju informaciju kako one treba da se ponašaju. Na isti način dobijaju informacije o govoru, tvrde naučnici.
Testirano je 180 beba u uzrastu od 4 do 12 meseci. Bebe su bile iz Engleske, a govoren im je tekst na engleskom i španskom. Rezultati su pokazali da postoji velika razlika u usmeravanju pažnje u zavisnosti od uzrasta i jezika koji su slušale.
Četvoromesečne bebe gledale su oči, šestomesečne bebe pratile su i oči i usne, dok su osmomesečne i desetomesečne bebe gledale samo usne onoga ko im govori. Jednogodišnjaci su gledali isključivo u oči, ali samo kada su slušali maternji jezik. Kada bi im se neko obratio na španskom vraćale su pogled ka usnama prateći pokrete koji proizvode nepoznate reči. B92
|
|
|
|
|
|
|
Tesa
|
|
Tema posta: Re: Deca | Poslato: 18 Jan 2013, 11:43 |
|
rang
Pridružio se: 18 Sep 2012, 18:55
Postovi: 4287
|
Treba li ih puštati da pobeđuju Društvene igre razvijaju maštu, uče decu da poštuju pravila, da se nose sa porazom, ali razvijaju i jednu jako važnu osobinu - empatiju _620x0.jpg) IGRA PRUŽA zabavu i najlepše trenutke detinjstva, ali je isto tako i moćno sredstvo za učenje i razvijanje mnogih veština. Psiholozi tvrde da ne postoji bolji način da deca provode vreme. Kroz igru usvajaju pojmove o bojama, oblicima, proširuju rečnik, razvijaju logičko mišljenje i takmičarski duh. Važno je samo da igra prati dečje afinitete i da su igračke prilagođene uzrastu.
Društvene igre kao što su "monopol", "ne ljuti se čoveče", "igre memorije", kažu psiholozi, jako su korisne za mališane, jer im pomažu da se koncentrišu, izvršavaju zadatke i uče se fer pleju. Ovakve igre razvijaju maštu, uče decu da poštuju pravila, da se nose sa porazom, ali razvijaju i jednu jako važnu osobinu - empatiju. Naime, istraživanja pokazuju da deca koja ih redovno igraju imaju izraženiju saosećajnost i bolje se slažu sa vršnjacima.
Kroz pobede i poraze uče da razumeju druge, da reaguju pravilno i da shvate da poraz nije "smak sveta". Jedna studija kalifornijskijh naučnika pokazala je da su različiti regioni mozga aktivirani kada se deca igraju protiv drugih, nego kada se igraju sama.
U društvenim igrama deca se trude da procene šta će drugi igrač da uradi, odnosno koji je njegov sledeći potez, ali i razvijaju sopstvenu strategiju. Predviđanje tuđih poteza ključno je u razvoju empatije, naglašavaju stručnjaci, zbog čega su društvene igre neophodne za uspostavljanje dobrih odnosa i građenje veze sa drugima. Razvijena empatija pomaže deci i da budu bolja u školi i da imaju bolje odnose sa vršnjacima.
Ipak, statistika pokazuje da četvoro od petoro dece plače kada ne pobedi u društvenoj igri, negoduje, šizi i pravi scenu, naročito mališani predškolskog uzrasta. Da li ih ponekad treba pustiti da pobede ili ne, nedoumica je koja muči mnoge roditelje. Istraživanja pokazuju da su majke sklonije da popuste i uglavnom dozvoljavaju deci da pobede. "Preskaču" ih i "ne jedu" kada igraju "ne ljuti se čoveče", dozvoljavaju im da više puta bacaju kockice...
Očevi, s druge strane, ređe popuštaju, pa se igra uglavnom završi ljutnjom, suzama i prepirkom. Psiholozi ovo tumače izraženijim takmičarskim duhom kod muškaraca i različitim odnosom oca i majke prema detetu. Muškarci su uglavnom vaspitavani da ne smeju da pokažu slabost, pa takav model prenose i na svoju decu, dok je majkama važnije da se deca zabave.  Da li ih treba pustiti ili ne, mišljenja psihologa su podeljena. Neki smatraju da i najjednostavnije igre bude takmičarski duh, a da bi ga dete usvojilo mora da nauči da se nosi sa porazom. Međutim, ima i onih koji tvrde da se to uči postepeno i da su deca koja ne idu u školu premala da bi shvatila kako sve funkcioniše, pa zbog toga nije loše povremeno im "progledati kroz prste". Lekcije o porazu, tvrde oni, dolaze postepeno i kroz mnoge druge aktivnosti, pa ne treba da brinete da dete neće shvatiti kako treba da se ponaša i reaguje.
