|
| Autoru |
Poruka |
|
*Twilight*
|
|
Laprdalo i tuturutka
Pridružio se: 17 Apr 2012, 20:07
Postovi: 11750
|
U staroj Grčkoj Sokrat je bio na glasu kao čovek koji ceni znanje. Jednog mu je dana prišao poznanik i rekao mu:
- Znaš li što sam upravo čuo o tvom prijatelju?
- Stani malo - odgovori Sokrat. - Pre no što mi išta kažeš želim napraviti mali test. Zove se "Test trostrukog kriterijuma"
- Trostrukog kriterijuma?
- Upravo tako - nastavi Sokrat - pre nego što počneš pričati o mom prijatelju, mogao bi trenutak razmisliti zadovoljava li to neke kriterijume.
Prvi kriterijum je Istina.
Da li si potpuno siguran da je to što mi želiš reći istina?
- Ne - odgovori poznanik - zapravo sam to tek čuo i ...
- Dobro - reče Sokrat - znači nisi potpuno siguran da li je to istina ili nije.
Da vidimo sada i drugi kriterijum, kriterijum Dobra.
Da li je to, što želiš reći o mom prijatelju, nešto dobro?
- Ne, naprotiv...
- Dakle - nastavi Sokrat - želiš mi reći nešto loše o njemu, a nisi čak ni siguran je li to tačno. Još uvek možeš proći na testu, jer je ostao još jedan kriterijum, kriterijum Koristi.
Da li će to, što mi želiš reći o mom prijatelju, biti korisno?
- Ne, ne baš.
- Pa - opet će Sokrat - ako to što mi želiš reći nije istina, nije dobro, i nije korisno, zašto bi mi uopšte rekao?
|
|
|
|
|
|
|
Iskra
|
|
kure nane moj milane
Pridružio se: 18 Maj 2012, 12:17
Postovi: 42717
|
LEGENDA O DVA JELA
Prema jednoj afričkoj legendi, neki stari poglavica želeo je iskušati mudrost mladića kojeg je odabrao za svog naslednika na mestu plemenskog vođe. Stoga ga je zamolio da mu priredi dva jela. U prvom su se trebali naći svi najbolji sastojci koje život nudi; a u drugom – najgori.
Dogovorenog dana poglavica je seo kako bi testirao prvo jelo. Pred njim se tako našao slasno pripremljen kravlji jezik s povrćem. Poglavica je bio oduševljen jelom, a kad je završio, upitao je mladića zašto je odabrao jezik.
“Jezik je jedan od najprofinjenijih delova našeg bića”, odgovorio je mladić. “Može izgovarati predivne reči istine koje našim ljudima mogu pomoći u razvoju i napretku. Ispravne reči našim ljudima mogu dati hrabrost i podupreti njihovo poštenje. Jezik može govoriti o ljubavi i skladu i održati zajedništvo našeg sela.”
Na poglavicu je to ostavilo jak utisak i sada je jedva čekao da proba i ono drugo jelo.
Ponovo dogovorenog dana sede za sto, te se nemalo iznenadio uvidevši da je drugo jelo identično prvome.
Završivši s jelom, upitao je mladića zašto je dvaput pripremio isto jelo.
Mladić mu je odgovorio: “Jezik može biti najbolji, ali i najgori deo nas. Jezik može izražavati bes i obeshrabrivati, što čoveka može posve razoriti i oduzeti mu nadu. Može varati, može izgovarati neistine koje mogu izazvati nesklad. Jezik bi, lakše od bilo kojeg drugog oružja, mogao uništiti život u našem selu.”
Stari je poglavica pomno slušao te reči polagano klimajući glavom. Znao je da je dobro odabrao novog vođu. _________________ that's it!
|
|
|
|
|
|
|
Tina
|
|
rang
Pridružio se: 16 Maj 2012, 15:32
Postovi: 537
|
Nesavladive prepreke
"Priča se da je jednom davno, jedan čovek odlučio sam da osvoji jednu tvrđavu. Umesto da se osloni na diplomatiju i politiku, odlučio se da primeni 'jači način'. Napravio je džinovskog bika i počeo kao lud da nasrće na vrata grada, ne bi li ih razvalio.
