Srbija Forum :: Kućni ljubimci

PAS LjUBIMAC: Obaveza i radost za sve ukućane

U kuću je stigao pas, a to će uticati na način života svih ukućana

U kuću je stigao pas, a to će uticati na način života svih ukućana. Novi kućni ljubimac doneće mnogo radosti, svima, naročito deci, ali i nove obaveze. Da bi suživot sa novim "članom porodice" proticao lako i vedro, važno je da se svi uklope u nova pravila kućnog reda.

Uzimanjem psa preuzimate odgovornost i brigu o njemu u narednih 10, 12 do 15 godina i zato je neophodno da o tome razgovaraju svi članovi porodice. Najpre mu odredite prostor u kući, stavite prostirku i jastuk za odmaranje. Idealno bi bilo da ga smestite u deo predsoblja, ali dalje od ulaznih vrata, kuhinje, trpezarije ili da mu napravite kutak na terasi ako nemate dvorište.

Novog ljubimca nipošto ne smete izolovati, jer će biti beskrajno tužan, a može postati i hirovit. Svaki pas je druželjubiv, voli da "komunicira" sa članovima porodice i da se mazi. Pravilo da su mali psi za stan, a veliki za dvorište ne važi, već je važno da životinju naučite da se prilagodi uslovima i ukućanima. Manje kuce su obično aktivnije, više trče i skakuću, često su i prgavije, dok su veliki psi mirniji i vole da leškare. Naravno, postoje izuzeci.

Deca će se najviše obradovati kućnom ljubimcu, ali mogu i brzo posustati kad je reč o svakodnevnoj šetnji, naročito kad zahladi. Zato je važno da im objasnite da životinja nije igračka koju će odbaciti kad im dosadi, već živo biće o kojem se moraju brinuti sa mnogo ljubavi i strpljenja. Istraživanja su pokazala da su deca koja se od malih nogu staraju o psima tokom života uspešnija jer brže stiču radne navike i emotivno sazrevaju, bolje se uklapaju u društvo i manje su egoistična. Ukoliko vaš ljubimac mora da ostane sam u kući nekoliko sati dnevno zbog obaveza ukućana, dobro bi bilo da nabavite još jednog psa da se ne bi osećao usamljeno. Pa razmislite i o tome ako imate uslova.

Nimfe kao kućni ljubimci

Nimfa je veoma rasprostranjena, privržena i omiljena vrsta srednjeg papagaja. Zbog ćube koju ovaj papagaj ima, neki ga svrstavaju u najmanjeg kakadua. Kao kućni ljubimac veoma je pripitomljiva i nije previše probirljiva kada je reč o ishrani i nezi.

Pošto je nimfa veličine oko 30 do 40 cm i ima prilično dug rep, potreban joj veći četvrtasti kavez. U kavez se stavlja hranilica, pojilica, drvene prečke ili prirodne grane, a mogu da se stave i igračke kao što su zvončići, ogledalca, ali i grančice i sipina kost za trošenje kljuna. Ponekad i sama nimfa izabere svoju najdražu igračku, kao što je na primer plastična olovka ili neki sličan predmet koji nađe u svojoj blizini. Soba u kojoj spava treba da bude mirna i zamračena, a kavez pokriven tamnom tkaninom. Kavez treba svakodnevno čistiti, a jednom mesečno oprati u vrućoj vodi.

Način na koji se nimfe gaje utiče na njihovo ponašanje kada odrastu. Tako neke mogu da budu veoma društvene, a neke se mogu povlačiti kada im se približi nepoznata osoba u ugao kaveza.

Nimfe se lako pripitomljavaju, ako je vlasnik strpljiv i često kontaktira sa njima. Lako uče da oponašaju različite zvuke, zvižduke i melodije. Mlade nimfe do 3 meseca starosti brzo nauče da govore, ali u početku treba birati reči koje nalikuju na njihovu pesmu, i uz malo više rada i truda mogu da nauče da oponašaju i dvadesetak lakših reči i poneku kratku rečenicu. Kada se naviknu na prostor i na glasove ukućana, sleću na sto, rame, glavu i jedu iz ruke ili usta.

Ženke se brže pripitomljavaju i privrženije su od mužjaka, koji su ponekad tvrdoglavi i zahtevni. One posebno vole da se maze češanjem po glavi iza ćube i u predelu ušiju, a mužjak je oholiji, ali ima lepše oglašavanje.

Nimfe se uglavnom dobro slažu sa drugim kućnim ljubimcima. Ako dođu mlade u novi dom, ne boje se pasa, mogu da se sprijatelje sa mačkom ili satima posmatraju ribice u akvarijumu.

Zbog opšte kondicije i psihičkog zdravlja preporučuje se da se nimfa pušta svaki dan da slobodno leti u sobi. Da ne bi odletela, treba držati zatvorene prozore uz obavezne zavese, kako se ne bi povredila, jer ne vidi staklo.

