Jednom čovjeku zmija je bila prijatelj. Kad god mu je trebalo novaca, otišao bi do kamena gdje je zmija živjela i ona bi mu dala novaca. Jednog dana on se razbolio. Poslao je svog sina da ode kod zmije i da zatraži novca. Bilo je dovoljno samo da ispruži ruku kod kamena gdje je zmija živjela i ona bi mu donijela novce. Tako je i uradio. Ali, pomislio je da zmija ima puno novca, ako je ubije sve će biti njegovo. Uzeo je kamen, udario je i otkinuo joj rep. Zmija se okrenula i ujela ga. Ubrzo je od otrova umro. Nakon nekoliko dana njegov otac je ozdravio i otišao do zmije. Rekao je: Mladić je poogriješio i zato je platio životom. Budimo nas dvoje i dalje prijatelji. Zmija je odgovorila:NE! Ne možemo ti i ja biti prijatelji sve dok tebe boli smrt tvog sina a mene moj rep.
Jedan dečkić je upitao svoju majku: "Zasto plačeš?" "Zato što sam žena" - odgovorila mu je. "Ne razumem" - rekao je dečak. Mama ga je samo zagrlila i rekla: "Nikada i nećeš".
Kasnije je upitao oca: "Zašto mi se čini da mama plače bez ikakvog razloga?" "Sve žene plaču bez ikakvog razloga" - bilo je jedino što je tata znao reći. Dečačić je odrastao i postao muškarac, i još uvek se pitao zašto žene plaču. Na posletku je nazvao Boga. Kad ga je dobio, upitao ga je: "Bože, zašto se žene tako lako rasplaču?"
Bog odgovori: "Kad sam stvarao ženu morala je biti posebna. Dao sam joj ramena, dovoljno jaka da nose svu težinu ovoga sveta, a opet dovoljno nežna da mogu pružati utehu. Dao sam joj unutrašnju snagu da podnese porod i odbijanje koje joj toliko puta stiže od njene dece. Dao sam joj čvrstinu koja joj omogućuje da ide dalje kad svi drugi odustanu, i da se brine za svoju familiju za vreme bolesti i nevolje bez prigovora. Dao sam joj osećajnost da voli svoju decu bez obzira na sve, čak i ako je njezino dete veoma povredilo. Dao sam joj snagu da nosi svoga muža kroz njegove greške i načinio je od njegovog rebra da bi štitila njegovo srce. Dao sam joj mudrost da zna da dobar muž nikada ne bi povredio svoju ženu, ali povremeno testira njenu snagu i odlučnost da bude uz njega. I napokon, dao joj je suzu da je isplače. To je samo njeno na korišcenje kad god joj zatreba.
Odakle nam ruke Rodila ih majka Odakle nam oci Rodila ih majka Odakle nam usi Rodila ih majka, sve na svjetu rodila je majka.
Leti pjesma oko svijeta Lijepa ljepsa nego bajka Nema djeteta ni svijeta Nema dok ne rodi majka.
Pismo majci
Jesi l živa, staričice moja? Sin tvoj živi i pozdrav ti šalje. Nek uvečer nad kolibom tvojom Ona čudna svjetlost sja i dalje.
Pišu mi da viđaju te često zbog mene veoma zabrinutu i da ideš svaki čas na cestu u svom trošnom starinskom kaputu.
U sutonu plavom da te često uvijek isto priviđenje muči: kako su u krčmi finski nož u srce mi zaboli u tuči.
Nemaj straha! Umiri se, draga! Od utvare to ti srce zebe. Tako ipak propio se nisam da bih umro ne vidjevši tebe.
Kao nekad, i sada sam nježan, i srce mi živi samo snom, da što prije pobjegnem od jada i vratim se u naš niski dom.
Vratit ću se kad u našem vrtu rašire se grane pune cvijeta. Samo nemoj da u ranu zoru budiš me ko prije osam ljeta.
Nemoj budit odsanjane snove, nek miruje ono čega ne bi: odveć rano zamoren životom, samo čemer osjećam u sebi.
I ne uči da se molim. Pusti! Nema više vraćanja ka starom. Ti jedina utjeha si moja, svjetlo što mi sija istim žarom.
Umiri se! Nemoj da te često viđaju onako zabrinutu, i ne idi svaki čas na cestu u svom trošnom starinskom kaputu.
"Ovo je prica o dvojici prijatelja koji su se setali zajedno po pustinji. Odjednom po putu su se poceli raspravljati i jedan je udario drugog. Udareni se osetio povredjen, ali bez reci napisao je ovo na pesku. "DANAS SAM DOBIO UDARAC OD MOG NAJBOLJEG PRIJATELJA"
Produzili su tako sve dok nisu nasli jednu oazu gde su se odlucili okupati. Onaj sto je dobio udarac zamalo da se nije udavio kupajuci se, ali zivot mu je spasio onaj drugi. Kad je dosao sebi taj sto se umalo nije udavio, urezao je na jednom kamenu: "DANAS MI JE MOJ NAJBOLJI PRIJATELJ SPASIO ZIVOT!"