Odmah ga je okružila grupa ljudi, koja je urlala oko njega, ali on to, gotovo da nije uopšte čuo, jer je bio zaokupljen žestinom i zaglušenošću jačine udaraca. Na kraju, iscrpljen i iznemogao, pao je na zemlju maksimalno očajan.
U tom momentu počeo je da razaznaje glasove oko sebe. Naročito ga je privukao glas jednog dečaka, koji mu se približio i rekao: 'Zašto si zapeo da upropastiš ova vrata? Bilo je dovoljno da pitaš nekog od nas: svako bi ti rekao da je grad napušten i da se može veoma lako ući okrenuvši, samo, ključ u bravi'!
Sa nevericom, čovek se približio, okrenuo ključ i velika vrata su se istog momenta otvorila. Tada je zamucao: 'Ali, ovde nema ništa što se može osvojiti i uzeti, sve je napušteno. Ah, samo da sam se osvrnuo oko sebe i poslušao šta mi ovi ljudi govore'!
Odagnajte lake iluzije i nagle i nepromišljene odluke... Najvažnije je, najpre, dobro razmisliti, pa tek onda reagovati. Jedino tako će, naizgled, nesavladive prepreke biti prevaziđene sa najmanje napora!"
|
|
|
|
|
|
|
Nora
|
|
rang
Pridružio se: 05 Jun 2012, 18:35
Postovi: 539
|
Muž i žena odu na odmor na jezero. Jednog jutra se muž vrati umoran od pecanja i odluči da odrema. Njegova žena, iako ne poznaje jezero, odluči da uzme čamac i da se provoza. Izvezla se nedaleko od obale, usidrila se i počela da čita knjigu.
Dok je čitala, priđe joj lovočuvar u svom čamcu i obrati joj se: "Dobar dan, gospođo. Šta radite?"
"Čitam knjigu", ona mu odgovara i misli: "Zar nije očigledno?".
"Vi se nalazite u oblasti u kojoj je pecanje zabranjeno", kaže joj lovočuvar.
"Žao mi je, ali ja ne pecam. Ja čitam."
"Da, ali imate svu potrebnu opremu. Što se mene tiče, vi svakog trenutka možete da zabacite udicu. Moraću da vas privedem."
"Ako to učinite, tužiću vas za seksualno zlostavljanje.", kaže mu žena.
"Ali nisam vas ni dodirnuo.", odgovara joj lovočuvar.
"To je tačno, ali imate svu potrebnu opremu. Što se mene tiče, svakog trenutka biste mogli da počnete."
"Doviđenja, gospođo. Uživajte u danu.", reče lovočuvar i ode.
Naravoučenije - Nemoj se raspravljati sa ženom koja čita.
Veoma je vjerovatno da umije i da razmišlja...
_________________
"SUDBINA MESA KARTE - MI IGRAMO."
SOPENHAUER
|
|
|
|
|
|
|
Nora
|
|
rang
Pridružio se: 05 Jun 2012, 18:35
Postovi: 539
|
"Jednog dana, Bog se umorio od ljudi. Neprekidno su mu dosadjivali, trazeci od Njega sve i svasta. Zato je rijesio da se sakrije na neko vrijeme. skupio je svoje savjetnike i upitao ih: "Gdje da se sakrijem? Koje je najbolje mjesto?" Jedan mu je odgovorio : "Na vrh najvise planine na svijetu", drugi je rekao:" Na dno okeana, tamo te nikada nece pronaci", treci je: "Najbolje je da se sakrijes na tamnu stranu Meseca; to je najbolje mjesto, ko bi te tu pronasao?" Na kraju Bog se obratio svom najpametnijem andjelu sa istim pitanjem:"Gde da se sakrijem?"