Nimfa ne jede nogom, već samo kljuca. Hrani se semenkama prosa, ovsa, suncokreta, sirka šećerca, američkog sirka i konopljom. Od povrća joj prija rendana šargarepa ili isečena na kolutove, spanać, listovi maslačka, grančice peršuna, seme neljute paprike, krastavac, a treba izbegavati salatu i kupus. Prija joj jabuka, kruška i sve vrste mekanog voća. Jede i gotovu mešavinu semenki, prilagođenu za nimfe.

Pošto su nimfe veoma društvene ptice, ne vole da budu same više od 5 sati dnevno. Zato nabavite bar još jednu nimfu.

Iako su nimfe spremne za parenje sa 9 meseci, preporučuje se da se ne dozvoli prvo parenje bar do 14 meseci starosti. 7 do 10 dana posle parenja, ženka snese 2 do 8 jaja u postavljeno gnezdo. I mužjak i ženka, leže na jajima, a posle 18 do 21 dana izlegu se mladi o kojima brinu oba roditelja. U pripremi za parenje i za vreme ishrane ptića treba im obezbediti hranu koja je bogatija vitaminima i mineralima, i posebne mešavine meke hrane.

Psi prepoznaju emocije po izrazu lica i intonaciji glasa

Psi mogu da na osnovu izraza lica i intonacije glasa prepoznaju naša raspoloženja, što je osobina koja se dosad pripisivala isključivo ljudima, otkriva studija objavljena u časopisu Biology Letters

LONDON - Psi mogu da na osnovu izraza lica i intonacije glasa prepoznaju naša raspoloženja, što je osobina koja se dosad pripisivala isključivo ljudima, otkriva studija objavljena u časopisu Biology Letters Britanskog kraljevskog društva.

Životinje su kadre da prepoznaju emocije drugih životinja i naslute njihove namere, ali samo unutar jedne te iste vrste. Da bi shvatio osećanja druge vrste, mozak mora biti u stanju da slike i zvuke koje razabire preobrati u mentalne reprezentacije. On mora da bude sposoban da ih proceni, uporedi, povezuje i kombinuje.

Za potrebe istraživanja, naučnici sa britanskog Linkoln Univerziteta i brazilskog Univerziteta u Sao Paulu, postavili su 17 pasa ispred fotografija ljutitih i nasmejanih lica, kombinirajući ih sa zvukovima veselih i iznerviranih glasova.

Psi su uspešno povezivali veseo glas sa fotografijom srećne osobe, kao i ljutiti glas sa namrgođenom facom, što dokazuje da su psi sposobni da analiziraju vezu između dva osećanja i da utvrde koherentnost informacije.

"Naša studija pokazuje da su psi sposobni da povežu dve vrste čulnih informacija i da ostvare koherentnu percepciju ljudskih osećanja. Ta kognitivna sposobnost je dosad bila zapažena samo kod ljudi", rekao je Kun Guo sa Linkoln Univerziteta.

Mnogi vlasnici pasa svedoče da su njihovi ljubimci vrlo osetljivi na raspoloženja članova porodice.

Ipak, istraživači ističu da postoji značajna razlika između naučene reakcije, na gnevan glas na primer, i prepoznavanja različitih podataka.

"U ovom istraživanju psi nisu imali vremena da se upoznaju sa subjektima na fotografijama i njihovim glasovima. To upućuje na zaključak da je sposobnost kombinovanja emotivnih znakova psima urođena", rekao je Danijel Mils.

"To je možda rezultat posebnog odnosa koji psi imaju sa ljudima", izjavila je za AFP vođa istraživanja Natalija Albukerki.

Kuca leči glavu, maca srce

Kućni ljubimci su sjajno društvo koje produžava život, ali su, ipak, i velika obaveza.Popravljaju raspoloženje i pružaju osećaj da je čovek nekome potreban

PAS je čovekov najbolji prijatelj i dobar razlog da usamljeni penzioner ode u šetnju, ali može da bude i uzrok brojnih bolesti koje su posledica dnevnih obaveza oko ljubimca.

Kućni ljubimci popravljaju raspoloženje, a neprocenljiv je i osećaj da je čovek nekome potreban. Međutim, ljubimca treba mudro odabrati, u skladu sa životnim navikama i fizičkim mogućnostima. Usamljenost nije najbolji razlog da se uzme kuca ili maca, ali je činjenica da deluju bolje od leka i uklanjaju depresiju, potištenost, crne misli, razdražljivost, neprestani umor, gubitak volje za životom.

Penzioneri se retko kada sami odlučuju da uzmu ljubimca, već ih dobijaju od unuka, koji o njima više ne mogu da brinu. Svako živo biće ima karakter, ali se većina lako uklopi sa "sustanarom", pa je penzioner taj koji treba da odluči kakav će imati ritam života gazda i ljubimac.