Najbolje je da razgovarate sa detetom, objasnite mu da je važno uložiti trud, da poraz nije ništa strašno i da ne znači da ne vredi ili da je manje važan. Deviza "važno je učestvovati" treba da bude glavni argument, a dete će postepeno učiti da ne prihvata poraz kao nešto katastrofalno, kao i da neke igre jednostavno traže sreću, a ne umeće.
U svakom slučaju, ako ponekad pustite dete da vas pobedi nećete mu naškoditi. Neka se dobro zabavi i oseća se važno i značajno. Kada bude igralo sa vršnjacima možda će nekoliko puta napraviti scenu kada izgubi, ali će brzo shvatiti da deca neće to trpeti i da se neće igrati sa njim ako ne poštuje fer plej. Novosti
|
|
|
|
|
|
|
Tesa
|
|
Tema posta: Re: Deca | Poslato: 19 Jan 2013, 12:29 |
|
rang
Pridružio se: 18 Sep 2012, 18:55
Postovi: 4287
|
U čemu roditelji najčešće greše? Za roditeljstvo ne postoji univerzalni pravilnik, kao ni roditelji koji savršeno odgajaju decu. Neke su greške zajedničke većini.  Dete ima druge prijatelje, a vi mu trebate kao roditelj. Deci su potrebni pouzdani roditelji na koje mogu da se oslone. Potrebno je da ste dosledni, da imate pravila koja važe za sve ukućane
PAZITE ŠTA GOVORITE
U razgovoru s decom budite jasni i kratki, bez previše razglabanja. Koristite jednostavne primere, reči i životne situacije s kojima će dete moći da se poistoveti. Prema tinejdžeru se ne ponašajte kao da još ne živi u stvarnom svetu i da će sve tek videti. Njihova stvarnost je zahtevna, prava i opterećuje ih pa za to imajte razumevanja.
BUDITE PRIMER
Jedno radite, a deci govorite da treba drugačije jer ste vi odrasli i oni to ne razumeju. Dela govore više od reči i to morate imati na umu jer ćete u očima dece biti licemeri.
IZBEGAVANJE RAZGOVORA
Grešite ako mislite da ćete dete moći da izolujete od društva i da do njega neće doći nikakve informacije o temama kao što je seks. Od vas mogu da nauče ispravne stavove i imaju veću šansu da posle donose prave odluke. Ako budu koristili samo informacije iz društva ili s interneta, sve može poći po zlu. Razgovarajte otvoreno.
POREĐENJE
Jedna od ozbiljnih i čestih grešaka je poređenje s braćom i sestrama. Svaka osoba je različita pa su takva i deca.
RADITE UMESTO DETETA
Trener Michelle Kunz podseća da roditelji rade dosta stvari umesto deteta. Kada lekar pita dete kako se oseća pustite ga da odgovori. U suprotnom šaljete poruku da su nesposobni.
PRAVILA
Bez njih nikako ne možemo, ali postoje trenuci kada se menjaju - posebno kako dete odrasta. Kada je dete malo, odlazak u sobu je kazna, ali tinejdžeru će to biti kao nagrada jer je njegova soba njemu pravo carstvo.
USPESI I NEUSPESI
Mnogi roditelji nameću deci aktivnosti koje su želeli za sebe kada su bili mali. Autor knjige "God You’re Beautiful: What We Say, We Say To God" Dion McInnis smatra da ni uspesi ni neuspesi deteta nisu nešto za šta je odgovoran isključivo roditelj. Zadatak roditelja je da dete usmerava i vodi, ali ono nije robot da se programira. Uspeh deteta može i zbog genetike, saveta roditelja, ali ne zbog samih roditelja, već zbog deteta koje je u nečemu uspelo.
Blic zena
|
|
|
|
|
|
|
Tesa
|
|
Tema posta: Re: Deca | Poslato: 20 Jan 2013, 18:57 |
|
rang
Pridružio se: 18 Sep 2012, 18:55
Postovi: 4287
|
Koliko sna im je potrebno? Između petog i šestog meseca navika novorođenčadi da se noću bude sasvim iščezava  U PRVE dve nedelje života sve bebe se bude samo kada ogladne, a čim jedu odmah ponovo utonu u san, često i dok ih majke doje.
Bebama tada ne smeta nikakva buka, čak im prijaju zvuci i glasovi, a dnevno spavaju između 20 i 22 časa.