Andjeo se nasmjesio i odgovorio mu: "Sakrij se u ljudsko srce. To je izgleda mjesto u koje nikad ne zalaze."
_________________
"SUDBINA MESA KARTE - MI IGRAMO."
SOPENHAUER
|
|
|
|
|
|
|
Nora
|
|
rang
Pridružio se: 05 Jun 2012, 18:35
Postovi: 539
|
Jedan čovjek i njegov sin su jednog dana išli šumom. Odjednom,dječak zape i osjećajući bol kriknu: "Ahhh!" Iznenada, ču glas koji je dolazio s planine: "Ahhh!" Znatiželja ga obuze pa dreknu:"Ko si ti?" Ali, odgovor koji dobi bješe: "Ko si ti?" Ovo ga naljuti,pa ponovo dreknu: "Kukavico!" Glas odgovori: "Kukavico!" Dječak pogleda oca i upita ga: "Tata, šta se ovo dešava?"
"Sine", reče otac, "obrati pažnju." Tada otac viknu: "Divim ti se!" Glas odgovori: "Divim ti se!" Otac ponovo uzviknu: "Predivan si!" Glas reče: "Predivan si!" Dječak je stajao iznenađen, ali još uvek ne shvatajući šta se dešava.
Otac mu objasni: "Ljudi ovo zovu 'eho'. Ali, to je ustvari 'život'.jŽivot ti uijvek vraća ono što ti daješ. Život je ogledalo tvojih djela. Želiš li više ljubavi, podaj više ljubavi. Želiš li više dobra, podari više dobra. Želiš li razumijevanje i poštovanje, tada budi razuman i sam poštuj. Ako želiš da ljudi budu strpljivi s tobom i da te respektuju, tada i ti budi strpljiv s ljudima i respektuj ih. Ovo pravilo odnosi se na svaki aspekt života. Život ti uvijek vraća ono što daješ. Tok tvoga života nije slučajnost, on je ogledalo tvojih djela."
_________________
"SUDBINA MESA KARTE - MI IGRAMO."
SOPENHAUER
|
|
|
|
|
|
|
Nora
|
|
rang
Pridružio se: 05 Jun 2012, 18:35
Postovi: 539
|
Indijska legenda
Verovatno ste culi za indisjku legendu o malom zutom cvetu koji se rascvetao u jednoj basti. On cveta samo jednu sezonu i tada uvene.
Kada je jedan posetilac usao u ovu bastu , citamo u prici, sa svih strana slusao je samo zalbe. Mango je rekao da bi radije bio kokosova palma. Zasto? Zato sto je sve drvo palme korisno - plod, lisce, grane i deblo.
Medjutim kokosova palma zavidela je mangu, zato sto se njegov plod za skupe novce izvozio iz Indije. Sve biljke su ljubomorne jedna na drugu, svaka od njih mislila je da je druga biljka dala veci doprinos i dobila vise.
Oko posetioca koji je slusao samo zalbe zaustavilo se na jednom malom zutom cvetu koji je radosno cvetao u svom uglu. Sagnuo se i upitao ga: " Zasto se i ti ne zalis kao ostali?"
Cvet je odgovrio: " Posmatrao sam kokosovu palmu i zavideo joj na liscu koje se lelujalo na vetru. Pozeleo sam da donosim divne, socne plodove kao mango. Ali tada sam pomislio da ako je Bog zeleo da budem kao kokosova palma ili mango, On bi mogao to da ucini. Zeleo je da budem mali zuti cvet pa zato zelim da budem najbolji mali zuti cvet koji je ikad postojao.
_________________
"SUDBINA MESA KARTE - MI IGRAMO."
SOPENHAUER
|
|
|
|
|
|
|
Estrella
|
|
Vitezova zvezda
Pridružio se: 17 Jun 2012, 20:13
Postovi: 5399
|
Na vratima javne kuće se pojavljuje otmen, elegantan, negovan čovek izmedju 40 i 50 godina.