PAS je najčešći poklon usamljenim penzionerima od "zabrinute" dece, koja žele da ga tako nateraju da se više kreće. Međutim, ukoliko je neko čitav radni vek proveo ustajući u cik zore - zašto da se ne naspava u penziji, a psi moraju da se šetaju rano ujutru i kasno uveče, bez obzira na to duva li vetar ili pada kiša, sneg. Takođe, moraju da se šetaju i kada je sve zaleđeno, a dovoljan je jedan trzaj uzice da se padne i polomi kuk.

Jednostavnije je uzeti odraslog psa, jer se štenci ne izvode dok ne prime sve vakcine, a i svakodnevno brisanje za njima je naporno, pa se javlja neprijatan miris. Održavanje čistoće postaje prioritet, a problem je i kome ostaviti psa kada se ode u banju, na vikend izlet, kod rođaka ili na more u predsezoni, što je čest izbor penzionera zbog popusta i prijatne klime. Vakcine, hrana i ostale potrebe psa nisu jeftine, jer današnjim kucama sve mora da se kupuje. Zbog toga, osnovno pitanje koje penzioner treba sebi da postavi pre nego što se odluči za kucu je: da li može sebi da priušti psa?

MAČKA je odlična za srčane bolesnike, dokazano pomaže u oporavku. Ova životinja je mirna, tiha, voli da se mazi i ne vodi se u šetnju. Međutim, mačke imaju dlake i traže redovno i temeljno čišćenje životnog prostora, a nisu dobar izbor ni za obolele od astme i sklone alergijama. Mace su noćne životinje i vole da se šunjaju po mraku, šuškaju i, neretko, obaraju stavri. Dakle, ne preporučuju se onima koji imaju lak san. Nisu dobar izbor ni za one koji vole dugo da spavaju, jer se mace bude veoma gladne. Takođe, svaka mačka ima poseban karakter i ne treba očekivati da će svaka voleti da se mazi. Neke imaju neprijatan glas, a druge su prgave i nimalo druželjubive.

PAPAGAJ je dobar za samce, jer voli da "razgovara" i da mu se čovek posveti. Neće svaki progovoriti, ali će svaki moći da izgovori makar jednu reč ukoliko mu se vlasnik svakodnevno posvećuje. Može da živi nekoliko godina i bude divan sustanar ukoliko mu se posveti pažnja. Ipak, ima tri mane: budi se veoma rano, oko kaveza mora da se redovno čisti, a na prozore koji se otvaraju treba staviti mrežu. Kavezi koštaju oko 1.000 dinara, proso do 100, a mreža je dobra investicija jer štiti i od komaraca. Papagaju koji se rano budi može da se produži san tako što će se kavez uveče pokriti maramom ili ćebetom. Ovo ne važi za slavuje, koji počinju da cvrkuću čim se pojavi prvi zrak sunca.

RIBICE su najbolji izbor za aktivne penzionere, koji mnogo vremena provode van kuće. Oni su savršeni ljubimci, jer ne prljaju dom, ne koštaju mnogo (osim početnog ulaganja u akvarijum, opremu i hranu), a ne moraju da jedu svakog dana. To znači da ih mogu imati penzioneri koji idu na vikend--izlete ili u vikendicu i na kratka putovanja. Ribice pružaju radost vlasniku, jer se njegovom dolasku raduju i lepršaju perajima kada ih hrani.

"Ujeo me je moj pas. Šta sada da radim?"

Kada pas ujede svog vlasnika, nastaju pomešana osećanja - šok, neverica, gnev, bol, a ponekad i krivica.

Često u tim situacijama vlasnici pomisle da će morati da se odreknu psa. Međutim, to ne mora da bude slučaj. Pročitajte kako treba postupiti u tim situacijama.

Naravno, bezbednost je na prvom mestu! Neposredno nakon ujeda, ostanite pribrani. Fizički ili verbalni ukor može pogoršati situaciju i podstaći da dođe do eskalacije agresivnog ponašanja. Pokušajte da odvedete psa u drugi deo stambenog prostora (kupatilo ili drugu sobu) kako bi svako imao uslove da se smiri.

Zatim procenite vašu povredu, koliko je rana duboka i pozovite lekara ili veterinara ukoliko je potrebno. Pokušajte da se setite i zapamtite okolnosti kako je do ujeda došlo, ispričajte stručnom licu, kako biste lakše rešili neželjeno ponašanje.

Vlasnici najčešće navode da je do nezgode došlo ukoliko su uznemiravali psa dok spava ili kada je u ležećem položaju, dok jede, kao i kada su pokušali da mu oduzmu neku stvar. Takođe, psi često ispoljavaju neželjeno ponašanje ukoliko se koriste kaznene mere ili im se dira bolno područje.

Kaznene metode i jaki verbalni ukori mogu povećati anksioznost i strah. Nakon incidenta, važno je da porazgovarate s veterinarom i sertifikovanim trenerom i uz njihovu pomoć zajedno prevaziđete neprijatnu sitaciju.