Prijatelj koji je udario svog najboljeg prijatelja pitao ga je: "Kada sam te udario - ti si napisao na pesku, a sad urezujes u kamen - Zasto?" Prijatelj mu je odgovorio: "Kad neko napravi nesto lose, to trebamo zapisati na pesku da bi vetrovi izbrisali, ali kad neko uradi dobro, to trebamo izgravirati na kamenu da ga nista ne moze izbrisati!" NAUCI SE DA ZAPISUJES "RANE" NA PESKU, A "SRECU" UREZI U KAMEN.
Kazu da je potrebna jedna minuta da upoznas posebnu osobu. Jedan cas da naucis da je cenis. Jedan dan da je zavolis. Ali jedan CIELI zivot da je zaboravis... "
Bilo jednom jedno ostrvo, na kojem su ziveli svi osecaji i ljudske vrednosti: Dobra Volja, Tuga, Znanje i medju ostalima i Ljubav. Jednog su dana shvatili da ce njihovo ostrvo da potone, te su pripremili svoje brodove kako bi ga napustili. Jedino Ljubav zelela je ostati do posljednjeg trenutka. Kada je ostrvo bilo samo tren do potonuca Ljubav je odlucila potraziti pomoc. Bogatstvo je prolazilo u blizini i Ljubav je upitala: Bogatstvo, mozes li me povesti sa sobom? Ne mogu, mnogo je zlata i srebra na mom brodu, nemam mesta. Ljubav tada odluci pitati Ponos koji je prolazio na velicanstvenom brodu. Ponose, preklinjem te, mozes li me povesti sa sobom?" Ne mogu ti pomoci, Ljubavi odgovori Ponos,ovde je sve tako savrseno, mogla bi mi unistiti brod." Tada je Ljubav zamolila Tugu, koja je prolazila kraj ostrva: Tugo, molim te povedi me sa sobom. Oh, Ljubavi, odgovori Tuga, tako sam tuzna, da ne mogu. Kada je Dobra Volja prolazila kraj ostrva, toliko je bila zadovoljna da nije ni cula Ljubav kako je doziva. Tada Ljubav zacuje neki glas: Dodji Ljubavi, ja cu te povesti sa sobom. Bio je to starac u malenom camcu. Kada su stigli do kopna Ljubav se iskrca, a starac ode. Ljubav je bila toliko srecna da je zaboravila pitati starca za ime. Ljubav shvati koliko mu duguje, te upita Znanje: Znanje, ti sigurno znasko me je spasao? To je bilo Vreme, odgovorilo je Znanje. Vreme? Upitala je Ljubav, pa zasto bi me Vreme spasilo? Znanje puno mudrosti odgovori: Zato sto je samo Vreme sposobno da proceni koliko je LJUBAV VAZNA U ZIVOTU.
Jedan profesor je drzao predavanje svojim studentima. Doneo je teglu za dzem i napunio je lopticama za golf do vrha. Kada je pitao svoje studente da li je tegla puna, odgovorili su da jeste. Onda je sipao sitne kamencice, koji su usli u prazan prostor oko loptica za golf. Ponovo je postavio pitanje da li je tegla puna i studenti su odgovorili da jeste. Kada je sipao saku peska preko svega toga, pesak je popunio sitne praznine, a studenti su ponovo odgovorili da je tegla puna. Onda je profesor sipao kafu, koja je sve to natopila. Definitivno, tegla je sada bila puna. Onda je profesor rekao: Ova tegla je vas zivot. Loptice za golf su sve najvaznije stvari u vasem zivotu, kao sto su porodica, ljubav, prijatelji. Mali kamencici su posao, auto, kuca, a pesak je sve ostalo, kao sto je ciscenje kuce, popravka ves masine, popravka auta... Ako prvo stavite pesak ili kamencice, nece biti mesta za loptice za golf. Onda nikada necete imati mesta u svom zivotu za one stvari koje su vam najvaznije. Ako se velike i vazne stvari uklone iz vaseg zivota, onda vam ostaju one male, ali ne sustinski vazne. Zato, budite veoma kriticni u svom zivotu. Kucu uvek mozete pocistiti. Vodite racuna o prioritetima, jer sve ostalo je kao pesak. A onda je jedan student zapitao. Sta je sa kafom. Profesor je odgovorio: Ti si veoma pametan momak i poenta mog predavanja je upravo u kafi. Bez obzira koliko ti se zivot cinio prepun od svega onoga sto ga cini, uvek postoji jos malo prostora da se setis svojih prijatelja i popijes solju kafe sa njima.