Madam, vlasnica bordela ga pita:
- "Mogu li Vam pomoći?"
- "Hteo bih do Valerije!"
- "Poštovani gospodine, Valerija je naša najskuplja cura! Želite li možda neku drugu devojku?"
- "Ne, hoću baš Valeriju!"
Madam poziva Valeriju, koja silazi sa stepenica i objašnjava mu da je cena 5.000 ?
Čovek nije ni trepnuo, vadi novčanik iz džepa i predaje traženi novac. Oboje odlaze u gornje prostorije. Posle nekih sat vremena silazi gospodin, vidno olakšan i zadovoljan.
Sledećeg dana se čovek opet pojavljuje i opet traži Valeriju. Valerija mu objašnjava:
- "Do danas još niko nije dva puta zaredom došao kod mene, jer sam očigledno preskupa! Popusta nema, cena je opet 5.000!"
Gospodin plaća bez reči i odlazi sa Valerijiom. Posle nekih sat vremena napušta bordel, zadovoljan kao i prošli put.
Sledeće noći se gospodin opet pojavljuje. Svi u bordelu su u čudu jer opet traži Valeriju. Opet sve isto, on plaća i odlazi sa Valerijom.
Posle burnog doživljaja, Valerija ne može da izdrzi i pita ga:
- "Niko još nije bio 3 puta kod mene, a ti dolaziš treću noć za redom! Odakle si?"
- "Iz Müselbacha (neka vukojebina u Tirolu)"
Ona:
- "Stvarno, pa to je neverovatno! I ja sam odatle!"
On:
- "Znam! Umrla ti je sestra, ja sam njen advokat! Ostavila je u testamentu da ti za života predam njeno nasledstvo od 15.000 " !!!
Naravoučenije:
3 stvari na ovom svetu su ti sigurne:
1. smrt
2. porez
3. i da će te advokat zajebati !!!
|
|
|
|
|
|
|
Senka
|
|
Vječita sanjalica
Pridružio se: 18 Apr 2012, 12:07
Postovi: 45921
|
Veoma mudre riječi
Veliki beli poglavica iz Vašingtona Frenklin Pirs, četrnaesti predsednik Sjedinjenih Američkih Država, zamolio je 1854. godine Abrahama Linkolna, vođu novoosnovane Republikanske stranke, da u njegovo ime ponudi indijanskom poglavici Sijetlu otkup zemlje njegovih saplemenika. Za uzvrat, obećao je indijanskom narodu miran i bezbedan život u rezervatima.
Kad je primio ponudu od predsednika SAD, mudri Sijetl je zaključio da za indijanska plemena dolazi teško vreme. Odgovor poglavice Sijetl opisan je kao jedan od najlepših i najdubljih, ikada iznetih, izjava po pitanju čovekove okoline. Grad Sijetl dobio je naziv po poglavici čiji je govor bio odgovor na predloženi Ugovor po kome se Indijanci nagovaraju da prodaju dva miliona ari zemlje za 150.000 dolara.
Njegov odgovor Abrahamu Linkolnu, odnosno predsedniku Pirsonu glasi:
Kako možete kupiti ili prodati nebo, toplinu zemlje? Ta ideja nam je strana. Ako mi ne posedujemo svežinu vazduha i bistrinu vode, kako vi to možete kupiti?
Svaki deo te zemlje svet je za moj narod. Svaka sjajna borova iglica, svaka peščana obala, svaka magla u tamnoj šumi, svaki insekt, sveti su u pamćenju i iskustvu moga naroda. Sokovi koji kolaju kroz drveće nose sećanje na crvenog čoveka. Mrtvi beli ljudi zaboravljaju zemlju svoga rođenja kada odu u šetnju među zvezdama. Naši mrtvi nikada ne zaboravljaju ovu lepu zemlju jer je ona majka crvenog čoveka.