Naime, ne postoji sigurni lek protiv agresivnog ponašanja. Svaki pas je jedinstven i zahteva poseban tretman i može naučiti da bude tolerantniji i da ne pokazuje neželjeno ponašanje. Ali zapamtite, potrebno je raditi i na sopstvenom ponašanju, odnosno neophodno je naučiti da čitamo signale psa. I naravno, nikada ne pokušavajte da tretirate agresivno ponašanje bez stručne pomoći.

Dokazano: Psi "čitaju" naše emocije

Ako kažete nešto vašem psu i on vas pogleda kao da vas razume, postoji dobra šansa da je to zaista tako, tvrde naučnici. Vaši ljubimci zapravo razumeju kako se vi zaista osećate, za razliku od onoga što govorite...

Naš i pseći mozak funkcionišu na iznenađujuće sličan način, a naročito kada govorimo o komunikaciji i razumevanju emocija. Naučnici tvrde da imaju odgovor na to kako nas psi tako dobro “čitaju”.

Istraživanje objavljeno u časopisu Current Biology prvi put upoređuje funkcionisanje ljudskog mozga i mozga životinja koje nisu primati. Ustanovljeno je da su i psi i ljudi evoluirali da čitaju emocije dok neko govori.

Mi možemo da čujemo i vidimo da li neko zvuči srećno ili tužno dok govori, a mogu i psi. Na pitanje: “Kako ste?”, vi možete odgovoriti: “Dobro”, iako zapravo tako ne mislite. Ali vaš pas će znati šta vi zapravo osećate.

Psi i ljudi dele slično okruženje. Nalazi istraživanja ukazuju da psi koriste slične moždane mehanizme za obradu društvenih informacija.

U istraživanju je putem skenera praćena aktivnost mozga kod 11 ljudi i 11 pasa dok su slušali cvilejnje, plač, lajanje i smejanje. Snimci pokazuju da pse rilikom slušanja glasova i kod psa i kod čoveka aktiviraju slični delovi mozga.

Istraživači napominju da je ova studija prvi korak u razumevanju toga kako nas naš najbolji prijatelj razume.

Sledeći put kada vas pas pogleda kao da razume šta vi govorite, znajte da to ipak nije slučajno…

Delovi tela po kojima vaš pas voli i ne voli da ga mazite

Interakcija i dodiri između psa i čoveka mogu da imaju terapeutsku korist za obe strane. Dodiri smiruju znemirene pse, ali i vlasnike

Interakcija i dodiri između psa i čoveka mogu da imaju terapeutsku korist za obe strane. Dodiri smiruju znemirene pse, ali i vlasnike. Ipak, treba biti oprezan, jer psi ne vole kada ih diramo i mazimo po svim delovima tela.

GDE VOLE DA SE MAZE?

Uopšteno, psi obožavaju kada ih mazite po grudima, ramenima i u blizini repa. Dodatna mesta, koja podrazumevaju njihovo zadovoljstvo ovom radnjom, uključuju vrat i područje između ušiju. Ali, tu su i ona osetljivija područja, gde su vaše ruke manje dobrodošle, a to su: njihove uši, šape, vrh repa, vrh glave, njuška i stomak. To ne znači da nijedan pas ne voli da mu se dodiruju ta mesta, ali bilo bi dobro da ih izbegavate ako primetite čudno ponašanje vašeg ljubimca dok ga mazite po navedenim delovima.

Takođe, pokreti kao što je "čupanje" ogrlice vašeg psa, kod njega mogu izazvati strah. Vaš ljubimac bi ovakvu vrstu dodira mogao da shvati kao pretnju, zbog čega bi mogao ispoljiti znake agresije ili bi mogao da pokuša da pobegne.

MAŽENjE KAO NAGRADA

Jedno istraživanje pokazalo je da psi preferiraju maženje više nego verbalne pohvale kad je reč o nagradi za njihovo pozitivno ponašanje. Maženje tako pomaže u održavanju dobrih manira. Ali ponekad to nije dovoljno pa stručnjaci savetuju kombinaciju maženja i vokalne pohvale za najbrže učenje.