У једној средњој школи, негде у свету, ученици су учили о седам светских чуда. На крају часа, професор је испитивао ученике да наброје шта све може да спада у листу светских чуда. Иако је било мало неслагања, следећа светска чуда су добила највише гласова: 1. Велике Египатске пирамиде 2. Таџ Махал у Индији 3. Велики кањон у Аризони 4. Панамски канал 5. Зграда Емпајер Стејт 6. Базилика Светог Петра 7. Кинески зид
Док је пребројавао гласове, професор је приметио једну девојку која још није предала свој папир са списком. Због тога је упитао девојку да ли има проблема са састављањем списка. Девојка је тихо одговорила „Да, мало... Не могу баш да се одлучим јер има пуно светских чуда." Професор је рекао „Па, реци нам шта си написала, можда можемо да ти помогнемо." Девојка је застала, оклевајући, а онда прочитала: „Ја мислим да су седам светских чуда: 1. додирнути 2. окусити 3. видети 4. чути 5. осетити 6. смејати се 7. и волети"
"...Naucila sam da ne mozete naterati nekoga da vas voli. Jedino sto mozete uciniti je da budete neko ko moze biti voljen.Ostatak je na drugima. Naucila sam da bez obzira koliko ja posvecujem paznju, neki ljudi prosto ne uzvracaju paznjom. Naucila sam da su potrebne godine da izgradite poverenje a samo sekunda da ga srusite. Naucla sam da nije vazno sta imate u zivotu, vec da li imate nekoga koji to ceni. Naucila sam da je mnogo lakse reagovati,nego misliti. Naucila sam da bi uvek trebalo da se oprastate od onih koje volite lepim recima. Jer to moze biti zadnji put kada ste ih videli. Naucila sam da smo sami odgovorni za ono sto radimo,bez obzira kako se osecamo. Naucila sam da pravo prijateljstvo nastavlja da raste i do najudaljenijih granica. Nekada se to pretvara u pravu ljubav. Naucila sam da ako te neko ne voli na nacin na koji zelis,ne znaci da te on ne voli celim svojim bicem. Naucila sam, da bez obzira koliko je vase srce slomljeno,svet nece prestati da se okrece zbog vase tuge. Naucila sam da tvoj zivot moze biti promenjen za sat od strane ljudi koje cak i ne poznajes. Naucila sam da iako rec “ljubav” moze da ima mnogo razlicitih znacenja, ona gubi vrednost kada se cesto upotrebljava. Naucila sam da svaki kraj predstavlja uvek novi pocetak. Naucila sam da u proslosti raste seme buducnosti. Naucila sam da put do velikog cilja vodi putem ciji su medjasi mali usputni ciljevi..."
Jovan je već dugo sjedio za kuhinjskim stolom i pisao. Domaći zadatak je odavno završio.
“Šta pišeš tako marljivo?”, upita ga majka.
“Nešto za tebe”, odgovori Jovan, prikrivajući list na kojem je pisao.
“Da znaš da sam radoznala”, uzvrati majka.
Jovan ubrzo završi i uzdahnu: “Konačno!”
Ono što je pisao, triput je prepisivao. Svaki bi put nešto dodavao. Onda brižno savi papirić, stavi ga u koverat i ostavi na maminom radnom stolu. Tog dana je majka uzela pismo i otvorila ga. Evo što je u njemu pisalo:
Račun majčinih dugova Jovanu: 1. Šest puta odnio smeće………..…………………60 dinara 2. Tri puta donio hljeb……………………………..….15 dinara 3. Četiri puta obrisao sudove………………..…………20 dinara 4. Jedanaest puta donio drva iz podruma…….55 dinara 5. Prašina, cvijeće i druge sitnice…………….…….50 dinara _______________________________________________ Svega………………………………………………………..…..200 dinara
Majka je klimnula glavom, uzela novčanik i rekla: “Da, u pravu si sine, odmah ću ti to isplatiti. Zaista si mi mnogo pomagao.”
Jovan se obradovao zasluženom novcu. Odmah požuri u park. Tamo je za jednu kružnu vožnju električnim autićem trebalo platiti 5 dinara. S novcem što ga je upravo dobio od majke mogao se provozati nekoliko puta i još malo povećati svoj imetak u štednoj kasici. Kad se vratio kući, na krevetu ga je čekalo pismo. Brzo ga otvori i pročita:
Račun Jovanovih dugova majci: 1. Devet godina za njega kuvala…………….……….0,00 dinara 2. Devet godina za njega prala………………………..0,00 dinara 3. Preko 3000 puta ga okupala i očešljala………….……0,00 dinara 4. Preko 300 puta okrpila košulje i pantalone………………..…0,00 dinara 5. Preko 100 noći probdjela kad je bio bolestan…..…….0,00 dinara _______________________________________________ Svega …………………………..……………………………………..0,00 dinara
Još iste večeri majka je na svom radnom stolu našla tačno 200 dinara. Jovanova štedna kasica ostala je prazna.
Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 174 gostiju
Ne možete postavljati nove teme u ovom forumu Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu Ne možete monjati vaše postove u ovom forumu Ne možete brisati vaše postove u ovom forumu