Mi smo deo zemlje i ona je deo nas. Mirisno cveće naše su sestre, jelen, konj, veliki orao, svi oni su naša braća. Stenoviti vrhunci, sočni pašnjaci, toplina tela ponija i čovek - svi pripadaju istoj porodici.
Tako, kad Veliki poglavica iz Washingtona šalje glas da želi kupiti našu zemlju, traži previše od nas. Veliki poglavica šalje glas da će nam sačuvati mesto tako da ćemo mi sami moći živeti udobno. On će nam biti otac i mi ćemo biti njegova deca. Mi ćemo razmatrati vašu ponudu da kupite našu zemlju. Ali to neće biti tako lako. Jer ta zemlja je sveta za nas.
Ta sjajna voda što teče brzacima i rekama nije samo voda, već i krv naših predaka. Ako vam prodamo zemlju morate se setiti da je to sveto i morate učiti vašu decu da je to sveto i da svaki odraz u bistroj vodi jezera priča događaje i sećanja moga naroda. Žubor vode glas je oca moga oca.
Reke su naša braća, one nam utoljuju žeđ. Reke nose naše kanue i hrane našu decu. Ako vam prodamo našu zemlju morate se setiti i učiti našu decu da su reke naša braća, i vaša, i morate od sada dati reci dobrotu kakvu biste pružili svakome bratu.
Mi znamo da beli čovek ne razume naš život. Jedan deo zemlje njemu je isti kao i drugi, jer on je stranac koji dođe noću i uzima od zemlje sve što želi. Zemlja nije njegov brat nego njegov neprijatelj i kada je pokori on kreće dalje. On za sobom ostavlja grobove očeva i ne brine se. On otima zemlju od svoje dece i ne brine se. Grobovi njegovih očeva i zemlja što mu decu rađa zaboravljeni su. Odnosi se prema majci-zemlji i prema bratu-nebu kao prema stvarima što se mogu kupiti, opljačkati, prodati kao stado ili sjajan nakit. Njegov apetit prožderat će zemlju i ostaviti samo pustoš.
Ne znam. Naš način je drugačiji nego vaš. Izgled vaših gradova boli oči crvenog čoveka. A možda je to jer crveni čovek je divlji i ne razume. Nema mirnog mesta u gradovima belog čoveka. Nema mesta da se čuje otvaranje listova u proleće ili drhtaj krila insekata. A možda je to jer sam divlji i ne razumem. Buka jedino deluje kao uvreda za uši. I šta je to život ako čovek ne može čuti usamljeni krik kozoroga ili noćnu prepirku žaba u bari?
Ja sam crveni čovek i ne razumem. Indijanac više voli blagi zvuk vetra kad se poigrava licem močvare kao i sam miris vetra očišćen podnevnom kišom ili namirisan borovinom. Vazduh je skupocen za crvenog čoveka jer sve živo deli jednaki dah - životinja, drvo, čovek. Beli čovek ne izgleda kao da opaža vazduh koji diše. Kao čovek koji umire mnogo dana on je otupio na smrad. Ali ako vam prodamo našu zemlju morate se setiti da je vazduh skupocen za nas, da vazduh deli svoj duh sa svim životom koji podržava. Vetar što je mom dedi dao prvi dah takođe će prihvatiti i njegov poslednji uzdah. I ako vam prodamo našu zemlju morate je čuvati kao svetinju, kao mesto gde će i beli čovek moći doći da okusi vetar što je zaslađen mirisom poljskog cveća. Tako ćemo razmatrati vašu ponudu da kupite našu zemlju. Ako odlučimo da prihvatimo, postavit ću jedan uslov: beli čovek mora se odnositi prema životinjama ove zemlje kao prema svojoj braći. Ja sam divljak i ne razumem neki drugi način. Video sam hiljade raspadajućih bizona u preriji što ih je ostavio beli čovek ustrelivši ih iz prolazećeg voza. Ja sam divljak i ne razumijem kako dimeći gvozdeni konj može biti važniji nego bizon koga mi ubijamo samo da ostanemo živi.