Autoru:	Senka [ 14 Dec 2016, 19:02 ]
Tema posta:	Re: Kućni ljubimci
PAS LjUBIMAC: Obaveza i radost za sve ukućane U kuću je stigao pas, a to će uticati na način života svih ukućana U kuću je stigao pas, a to će uticati na način života svih ukućana. Novi kućni ljubimac doneće mnogo radosti, svima, naročito deci, ali i nove obaveze. Da bi suživot sa novim "članom porodice" proticao lako i vedro, važno je da se svi uklope u nova pravila kućnog reda. Uzimanjem psa preuzimate odgovornost i brigu o njemu u narednih 10, 12 do 15 godina i zato je neophodno da o tome razgovaraju svi članovi porodice. Najpre mu odredite prostor u kući, stavite prostirku i jastuk za odmaranje. Idealno bi bilo da ga smestite u deo predsoblja, ali dalje od ulaznih vrata, kuhinje, trpezarije ili da mu napravite kutak na terasi ako nemate dvorište. Novog ljubimca nipošto ne smete izolovati, jer će biti beskrajno tužan, a može postati i hirovit. Svaki pas je druželjubiv, voli da "komunicira" sa članovima porodice i da se mazi. Pravilo da su mali psi za stan, a veliki za dvorište ne važi, već je važno da životinju naučite da se prilagodi uslovima i ukućanima. Manje kuce su obično aktivnije, više trče i skakuću, često su i prgavije, dok su veliki psi mirniji i vole da leškare. Naravno, postoje izuzeci. Deca će se najviše obradovati kućnom ljubimcu, ali mogu i brzo posustati kad je reč o svakodnevnoj šetnji, naročito kad zahladi. Zato je važno da im objasnite da životinja nije igračka koju će odbaciti kad im dosadi, već živo biće o kojem se moraju brinuti sa mnogo ljubavi i strpljenja. Istraživanja su pokazala da su deca koja se od malih nogu staraju o psima tokom života uspešnija jer brže stiču radne navike i emotivno sazrevaju, bolje se uklapaju u društvo i manje su egoistična. Ukoliko vaš ljubimac mora da ostane sam u kući nekoliko sati dnevno zbog obaveza ukućana, dobro bi bilo da nabavite još jednog psa da se ne bi osećao usamljeno. Pa razmislite i o tome ako imate uslova. večernjenovosti

Autoru:	WESTSIDER [ 27 Jan 2017, 17:39 ]
Tema posta:	Re: Kućni ljubimci
Moj ljubimac moj mezimac moj macak polarni Imal bolji imal veci.?

Autoru:	Senka [ 14 Feb 2017, 22:02 ]
Tema posta:	Re: Kućni ljubimci
Nimfe kao kućni ljubimci Nimfa je veoma rasprostranjena, privržena i omiljena vrsta srednjeg papagaja. Zbog ćube koju ovaj papagaj ima, neki ga svrstavaju u najmanjeg kakadua. Kao kućni ljubimac veoma je pripitomljiva i nije previše probirljiva kada je reč o ishrani i nezi. Pošto je nimfa veličine oko 30 do 40 cm i ima prilično dug rep, potreban joj veći četvrtasti kavez. U kavez se stavlja hranilica, pojilica, drvene prečke ili prirodne grane, a mogu da se stave i igračke kao što su zvončići, ogledalca, ali i grančice i sipina kost za trošenje kljuna. Ponekad i sama nimfa izabere svoju najdražu igračku, kao što je na primer plastična olovka ili neki sličan predmet koji nađe u svojoj blizini. Soba u kojoj spava treba da bude mirna i zamračena, a kavez pokriven tamnom tkaninom. Kavez treba svakodnevno čistiti, a jednom mesečno oprati u vrućoj vodi. Način na koji se nimfe gaje utiče na njihovo ponašanje kada odrastu. Tako neke mogu da budu veoma društvene, a neke se mogu povlačiti kada im se približi nepoznata osoba u ugao kaveza. Nimfe se lako pripitomljavaju, ako je vlasnik strpljiv i često kontaktira sa njima. Lako uče da oponašaju različite zvuke, zvižduke i melodije. Mlade nimfe do 3 meseca starosti brzo nauče da govore, ali u početku treba birati reči koje nalikuju na njihovu pesmu, i uz malo više rada i truda mogu da nauče da oponašaju i dvadesetak lakših reči i poneku kratku rečenicu. Kada se naviknu na prostor i na glasove ukućana, sleću na sto, rame, glavu i jedu iz ruke ili usta. Ženke se brže pripitomljavaju i privrženije su od mužjaka, koji su ponekad tvrdoglavi i zahtevni. One posebno vole da se maze češanjem po glavi iza ćube i u predelu ušiju, a mužjak je oholiji, ali ima lepše oglašavanje. Nimfe se uglavnom dobro slažu sa drugim kućnim ljubimcima. Ako dođu mlade u novi dom, ne boje se pasa, mogu da se sprijatelje sa mačkom ili satima posmatraju ribice u akvarijumu. Zbog opšte kondicije i psihičkog zdravlja preporučuje se da se nimfa pušta svaki dan da slobodno leti u sobi. Da ne bi odletela, treba držati zatvorene prozore uz obavezne zavese, kako se ne bi povredila, jer ne vidi staklo. Nimfa ne jede nogom, već samo kljuca. Hrani se semenkama prosa, ovsa, suncokreta, sirka šećerca, američkog sirka i konopljom. Od povrća joj prija rendana šargarepa ili isečena na kolutove, spanać, listovi maslačka, grančice peršuna, seme neljute paprike, krastavac, a treba izbegavati salatu i kupus. Prija joj jabuka, kruška i sve vrste mekanog voća. Jede i gotovu mešavinu semenki, prilagođenu za nimfe. Pošto su nimfe veoma društvene ptice, ne vole da budu same više od 5 sati dnevno. Zato nabavite bar još jednu nimfu. Iako su nimfe spremne za parenje sa 9 meseci, preporučuje se da se ne dozvoli prvo parenje bar do 14 meseci starosti. 7 do 10 dana posle parenja, ženka snese 2 do 8 jaja u postavljeno gnezdo. I mužjak i ženka, leže na jajima, a posle 18 do 21 dana izlegu se mladi o kojima brinu oba roditelja. U pripremi za parenje i za vreme ishrane ptića treba im obezbediti hranu koja je bogatija vitaminima i mineralima, i posebne mešavine meke hrane. artnit