Već od treće nedelje posle rođenja, kod pojedinih beba opada potreba za stalnim spavanjem, pa spavaju uglavnom od 16 do 18 sati dnevno, a ostatak istražuju svet oko sebe pogledom.
To traje do drugog-trećeg meseca.
Nakon toga, prosečna beba može da izdrži da danju bude budna i nekoliko sati u kontinuitetu, ali pod uslovom da noću spava konstantno i čvrsto.
U tom periodu se kod beba koje su zamenile dan za noć uspostavlja pravilan ritam, tako da se polako adaptiraju na životno okruženje. Neke bebe spavaju neprekidno po osam časova tokom noći, ne bude se ni kada su gladne, dok su danju vrlo živahne i spavaju u kraćim intervalima.
Između petog i šestog meseca navika novorođenčadi da se noću bude sasvim iščezava, pre svega zato što se u ishranu uvode i druge namirnice osim mleka, pa je beba duže sita.
Tada je dovoljno da dete spava deset časova neprekidno, da bi bilo zdravo i lepo napredovalo. Novosti
|
|
|
|
|
|
|
Tesa
|
|
Tema posta: Re: Deca | Poslato: 23 Jan 2013, 11:27 |
|
rang
Pridružio se: 18 Sep 2012, 18:55
Postovi: 4287
|
Vaspitanje isto, a deca različita Polazeći od pretpostavke da su ih vaspitavali na isti način, roditelji se često pitaju zašto postoje razlike između starijeg i mlađeg deteta.  Smatrajući da su i jednom i drugom detetu pružili istovetno vaspitanje, roditelji zaključuju da su razlike proizvod nekog drugog faktora koji nije povezan sa načinom vaspitavanja. Veruju da su razlike proizvod detetove prirode, urođenog temperamenta, genetike, horoskopskog znaka ili sličnosti sa nekim daljim članom porodice na koga je dete "povuklo".
Detetove neželjene osobine roditelji mogu da shvate kao rezultat delovanja faktora na koje ne mogu da utiču, tako da ne veruju da mogu da ih promene vaspitanjem. Pretpostavljajući delovanje viših sila u nastanku detetovog neželjenog ponašanja, roditelji postaju nemoćni i pasivni.
Šta ako roditelji greše u proceni, pa je razlika između dece rezultat vaspitanja odnosno nevaspitanja? Tada postoji opasnost da roditelji propuste da isprave ono što može da bude ispravljeno. Zato je korisno da se ispita istinitost pretpostavke o istovetnom vaspitavanju starijeg i mlađeg deteta.
Svako dete živi u jednom komunikacijskom polju u kome dobija različite poruke od "značajnih" ljudi, na osnovu čega izgrađuje predstave o sebi, drugima i svetu. Tu ne postoji odnos uzroka i posledice, u smislu da roditelji svojim vaspitnim porukama uzrokuju da dete bude ovakvo ili onakvo, već oni vrše uticaj na dete. Ono ne reaguje na poruke kao takve, već na značenje, tačno ili pogrešno, koje im je pripisalo.
Roditelji zato više puta ponavljaju važne poruke u težnji da ih dete usvoji. Iako su roditelji veoma važni u detetovom komunikacijskom polju, oni su ipak samo jedan od uticaja. I zato uticaji u polju u kojem odrasta jedno dete ne mogu da se istovetno reprodukuju u polju drugog deteta.
Za izgrađivanje detetove ličnosti važno je i nepostojanje ili postojanje brata ili sestre, kao i odnos koji međusobno uspostavljaju.
Za starije dete koje se tokom jednog dela svog razvoja formiralo kao jedinac, tipično je da rođenje mlađeg deteta doživi kao gubitak roditeljske ljubavi zato što je prisiljeno da njihovu pažnju deli sa mlađim detetom. Ova promena u statusu je dovoljan razlog da se dete usmeri na razvoj onih ponašanja i osobina za koje se nada da će da mu povrate status ljubimca: od preterane poslušnosti pa do krajnje neposlušnosti.
Međusobni odnos obeležava i mlađe dete koje kasnije otkriva da je u senci naprednijeg i sposobnijeg starijeg deteta, zbog čega može da zaključi da je ono nesposobno i manje vredno.
Iako je moć vaspitanja velika, očekivanje istovetnog rezultata zbog navodno istovetnog vaspitanja treba odbaciti kao pedagoški mit. B92
|
|
|
|
|
|
|
|
| Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 113 gostiju |
|
Ne možete postavljati nove teme u ovom forumu
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Ne možete monjati vaše postove u ovom forumu
Ne možete brisati vaše postove u ovom forumu
|
|
|
