Portret Ivana Tasovca: Diverzant
Ivan Tasovac je provokacija koja hoda. Najmanje zbog razbarušene frizure koja mu je postala zaštitni znak, više zbog onoga što radi i kako govori. A radi tako da uvek pogodi u centar, a poruka najčešće ima i konkretan efekat. Njegova najnovija diverzija je “tender” putem kog Beogradska filharmonija nudi podršku u predizbornoj kampanji partiji koja za ovu instituciju obezbedi najviše novca i plac za novu zgradu i koncertnu dvoranu. Uz još jedan, tipično “tasovčevski” uslov: izjavu dva svedoka overenu u opštini da je više od jednog člana glavnog odbora u prethodne četiri godine prisustvovalo nekom od koncerata ove ustanove.
Direktor Beogradske filharmonije ne provocira iz egzibicionizma, već zato što je shvatio da u društvu kakvo je naše, čovek ne može da se osloni samo na umetnički napor i domete kako bi skrenuo pažnju na probleme koje ima kultura. Da se zadržao u okvirima umetnosti, verovatno bi se u zgradi Filharmonije na čije je čelo došao 2001. još izlivala kanalizacija, a muzičari bi na pozajmljenim instrumentima svirali u hladnoj dvorani. Ovako, on je za deset godina uspeo da upristoji uslove rada i Filharmoniju vrati u vrh umetničke ponude Beograda: ovde rado nastupaju proslavljeni svetski solisti i dirigenti - Zubin Mehta je otvoreno pozivao vlasti da pomognu Tasovcu, a Filharmonija gostuje u svetu.
Pre ove “nepristojne ponude” strankama, maestro gerila marketinga se već uspešno okušao u reklamnim kampanjama koje su uvek imale dozu polemike, upozorenja i opomene. Kao kad je, ukazujući na mizerne plate njegovih muzičara u ponudu uvrstio “sviranje na svadbama, sahranama, krštenjima i slavama”, naslovljavanje jedne od sezona “U inat svima i uprkos svemu”, pa do performansa u ozloglašenoj ulici Strahinjića Bana gde su momci iz Filharmonije svirali uz transparent “Hvala što ne dolazite!”. Međutim, džaba bi bili marketinški poduhvati da nisu reklamirali dobar proizvod, a Filharmonija je to definitivno postala.
Iako je stvar pomerio nekoliko svetlosnih godina unapred, sam Tasovac nema iluzija u pogledu krajnjeg ishoda kulturne misije i ironično će odgovoriti na pitanje da li se nešto u društvu promenilo pod uticajem Beogradske filharmonije: “Kako da ne! Pitanje je dana kad će nas uvesti u osnovne škole kao treći izborni predmet, pored veronauke i građanskog vaspitanja!”. Izgubio je strpljenje 2009. i zbog ponižavajućeg materijalnog stanja svojih muzičara podneo ostavku koju mu Vlada nije prihvatila, pa je i dalje na čelu Filharmonije gde je na mesto šefa dirigenta doveo velikog kineskog umetnika Muhai Tanga. Bio je i predsednik Saveta za promociju Srbije i tu je podneo ostavku.
Ivan Tasovac je rođen 1966. u Beogradu, a kao petnaestogodišnjak je upisao čuveni moskovski konzervatorij “Čajkovski” gde je diplomirao klavir, nakon čega je usledila uspešna karijera pijaniste. Dobitnik je brojnih priznanja, a 2011. je u izboru lista “Vreme” proglašen za ličnost godine.
Blic
|