Autoru:	Senka [ 15 Feb 2017, 14:54 ]
Tema posta:	Re: Kućni ljubimci
Psi prepoznaju emocije po izrazu lica i intonaciji glasa Psi mogu da na osnovu izraza lica i intonacije glasa prepoznaju naša raspoloženja, što je osobina koja se dosad pripisivala isključivo ljudima, otkriva studija objavljena u časopisu Biology Letters LONDON - Psi mogu da na osnovu izraza lica i intonacije glasa prepoznaju naša raspoloženja, što je osobina koja se dosad pripisivala isključivo ljudima, otkriva studija objavljena u časopisu Biology Letters Britanskog kraljevskog društva. Životinje su kadre da prepoznaju emocije drugih životinja i naslute njihove namere, ali samo unutar jedne te iste vrste. Da bi shvatio osećanja druge vrste, mozak mora biti u stanju da slike i zvuke koje razabire preobrati u mentalne reprezentacije. On mora da bude sposoban da ih proceni, uporedi, povezuje i kombinuje. Za potrebe istraživanja, naučnici sa britanskog Linkoln Univerziteta i brazilskog Univerziteta u Sao Paulu, postavili su 17 pasa ispred fotografija ljutitih i nasmejanih lica, kombinirajući ih sa zvukovima veselih i iznerviranih glasova. Psi su uspešno povezivali veseo glas sa fotografijom srećne osobe, kao i ljutiti glas sa namrgođenom facom, što dokazuje da su psi sposobni da analiziraju vezu između dva osećanja i da utvrde koherentnost informacije. "Naša studija pokazuje da su psi sposobni da povežu dve vrste čulnih informacija i da ostvare koherentnu percepciju ljudskih osećanja. Ta kognitivna sposobnost je dosad bila zapažena samo kod ljudi", rekao je Kun Guo sa Linkoln Univerziteta. Mnogi vlasnici pasa svedoče da su njihovi ljubimci vrlo osetljivi na raspoloženja članova porodice. Ipak, istraživači ističu da postoji značajna razlika između naučene reakcije, na gnevan glas na primer, i prepoznavanja različitih podataka. "U ovom istraživanju psi nisu imali vremena da se upoznaju sa subjektima na fotografijama i njihovim glasovima. To upućuje na zaključak da je sposobnost kombinovanja emotivnih znakova psima urođena", rekao je Danijel Mils. "To je možda rezultat posebnog odnosa koji psi imaju sa ljudima", izjavila je za AFP vođa istraživanja Natalija Albukerki. vešernjenovosti