Štа je čovek bez životinja? Ako sve životinje odu, čovek će umreti od velike usamljenosti duha. Štа god se desilo životinjama ubrzo će se dogoditi i čoveku. Sve stvari su povezane.
Morate naučiti svoju decu da je tlo pod njihovim stopama pepeo njihovih dedova. Tako da bi oni poštovali zemlju, recite vašoj deci da je zemlja s nama u srodstvu. Učite vašu decu kao što činimo mi s našom da je zemlja naša majka. Štа god snađe nju snaći će i sinove zemlje. Ako čovek pljuje na tlo pljuje na sebe samoga. To mi znamo: zemlja ne pripada čoveku; čovek pripada zemlji. To mi znamo. Sve stvari povezane su kao krv koja ujedinjuje porodicu. Sve stvari su povezane. Štа god snađe zemlju snaći će i sinove zemlje. Čovek ne tka tkivo života; on je samo struk u tome. Štа god čini tkanju čini i sebi samome.
Čak i beli čovek, čiji Bog govori i šeta s njime kao prijatelj s prijateljem, ne može biti izuzet od zajedničke sudbine. Mi možemo biti braća posle svega. Videćemo. Jednu stvar znamo, koju će beli čovek jednog dana otkriti - naš Bog je isti Bog. Vi sada možete misliti da ga vi imate kao što želite imati našu zemlju; ali to ne možete. On je Bog čoveka i njegova samilost jednaka je za crvenoga čoveka kao i za beloga. Ta zemlja je draga Njemu i škoditi zemlji jest prezirati njenog Stvoritelja.
Beli će ljudi nestati možda i pre ostalih plemena. Zaprljajte vaš krevet i jedne noći ugušićete se u vlastitom đubretu. Ali u vašoj propasti svetlećete sjajno, potpaljeni snagom Boga koji vas je doneo na tu zemlju i za neku posebnu svrhu dao vam vlast nad njom kao i nad crvenim čovekom. Sudbina je misterija za nas jer mi ne znamo kad će svi bizoni biti poklani i divlji konji pripitomljeni, tajni delovi šume teški zbog mirisa mnogih ljudi i pogled na zrele brežuljke zamrljan brbljajućom žicom. Gde su ptice? Otišle su. Gde je orao? Otišao je. To je kraj življenja i početak borbe za preživljavanje. Politikin zabavnim _________________  
|
|
|
|
|
|
|
*Twilight*
|
|
Laprdalo i tuturutka
Pridružio se: 17 Apr 2012, 20:07
Postovi: 11750
|
Jednog dana neki čovek nađe orlovsko jaje i stavi ga pod kokoš.
Nakon izvesnog vremena orlić je se izlegao istovremeno kad i pilići. Počeo je da živi i ponaša se kao ostali pilići. Odrástao je sa njima.
Čitavog života orao je radio isto što i kokoši u dvorištu misleći da je jedna od njih. Kljucao je naokolo u potrazi za bubama i glistama, kokodakao je i lepršao krilima, uzdižući se po koji pedalj iznad tla.
Prošle su godine međutim i orao je ostario. Jednog dana ugledao je u visini, na vedrom nebu,čudesnu pticu moćnih raširenih krila, kako lebdi na vetru. Stari orao gledao je zadivljeno uvis.
«Šta je to?» – pitao je.
«To je orao, kralj ptica», rekla mu je jedna kokoš.
«On pripada nebu, dok mi kokoši pripadamo zemlji.»
I tako je orao umro među kokošima, celi život ne znajući ko je.
|
|
|
|
|
|
|
|
| Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 116 gostiju |
|
Ne možete postavljati nove teme u ovom forumu
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Ne možete monjati vaše postove u ovom forumu
Ne možete brisati vaše postove u ovom forumu
|
|
|