Autoru:	Senka [ 15 Feb 2017, 15:07 ]
Tema posta:	Re: Kućni ljubimci
Kuca leči glavu, maca srce Kućni ljubimci su sjajno društvo koje produžava život, ali su, ipak, i velika obaveza.Popravljaju raspoloženje i pružaju osećaj da je čovek nekome potreban PAS je čovekov najbolji prijatelj i dobar razlog da usamljeni penzioner ode u šetnju, ali može da bude i uzrok brojnih bolesti koje su posledica dnevnih obaveza oko ljubimca. Kućni ljubimci popravljaju raspoloženje, a neprocenljiv je i osećaj da je čovek nekome potreban. Međutim, ljubimca treba mudro odabrati, u skladu sa životnim navikama i fizičkim mogućnostima. Usamljenost nije najbolji razlog da se uzme kuca ili maca, ali je činjenica da deluju bolje od leka i uklanjaju depresiju, potištenost, crne misli, razdražljivost, neprestani umor, gubitak volje za životom. Penzioneri se retko kada sami odlučuju da uzmu ljubimca, već ih dobijaju od unuka, koji o njima više ne mogu da brinu. Svako živo biće ima karakter, ali se većina lako uklopi sa "sustanarom", pa je penzioner taj koji treba da odluči kakav će imati ritam života gazda i ljubimac. PAS je najčešći poklon usamljenim penzionerima od "zabrinute" dece, koja žele da ga tako nateraju da se više kreće. Međutim, ukoliko je neko čitav radni vek proveo ustajući u cik zore - zašto da se ne naspava u penziji, a psi moraju da se šetaju rano ujutru i kasno uveče, bez obzira na to duva li vetar ili pada kiša, sneg. Takođe, moraju da se šetaju i kada je sve zaleđeno, a dovoljan je jedan trzaj uzice da se padne i polomi kuk. Jednostavnije je uzeti odraslog psa, jer se štenci ne izvode dok ne prime sve vakcine, a i svakodnevno brisanje za njima je naporno, pa se javlja neprijatan miris. Održavanje čistoće postaje prioritet, a problem je i kome ostaviti psa kada se ode u banju, na vikend izlet, kod rođaka ili na more u predsezoni, što je čest izbor penzionera zbog popusta i prijatne klime. Vakcine, hrana i ostale potrebe psa nisu jeftine, jer današnjim kucama sve mora da se kupuje. Zbog toga, osnovno pitanje koje penzioner treba sebi da postavi pre nego što se odluči za kucu je: da li može sebi da priušti psa? MAČKA je odlična za srčane bolesnike, dokazano pomaže u oporavku. Ova životinja je mirna, tiha, voli da se mazi i ne vodi se u šetnju. Međutim, mačke imaju dlake i traže redovno i temeljno čišćenje životnog prostora, a nisu dobar izbor ni za obolele od astme i sklone alergijama. Mace su noćne životinje i vole da se šunjaju po mraku, šuškaju i, neretko, obaraju stavri. Dakle, ne preporučuju se onima koji imaju lak san. Nisu dobar izbor ni za one koji vole dugo da spavaju, jer se mace bude veoma gladne. Takođe, svaka mačka ima poseban karakter i ne treba očekivati da će svaka voleti da se mazi. Neke imaju neprijatan glas, a druge su prgave i nimalo druželjubive. PAPAGAJ je dobar za samce, jer voli da "razgovara" i da mu se čovek posveti. Neće svaki progovoriti, ali će svaki moći da izgovori makar jednu reč ukoliko mu se vlasnik svakodnevno posvećuje. Može da živi nekoliko godina i bude divan sustanar ukoliko mu se posveti pažnja. Ipak, ima tri mane: budi se veoma rano, oko kaveza mora da se redovno čisti, a na prozore koji se otvaraju treba staviti mrežu. Kavezi koštaju oko 1.000 dinara, proso do 100, a mreža je dobra investicija jer štiti i od komaraca. Papagaju koji se rano budi može da se produži san tako što će se kavez uveče pokriti maramom ili ćebetom. Ovo ne važi za slavuje, koji počinju da cvrkuću čim se pojavi prvi zrak sunca. RIBICE su najbolji izbor za aktivne penzionere, koji mnogo vremena provode van kuće. Oni su savršeni ljubimci, jer ne prljaju dom, ne koštaju mnogo (osim početnog ulaganja u akvarijum, opremu i hranu), a ne moraju da jedu svakog dana. To znači da ih mogu imati penzioneri koji idu na vikend--izlete ili u vikendicu i na kratka putovanja. Ribice pružaju radost vlasniku, jer se njegovom dolasku raduju i lepršaju perajima kada ih hrani. večernjenovosti

Srbija Forum http://srbija-forum.com/

Kućni ljubimci http://srbija-forum.com/viewtopic.php?f=24&t=1710	Stranica 23 od 23

Autoru:	Senka [ 21 Feb 2017, 03:50 ]
Tema posta:	Re: Kućni ljubimci
"Ujeo me je moj pas. Šta sada da radim?" Kada pas ujede svog vlasnika, nastaju pomešana osećanja - šok, neverica, gnev, bol, a ponekad i krivica. Često u tim situacijama vlasnici pomisle da će morati da se odreknu psa. Međutim, to ne mora da bude slučaj. Pročitajte kako treba postupiti u tim situacijama. Naravno, bezbednost je na prvom mestu! Neposredno nakon ujeda, ostanite pribrani. Fizički ili verbalni ukor može pogoršati situaciju i podstaći da dođe do eskalacije agresivnog ponašanja. Pokušajte da odvedete psa u drugi deo stambenog prostora (kupatilo ili drugu sobu) kako bi svako imao uslove da se smiri. Zatim procenite vašu povredu, koliko je rana duboka i pozovite lekara ili veterinara ukoliko je potrebno. Pokušajte da se setite i zapamtite okolnosti kako je do ujeda došlo, ispričajte stručnom licu, kako biste lakše rešili neželjeno ponašanje. Vlasnici najčešće navode da je do nezgode došlo ukoliko su uznemiravali psa dok spava ili kada je u ležećem položaju, dok jede, kao i kada su pokušali da mu oduzmu neku stvar. Takođe, psi često ispoljavaju neželjeno ponašanje ukoliko se koriste kaznene mere ili im se dira bolno područje. Kaznene metode i jaki verbalni ukori mogu povećati anksioznost i strah. Nakon incidenta, važno je da porazgovarate s veterinarom i sertifikovanim trenerom i uz njihovu pomoć zajedno prevaziđete neprijatnu sitaciju. Naime, ne postoji sigurni lek protiv agresivnog ponašanja. Svaki pas je jedinstven i zahteva poseban tretman i može naučiti da bude tolerantniji i da ne pokazuje neželjeno ponašanje. Ali zapamtite, potrebno je raditi i na sopstvenom ponašanju, odnosno neophodno je naučiti da čitamo signale psa. I naravno, nikada ne pokušavajte da tretirate agresivno ponašanje bez stručne pomoći. b92

Autoru:	Senka [ 21 Feb 2017, 03:56 ]
Tema posta:	Re: Kućni ljubimci
Dokazano: Psi "čitaju" naše emocije Ako kažete nešto vašem psu i on vas pogleda kao da vas razume, postoji dobra šansa da je to zaista tako, tvrde naučnici. Vaši ljubimci zapravo razumeju kako se vi zaista osećate, za razliku od onoga što govorite... Naš i pseći mozak funkcionišu na iznenađujuće sličan način, a naročito kada govorimo o komunikaciji i razumevanju emocija. Naučnici tvrde da imaju odgovor na to kako nas psi tako dobro “čitaju”. Istraživanje objavljeno u časopisu Current Biology prvi put upoređuje funkcionisanje ljudskog mozga i mozga životinja koje nisu primati. Ustanovljeno je da su i psi i ljudi evoluirali da čitaju emocije dok neko govori. Mi možemo da čujemo i vidimo da li neko zvuči srećno ili tužno dok govori, a mogu i psi. Na pitanje: “Kako ste?”, vi možete odgovoriti: “Dobro”, iako zapravo tako ne mislite. Ali vaš pas će znati šta vi zapravo osećate. Psi i ljudi dele slično okruženje. Nalazi istraživanja ukazuju da psi koriste slične moždane mehanizme za obradu društvenih informacija. U istraživanju je putem skenera praćena aktivnost mozga kod 11 ljudi i 11 pasa dok su slušali cvilejnje, plač, lajanje i smejanje. Snimci pokazuju da pse rilikom slušanja glasova i kod psa i kod čoveka aktiviraju slični delovi mozga. Istraživači napominju da je ova studija prvi korak u razumevanju toga kako nas naš najbolji prijatelj razume. Sledeći put kada vas pas pogleda kao da razume šta vi govorite, znajte da to ipak nije slučajno… b92

Autoru:	Zoki [ 11 Mar 2017, 19:59 ]
Tema posta:	Re: Kućni ljubimci
moj LU

Autoru:	WESTSIDER [ 23 Mar 2017, 00:59 ]
Tema posta:	Re: Kućni ljubimci
^ Jel to oprema za plivanje na njemu.

Autoru:	Senka [ 03 Okt 2018, 16:37 ]
Tema posta:	Re: Kućni ljubimci
Delovi tela po kojima vaš pas voli i ne voli da ga mazite Interakcija i dodiri između psa i čoveka mogu da imaju terapeutsku korist za obe strane. Dodiri smiruju znemirene pse, ali i vlasnike Interakcija i dodiri između psa i čoveka mogu da imaju terapeutsku korist za obe strane. Dodiri smiruju znemirene pse, ali i vlasnike. Ipak, treba biti oprezan, jer psi ne vole kada ih diramo i mazimo po svim delovima tela. GDE VOLE DA SE MAZE? Uopšteno, psi obožavaju kada ih mazite po grudima, ramenima i u blizini repa. Dodatna mesta, koja podrazumevaju njihovo zadovoljstvo ovom radnjom, uključuju vrat i područje između ušiju. Ali, tu su i ona osetljivija područja, gde su vaše ruke manje dobrodošle, a to su: njihove uši, šape, vrh repa, vrh glave, njuška i stomak. To ne znači da nijedan pas ne voli da mu se dodiruju ta mesta, ali bilo bi dobro da ih izbegavate ako primetite čudno ponašanje vašeg ljubimca dok ga mazite po navedenim delovima. Takođe, pokreti kao što je "čupanje" ogrlice vašeg psa, kod njega mogu izazvati strah. Vaš ljubimac bi ovakvu vrstu dodira mogao da shvati kao pretnju, zbog čega bi mogao ispoljiti znake agresije ili bi mogao da pokuša da pobegne. MAŽENjE KAO NAGRADA Jedno istraživanje pokazalo je da psi preferiraju maženje više nego verbalne pohvale kad je reč o nagradi za njihovo pozitivno ponašanje. Maženje tako pomaže u održavanju dobrih manira. Ali ponekad to nije dovoljno pa stručnjaci savetuju kombinaciju maženja i vokalne pohvale za najbrže učenje. vecernjenovosti

Stranica 23 od 23	Sva vremena su u UTC + 2 sata
Powered by phpBB® Forum Software © phpBB Group http://www.phpbb.com/